Kad mi je dečko prvi put, ujutro šapnuo da me voli, toliko sam se uznervozila da sam morala ići u wc da prnem. On je mislio čitav dan da ga ne volim, a meni bilo glupo odgovorim kad je prošao trenutak.
Kada sam bila trudna, trebala je babica da me porodi, ali umesto babice se pojavila muška babica. Bila sam bas začuđena, jer u teškim bolovima kakvim sam bila nisam želela da neko muško gleda kako se ja napinjem i ostale stvari. Kako sam počela da paničim u sebi, verovatno se to sve videlo i on je lagano rekao "Ne britine se, nisam strejt, nemate čega da se stidite", nakon te rečenice sam sve zaboravila i opustila se maksimalno i donela jednu prelepu devojčicu na svet. Nakon toga sam imala prilike da mu se zahvalim, jer je to sve bilo perfektno odrađeno, i zaista je bio neverovatan.U prošlosti nisam razmišljala, čak sam možda bila i neutralna po tom pitanju, ali sam sada shvatila da su ti ljudi kao i svaki drugi. Ja sam mu samo večno zahvalna zbog podrške koju je pridoneo mom porođaju i svemu posle toga. Važna su dela i duša, ostalo je nebitno.
Otac mi je ostavio firmu kad je otišao u mirovinu. Zadnjih nekoliko godina je loše poslovao i bio u velikim dugovima. Osim toga radnicima nisu bile isplaćene plaće i firma je bila na rubu propasti. Dao sam sve od sebe i uložio godine truda i rada da bi danas firma bila uspješna. Sebi sam smanjio plaću da bi radnicima platio zaostatke, radio preko 12h svaki dan. Upoznao sam dosta ljudi koji su mi danas klijenti, sve utjecajni ljudi. Napokon je sve kako treba, a moj otac ne želi priznat da sam sve sam uspio. Da nije bilo mene firma ne bi ni postojala, a niti bi bila poznata kao sad.
Prešao sam 33. Nikako nema sreće sa ženama. Nisam neki gabora, radim i imam pristojna primanja. Imao sam nekoliko dužih veza, ali sam uglavnom iz svih izlazio povređen. Evo vec skoro 4 godine nisam imao devojku. Trudio sam se da je nađem, ali jednostavno ne ide. Ne znam šta je. Kao da me neko urekao. Pokušavao sam i kod mlađih i starijih, ali sa mlađima je velika razlika u razmišljanju, one ne žele ozbiljne veze, a ove starije što se nisu udale, i one su specifične, uglavnom sam naletao na one što hoće još da "žive". Povukao sam se. Ne izlazim više. Odustao sam i od traženja, jer izgleda da nije svima suđeno da budu u vezi. Ubija me pomisao da ću ceo život biti sam,
ali pokušavam da se pomirim sa tim. Nadam se da ću nekad uspeti.
Nije mi nikada prisao, samo me je gledao i to jedan duži period, tačnije pola godine. Sad je otišao u neki vojni kamp.
Nadam se da ga tamo neće učiti samo da se po planinama penje i upravlja letjelicom, nadam se da će ga tamo naučiti kako biti hrabar.
Nekad sam obožavala seks. Bila sam ta koja želi uvek za razliku od mog dečka. I uvek me je zezao kako sam nezasita. Ali otkako mi se pojavila kandida u crevima nemam uopšte želje. Već 20tak dana nismo imali odnose(zbog dečkove povrede) i što je najgore ja se uopšte nisam poželela. Nadam se da ću se uskoro rešiti ove dosadne gljivice pa da će sve biti kao pre.
Moja drugarica mi stalno šalje njena dopisivanja sa momcima koji joj se javljaju preko društvenih mreža jer su njoj zanimljiva i duhovita. Ne znam kako da joj dam do znanja da me to ne zanima i da mi nije zanimljivo. Ne bih da je uvrijedim.
Ugasio sam sve društvene mreže. Koristim samo pozive, poruke i Viber. Evo prošlo je već 2 nedelje i osećam se kao nov čovek. Sad tek vidim koliko sam vremena zapravo gubio na njima, gledajući kako svi sebe žele da predstave u najboljem svetlu(da budu ono što nisu), četujuću o nepotrebnim stvarima itd..
Moji su 26 godina u braku i svaki drugi dan se prepiru i svađaju oko gluposti. To me ubija iz dana u dan, stvarno ne znam zašto su oni uopće u braku. Ista situacija je i s našim susjedima koji su se tu preselili prije 2 godine, odmah nakon što su se oženili. Svaki dan kad izađem i hoću čitat knjigu ili bit malo vani čujem njihove svađe. To mi je upropastilo "ideju" braka za cijeli život. Da sam ja oženjen, tu osobu bi tretirao kao kraljicu i ne bih se usudio povistit ton na nju, a kamoli svađati se oko nebitnih i banalnih stvari.
U vezi sam godinama ali u zadnje vreme mom momku se teško diže ne znam da li je to do mene ili godine. Pošto je prešao 30-tu. 😒