Strašno mi je kad žene (u 99% slučajeva) zamjene svoju profilnu sliku slikom novorođene bebe, prava potvrda gubitka identiteta i zamjene svog života za bebin.
Kada god dođem doma, upalim televizor samo da bih čula zvuk u pozadini, iako ga ne gledam.
Ne znam kojom magijom, ali meni telefon mora svaki dan da ispadne iz ruku barem jednom.
Kad god me neka s*ebe , samo se setim onog stiha "nije život jedna žena" i skontam da će biti bolje.
Dobila sam otkaz jer sam bila na bolovanju par dana. Imaju li poslodavci dušu?
Posvađala sam se sa majkom jer mi je rekla da sam definitivno izgubila svoje dostojanstvo i moć rasuđivanja, da sa svoje 24 god bih trebala da realno vidim i procenim neke stvari, da dopuštam stvari koje mogu skupo da me koštaju. Ono šta me je najviše povredilo je to što mi je rekla da ne želi da zna više ništa o mojim problemima sa suprugom, da mu pred njom ne tražim opravdanja i da joj više ne dolazim uplakana. Činjenica je da ga obožavam i da ne bih mogla da živim bez njega i on mene voli. Dugo smo zajedno. Za sve loše, ma koliko mi to teško palo i povredilo me, tražila sam opravdanje za njegovo pnašanje i praštala mu. I kada je dolazio pijan i pravio scene, kada po celu noć nije dolazio kući, kada sam mu pronalazila poruke sa bivšom u telefonu, kada me je psovao i vređao, kada se svađao sa mojim ocem i zamalo potukao sa njim i još svašta nešto. Ljubav prašta, a moja ljubav je beskonačna. Jednostavno, povredilo me to što ne razume ono što osećam i ne želi da mi bude podrška. :(
Mrzim kad se vozim s nekim u autu i baš onda ide tenkirat (a nije neophodno) jer imam osjećaj da očekuje da ja dam za gorivo.
Najgore mi je kad bude u grupi nas 5,6 ljudi i krenem nešto pričati i niko me ne sluša..onako ostanem posra*a jer oni se baš u tom trenutku nečeg sjete i krenu pričati i onda kad završe pogledaju me i kažu: ajd nastavi🙈
U Hrvatskoj se svi većinom sele u Zagreb, ne bi me čudilo da jednoga dana kada te netko pita u kojem kvartu živiš, ti kažeš >>Dubrovnik<