Nisam imala u ljubavi, propao brak iza sebe i niz veza. Dok nije došao on, za koga sam mislila da je onaj pravi. Samo je nestao iz mog života, bez poruke, poziva, posle tri godine. Volim ga i dalje, a ne znam zašto. Znam da me je povredio ali bila sam srećna i ne mogu da pustim taj osećaj. Еvo dve godine od tada, svaka nova veza me samo podseti na to da me niko ne čini srećnom kao on. Imam skoro 30, odličnu karijeru i počela sam da živim za posao. Polako gubim nadu da ću ikada imati svoju porodicu. Imam sve u životu, ali ništa mi ne vredi kad nemam ono najbitnije. Ništa me ne boli toliko nego kada uđem u prazan stan.
Otac je kupio garsonjeru, tačnije adaptiranu garažu u Beogradu da bismo sestra i ja tu živeli dok studiramo, a poslećemo je makar za iste novce prodati. U ovom kraju ima bar stotinu takvih stanova, ali čini mi se da se samo na naš prozor parkira jedna žena. Ima veliki auto i totalno nam zamrači stan. Izašla sam da joj kažem da pomeri auto jer ima mnogo slobodnog mesta oko zgrade, ona mi je odbrusila da meni nije mesto ovde, da ona tu živi ceo život i da su njeni a ne moji roditelji gradili ovaj grad i da je to lično njeno mesto za parkiranje i da ja ne mogu ništa da učinim. I ne mogu. :'(
Prošlo je mnogo godina, a posle nje se više nikad zaljubio nisam, Poenta je samo da nađeš nekoga ko ti odgovora i kim možeš da budeš.
Upravo sam saznala da mi se jako bliski rođak ubio. Vidim nema ga danima ne javlja mi se, mislila sam ok možda radi puno ili nešto. Duša me boli. Mlad, prelijep, dobar. Ne znam.
Mnogo mi se jedan dečko i mislila sam da se i ja sviđam njemu na osnovu njegovog ponašanja, poruka, postupaka... Dok me samo odjednom pre neko veće nije izvređao bez razloga i pričao mi je sve neke gluposti kao klinac neki kako sam istipovana, gadna, kako mislim da sam najlepša i da sam neka riba a da zapravo nisam ni r od ribe, kako sam jadna, retardirana i kako smaram... a svaki put kad smo izašli to je bilo jer je on mene prvi zvao isto tako i za dopisivanje se on ugl prvi javljao tako da stvarno ne znam ni šta sad da mislim ni šta da radim.
Drugarica mi je pričala o nekom režiseru porno filmova iz Budimpešte, želela bi da probam jednom pa ako se svidi, svidi ako ne odustajem. Е sad pitanje ko je upućen, da li mogu da biram skim da snimam, da li moram da radim oral i da li ima šanse da video dospije ovamo kod nas jer ona tvrdi da se snima za strano tržište. Dečku naravno nisam ništa rekla niti planiram, jer mi ne bi dozvolio.
Preko glave mi više ovi momci koji se "udvaraju" i pišu samo zbog seksa! Ok, zgodna sam, imam stila, nisam prelepa, ali imam lepe crte lica, imam držanje... to je sve ono na prvi pogled. Ali niko ne vidi kakva sam osoba iznutra. Racionalna sam, školovana, imam toliko talenata, nisam pokvarena i opet sam sama. Prosto ne znam šta nije u redu sa mnom. Imam 26 godina, a nikog za ozbiljnu vezu ni na vidiku. Odmah po načinu dopisivanja vidim gde sve ide, čak i ako ide u dobrom smeru, na dejtu ispostavi drugačije. Dosta mi je toga! Hoću vezu, ne želim kombinaciju! Ne znam da li na čelu to da napišem. Gospode...
Svesna sam da nismo bili jedno za drugo i da je prevelika razlika u godinama ali ja njega nikako da zaboravim.. Evo tako godinama.
Imam 18 godina i prije 3 mjeseca upisala sam autoškolu. Na početku je sve bilo u redu ali s vremenom moj instruktor mi počeo nabacivati i otvoreno flertati sa mnom. Prije mjesec dana shvatila sam da se on meni počeo pomalo sviđati. Sada smo u vezi, on ima 42 godine i u braku je(ima i dvoje djece). Ne znam kako da to kažem svojima, bojim da netko ne sazna, a pogotvo njegova žena. Što da radim???
Sanjala sam čoveka godinu dana pre nego što ga srela, sad sam ga opet sanjala ne znam da li da ga očekujem opet za godinu dana.