Imam već dosta godina života. Tokom školovanja nisam imala nešto prijatelja, nisam ostala u kontaktu ni sa kim. Na poslovima je sve bilo površno, dopisivanja i kafe su bile više na moju inicijativu, obično su druge strane prekidale kontakt nakon izvjesnog vremena a ja pređem preko toga, ne javljam se ni ja više. Nisam nikada bila u vezi, suprotni spol me nikada nije ni pozvao na kafu. Nećak (predškolske dobi) me izgleda ne voli, koliko god ja bila ljubazna i strpljiva, sklanja se od mene. Očito sam ja antipatična i još svašta nešto, neki je problem u meni, prihvatila sam to i ne namećem se nikome. Ali nekada mi bude teško, jer nemam s kime na kafu i nigdje ne putujem jer zapravo nemam s kime.
Ne mogu opisati koliko mi dođe žao tate moga kad se sjetim tog jednog dana. To je bilo davno, mama mi je tada imala profil na nekoj stranici/društvenoj mreži gdje se stalno dopisivala s nekim budalama i u to vrijeme je bila "zaljubljena" u jednog od njih. I uglavnom, tog dana, tata dolazi s posla i nešto od onog što je zaradia, dao je mami da ima i čuva kod sebe, a ona njemu na to vikne; Ma Od**bi! Toliko mi je žao bilo!!!!!!
I još se s vremenom ispostavilo da taj u kog je bila "zatreskana", da je oženjen i ima djecu! Ma Bože sakloni! Zaista pregrozno ponašanje koje nije nikako u redu!!!!! Ništa odvratnije nego kad nekog tako uhvati kriza srednjih godina, što li već i onda okolo tražiš je**če/ice po Fejsu, Insta, Badoo.. jer ti je "dosadio" suprug/a ili jer ga/je zapravo "ne voliš".
Prvi put sam promenila cimerku u domu i osećam se kao da sam izgubila nekoga. Cimerka je bila jedna od najboljih kojih sam imala do sada, a promenila sam je zbog zdravstvenih razloga. Osećam se tužno jer sam morala to da uradim..
Volim iskrene i povezane razgovore u kojima mogu neki smisao da čujem, ali odrastanje me je naučilo da moram da ćutim da bih preživeo i izbegao svađe, ponižavanje. Posledica toga danas je da je u meni osećaj niže vrednosti i stida kad god se upustim u neki razgovor. Voleo bih to da promenim, radim povremeno neke zadatke oko toga, pomakao sam se malo, i je*iga, nema ko da mi kaže samo guraj i pokušavaj. Budite sami sebi podrška u najgorim trenucima, bićete zahvalni sutra, hvala.
Studiram u Beogradu i imam 21 godinu. U maju 2025. sam upoznala momka koji je 9 godina stariji od mene. Upoznali smo se u zgradi, počeo je da živi na mom spratu, i brzo je pukla jaka hemija između nas. Imao je finansijskih problema, ubrzo se preselio kod mene jer nije imao novac za narednu kiriju, pa sam ga ja izdržavala četiri meseca. Nije radio, tražio je posao povremeno, ali nikako da se zaposli. Tih četiri meseca bili su savršeni — bez svađa, sve je delovalo iskreno i stabilno. Rekao mi je da ima ćerku iz kratkog braka, ali mi to nije smetalo. Onda je jednog dana rekao da mora na nekoliko dana u svoj grad i da će se brzo vratiti. Od tada mu se gubi svaki trag — nedostupan je, ugasio je društvene mreže i jednostavno nestao bez objašnjenja. Najviše me boli što nije imao hrabrosti da mi kaže istinu. Zavolela sam ga iskreno, i sada mi je jako teško. Poruka ženama: budite obazrive. Ne nasedajte na reči, gledajte dela — jer ne zaslužuje svako vaše poverenje ni emocije.
Nikako da priznam sebi da sam emotivno retardirana. Imam 30 godina, živim sama, radim, brinem o sebi i ulažem u izgled i život. Uvek se zalepim za klošara i izađem povređena iz tog odnosa. To se desilo i sa poslednjom vezom. Dva dana pre nego što sam ušla u vezu s njim, startuje me sportista, načitan, šarmantan, šmeker, sa sređenim životom. Ipak, ja ulazim u vezu s likom koji je mršav, sladak prosečno, sa izlizanim tetovažama, i za sedam meseci promenio tri duksa i tri majice. Na kraju se ispostavilo da je lažov i ženskaroš. Još je on mene prevario. Ponekad biramo pogrešne ljude i učimo na svojim greškama. Vredimo više nego što mislimo, i zaslužujemo nekoga ko nas neće povrediti.
Muž mi je često poslovno odsutan i ja obožavam kad sam sama. Deca su nam već velika, nisam sklona aferama, prevarama i sličnim glupostima. (znam da će biti komentara koji će biti tog tipa) Samo sam shvatila da mi zbog njegovog jako teškog i agresivnog karaktera sve više prija kada smo razdvojeni...
Kao mlada sam čupala obrve nažalost pa ih danas skoro i nemam, moram da ih crtam. I dalje crtam neke obrve srednje debljine, ni blizu ovog danas što je trend, više su tanje nego deblje ali ja tako volim. Deblje obrve mi ne stoje nikako, toliko čudno izgledam i toliko mi promijene facu da je to nevjerovatno.
Gledamo neku stranu seriju, brat, njegovi drugovi i moje drugarice, naš kum oženjen i duplo stariji od nas i naša baba. Priča je o tome da je neka klinka krenula u srednju i došla u grad da živi kod sestre i zeta. Radnja snimljena po istinitom događaju, zet i klinka se smuvali i sestru vređaju u zdrav mozak. Uglavnom gledamo i komentarišemo i kum koji je oženjen po komentarima podržava varanje u smislu kaže da ga žena ne bi uhvatila da je hotel platio kešom a ne karticom. Bratovi drugovi isto podržavaju varanje, samo mi je jedan drug privukao pažnju u smislu pa imaju dete, e budale, nemaju svađe i ne razvode se, idiot je vara…jbt tačno bi preporučila svakoj devojci da gleda seriju sa momkom da ga testira da li je za ili protiv varanja i da li daje savete kad glavni glumac omane i na ivici da ga žena otkrije.
Tako je. Imam 5 drugarica, ali ta jedna vredi kao zlato jer me zna u dušu i sa njom sam to što jesam bez pretvaranja. I to već 18 godina 🙂 Hvala Bogu!