Živim u Norveškoj i muž priča norveški, ja srpski, a međusobno se sporazumevamo na engleskom. Trudna sam i ne znam kako ćemo dete naučiti sva tri jezika, a da je ga zbunimo i ne postignemo to da na kraju ni jedan jezik ne zna dobro. Norveški mora znati jer će tu živeti, školovati se i odrastati, a ne mogu da zamislim da ne pričam na srpskom sa svojim detetom. Opet i engleski mora znati jer taj jezik pričamo muž i ja jedno s drugim. Nemam pojma kako će na kraju progovoriti.
Moj muž jako teško izražava emocije, ali kada se naša kćer rodila cijeli dan je plakao od sreće!
Htio bih s njom još jednu kavu popiti. Nije ovo klasično ono "kukanje" za bivšima. Nismo uspjeli, jednostavno nismo bili jedno za drugo, na kraju je sve završilo velikom svađom i jedino mi je to žao. U tom trenutku je ona za mene veliki krivac i đubre, a ja za nju i nakon toga se više odjednom ne znamo i ne pozdravljamo, sad nakon par godina, gledam na neke stvari drugačije i vidim koliki sam krivac i bio i ja, kao i ona, a vidi vjerujem i ona. Naravno nije ni da očekujem da smo trebali ostati prijatelji, ali fali mi je sresti samo jednom, sjesti na jednu bezveznu kavu i vidjeti kako joj ide, je li ostvarila svoje snove i želje koje je tada s puno elana maštala i da joj ispričam što sam uspio i što nisam od svojih želja i namjera za koje je samo ona znala. Ne razmišljam o njoj više na taj način da mislim: trebamo biti zajedno i sl., ali evo prije nego odem baš bih s njom volio popričati i to je to. Zvuči patetično, ali treba i to negdje prosuti, udaraju emocije prije odlaska valjda.
Drugarica je upoznala jednog izuzetno misterioznog lika i kad sam ga videla na instant sam znala sam da je psihopata u najbukvalnijem smislu... jednostavno pokreti lica, osmehčić (smirk) duboki prodoran pogled, teatralne gestikulacije i držanje, i način na koji me je pogledao je otprilike bio "Analiziram te" jednostavno sam se zaledila jer sam pre samo par dana čitala o psihopatiji do u detalje! Ljudi shvatite to nisu bahati divljaci... to su izuzetno prefrigane i izuzetno misteriozne osobe koje slabo pričaju i na taj način skreću pažnju na sebe, a kad krenete u razgovor koji uvek vi započnete prvi, izuzetno su elokventni kao pauk koji plete mrežu. Ovog lika viđam već nedelju dana i koliko god imitirali Patrika Bejtmena nikad nećete skinuti taj šarm, oni jesu asocijalna go*na ali znaju da te šokiraju sposobnošću čitanja misli i najdubljih frustracija... imaju neku energiju i magnetizam koji ne može da se opiše. Kad se s tim susretnete znaćete o čemu pričam.
Ponosan sam jer mi je nadimak doktor i volim da me ljudi tako zovu.
Slagala sam momku da nisam nevina. Jer me je bilo stid što do 25 godine nisam ni sa kim spavala. I naravno došao je trenutak kad smo trebali imati prvi sex. Ljubio me je strasno i ja sam se prepala i počela da plačem. On se jadan naljutio na mene. Pomislio da plačem zbog bivšeg momka jer sam ga pomjerila od sebe i rekla da ne mogu to. I htjeo je izađe iz stana i rekao mi da mu ostavim ključeve kada odem. Nekako sam mu to objasnila i ostao je sa mnom. Rekao je da me voli i da se nemam čega stiditi čak šta više da mu je i draže što nisam ni sa kim spavala. Žao mi je što sam mu lagala jer sad šta god da kažem on me provjera. Izgleda da mi je ovo dobro zamjerio...
Dogovorio sam se za kavu s prijateljicom s faksa, i došla ona i povela svoju prijateljicu jer nakon kave idu učiti skupa. I ništa sve pet, popili mi kavu rastao se ja snjima, kad za dva sata meni ona piše poruku da šta mislim o njenoj prijateljici i da sam joj se jako svidio. I budući da je i ona meni bila baš simpatična nađem ja nju na instagramu i javim joj se. Kad ono njezini odgovori svi u stilu da, ne, haha, :), možda... I ništa kontam ja ma samo smaram curu ne ide ovo. Kad za dva dana sretnem prijateljicu s faksa i ona mene napadne da šta sam se javio njezinoj prijateljici ako ne mislim ozbiljno, da nije okej da joj ostavljam seen, pa rekao si da ti je simpatična šta je sad bilo i sl. I sad mi nije jasno šta sam ja trebao pokušavati nju zainteresirati dok ona glumi ledenu kraljicu. Ma daj.. Neki ljudi mi stvarno nikad neće biti jasni.
Bilo je leto, po prvi put otišla sam na more. Čeznula sam za toplom slanom vodom i prelepim zalaskom sunca. Nisam mogla da dočekam dan kada ćemo stići tamo. Išla sam sa drugaricom, to je inače bio i prvi put kada su me roditelji samu pustili sa drugaricom. Stigle smo ona je legla da odmori dok sam ja brže bolje krenula na plažu, nisam imala nameru da se okupam već da eto prošetam i gledam zalazak sunca koji se preslikavao u vodi. Tada na plaži bili smo samo jedan dečko i ja. Prišao mi je seli smo na pesku i pričali, razgovor je bio bukv takav da je delovalo kao da se znamo sto godina. Viđali smo se tih deset dana stalno. I dana kada sam trebala da se vratim kući poljubio me je. Danas smo u braku i čekamo malu devojčicu.
Studiram oko 400km od mjesta stanovanja. Vratio sam se kući za vikend kako sam uhvatio malo slobodnog vremena i jedina osoba koja mi se obradovala bila je majka. Živjela majčina ljubav!
Ludo zaljubljena, idealna veza, ostavila sve i odselila u drugi grad, vjenčali se, dobili djete, kupili stan, zaradujemo. Zvuči idealno? E pa nije. Nema seksa, nema, strasti, monotonija, ne pokrećem se ja a bome ni on. On se nije nešto ni promjenio samo sam ja shvatila da to nije ono što ja želim od muškarca i od života. Jedina radost mi je moj sin. Ne znam kako dalje, već sam mu spomenula da idemo svako svojim putem što je njega šokiralo. U 3 godine smo spavali 2 puta i on je kao šokiran. On hoće stručnu pomoć da potražimo ali đabe pomoć od bilo koga kad se mi više ne volimo. Ne znam koliko ću još moći ovako.