Svaki puta kada netko glasno se smije, pušta glazbu ili partija, a prošlo je 22h sorry miki, kućni red alooo miki, evo policije svaki put na vrata dok se ne opametiš, tko je zvao policiju? nemaš pojma, pravi se mutav i tako svaki put, a krajnji udarac kolektivna tužba svi suvlasnici stanova i bam, letiš van iz stana, pa si ti lijepo partijaj i glasno se smij negdje drugdje, tu nećeš više... bam!
Imam dosta lepih drugarica i baš često masturbiram na njihove slike sa instagrama, kad bi one samo znale koliko je to često, hahahaha... I često ih zamišljam kad nađu nekog tipa kako imaju odnose sa njima i kolko uživaju a ja mogu eto samo da zamišljam da to radim s njima, šmrc...
Desila mi se baš neprijatna situacija juče.. stajao sam na stanici i jedan dečko je prošao pored mene, ličio mi je na jednog druga iz srednje pa sam ga pogledao bolje, nisam buljio, doslovno sam jednu sekundu zadržao pogled i shvatio da to nije ta osoba. Taj dečko je pričao na telefon sve vreme i kada je prošao pored mene čuo sam kako je rekao: "Sad me jedan lik tako odmerio zavalio bih ga pesnicom." Zbunjeno sam pogledao u njega i shvatio da dečko ima neku fizičku manu, s nogom mu nešto nije u redu i drugačije hoda i očigledno je pomislio da sam ga zato gledao. Nisam mu prišao da ne bi ispalo da se pravdam a i bio je iznerviran a ja ne volim da pravim probleme, ali mi je bilo jako glupo...
Nekako sam izgubio sebe u životu zadnjih par godina, jurim za pogrešnim osobama forsiram veze koje znam da mi ne odgovaraju, samo iz razloga da ne bih ostao sam i da ne bih morao da se suočim sa životom i sa problemima koje vučem već duže vreme. Sad kad sam konačno smognuo snage i raskinuo vezu koja mi ne odgovara, isplakao se, radio na sebi zadnjih par meseci, na otkrivanju ko sam i šta sam i šta želim u životu, konačno se osećam bolje.. Mada i dalje ima teških dana, prijatelji su mi se preselili ili oženili i slabo se viđamo, voleo bih da krenem na časove francuskog i na časove plesa, to su mi neke stare želje mislim da je pravi trenutak da to ispunim i ko zna možda upoznam i nove ljude, otvoren sam za to.. ali opet padnem u tu lenjost i nikako da uradim akciju tj korak ka tome svemu.. Svakako sam ponosan na sebe, prestao sam da jurim za ljudima, jednostavno puštam da sve u životu teče naturalno, fokusiran sam na sebe.. Znam da će sve biti ok samo moram imati strpljenja i hrabrosti.
Tijekom dvije godine užasne veze, manipuliranja, vrijeđanja i ponižavanja pojavili su mi se napadi panike. Nakon što sam shvatila da se budala nikad neće promjeniti i da će mi tako biti cijeli život ostavila sam ga. Nisam nikome govorila razloge napada panike, sama sam se s tim suočavala. Nakon godinu dana od prekida s bivšim upoznam naizgled prefinog momka. Skidao mi je zvijezde s neba, bio predobar prema meni i onda samo odjednom postao hladan, distanciran i ostavio me. Nije znao za moju traumu al me ovo još više poremetilo jer sam mislila nakon 2 god pakla dobila sam i ja svoju sreću. Naprotiv, još jedna lekcija. Evo nek me netko posavjetuje, gdje toliko griješim? Nikad nisam tražila neke mangupe, uvijek su mi se sviđali kulturni i fini momci, a na kraju se takvi najgori pokažu.
Imam jedan čudan problem i volela bih da čujem ima li još ko. Neprijatno mi je da uđem u prodavnicu i ne kupim ništa. Na primer pre neki dan sam htela da skupim srebrne minđuše i ušla sam u zlataru. Žena mi je izvadila sve što ima i sve mi pokazala, meni se ništa nije naročito svidelo, ali prosto mi je bilo glupo da ne kupim ništa kad se toliko potrudila. Znam da je to njen posao i sve to stoji, ali prosto nisam mogla samo da odem i kupila sam neke bez veze minđuše koje verovatno i neću nositi. I slične situacije mi se stalno dešavaju. Kupila sam pre mesec dana knjigu koju još nisam ni počela da čitam, a obožavam knjige. Udavila prodavačicu da mi nađe jednu knjigu, a pošto nije bilo uzela sam bilo koju. Ne znam kako da rešim taj problem, baš mi je nezgodno.
Nekad mi je žao što mi je prvi put bio u kombinaciji, iz čiste radoznalosti. Bili smo u srednjim dvadesetim i taj dečko nije ni pretpostavljao da mi je prvi, a ja sam htela novo iskustvo i da se rešim tereta. Ponekad poželim da je to bilo u vezi, da sam osećala još neke emocije sem uzbuđenja...
13 godina smo u vezi, nikad nije objavio nigdje moju sliku, ali zato je objavljivao frendice jer su kao lijepe fotografije. Molim Vas popljucajte me što smo još zajedno.
Hvala!
Dok se većina devojaka brine da im dečko ne pomene drugu devojku, ja se brinem da ne pomene svoju sestru, majku ili babu. Jedno je kad je neko vezan za porodicu, ali ovo odlazi u krajnost. Jutro nam počne pričom sa njima i o njima, dan se završi isto tako. Više puta sam mu rekla da neću prvo njihove glasove da čujem kad se probudim, on mora da ih zove. Više puta smo imali lepe dane koje on upropasti jer se svede na to da je njemu krivo što mu na primer baba živi sama (a idemo kod nje) i sve nekako postane depresivno sa tim stavom.
Totalno sam ne uklopljiv u kolektive, u koji god da dođem i pokušam da se uklopim većina me iz nekog razloga odbacuje. I posle čujem priča iza leđa od tih istih.