Od malena imam mehanizam buđenja iz košmara. Uštinem sama sebe za ruku, otvorim oči i pomislim "to je bio samo san". Nekad dok sanjam sam svesna da je to samo san.
Shvatila sam da je veoma teško pronaći nekoga za zdravu i dugu vezu, kamoli brak. Drugarice su svoje muževe upoznale slučajno, jedna kad je išla da šeta psa, druga na poslu, a ja nemam sreće. Sad je pitanje da li da budem u neobaveznim odnosima i uživam bar u seksu ili da budem u doživotnom celibatu.
Toliko srećno živi da pravi već peti po redu lažni profil..
Nekad pomislim, da će me muž ostaviti, jer u 2 godine braka nisam mogla još ostati trudna.
Žalosti me što svojoj najboljoj drugarici sve što mi se dogodi odmah napišem, a ona se meni stvari iz svoga života “ne sjeti” reći ni na kafi…
Molim roditelje koji imaju više od jednog djeteta da iskreno ostave svoj odgovor da li se zaista jedno od djece izdvaja u smislu privrženosti, da narodski kažem više voli. Na svojoj koži sam doživjela to od svojih roditelja, bar takav utisak imam cijeli život. Imam jednu djevojčicu koju sam željela najviše na svijetu ali ne bih voljela da sutra, ako budemo imali još djece, neko od njih ikad osjeti ovo što ja osjećam.
Želim onu poetsku ljubav, da trajemo i u dobru i u zlu, a doživela sam samo kratku zaljubljenost. Ne znam da li previše tražim ili samo nemam sreće.
Ne mogu da izbacim jednog lika iz glave već 2 godine. Svaki drugi treći dan nalete misli o njemu. Ne mogu da kažem da je zaljubljenost ili slično, ali čudan neki osećaj, neki mir osećam u njegovom prisustvu i kad god pomislim na njega. Znamo se dosta dugo još od moje 13. godine pa možda i ranije ali nikad nismo imali neki dublji kontakt, samo smo se povremeno sretali i bili nazovimo to u istom društvu. Otkako se oženio nismo imali nikakvog kontakta. I onda nakon 10 godina srećemo se ponovo i videli se 2-3 puta, naravno bez ičeg "zabranjenog", jer čovek je ponavljam oženjen. on je tada govorio da mu u braku nije dobro i da će se razvesti blabla, ne samo meni već i pred drugim poznanicima. Nakon tih par viđenja, kontakt opet nestaje i od tada mi je stalno u mislima. Znači kako da izbacim čoveka iz glave? UPOMOĆ!
Ne znam da li postoje ljudi kao ja. Nikada nisam ni u šta sigurna da li je taj posao baš za mene ili da li je on onaj pravi za cio život. Ne radi se o strahu od greške ili kukavičluku već o tome da ja ne znam što želim.