Osećam se kao izrod što sam jedina singl osoba u familiji. Sva ostala braća i sestre se venčali, imaju stabilne poslove, skućeni i planiraju decu. Mene kao da je neko zabo u pesak i ne mogu da se pomaknem. Već se pribojavam da nikada neće doći moj red.
Sa devojkom sam u vezi 6 meseci i nikad je nisam video pre bez šminke. Uvek se šminkala i prelepo izgleda tako i nemam nikakav problem da se devojke šminkaju ako to žele. Jedno veče je prespavala kod mene, otišla je do kupatila da skine šminku pre spavanja. Ljudi moji ja sam doživeo šok, ne znam kako bih to nazvao drugačije. Ja nju volim sad i kako god da izgleda mi je manje bitno. Nije da kažem ružna, ali je to skroz druga devojka, ne znam kako sam iskontrolisao facu. Celu noć nisam spavao, jer sam imao osećaj kao da nisam sa njom, ne mogu da verujem da je to toliko drastična promena. Žene vi ste umetnici, što možete da uradite pnimkom ja ne znam da li bi znao neki slikar. Naravno da joj nisam ništa rekao, počinjem da se navikavam na te nagle promene.
Imala sam bizarnu nezgodu kad mi se kofa cementa prosula na glavu i morala sam da se ošišam na ćelavo. Nikad više pažnje i komplimenata nisam dobijala. Ispada da je to bila jedna od boljih stvari koje su mi se dogodile.
Od završetka srednje škole 2020. pa do danas život mi se sveo samo na posao, sobu i teretanu. Nemam nikakvo društvo ni uspomena. Upropastio sam najbolje godine svoga života.
Imam muža, sve je divno.
Ali me slomilo na dijelove saznanje da jedan muškarac iz moje prošlosti više nije među živima.
Godinama nisam znala ništa o njemu, niti je postojala ikakva emocija.
Zato sebi ne mogu da objasnim zašto me to toliko potreslo.
Glumim hladnu, blokirala sam ga svuda.
A u stvari umirem za njim, pratim ga sa sestrinih profila.
Sedim kraj telefona, čekajući da se negde nekako javi.