Shvatila sam da ću najverovatnije ostati sama. Gledam brakove mojih drugarica i sestara i ubeđena sam da se nikad neću poklopiti s nekim u toj meri. Ljubav prosto nije dovoljna za srećan i stabilan brak. Shvatila sam i da mnogi nisu u takvim brakovima nego se trpe iz navike ili interesa. Bar sam se malo utešila.
Trenutno ne znam šta da radim. U vezi sam sa dečkom skoro 5 godina, od toga živimo nešto više od 2 god. Život nam je postao jednoličan, imamo neke svoje rituale i rutine ali ja sam stalno negativna i uništim i ono malo pozitive. Jako često se svađamo oko gluposti. On je uvijek nekako hladan i distanciran a govori mi uvijek da mu je stalo. Problem su po meni i finansije jer sve dijelimo 50/50. Nikako da osjetim zajednicu- ono šta je moje to je i tvoje i obrnuto. Temu planova za budućnost sam ne otvara, tek kad smo se više puta svađali je rekao neke svoje želje. Živimo u inostranstvu pa nisam zadovoljna poslom, od prošle godine je to sve počelo. U međuvremenu sam se razboljela i rekla mu da želim da se rastanemo. Tek tada je počeo da pokazuje emocije i koliko mu je žao, te da me ne može pustit. Skoro čitava familija mi kaže da trebam dalje da idem a u meni se nešto slama. Teško mi je i ne mogu da gledam u budućnost bez njega a ne mogu u isto vrijeme ni da se zamislim za njim. Pomagajte!
Imam 20 godina, studiram medicinu. Majka mi je preminula kad sam imala 12 godina. Moj tata mnogo radi da bi me izdrzavao kroz srednju, osnovnu školu i sada. Osećam se kao teret. Trenutno se ništa u životu ne dešava po mojim životnim željama a i godinama unazad. Tata i ja se razlikujemo po životnim stavovima. Ima ponekog lepog momenta nekada ali godinama već nisam srećna, a nije ni on. Izgubila sam nadu da život može biti bolji. Sve je kao budi zadovoljna i što je tako kako jeste.
U životu ne bi pipnula nešto što je tuđe na ulici više. Neka me osudi ko hoće, ali da vidim novčanik, neku torbu ili bilo šta slično, nikad. Znam da će neki sad reći to možda nekome treba hitno, možda je za ovo, možda je za ono, ali ja protiv sebe ne mogu. Jednom sam se zeznula i pomogla, pa je ispalo da sam uzela neke pare. Od tad, više nikada.
Zašto na našem jeziku ne postoji riječ za "midsize" tijela? Kod nas ili si mršava odnosno "zgodna" osoba ili debela nema trećeg. Dok postoji mnogo osoba koje su između, nisu mršave ali daleko od toga da su debele i mislim da zaslužuju svoj poseban naziv.
Zašto jebeno nemam sreće ili šta je već u pitanju znači izađem u petak u klub i smuvam se bukv neplanski sa nekom devojkom koja je mlađa znači ja 26 god a ona 18 i kapiram da je njen mozak drugačijeg razmišljanja ono nezrelije i sve al zašto ispari sutradan a to veče se smuvali i sve top.. a sutra ništa bukvalno prazna linija, plus me blokirala na instagramu.. ? :(
Ne mogu da verujem koliko mi je postalo lako da se oprostim od bliskih ljudi. Toliko sam u životu navikla da me napuštaju, i sad sam se bila vezala za jednu drugaricu koja je prosto otišla iz mog života samo tako. I uopšte ne patim, ne mogu da verujem da ne patim. Prosto sam navikla na to. Bilo nam je super zajedno, ali shvatam da ništa ne traje zauvek. Ne mogu više da plačem i patim zbog ljudi, zaslužujem bolje, pa makar bila i sama.
Moja prijateljica je jako pametna. Pokraj nje se osjećam glupo.
Može li neko da da uputstvo kako da budemo sigurne. Npr. Ako je osoba prosečna (prosečnog izgleda), a zna da se njen momak druži/radi sa lepšim curama, ide u teretanu gde ima zgodnijih devojaka (objektivno), mislim da ne može neko reći pa dobro izgledam kao Monika Beluči i održati samopouzdanje kada je realnost drukčija. Ukoliko ima neko da me demantuje, rado slušam...
Par meseci nakon mog venčanja, pričao sam na poslu sa nekom finom novinarkom jer smo inali 3h lufta do početka programa, a koja je bila sva puna nekih lepih emocija, ali je i pričala o svom kajanju i šta je sve propustila u životu i rekla mi je da uživam i da se ne sećam puno loših stvari. Moram da skratim priču, pričao sam o braku i o pečatima prošlosti koje svi imamo i toj mojoj čuvenoj vezi koja je naprasno pukla i kaže mi da se bivša kaje jer nismo zajedno, jer to tako ide kod žena. Novinarka je umrla 1-2 godine kasnije usled duge bolesti, prepoznao sam je na slici, bila je u svim vestima. Bivša se udala i ubrzo razvela, a nakon 2 decenije od raskida mi ulazi u profil i prati me. Počinjem da verujem u ono što mi je novinarka govorila.