Ne volim da smetam ljudima i imam komplex manje vrednosti. Čim mi neko stavi do znanja da mu nisam bitna ili sl. odmah tu vezu napustim i nikad više ne pokušam ni zdravo sa tom osobom. Jedino sa njim nisam takva. Jedino sa njim ne dam na sebe i pametno procenjujem. I zato mi nisu ni bitni drugi ljudi, jer imam nekoga ko mi je bitan.
Veliki led tv nam se pokvario i taman kad sam ga izneo, sapleo sam se i pao preko njega. Jbg.
Životna želja mi je da jednog dana ugasim sve mreže i profile i da odem u netaknutu prirodu da živim , ne mogu ja podnijeti život s brigama o računima , o poslu , o otkazima , o djeci ...grad me guši ... Hocu da budem slodoban kao Tarzan ! : ))
Od malena sam naučena da ne budem rasipnica, ranije zbog slabije finansijske situacije, danas više to doživljavam kao čuvanje resursa, iz više razloga. Jako me nervira jer moj momak ne vodi računa i naljuti se kad mu skrenem pažnju da prištedi. Danas je oprao košulju za posao i sušio je na električnom radijatoru iako je u stanu preko 25 stepeni, a imao je 3 dana da je opere i osuši. Pre će baciti neke namirnice nego ustati da ubaci u frižider. O mašini i paljenju noću da ne pričam, zaboravljanju šporeta, bacanju hrane...
Žao mi je što dve drugarice iz srednje škole stalno idu na kafe i uvek mi kažu da će me zvati i onda ih vidim u gradu ili objave sliku na društvenim mrežama. Hvala.
Ranije sam uvek ja bio taj koji je teglio i nosio sve u vezi. Bio sam oženjen i razveo se, dok smo bili zajedno izdržavao sam ženu dok je tražila posao, podržavao moralno i finansijski njene poslovne i privatne ideje i želje. Kada smo se razvodili, iako sam sam sve stekao i rizikovao (dok je ona bila protiv mojih poslovnih poduhvata), uzela je koliko je mogla, uz reči: "budi srećan što neću sve da ti uzmem!"
Posle sam sreo i zaljubio se u još par budala, u praktičnom ili emotivnom smislu, npr jedna je pričala kako hoće našu decu i kako je zaljubljena a kres*la se sa nekim italijanom. Jednog dana kad mi je puk'o film i rekao sam sebi: "dosta! neću više žene sa problemima".
Od tada sve koje sam upoznao bile su situirane, samostalne i jake žene. Devojka sa kojom živim trenutno izgleda kao manekenka, ima dobar posao koji i voli, kuva, pere, sprema sa osmehom, odlično se slažemo - vrlo sam zadovoljan.
Još od 16. Godine sam sakupljao trofeje (slike, ljubavna pisma, poklone, privatne, donji veš itd.) kada sam napunio 18 god. Ostavio sam samo donji veš devojaka sa kojima sam spavao, male tangice, obične, cvetne, čipkaste, pocepane zubima ili čitave. Došlo je do toga da sam imao jednu ogromnu fioku punu ženskih gaća na dnu ormara, koja se ne primećuje jer izgleda kao sastavni deo tog plakara, ormara šta li je već, tako da sam zaboravio na to. Sada imam 26 godina i pre 3 godine sam upoznao svoju sadasnju suprugu koju izuzetno volim i cenim, nikad je ne bi prevario, a inače je izuzetno ljubomorna. Sve u svemu, pre neki dan smo praznili ormar jer kupujemo novi... Ne mogu da vam opišem blam koji osećam sada kada sam joj rekao da sam u mladosti voleo da nosim ženske gaće jer su udobne! Provalila je o čemu se radi, ali ne priznajem ni po koju cenu, ostavila bi me momentalno kada bi znala sa koliko sam devojaka bio... Bolje da misli da sam čudnu fazu u mlađim godinama! ;D
Svaki put kad treba da nazovem nekog nepoznatog na telefon, dobijem mini panični napad. Ne znam kako da si pomognem.
Moja svekrva ne ide po rođendanima, svadbama, slavama, jer joj je uvek loše i ne može dugo da sedi ili stoji, pa sve skupove tog tipa izbegava. Ali zato kada neko umre, to počnu pripreme za sahranu, kao da se udaje, te frizer, te šta će da obuče. Prvo sam mislila da sam se istripovala, ali evo već skoro 15 godina isto. Tačno ne znam šta da mislim.
Prekid četvorogodišnje veze je proizašao iz moje poruke da mi je u zadnje vrijeme sve ljepše i da se već dugo nisam osjećao tako lijepo s njom...