Poštujem sve ali da li ljudi koji imaju pse u stanu shvataju koliko smrdi kod njih? Oni su tu i navikli su se. Takođe znaju da se ljute kada im neko stavi do znanja da ne želi da ide kod njih jer ne želi da se napuni dlaka i ne želi da mu pas izbalavi čistu garderobu. Kada odete na selo, tamo ćete retko kad videti da pas ulazi u kuću, a ljudi na selu znaju sa životinjama. I najbitnije, pas nije zamena za dete. To je zaista degutantno.
Svoju drugaricu poznam već 8 godina, od srednje škole se družimo sve do dan danas i nikad nismo prekidali kontakt i družimo se, malo je to oslabilo kad sam se ja verio. Neću da lažem da mi se nije sviđala i da nisam razmišljao o nečemu više, ali u mojim očima to je bila jedna dobra i poštena devojka pa možda i zbog velikog poštovanja i straha nisam nikad pokušao.
Desilo se da sam raskinuo gore navedenu veridbu.
Posle nekog vremena izađem ja sa drugaricom na kafu a nisam je video dosta dugo, a ona lepša nego ikad ostao sam bez teksta kad sam je video. Bacili se malo u priču da nadoknadimo šta se sve izdešavalo u zadnje vreme, i na kraju smo pričali šta oboje tražimo od partnera itd… Kroz priču sam shvatio kolko je ona bila sve to što sam tražio u životu od jedne žene i kolko se ja i ona dobro uklapamo i bukvalno tražimo isto. Eh kolko boli činjenica da je sve što sam hteo bilo tu, ali budala….
Kasno je sad da se nešto kaže, ali eto ti nekad je to što tražiš bliže nego što misliš….
Ljudi, htela bih da čujem Vaše mišljenje. Imam problem sa sestrom od svog momka. Ona kao da je ljubomorna na mene pa svaki put kad smo zajedno ona kao da pokušava da mi dokaže da njen brat više voli nju nego mene i da mu je ona na prvom mestu. Mnogo je vezana za njega, meni to nije normalno, preteruje. Pije iz njegove čaše dok joj muž sedi pored, zove ga svaki dan, šalje mu poruke, sve mi to smeta.. Inače ona je udata već nekoliko godina. Jednom prilikom mi je čak rekla da bi on pre stao na stranu svoje majke nego svoje žene, što me je baš naljutilo i sada sam se povukla skroz i izbegavam viđanje sa njom. Došlo je do toga da me zaboli stomak od pomisli na nju.
Vaše misljenje? Da li preterujem ili ipak ne?
Žao mi je što nisam postala detektiv. Sigurno bih bila jedna od najboljih jer imam ono što se ne uči u školi a to je da jako brzo povezujem stvari. Ljudi koji imaju isti dar znaće o čemu pričam. Evo i sada sa 43 obožavam da gledam krimi dokumentarce o ubistvima, posebno one od prije 30+ godina, koliko li je samo tu posla, istrage, načina na koji su sklopljene kockice, opušta me kad vidim da je slučaj konačno riješen. Dosta se i nauči iz tih dokumentaraca i savjeta bivših detektiva.
Često sam imala prilike da budem u kontaktu s ljudima preko interneta. Poneka devojka i najčešće muškarci. Nije moj omiljeni pristup, ali nekad ti jednostavno nedostaje društvena interakcija, makar bila virtuelna. Nisam se vezivala ni za koga tim putem, ali čega sam se sve naslušala. Kakve sve boleštine su u stanju da smisle i izgovore muškarci koji deluju potpuno normalno, rade, žive normalan život, ponašaju se pristojno, imaju sasvim zdrave stavove... A poremećeni. Do pre koju godinu je bilo mnogo lakše primetiti kada je tip doslovno rečeno devijantan. Ali ovo sad je postalo toliko teže uočiti a toliko prisutnije. S obzirom na to da prava upoznavanja praktikujem isključivo uživo, daleko od ijedne platforme, iskreno se bojim šta se zapravo nalazi iza zanimljive priče, šarmantnog osmeha, u pravom trenutku stegnute ruke. Šta li oni pretražuju, o čemu razmišljaju dok glume idealnog zeta svake majke, koje boleštine kriju... Verujte da opcija samoće deluje sasvim dobro i mirno.
