Iz Beograda sam a zaljubila sam se u momka iz Podgorice, ljudi moji, mi smo se tako lepo skontali, tako mi je lepo da pričam sa njim i ne skidam onaj glupavi osmeh sa lica.. Mislim znam da je teško da će od toga nešto ozbiljnije biti, ipak je daljina u pitanju ali eto htedoh ovo da podelim.. Kao neka tinejdžerka se osećam.
Nervira me kada se ljudi hvale time što nikada nisu pogledali ni jednu epizodu neke poznate serije (najčešće to bude Game of Thrones) ili neki poznati film. Pa šta? Ni ja nikada nisam gledala Stranger things (niti ću), Greys anatomy, The Godfather, Lord of the rings, Star wars... To me ne čini posebnom pahuljicom, već samo znaći da nemamo svi iste preference i da nas ne zanimaju iste stvari, što je zapravo i normalno. Još samo fali da počnemo da osuđujemo jedni druge na osnovu filmova ili serija koje (ne)gledamo. Baš nema logike. Svako neka gleda šta voli i eto, rešen problem.
Čula sam da me moja venčana kuma, najverovatnije neće izabrati za svoju kumu. Razlog je to što smo već kume 😂 znam da ona ima pravo na to, neću nikome da upropastavam njihov specijalni dan, znam da to što je neko meni najbolji prijatelj, ne mora da znači, da sam i ja njemu, ali sam se baš razočarala. Osećam se ispaljeno. Generalno ljude, koji me ispale brišem iz svog života, ali ono s njom sam prijatelj već 17 godina. Ne znam šta da radim. Da li imam pravo, da se ljutim i da li je prekid priljateljstva ovde opravdan?
Našla sam svoje komentare ovde iz 2017. godine i umirem od sramote, kakav debil od deteta....
Često se dijaspora ismijava što prilikom dolaska na godišnji koriste priliku da “porade na sebi”. Meni je draže podržati domaće stanovništvo i uz to uštediti, nego bacati pare u Njemačkoj: Frizer - šišanje i farbanje 130€, a u Bosni 40€, zubi - zamjena plombe i profesionalno čišćenje 180€- Bosna 70€, nokti 60€ - Bosna 25€.
Šta kažu ljudi, kada pustiš doći će. Evo ja tako godinama funkcionišem i nemam devojku.
Završila sam fakultet prije 6 godina. Ovdje to zanimanje nije toliko traženo, teško je doći do posla u državnoj ustanovi, djece je sve manje. Svi koji nisu završili fakultet iščuđavaju se zašto ja radim u prodavnici, pekari sve poslove koji su slabo plaćeni a ne znaju kako je teško se zaposliti u struci, iako imaš diplomu državnog fakulteta. Samo me povrede tim.
Glumica sam. Tu i tamo me viđate na malim ekranima, nema me po medijima, portalima, žutoj štampi, ne posedujem čak ni društvene mreže. E, pa, verovali ili ne, to potonje me nedavno koštalo uloge. Odradim audiciju, sve super i na kraju me pitaju da li imam instagram. Kažem nemam, a oni meni: kako onda misliš reklamirati seriju kada izađe? Ja u čudu, mislim šala, a oni mrtvi ozbiljni. Kažem, meni je posao da glumim, a marketing prepuštam stručnijima. Naravno, od uloge ništa. Ja još u šoku.
Moj muž kad je kod svoje mame obavezno pazi da ne uđe prljavih patika, da joj smokri tepih,sklanja kad jede i opere. A mene ne poštuje i sve ostavlja iza sebe.
Moja žena obožava da ide kod lekara, i ide za najmanju sitnicu, kad lekaru objašnjava šta joj je sva je ushićena i srećna. Posle kući stalno spominje svima kako treba da pije lekove. Stalno neko prenemaganje. A realno nije joj ništa.