Ali kada čujem "rad u dinamičnom okruženju" - odmah znam da sam na poziciji predodređena za istresanje frustracija mušterija i nadređenih. Nazovite stvari pravim imenom.
Nikad nisam do sada pomislio da si blagdani toliko teški...imam 30 godina i sjedim u mraku sam, Božić je prošao a ja još brišem suze od prije 5 dana.
Kada zaklopim oči, sjetim se prošlih Božić, maminih kolača, tatine pjesme. Sjetim se kako je sva rodbina bila na okupu, pjevali, družili se i jeli. Mojih roditelja više nema, nekih ljudi iz šire rodbine više nema među nama, nekih odnosa više nema. Sve mi to jako nedostaje.
Posle jednog baš preteranog pijanstva gde nekoliko dana nisam znao za sebe, odlučio sm da nikada više ne okusim alkohol. Već 6 godina, jedini alkohol koji sam probao je iz bombonjere i to slučajno ako sam tu čokoladicu uzeo. I uvek mi je neprijatno kada upoznam devojku, ili kada sam na slavljima, da objasnjavam da ne volim alkohol, čudno im bude.. nikada mi nije ni prijao, pio sam samo zbog društava.. Koja rečenica je najbolja da se objasni da ne pijem?
Ovo mi je najgori Božić ikad. Još jednom se potvrdilo da moj muž ne zna komunicirati bez da viče i svađa se na bilo kakav problem ili prepreku, te da nema ništa što ja mogu napraviti, nikakvog truda ili poboljšanja a da nema mjesta kritici negativnosti agresiji... Ništa mi nije poklonio i gotovo nitko od prijatelja i obitelji mi se nije javio s čestitkom a ja nemam snage nazvati njih. Tako sam sad sama i tužna, sjedim u tišini na mobitelu i razmišljam kako početi isponova.
Spavala sam sa likom koji mi je otvoreno rekao da je zaljubljen u moju drugaricu i to nekoliko meseci dok je pokušavao da je smuva, a ja sam se sve to vreme družila sa njom.
Nikada nisam imala pravi prekid veze ni pravu vezu. Svaki dečko sa kojim bi izlazila samo bi prestao da se javlja nakon nekoliko mjeseci ili par izlazaka kad ne bi dobio to što želi.