Moja žena nema nijednu drugaricu osim svoje mame. Ima ona tkz prijateljice, ali niti je ona njima drugarica niti su one njoj. Čim spusti slušalicu kreće najgore ogovaranje. Ne mogu da razumem zašto održavati te odnose s ljudima koje očigledno ne voli, a ni one nju.
Uvek se nekako nađem u triu, i uvek ja ispadnem crna ovca. Ne bude tu nikakvih svađa, već jednostavno primetim da se druge dve mnogo više gotive i druže, iako sam ih ja upoznala.
Nebitno da l' su u pitanju površna ili dublja prijateljstva, uvek ja izvisim.
Dobra sam osoba. Ali ne pripadam nigde. Razvedena sam. Godinama pokušam stati na noge. Nakon toliko godina imam nekoga. Ali još više mi se čini da je sreća daleko. Osjećam se kao stranac. Krije me od svih. U meni je izgleda problem. Dođe mi da odustanem od svega.
Užasava me količina netačnih informacija koje se šire internetom brzinom svetlosti. Evo skoro sam gledala neku emisiju na našoj televiziji u kojoj ''doktor'' priča kako je naučno dokazano da žena u svom telu nosi DNK svakog muškarca sa kojim je spavala jer njeno telo upija sve te informacije i da dete tehnički nije dete njenog muža, nego miks svih njenih bivših partnera. Samo je ''doktor'' zaboravio da doda da je telegonija (ta teorija) zapravo pseudonauka, da je odavno odbačena jer nijedan eksperiment nije uspeo da je dokaže i da genetika prosto ne funkcioniše tako. Ali nema veze, on je nešto izjavio i dokoni ljudi će mu poverovati.
Imam dvoje djece sa invaliditetom, dajemo sve za njih što znamo i možemo, ali mislim da mi nedostaje snage.
Reče mi brat jutros kad se oženi jednog dana da bi volio imati kćerku da bude lijepa kao ja. Sve to fino zvuči ali on ima 50 godina. Znam, nije nemoguće da ima dijete ali ima neke nerealne zahtjeve po pitanju žena, hoće lijepu i mladu a on nije takav. Žao mi ga je.
Radim u advokatskoj kancelariji koja broji oko 300 zaposlenih u kojoj vlada ogovaranje, ti advokati su umislili da su oni jeidni u upravu dok svi ostali ništa ne znaju, nemaju empatije, nemaju osnovnu kulturu ponašanja, dvolični su. Čim im nije po volji odmah drama dok su sutradan prema tebi okej. Jedva čekaju da neko nešto zabrlja samo da se oni dokažu kolika su stoka. Što bi rekli stari ljudi spolja gladac iznutra jadac. Sve više me nervira to mislim da ću za koji mesec napustiti taj posao ne zamara on fizički već psihički.
Ja stvarno ne znam kako neki ljudi ne mogu da ukapiraju da nemaju svi isti ukus. Stalno se vode neke polemike, prepirke, nabeđivanja itd. Ako neko npr voli krupne žene, neka voli, šta vas to briga? Ako neko voli silikonjare, šta vas briga? I tako dalje. Stvarno ne vidim poentu nametanja nekog svog ukusa ili onoga što 'većina' kaže.
Sama sam u stanu, posle raskida. Ljudi moji, svega se plašim u poslednje vreme, kada šušne nešto, ja ustajem. Sinoć mi je neko pozvonio na vrata, nešto malo pre ponoći, dok sam došla do vrata, nikoga nije bilo. Nisam mogla do jutra da zaspim...Sa skoro 30 godina, imam plišanog medu u krevetu. :(
Manjak motovacije i lako gubljenje fokusa sve više čujem da muči ljude. Prvo vidite da li imate ADHD (onda je to druga priča). Ako nemate, pročitajte knjigu Atomic Habits od James Clear. Život će vam se promeniti!