Komšija već mesec dana peva ili uči da peva po par sati dnevno. Zaista volim svaku vrstu muzike kad neko lepo peva, ali ovo je užasno. Lik kao da nariče. Mislim da ću da izludim od ovoga.
Ponekad imam utisak da se nikada neću udati. Imam tek 21, ali pritisak od strane familije da nađem nekoga je prevelik, a nove veze ni na vidiku. Moj otac bukvalno zapada u krize ponekad jer nemam nikoga. Mnogi kažu da sam lepa, društvena sam, trudim se da budem dopadljiva, i nije da se baš nikom ne sviđam, ali to uglavnom budu momci sa kojima ni na jedan način nisam kompatibilna. Izađemo i bukvalno moram klještima da im vadim reči jer nemamo nijednu zajedničku temu. Samo sam se jednom zaljubila i nije ispalo baš dobro ali jbg, to je život. Znam da sam mlada ali zapitam se ponekad da li ću ikada ponovo sresti dečka koji će mi biti sličan i čija će mi ličnost biti privlačna.
Skromno ću reći ja sam najpozitivnija osoba koju znam, vesela, pričljiva, uvek spremna da pomogne. Ljudi kao ja unose vedrinu i radost svuda oko sebe, od crnog prave belo, nađu način. E, samo ću da vam kažem, kad takva osoba zaćuti, povuče se u sebe, ne priča… reagujte, pomozite, tražite način da rešite problem. Jer kad se tako neko stiša to je problem, VELIKI PROBLEM, mnogo veći nego što mislite, a takve osobe zaslužuju da im vratite dobrim.
Koliko ste delulu od 0 do ja, koja upravo merim svoju kosu da vidim koliko bi mogla porasti do leta sledeće godine kad se budem udavala... Da napomenem, nisam zaručena i nije uopšte sigurno da ću biti ove godine ali kao "imam osećaj" 😂 ne smem nikom ovo reći naglas pa pišem tu. Hvala lepo!
Do kad ćemo skoro svi radit na poslovima gdje nas ima toliko da se posao uvijek odradi JEDVA, poslovi su se pretvorili u maratone, do kad? Pitam.
Vama koji pišete kazne za nepropisno parkiranje.. sve dobro želim .. osim u slučaju kad ih pišete kad je neko uletio u apoteku ili bolnicu/kliniku.
Nervira me što svaki put kad se posvađam s dečkom, lik ne piše po 3 dana ili više, i onda kao se javi kao u fazonu "ti se nikad ne bi sjetila napisat poruku da ja to ne učinim"...
Nikad mi nije bilo jasno zašto je moje drugarice strah da idu noću ulicom, ja samo tada obožavam da šetam, i nikad mi se ništa nije desilo, pogotovo ako znam ulice čitav život.
Ja sam srednjoškolka koja je 2 godine pohađala školu u jednom sasvim drugačijem mjestu različitom od moje okoline. Falilo mi je moje društvo i obitelj pa sam se odlučila prebaciti u školu koja se nalazi u mojem kraju. No svakodnevno ujutro imam stres i nervozu te dosta često ne idem u školu jer mi ti ljudi nisu sjeli i ne prihvaćaju me baš najbolje. Većina njih ima odlične ocjene i prosjeke dok ja nemam i slabija sam od ostalih. Moji roditelji više ne mogu to trpjeti jer njih isto muči to što ne jdem često u školu. Ne znam što napraviti, a sve to jako utječe na mene psihički. Pazite ljudi i birajte pametno.