Imam 23 godine, odustala sam od pomisli da se jednog dana udam ili imam momka. Biću bogata tetka i uživaću sama sa sobom!
Već duži period sam pisao sa devojkom bilo je tu sviđanja emocije, svađa svega. Posle nekog dužeg perioda distancirala se pod izgovorom tako joj je "lakše". Da bih saznao da je u vezi. Boli to što nismo pokušali što je izabrala drugog.. Šta da radim?
Ne razumem kako su ljudi u vezi s nekim, a nisu zaljubljeni.
Gade mi se žene sa velikom zadnjicom, sa takvom ne bi bio, nema šanse. Jbg, to nije moj tip i šta da radim.
Imam neobičan problem i verujem da ću dobiti sada mnogo osuda. Muž mi je jedinac, kada smo se uzimali svi su mi pričali da neće hteti ništa oko dece i kuće, desilo se potpuno suprotno.. Po rođenju prvo ćerke a 4 godine kasnije sina on je toliko posvećen njima da mislim da to nije normalno. Ne radi to namerno, ali ima neku ludačku energiju usmerenu ka njima.. Ukoliko su bolesni on ne spava, više puta noću ide da vidi da li imaju temp, ja ne znam ni jednog doktora, uvek ih od vodi... Domaći, treninzi, zna sve prijatelje. Ćerka ima sada 14 pa počinje da se osamostaljuje ali sa sinom je ludilo.. igraju neke svoje igre, čita mu priče, smeju se glupostima. Ukoliko ide na put negde moraju da se čuju pred spavanje. Malo se osećam izopšteno. Muž ako ode u prodavnicu sin odmah pita gde je, mene ne vidi 7 dana i kaže mi samo ćao :). Ukoliko muž nije tu par dana oseća se neka nesigurnost u kući, 100 puta pitaju kada se vraća. Pokušam da se nametnem ali nemam taj njihov humor, nisam zabavna.
Tolko sam tužna i osjećam se tolko jadno da ne znam kad sam se tako osjećala.. Imam muža i dvoje dijece i po cijele dane sam s dijecom, muž radi.. Nekad i poslije posla ode radit da nam je financijski lakše.. Imam osjećaj da samo priča o sebi od kad dođe doma, koda se samo on naradi, ko da ja doma dignem sve 4 u zrak i blejim u prazno.. A ne sjećam se kad me je odveo na večeru ili u šetnju.. Čak sam i ja rekla da odemo šetat sami bez dijece, al kao fora je budemo kad djeca narastu.. Jednostavno gubim volju više..
Gade mi se osobe koje su imale mnogo partnera iza sebe i za koje se to itekako zna. Nekome je to top, 'poželjno' itd, ja ne mislim tako. Kod mene je to veliki minus. Šta ima da se družim (ili budem) sa nekim ko menja muškarce ili žene kao čarape i da posle npr jedem kod te osobe, pijem, budem joj u blizini. Odmah me hvataju tripovi da ima ko zna kakve polne boleštine i padaju mi svakakve stvari na pamet. Možete vi sad slobodno da pišete kako sam površna, kako sam zla i ostalo, ali ja protiv sebe ne mogu. Može osoba biti top za druženje, dobar čovek, ali ja ne mogu jednostavno sa takvima. Šta da radim, nismo svi isti.
One kalašture iz ljudskih resursa me redovno prozivaju što se ne oblačim "poslovno" i da ne delujem odraslo. Ne nosim odelo i košulju. Ne volim. Često dođem u trenerci na posao. Firma nema kodeks oblačenja. Direktoru ne smeta. Drugim radnicima ne smeta. Samo njima trima smeta.
Drugarica je prestala da me zove na kafe i piše mi. Družile smo se od fakulteta i makar jednom mesečno se vidjale. U poslednje vreme sam ja u 80% slučajeva inicirala kafe. Kad sam prestala, nikad se javila nije. Nisam tražila objašnjenja samo sam prestala zvati. Znam da sam napravila grešku inicirajući viđanja, nisam primetila da sam ja održavala taj odnos. Sad ona uredno čestita praznike i rođendan, ja pristojno odgovorim. Ne želim joj čestitati na isti način, jer me boli da se nikad ne seti da pita kako sam i da je na ovaj prekinula ‘prijateljstvo’, niti želim odgovarati na njene čestitke, ne znam šta da radim. Ne želim se pretvarati da me ne boli i biti pristojna. Trebam savet kako biti mudra i ne pokazati da me boli.