Nemam više živaca za informatičare. Oni bi trebali biti inteligetni ljudi, zar ne? A ja se danima natežem sa informatičarima od kojih sam kupila program za izradu ponuda i računa, jer su u najnovijoj verziji promjenili unos podataka u ponudu za građane. Zakon kaže da u ponudi za građane cijena mora biti iskazana sa pdv-om, pa su tako i oni napravili u programu da cijene mogu upisivati samo sa pdv-om. Odnosno sve moram ručno računati. Nikako da im objasnim da u Zakonu nigdje ne piše da unos cijene prilikom izrade ponude može biti i bez pdv-a, pa da program sam izračuna neto cijenu i tako ispiše ponudu. Izrada ponude od 50 stavki mi traje po 15-20 minuta!
Dugo sam lutao bez cilja, a sada sam tek u 26-oj godini shvatio da malo šta spolja može da me zadovolji. Uglavnom neke sitnice kao lep dan ili kada se pozdravim sa nekim koga ne poznajem. Shvatio sam da mi ne treba cilj u životu, neću da ga omeđim svojim predstavama koje se uglavnom ispostave kao pogrešne za sve ono što sam se čvrsto držao. Zato svima savet ne tražite ništa i dobićete mnogo, oni koji su skromni razumeće.
Kod frizera bi trebalo biti pravilo da ti poslije šišanja samo osuši kosu bez stiliriziranja kose da na taj način vidiš jel to ona frizura koju si želio. Ovako te oni tolko obrade četkama (kod duge kose i dvoje te njih fenira) sredstvima i ko zna čime i na kraju je kosa tolko u volumenu da nemožeš procijeniti pravu sliku. Zato mnogi ostanu razočarani kad prvi put nakon posjeta frizeru operu kosu i shvate da nije to ono što su tražili.
Ja sam mislio da je kockanje pošteno, da tu ima časti i poštenja. Al u svijetu kocke gospodari neka viša sila, ta sila ponekad ti dadne neki dobitak, ti se jadan "napališ", pomisliš: "evo ga sad, biće para", al ti onda na kraju ta viša sila sve debelo naplati, i na kraju ti uzme 10, 20, 50 puta više nego što dobiješ. Sa tom višom silom (ne kaže se džaba da je kocka vražija) nema igranja, ona na kraju svoje naplati.
Svekrvin pas je vidno ljubomoran na bebu od 6 meseci, koju ostavim povremeno na čuvanje ne duže od sat i po. Juče je u mom prisustvu kao da ih “upozna” približavala bebu psu, čak je bebinom rukom ga pomazila. Na moje negodovanje da mi smeta je odgovorila kako je sve uredu. Mislim da ga više neću ostavljati samu s njim dok je pas tu, posto se njoj očigledno ne može objasniti. Već je i pre jednom komentarisala kao da ćete vi znati kako ja kad niste tu. Pričamo o psu koji ima sigurno 20-tak kilograma, možda i više.
Zašto vrtite glavom i plešete kad isprobavate hranu jeste li retardirani pobogu?
Nisam udata i ljudi me vređaju zbog toga. Ok, da neko ne odobrava, ali uvrede.
Ne razumem mušku frazu "slab sam na tebe". U kom smislu? Šta hoćeš time da mi kažeš a uopšte se ne trudiš oko mene? Stvarno mi muškarci nisu jasni, a često mi to govore.
Imam neke baš jake tripove pa se tako "zaljubim" u neke random ličnosti poznate i manje poznate i to tako traje po nekoliko dana/sedmica/mjeseci. Najnoviji primjer je Adi Šoše. Već imam i pristojan broj godina pa mi je malo zabrinjavajuće.
Snaja od bratanica pravi kopije drugih devojčica i uništava njihovu individualnost. Moraju da budu uštogljene princeze, da nose roze, da se raspravljaju s drugom decom da su najbolje, moraju da imaju dugu kosu, moraju da kupuju ono što je in na tiktoku, sve mora in, trendy, fensi, čak su počele da izvrću jezik i oponašaju one tiktokerke koje svi ismejavaju, rečenice su im uvežbane i napamet naučene. Bratanice nemaju 2 posto prirodnosti i spontanosti! Kad ih nešto pitaš, gledaju majku šta će da im suflira. Ovako, u njenom odsustvu ćute. Ranije sam se cimala, sad ne reagujem, ali neopisivo me nervira ovo, eto!