Jako me nervira kad moram nekog da vozim kad idem kući sa posla jer volim sam da slušam glasno muziku i tako odu sve loše misli.
U 20ima sam i nikad nisam imao curu i taman sam sad upoznao jednu curu koja kao da je stvorena za mene. Apsolutno sve što bih mogao htjeti od cure, ona ima i jest. I mene je sad toliko strah svega toga, prije svakog izlaska sam toliko nervozan jer ne želim zeznuti ovo samo zato što nemam apsolutno nikakvog iskustva s curama...
Imam jako velikih problema sa povjerenjem u dečka, ne znam zašto u svemu vidim nešto što bi moglo biti znak prevare. Možda nedostatak samopouzdanja ili čega već.
Umro nam je jedan drug, jako mlad (22). Dugo smo se svi zajedno družili, još od srednje, ja sam ga čak poznavala i ranije, ali iskrena da budem, nisam osetila nikakvu tugu i bol kad sam primila vesti...
Muka mi je od toga da se svaki moj zdravstveni problem pripisuje stresu, genetici i "eto to je tako". Džaba zdrava ishrana i izbegavanje štetnih namirnica kad se i pored idealnih rezultata ne osećam dobro. Problemi sa želucem, uzrok stres. Problemi sa kožom, uzrok stres. Problemi sa kosom, "pa to ti je sve zbog stresa". U 23 godine ja želim da izađem iz svoje kože, da pobegnem. Želim da ne budem više ovo što jesam! Znam i tačno je da sam previše osetljiva, da brinem i za ono što treba i za ono što ne treba, tačno je da nisam neko koga boli uvo za sve, da nikada nisam mirna, ali ne znam kako to da menjam.
Ja sam odrastao u siromaštvu gledajući roditelje kako obrađuju zemlju po čitav dan sa konjem. Onda upisujem jednu od najtežih srednjih škola, 600 kilometara od kuće i odlazim da se obrazujem sa 15 godina od kuće. Pred kraj mog školovanja zaljubljujem se u jednu bogatu švicarku i ljubav je trajala jače od godinu dana dok me nije ostavila zbog drugog, bez razloga, riječi ili pozdrava... Patio sam za njom nekih 2 godine, usamljivao se i završavao takođe jedan od najtežih fakulteta i završio ga kao najbolji na godini. Javila mi se jednom, žalila se kako je taj isti momak tuče, vara, opija se itd... Ja sam danas sretno oženjen čovjek, ali se pitam nekada da li pomisli na mene...
Zaljubio sam se u djevojku na faksu koju svi muškarci stalno komentiraju kako je gadna i zato me sram prići joj i pitati ju za vezu.
Radim u kladionici i živo me zanima šta je u glavi onim teladima od ljudi koji ne umiju reci:'dobar dan, zdravo, žao...' kad uđu u istu. Mene je sramota za njih.
Ne mogu da razumem osobe koje ne vole muziku (nijednu vrstu muzike).
Oženjen sam, žena visokoobrazovana, prelijepa, dvoje djece, više nego dobro materijalno stojimo, sve savršeno. Upoznao sam djevojku u nekoj čudnoj situaciji, ispalo je da sam je zaštitio. Ona ima svoj fitnes centar, nezavisna, situirana, honorarno radi kao plesačica kad su veliki koncerti i sl. Privlačnost između nas je nevjerovatna, nikad to nisam osjetio. Ništa nije bilo, a znam da nam samo momenat treba bez ikakve priče i dogovora da bude. Ne znam šta da radim.