Šta je bre ovo s ljudima više? Svi se toliko otuđili...komšije se po zgradama ne poznaju, ne govore "dobro jutro" na hodniku...
Za kafu sa prijateljem obavezan kafić...zašto? Jel nije lepše popiti kafu u svom domu i ispričati se na miru?
Zar i dalje postoje ljudi koji VOLE da imaju problem i ne žele da ga reše kako bi uvek bili u centru pažnje?
Teško je kad moraš da preboliš nekoga sa kim provodiš 8h dnevno. 😞
Lepše spavam kada mi je mačka sa mnom u krevetu. Verovatno ADHD koregulacija.
Rođena tetka nam stalno donosi čokolade sa isteklim rokom što oni ne pojedu. Ne znam kako ne kapira da mi to ni ne jedemo i da je nepristojno, ja prvo nikom ne bih odnela tako nešto! Jeste nam rekla da im je prošao rok, mi joj nabacili par puta, ona i dalje donosi.....
Devojka je uzbuđena kad se napije, kad sam tu kreće da mi se približava, a kad nisam pošalje mi neku lascivnu poruku. Seks nam je generalno odličan, ali tad bude neobuzdana. Imam poverenja u nju, ali opet sam nekad ljubomoran, ne znam da li flertuje sa drugima kad nisam tu...
Neki parovi jednostavno nisu jedno za drugo. Niti je kriv on, niti ona.
Stoga su drame suvišne poslje.
Izgubila sam dosta prijatelja u posljednje vrijeme i iskreno, teško mi je zbog toga. Nekad se pitam da li je problem u meni ili je to samo dio odrastanja i promjena kroz koje ljudi prolaze. Trenutno ne znam kako da upoznam nove ljude niti odakle da krenem?
Imam drugaricu koja udavi sa pričom o svom mužu. Svaka kafa, svaki razgovor se svodi na njega. Ja stvarno više ne mogu da slušam. Ona je opsjednuta njim. Da se razunijemo udata sam i ja i svi iz društva, ali samo ona udavi o mužu.
Izgubio sam tatu kad sam imao 15 godina i tada nisam shvatao koliki je to gubitak. Danas kad imam svoje dijete, shvatam koliko mi nedostaje otac i šta zapravo sve propušta. Ponekad se pitam da li je on zamišljao da će dočekati unuke i s njima provoditi vrijeme. Život je okrutan.