Za hejt komentare da se nadovežem na savet muškarcima za ambiciozne žene i žene takmičarski nastrojene.
Nemam ja ništa protiv uspeših i ostvarenih žena, to je za svaku pohvalu.
Jedno biti uspešna i ostvarena, drugo je tripovati se da si to isto.
Da si šefica, da se tako oblačiš, živiš u iluzijama i bajkama.
Realnost je da radiš na kasi, šrafiš na liniji, radiš u pekari, čistiš.
To što su neke žene pukom slučaja i sreće otišle preko i što rade za minimalnu platu od 2.000€ ne daje im za pravo da misle da su uspešnije od tebe.
Jer da je te iste sreće i slučajnosti kod tebe kao muškarca, ti bi imao 3.000€ minimum, hranio bi tu koja radi za taj isti minimalac, ali to se podrazumeva i ne bi joj trebao nabijati to na nos.
Išao bi u rat kad bi se zaratilo, a ona bi sedela kući gledala kako da te vara.
Žene koliko god se takmičile sa muškarcima, ne možete biti bolje od nas, taj feminizam je bolest i neće vam ništa dobro doneti.
Kupite mačke na vreme, eventulano ćuka.
Moj muž je stariji 20+ godina od mene. Roditelji su to od početka prihvatili jer su videli koliko me voli a sestra je uvek imala neke podrugljive komentare. Na početku braka mi je rekla da imamo još par godina pre nego mu postanem negovateljica. Odgovorila sam joj da ću mu rado biti i negovateljica ako treba jer je to moj muž kog volim. Desilo se da sam par meseci bila teško bolesna, hvala Bogu sad je sve u redu. Za to vreme, muž me je gledao 24/h, bdio danonoćno nada mnom. Nikad mi za ove godine nije lošu reč rekao a kamoli nešto gore. Sestru muž, njen vršnjak inače, ostavio nakon porođaja jer se ugojila i nisu mogli da imaju sex odmah. Normalno da ne likujem ali dobro se sećam svih njenih komentara, kako mi je muž deda, kako to neće potrajati, kako me verovatno nijedan mlađi nije hteo pa je on bio daj šta daš. I uopšte se ne osećam loše što me zabole du*e za njenu situaciju i što sad kuka jer je morala kod roditelja da se vrati.
Volim kad se muškarac potrudi oko mene, izvede me na večeru, dođe po mene pa odemo negde izblejimo, istroši se oko mene. O muškarcu dosta govore njegova konkretna dela i ponašanje, a ne prazne reči i zavlačenje preko poruka. Imala sam i takvih slučajeva, dok nisam uvidela da traćim vreme na takve bespotrebno! Ako oni ne mogu svoje vreme da provedu sa mnom onda šta će mi u životu.
Nerviraju me ljudi koji žele da se raspravljaju i provociraju vas, pa kad im odbrusite – oni vam odgovore sram vas bilo, kako možete... Onda kad ih ignorišete i ne pecate se na provokacije, tad se ljute i govore vam da nije u redu što ih ignorišete. Bolest.
Kada mi je sestra od strica pravila devojačko veče, toliko sam bila srećna i napila se kao nikad. Kada se proslava završila i krenuli smo kući, na pola puta sam drugu rekla da zaustavi auto jer moram da povraćam.
Izašla sam iz auta i krenula da povraćam, razmišljala sam kako u skorije vreme nisam poginula ovako od alkohola. A onda kad sam bacila pogled, pored mene su stajali spomen i cveće nekoj osobi koja je tu poginula. Ljudi moji, vi ne razumete...