Zašto se većina muškaraca danas plaši veze i braka?
Sve se svelo samo na požudu i ništa više.
Ušla sam u kabinu da isprobam košulje i videla koliko sam ružno građena i koliko mi sve ružno stoji. Premršava sam i sve visi na meni. Znala sam sve to i pre toga, ali nekako guraš dalje, zaljubiš se i umisliš nešto.. da je moguće da te neko voli takvu kakva jesi. U tom trenutku, u kabini se sve nekako srušilo. Shvatila sam da mene ovakvu niko ne može voleti.. i to je jednostavno tako.
Još uvek čuvam njene nošene gaćice i kad sam usamljen, njušim ih i stavljam u usta. Nedostaješ mi.
Ne znam kako drugi ljudi vode računa o novcu, ali ja to baš nisam naučen. Puna kuća mi je vitamina, hrane, raznih proizvoda, uređaja, alata, koji su upotrebljeni jednom ili ni jednom. Hrpa voća i hrane se baca, hrpa vitamina i dodataka je sa isteklim rokom, koja se tek treba pobacati. Podrum je pun, tavan je pun, ostave su pune. Mi imamo kamion stvari za izbaciti, a većina toga nam nikad nije ni trebala. Tačno razmišljam da prebacim kupovinu hrane i kućnih potrepština na suprugu i da ne idem u prodavnicu uopšte, niti šta da kupujem više.
Imam neki bzv stil oblačenja i znam da muškarcima nisam privlačna. Lepe su mi žene koje su dame ali sama nisam takva. Jednostavno ne umem to da nosim i tako da se ponašam. Nosim samo teksas, farke, košulje, jakne.. i neki opušteni stil.
Sanjao sam san u kome upoznajem devojku i ona
me hvata za ruku i počnemo se ljubiti, onda posle toga se grlimo i hvatamo po krevetu.
Inače bilo je tako stvarno.
Prelep osećaj kao da sam u raju.
Taj dan mom tati i meni kreće kao svaki drugi. Ustajemo, on odlazi na svoj a ja na svoj posao. U 11:30 dobijam poziv gde mi saopštavaju da mi je otac preminuo. Nikome ne bih poželeo da doživi taj osećaj u životu. Nisam znao gde se nalazim. Odlazim kući. Saopštavam sestri, pada mi pored auta. Saopštavam mami, pada mi u kući. Trenutak kad shvatiš da moraš da budeš jak i da izdržiš sve a samo što se ne srušiš. Za sve članove porodice sam podjednako vezan ali sa ocem sam imao poseban odnos. Užasno mi nedostaje sve njegovo i ne znam kako ću da izdržim. Tomo moj, daj mi snage da izdržim. Nadam se da si srećan tamo i da znaš da te najviše na svetu voli tvoj sin!
Evo nek mi neko napiše zašto vas ljudi ponovo dodaju ako im odbijete zahtev? Ako nisam prihvatila prvi put, neću ni drugi. Zaista ne razumem zašto biste nekom slali zahtev pet puta kad vidite da vas neće prihvatiti.
Opsednuta sam sa slatkišima. U stanju sam da krkam slatko svaki dan, ne moram ništa drugo da jedem. Bukvalno mogu pojesti brdo slatkog, ono što je nezamislivo za nekoga i nikad mi nije bilo loše. Nikada nisam osetila neke simptome ili poremećaj, čak mi je i šećer 4..ne znam, imam osećaj kao da sam stvorila neku otpornost. Isto kao kad neko npr pije alkohol dugo i ne hvata ga tako brzo, dok bi nekoga drugog ko ne pije ili ko retko pije uhvatilo ono baš.
Ne mogu ovih novopečenih mama, koje svijetom hodaju kao da su jedine koje su rodile i niko drugi ne zna kako je to.. Prevrne mi se želudac svaki put kad krene priča kao da smo svi izašli iz pećine jučer pa ne znamo šta je to.. Još kad grune rečenica “vidjet ćeš kad budeš imala svoje”.. Smarate žene, sma-ra-tee!