Moram prestati impulsivno da kupujem stvari koje mi ne trebaju i neću koristiti.
Kod mene doma kao svi imaju laki san, a kad uđem u kuću svi hrču.
Bilo bi super kad bih mogao da se kloniram i da jedan ja radim na poslu, a drugi negde uživa u gradu.
Prijatelj iz djetinjstva se preselio u grad blizu mene i počeli smo se dopisivati. Želi nešto više, jako je dobar i pažljiv, ali ja jednostavno ne osjećam ništa. Tako mi je žao, ali ne mogu ga odjednom početi gledati drugim očima. On već priča kako nas vidi zajedno i da mu je stalo, meni to tako neiskreno zvuči i teško za povjerovati, time me samo još više odbija, a htjela sam nam dati šansu. Rekla sam mu da uspori, ali ništa.
Toliko mi je žao zbog vremena provedenog sa pogrešnim osobama, a oni koji bi mi se stvarno obradovali i kojima je trebalo posvetiti vreme, nažalost, više nisu među živima, i to ne mogu sebi da oprostim. Da bar mogu da povedem još jedan razgovor s njima i popijem kafu. Duša me boli.😢😭
Imamo dete od skoro 2 godine i tek sad smo se malo stabilizovali sa spavanjem, poslom i njim. No, mislim da je naša veza umrla u tih 2 godine. Postali smo kao naši roditelji, a pre deteta smo imali divnu vezu punu strasti, romantike i putovanja.
Mnoge žene misle da je dovoljno da budu ,,lepe, zgodne, atraktivne, privlačne, seksualne“. Da su tu završile celu priču, a da njihov muškarac mora da se trudi, otvara vrata, razvozi, dovozi, kupuje, uzima bundu, plaća sve, vodi sve detalje..
Nikad nikome ne bih preporučio da bude sa takvom osobom, jer to jako toksično, muškarac koji radi na sebi, trudi se da bude bolji, cima se, vredan je, a ima takvu ženu, to ga razara iznutra bukvalno.
Što je ona nezahvalna, što ne zna da mu pokaže zahvalnost, na neki svoj način, svaka žena ume i zna to za sebe, kroz neki gest, kroz tu neku negovateljnu stranu, kroz brigu, kroz pažnju…
Ako toga nema, muškarac je duboko nesrećan, jer se previše trudi, a niko nije zahvalan na tome, ta osoba koja mu je najbitnija to ne poštuje.
Ne trudi se oko njega i on ima nemir umesto da ima mir.
Tako da nije dovoljno, da budeš lepa i zgodna.
Mnogo je bitnije da budeš čovek i da ne budeš nezahvalno đubre, đubre jedno.
Ne znam kako vi, ali ja kad idem na putovanja ili odmore uživam, družim se, razgledavam, jedem i okinem koju fotku da imam uspomenu s putovanja - a puno puta se ni ne sjetim.
I onda gledam na društvenim mrežama fotke nekih ljudi, tri dana bili na putu a 300 fotki u različitoj odjeći, uštimane, namještene, ovakve onakve.
Nekad sam i putovala s takvim ljudima i nekako imam dojam da toliko toga, doživljaja i svega propuste na putovanju ganjajući dobre prizore i savršene poze. S nekim ljudima sam čak imala osjećaj da putuju samo radi toga da bi mogli pokazati gdje su bili. Šteta para.
Imao sam par vrućih snimaka sa devojkom, koje smo rešili zajedno da snimimo kako bi se nekada tome smejali kada ostarimo,... Raskinuli smo, snimke sam izbrisao, pitam se da li je i ona to isto uradila.