Rekla sam 'nikad više' a na kraju opet izašla u 3 ujutro kad me pozvao da se vidimo. Jedan je život.
Neki gradovi, opštine i naselja stvarno imaju smešna imena. Da te je blam reći da živiš tu.
Ja i dalje sebi ne mogu da priznam da je svekar taj koji mi je najviše stresa naneo u postporođajnom periodu...i svekrva je imala momente, ali ovo...nekako se tome nisam nadala.
Razboljela sam se od ljudi na poslu, od zlobe i toksičnosti!
Nikada neću razumeti ljude koji budu 5 min na bankomatu. Šta radite toliko? Red, a oni samo bockaju kao da igraju igricu.
Kada smo brat i ja bili mali, nismo nikako mogli da se ugojimo, mršavi kao grančice. Mama nas terala da jedemo rečima: Šta će reći komšije, da nemate šta da jedete. Tek danas i komšije vide da imamo šta jesti...
U potrazi sam za poslom. Kolega mi je poslao link od neke firme da se prijavim, imaju dobre uslove. Prosla sam prvi krug razgovora i sve je bilo super, javila sam mu, da bi mi se nakon 3 dana javio drugi kolega da me pita za tu firmu, koji se inače javlja samo kada mu nešto treba. Kao taj kolega je njemu još pre spominjao tu firmu, a inače znam da taj kolega njemu ne bi preporučio svoju firmu jer bi morao da radi njegov deo posla. Ne znam šta da mislim, zbog čega mu je rekao za tu istu firmu sada kada zna da sam ja na korak da se zaposlim tamo.
Bude mi jako žao kada vidim da je neka osoba totalno prazna. Ali svakako ne mogu joj ja tu ništa.