Bojim se da se drugarica i ja udaljavamo. Završile smo faks i počele da radimo. Ona se nekako povukla otkad je sa dečkom (više od pet godina), a to je sad postalo još izraženije jer stanuju zajedno i rade od kuće. Dan joj se svodi na posao, spavanje i spremanje obroka. Ne znam kako može bez neke fizičke aktivnosti, hobija ili izlaska u grad. Razumem da smo svi drugačiji, ali već neko vreme pričamo samo o poslu i kao da nam ponestaje tema za razgovor. Mene to brine i guši, osećam se kao da imam 55 a ne 25 godina. Mogu misliti kako će tek biti kad dođu deca...
Moja žena se toliko bori protiv nasilja nad ženama da to nije normalno. Pritom mi imamo savršen brak i nikad se nismo ni posvađali.
Išla sam po novu ličnu kartu. Ličim na užas užasa. Jesam li toliko nesposobna i odvratna? Jesam li toliko ogavna? Gledam fotografiju i plačem. Bar to da mi je lepo u životu ali ne. Nikog nije bilo da mi kaže skini crnu jaknu, prebaci kosu napred. Brat je gledao belo u mene. Sad kaže "nije bitno" a ja plačem i muka mi je.
Ako posle 10 godina veze ona ne želi da živi sa mnom, mislim da neće nikad. Ne kažem da sam najidealniji čovek na svetu, ali je volim i brinem o njoj. Ali njoj to nije dovoljno. Uvek traži neke izgovore, samo da završim faks, pa onda master, pa samo da se zaposlim. Veoma smo dugo zajedno, i jako smo vezani. Znam da će biti preteško, ali ovo više ne vodi ničemu. Nemamo zajedničke ciljeve i to je jako veliki problem. Njoj je najveći cilj u 26 godina da ide sa društvom da se zeza i provodi. Da "uživa u životu". Dok su moji ciljevi totalno drugačiji.
U Hrvatskoj u Zagrebu kao da 90% ljudi uopće ne radi ništa, a imaju svi plaće 1500 eur i više jer ja kad dođem u tramvaj a radim od 7 do 5 ja budem strgana i umorna od posla s podočnjacima do poda, naradim se ko konj, a drugi koje vidim u tramvaju su svi tako odmorni u licu, svježi kao da ništa ne rade po cijele dane. Ili uopće nema nas radnika pa su sve u tramvaju studenti, a ja jedina radnica ili koji vrag. Svi tako odmorni i puni života nakon posla, a ja kao za sprovod.
Da osvojim Loto, sve bih spiskala na putovanja! Sve do jednog centa.
Zašto sam zaljubljena u njega ne znam. Nit je lep, nit je zgodan, nit je bogat. Samo provodimo 8h zajedno.. Ja ne znam kako da me ovo prođe.
Kad radiš na sebi otvaraju se i prilike, kako u poslu tako i u ljubavi. Pošao sam od pretpostavke da je do mene i rešio goruće probleme.
Posao - ljubaznost, pomoć drugima, dostupnost.
Ljubav - strpljenje, prihvatanje tuđeg mišljenja, razumevanje.
Dodao sam i sportske aktivnosti u svoju dnevnu rutinu. Pomaže redovan trening.