Tek sad sam shvatila da papa-test ne otkriva oca djeteta.
Ne razumem žene koje prave dramu oko muških čarapa bačenih na pod. I moj ih baca, ali meni ne smeta da ih gledam na podu, neka ih sam skloni. Na kraju ih i skloni jer mu zasmetaju. Nisam mu ja majka pa da sklanjam za njim.
Prva sam godina i na prvom predavanju profesor me je izbacio čim je ušao u salu jer nisam podigla zavesu u istom momentu kad je on to rekao (sedela sam u 5 redu i nisam skontala da je rekao svima), i nakon što sam se ironično podsmehnula, zabranio mi je da ulazim na njegova predavanja narednih mesec dana.
Dečko se naljutio na mene kad sam mu rekla da nove hlače koje je kupio može i meni da da koliko su uske..
Imam prijateljicu koja mi stalno govori kako je čudi što sam ja sama i nemam nikoga, a lijepa sam, pametna, obrazovana. I sad se ta prijateljica udaje za par mjeseci i govorim ja njoj jednom kad je to spominjala pa eto možda me ti upoznaš na svom vjenčanju s nekim slobodnim prijateljem svog budućeg muža, pa ne budem više sama. Na to se ona samo kiselo nasmijala i pogledala me kao da sam ne znam što rekla. Očito da uopće nije iskrena po pitanju svog mišljenja o meni, kad joj je pomisao da me s nekim upozna toliko odbojna. A drugu zajedničku prijateljicu zna isprozivati i istračati što me s nekim od svog dečka ne upozna. Pritom ja nisam očajna da me netko treba upoznavati ili da tako nešto njima tražim.
Kad sam najnesigurnija, tad napravim masku kao da pucam od samopouzdanja.
Moja majka se ljuti što detetu nisam dala ime po njoj. Majka se zove Radunka.
Preselio sam se u EU i već se navikao i sve. Ne fali mi moj kraj ni malo. Tamo nisam imao društvo a i koga sam imao bili su retardi. Osuđuju me što mi ne fali moje rodno mjesto a meni je ovdje super.
Jedino prljavo mesto u kući je mesto gde stoji usisivač.
Za mene kao muškarca bolje je biti mrtav nego impotentan.