Moja ćerka je u vezi sa oženjenim čovekom koji ima dete. Nisam je tako vaspitala.
Učila sam je da poštuje tuđe brakove i porodice, da nikada ne bude razlog nečijeg bola. A sada je baš to postala. Kao majka, razapeta sam između ljubavi prema njoj i svojih vrednosti.
U očaju sam poslala poruku njegovoj ženi. Ne iz osvete, već jer sam smatrala da ima pravo da zna. Možda sam pogrešila. Možda sam prešla granicu. Ali nisam mogla da ćutim.
Da li je majčina dužnost da ćuti i podržava, ili da kaže kada misli da je dete krenulo pogrešnim putem?
Imam 31 godinu, juče mi je žena u marketu tražila ličnu kartu jer sam kupovala dva paketa od po 6 piva i 3 litra vina za goste. Generalno ljudi misle da sam baš mlađa, kad me vide s djecom misle da smo sestre, ali ovo još nisam doživjela.
U vezi sam sa devojkom iz hraniteljske porodice, i generalno izbegavam da pričam mnogim ljudima da je ona iz hraniteljske porodice, da nije u dobrim odnosima sa njenim roditeljima i da nije u kontaktu da je situacija malo specifična. Pitam se da li je sudbina da mi je dodelila baš meni takav slučaj, njeni hranitelji duše od ljude međutim pitam se da li je još neko u vezi sa takvom devojkom tj iz takve porodice ili sam izuzetak, naslušao sam se raznih priča upoznao mnoge hranitelje i ljudi koji rade u centru za socijalni rad i ne znam ni sam da li sam srećan čovek, a devojka je mnogo dobra i voli me.
Koristim Tinder da upoznam žene za seks i vrlo sam iskren povodom toga. Neki ljudi me kritikuju da je to besplatna prostitucija, ok, onda sam ja tim ženama besplatan žigolo i svi srećni, ne vidim problem?
Kada sam bio mali mislio sam da živim u simulaciji i da su svi protiv mene (počevši od mojih roditelja) i da oni samo glume kako mi žele dobro. Ja sam to rekao tada majci, njoj je bilo smešno, ali nažalost ja sada sa 23 godine nisam baš u zavidnoj situaciji, depresija, anksioznost me uništavaju. Oni me sada smaraju o nekakvoj devojci, a ja nemam volje ni za šta.
Nikad nisam išla na more sa društvom ili dečkom i mnogo mi je žao. Prvog dečka sam imala tek sa 25 i raskinuli smo dva meseca pre letovanja. Od tad je prošlo dve godine, i dalje sam slobodna i mislim da su mi sve manje šanse da odem s nekim tako. Drugarice imaju decu ili su u dugim vezama. Nije to najbitnija stvar, ali volela bih da to iskusim.
Danas je moj muž slavio rođendan. Imali smo puno gostiju - dugogodišnjih prijatelja, kumova, kolega, rođaka. Svi su bili raspoloženi i veseli, donijeli su mu poklone koje je baš želio, ića i pića je bilo u izobilju, kumovi i šogor i šogorica došli su ranije da nam pomognu sve pripremiti... nakon zabave on je mrtav hladan izjavio da je totalno razočaran u ljude (jer nisu ostali feštati do jutra)... 17 godina smo zajedno i tek sad vidim za kakvog sam se kretena udala. Kakav jadni, odvratni, nezahvalni narcis... fuj!!!
Boli me to kada me neko pita o majci takođe kada pričam sa drugaricama a one pričaju kako su im divne porodice, a meni roditelji nisu zajedno, sa ocem ne pričam već dugo ništa ga ne zanima, a majka se samo tako naziva a nije vise žena kakvu sam je pre poznavala. Uvek mi bude krivo što nismo mogli da budemo srećna porodica kao i njihove, ja sada imam muža i ćerku i u srećnom sam braku i nadam se da ćemo se isto ovako voleti uvek i da će naša ćerka od nas gledati samo šta je ljubav i da nikada ne bude tužna i sa ponosom da priča o svojim roditeljima, jer ja o mojim mogu samo uz suze i tugu…
Kako možete da legnete u krevet sa osobom koja vas je varala i vi to znate? Pored vas živih neko iza vaših leđa gradi drugi život dok vas gleda u oči i laže. Zaslužujete svi da budete voljeni, nemojte trpeti to! Pogotovo kad sve date i neko svesno odluči da pusti drugu osobu u srce! Zapamtite nije im bilo žao dok vi niste saznali. Nije im bilo žao dok rade šta rade a vi ih kući čekate. To nije nit može biti ljubav!
Na dan zaljubljenih dečku sam priredila raskid. 💔Nisam mogla više da trpim njegovo ponašanje. Njegova zavisnost od trave i njegova nervoza su mi iscrpeli svu energiju.