Ali ja koja sam sa jedne strane osoba:"Sad možeš više da se posvetiš sebi, više da vežbaš, da čitaš razne knjige, da naučiš jezik... ", i sa druge strane:"jedem duplo više, spavam duplo više, ležim ne radim ništa i stvarate mi pritisak sa tim vašim radom na sebi u izolaciji. "
Profesorica sam. Imala sam odlične ocjene na faksu, dobila preporuke, dobro radim svoj posao u struci.. Ali jednostavno mrzim čitati knjige. Čitam online stalno nešto, i stručnu literaturu. Ali knjigu od početka do kraja nisam pročitala preko 10 godina. Zlo mi je kad vidim knjigu.
U izolaciji češće ulazim na Instagram i postajem sve nesigurnija. Stalno mi iskaču slike prezgodnih devojaka u provokativnim pozama, a ja samo pomsilim kako i moj dečko, koji je kilometrima udaljen od mene, sigurno gleda takve slike i kako bi me prevario prvom prilikom sa nekom od takvih devojaka. I sama treniram, lepo izgledam, ne fali pažnje sa njegove strane, ali društvene mreže jako loše utiču na moje samopouzdanje...
Mogu reći da me fakultet, gradivo koje učimo i potencijalni poslovi nakon završetka istog zanimaju, ali na našem faksu je normalna stvar da nam profesori govore da nećemo naći posao u struci... Ne možete ni zamisliti koliko to na mene djeluje demotivirajuće, čak do te mjere sa bi se najradije ispisala sa fakulteta, ali ne znam što ću sa životom ako to napravim i kako bi roditelji reagirali.
Jako mi smeta činjenica da mi niko nije cepao majicu kada sam postao otac. Ne znam zašto...
Toliko mi je dosadno u ovoj izolaciji da sam čitavu kuću pretražio da nađem igricu Fifa 07 koju sam instalirao i sad igram dan noć inače imam 26 godina.
Navikao sam da učim svaki dan. Kad sam završio fakultet umesto da se odmaram ja sam se osećao depresivno. Brzo sam našao posao, ali nije mi to bilo dovoljno, pa sam počeo da pohađam online kurseve. Tu sam shvatio da ne želim da se bavim zanimanjem za koje sam se školovao. Sad ne znam šta da radim.
Na naš prvi "dejt" pozvao je svog prijatelja, a taj prijatelj je doveo još jednog svog prijatelja. I tako umjesto da na prvoj kavi sjedim samo s njim sjedila sam s trojicom.
Kad smo bile male, sestra i ja smo rekle stricu, za 1. april, da ga zeznemo, da ga jedna komšinica zove na kafu, misleći da nam neće povjerovati. Međutim, on je otišao kod nje, ne znamo kad se vratio, da li je popio kafu, da li mu je rekla da ga nije ni zvala, nismo saznale.....