Primetio sam da sam se svideo sestri mog najboljeg druga. Slatka je. Mogu da kažem da sam se zaljubio. Pisali smo sve je bilo savršeno. Izašli smo nekoliko puta,
jednostavno kliknuli. Ali nisam mogao da nastavim, grizla me je savest, jer je drugova sestra. Izašli smo noć je bila kao iz sna, sve sam joj rekao, dok ne bude kasno. Video sam da joj je krivo i meni je bilo ali morao sam da joj kažem. Tu celu noć sam plakao, ona to ne zna. Ne znam da li će čitati ovo ali samo da joj kažem. KRIVO MI JE
VOLIM TE!
Volim sve radit sam. Volim jest sam. Ta sloboda na poslu koja se pojavi nakon prve godine di kolege nešto pokušavaju s zajedničkim ručkovima ali onda prihvate. Osude što ne uplatiš novac za rođendan kolege, prođu kad skuže da ni svoj nisi slavio na poslu. I onda ideš na posao, ne zove te nitko na ručak, s nikim ne pričaš o privatnim stvarima, nikad nema poniženja jer nitko ništa ne zna o tebi. Svi razgovori su o poslu i argumentima za i protiv. Divnooo je!
Rodila sam sa 18, roditelji su mi pomagali finansijski sve vreme. Sve sam sama oko deteta, momak nikad za 6 godina nije pričuvao svoje dete i moji roditelji su sve vreme kukali. Sad imam 24 godine, završavam fakultet i počela sam da radim, da budem nezavisna i da preuzimam sve finansijske odgovornosti za sebe i dete. Sada kad napokon imam pravo glasa i želim da ga ostavim, moji roditelji misle da nije dobra odluka i zbunjuju me.
Nedavno sam bio na školskoj ekskurziji u Italiji. Sve je bilo fenomenalno. Od druženja, atmosfere, gradova do agencije koja nas je vodila. Posebnu pažnju mi je privukla devojka koja nam je bila vodič u autobusu. Mlada, nestvarno lepa, toliko prijatna i puna pozitivne energije .Kad sam se vratio kući isplakao sam se ko "ona stvar" uveče u sobi sam. Od nostalgije za Italijom, druženjem, provodom, a posebno za tom devojkom. Nadam se da ću ako Bog da imati ponovo priliku da posetim Italiju kao i da će me proći ta luda zaljubljenost. Do tada okrećem se novim životnim izazovima, a imam ih pred sobom dosta.
Bivši mi je rođendan čestitao u ponoć sa porukom kao da smo u vezi i najzaljubljeniji par a ne da smo raskinuli pre godinu ipo. Stvarno ne razumem čemu to, dok smo bili u vezi jedva da se setio kad mi je rođendan, hvalio se kako on ne pamti datume i da ne očekujem da on piše romantične poruke. I sad kad nismo zajedno on piše misleći da će nadoknaditi onaj period kad se nije trudio i kad sam sve više bila tužna nego srećna pored njega i zbog toga raskinula.
Moje dete 5. razred veoma loše čita. Vežbamo stalno, ali meša slova. Moraćemo da posetimo logopeda, da vidimo ima li pomoći. Ako neko ima sličan problem, neka piše.
Kad sam upisivao matematiku svi su mi govorili da ću pišati krv i da je to pretežak faks za mene. Evo završila se i druga godina i to sve od prve. Ne dajte da vam drugi govore što se može, a što ne. Radite što volite jednom se živi. :)
Želim da mi netko iskreno kaže kakva sam pred drugima. Jesam sramežljiva na početku, inače sam duhovita, zabavna, otvorena za razgovor o svim temama, lijepo izgledam, a nitko mi nikad ne prilazi. Nemam bliskih prijatelja, nisam nikad imala momka, niti je itko ikad pokazao interes. I ja ne znam u čemu je problem. Da li zračnim nekom čudnom energijom ili je nešto drugo?
Bivšeg momka sam ja pokrenula. Živeo je kod kuće bez posla sa 30 godina, na račun njegovih. Imućni su, pa je sve imao. Ubedim ga da se preselimo, da nađe posao. On sada ima platu oko 5000e. Razišli smo se i on uživa, a ja sam morala da se vratim kod mojih, jer nisam mogla da živim sa svojim primanjima samostalno.
U poslednje 4 godine na kocki sam izgubio skoro 20 000 €.. Ogroman novac i kredit koji moram da otplaćujem narednih 6 godina..
Imam predivnu suprugu, čekamo dete a ona ne zna ništa o svemu ovome... Kako se otarasiti proklete kocke i započeti neki normalan život??
Svestan sam da će biti raznih komentara, osuda i sl. ali ovo je teška bolest i mračni tunel iz kog ja ne vidim izlaz.