Diplomirala sam i izvela najbolju drugaricu u restoran. Krivo mi je što mi ništa nije kupila, a znam da se iskreno obradovala i da može da priušti bar cveće.
Ne razumem ljude koji misle da promocije na poslu dobijaju oni koji to nisu zaslužili ali su "dobri" sa šefom, dok oni jadni koji su zaslužili budu ignorisani. To je takva laž. Pa valjda ću uvek prvo nagraditi onog koji se najviše trudi, čiji rezultati su najbolji i koga želim da zadržim. Moraš biti ekstremno glup da nagrađuješ loše radnike koji koče posao. Mislim da takve žalbe imaju ljudi koji su u najbolju ruku prosek, a misle da su mnogo bolji radnici nego što jesu, pa onda zavide drugima. Naravno, ovo ne važi za državne firme.
Školska iz srednje škole me kao nije prepoznala, pogledala me i okrenula glavu iako sam je pozdravila (a ja se ofarbala u plavo još u srednjoj 90ih), ali me zato drug iz osnovne koga nisam vidjela skoro 30 godina sreo na ulici i rekao "o,gdje si školska,šta ima?". Ma da, baš sam neprepoznatljiva, a razlika između ovo dvoje je ta što je on uvijek bio ljubazan a ona umišljena.😏
Ne mogu više da podnesem kukače iz okruženja. Kad malo zagrebem, shvatim da su to oni koji sve očekuju od drugih a kako ta očekivanja stalno rastu i kako niko ne može da ispuni ono za šta su samo oni odgovorni, nastaju frustracije. Posle kukanja kreće bes na sve koji ne mogu da im reše životne probleme ili kažu kako su oni u svemu u pravu. Svi kukamo i svi smo zbog nečeg frustrirani ali niko nije kanta za smeće. Zaslužuju da ostanetu sami i moj doprinos tome je ispunjen.
Kad sam imala 19 godina povrijedio me dečko od 26. Bila sam mlada, nevina i naivna. Pričao je za sebe da je on prava prilika, dijamant. Navlačio me na sebe s realnim pričama o životu, kako trebam biti zdrava i sretna, da sam prava cura i da se vidi kako mi je stalo do njega. Da bi htio sa mnom puno, ali polako. Upoznali smo se kad je njegova majka preminula od raka nakon dugogodišnje borbe. Srce mi se slamalo zbog osobe koju dobro ni ne poznajem. Doživila sam šok jer sam jako emotivna osoba i to ljeto na moru sam prokrvarila prije vremena i godinama sam se borila sa lošim ciklusom. Ja to ne mogu zaboraviti ni 4 godine kasnije. Bio je prilično obrazovan, zgodan i jednostavno nam je bila dobra energija, a meni je tad trebalo samo da me netko voli. Vidjela sam cijelu budućnost s njim, rodila bih mu 2 djece s obzirom da nije imao braće i rodbine, a onda i majka. Zbog onog što je uslijedilo dalje kroz upoznavanje-htio me samo dobro iskoristiti. Dečki, nemojte ovo raditi, posljedice su trajne!
Mislim da su slikanje za lične dokumente nama na Balkanu (barem kod mene u Bosni) namjerno namjestili da ispadnemo ružniji u poređenju sa ljudima Americi/EU. Mislim na svjetlost, udaljenost od objektiva... Neki dan me policajac, ne vjerujući da sam ja na mojoj vozačkoj izveo iz auta, pretresao ko kriminalca, ispitivao pet minuta sve moguće podatke iz ličnih dokumenata i pride sporedne stvari, ko mi je stari, mama, porodično stablo.
Hoću da umrem od muke.. Posle mnogo godina depresije upoznam lika za kojim sam odlepila.. On me je vratio u život za jednu noć.. Učinio me srećnom..oživela sam.. Ali postoji problem.. Osim toga što je zgodan, duhovit, pazi me i mazi i što se pored njega osećam srećnom on nije toliko lep.. Zbog obaveza viđamo se samo uveče i tada njegove nedostatke u lepoti prikrijem i onda uživam ..Sve je dobro sa njim.. Ništa ne fali ..osim tog detalja.. Mislim da kada bih se ujutru probudila pored njega da bih crkla od sramote što sam uopšte i bila sa njim.. Ja sam zaljubljena u lika izmišljenog da bi meni bilo lepo..i jeste mi lepo..ali kada dođem kući ja sam svesna da moram da ga ostavim jer mi se ustvari on u licu ne sviđa.. Baš se život igra sa mnom.. Dobiješ sve, a opet nešto mora da fali.. Baš sam razočarana..
Ne podnosim tvrdoglave ljude. Znam one koji bi poginuli, ugrozili tuđu bezbijednost i tuđe živote samo da istjeraju svoje, čisto da ne bude da nije po njihovom. Kao da imam posla sa razmaženom dječurlijom a ne odraslim ljudima kojima niko nikad nije rekao: NE! Uništavaju i otežavaju živote normalnim ljudima.
Smatram uspehom to što ne ostavljam ružne komentare po netu i ne pratim do detalja nečiji život, a onda to komentarišem s drugima.
Osudite do mile volje, ali mislim da je hendikep ako muškarac nema sestru, a žensko brata. Znam da ima retkih izuzetaka gde se brat i sestra ne podnose, ali sam primetio da uglavnom muškarci koji imaju sestru se bolje ophode prema ženama, a žene koje imaju brata se bolje ophode prema muškarcima. Generalno su osećajniji. Svi moji prijatelji tokom života koji nisu imali sestre bili su ne samo grubijani, već su zene nazivali "pi*kama", a koji su imali sestre nisu za ženski rod upotrebljavali takve reči. Većina mojih prijateljica koje nemaju braću su onako neotesane, sebične, često menjaju momke i sklonije osuđivanju i vređanju onih muškaraca koji nisu "viša liga". Zahvalan sam Bogu što imam sestru. Žena i ja već imamo žensko dete, a muško je na putu i mnogo sam srećan što je tako.