Kada se moram zbrojiti onda sjednem u auto i besciljno se vozim. Hvala mojim roditeljima jer su me tjerali da položim vozački. Spasili ste svom djetetu život.
Trenutno (a tako će i ostati) ne verujem više nikome ništa. Toliko glumaca u mom životu, previše, nisam ja akademija. Najiskrenije biće je moj pas.
Kad vidim ovu moju porodicu kako su živčani i agresivni kako ustanem ujtru ni doručkovao nisam nazovem nekog od njih taj mi digne pritisak posle me boli stomak ceo dan drugi me vozi i dere se na mene zažalim što nisam rođen kao bogati Englez pa umesto prodice da imam sluge i vozače... Jedino bih mačku kućnog ljubimca zadržao...
Tako mi je tužno u šta se pretvorio odnos komšija danas nekad su komšije bile kao porodica svi su se slagali, bili spremni da pomognu, pozajme, pričuvaju... A danas svako samo gleda sebe ne znaš više ni ko ti živi u okolini... Lepša vremena...
Još nisam upoznao glupog Bosanca i vrednog Crnogorca, ali zato većina Crnogoraca koje sam upoznao su glupi, a većina Bosanaca lenji. Ne znam koji genije u SFRJ je smišljao te regionalno-etničke stereotipe kada su sušta suprotnost.
Ne znam jesu li mi naporniji ljudi koji stalno kukaju, ili ovi koji se samo hvale. Nađite balans!
Skoro 10 godina sam sama. Nisam imala vezu, nikoga toliko bliskog. Nisam se vezivala pa mi je to postao nepoznat osećaj. Sviđam se čoveku koji je 18 godina stariji od mene. Čak me je i pitao da mu budem devojka. I on meni jako prija i mnogo mi je zanimljiv. Ima tu neke hemije ali problem je što se jako bojim da napustim svoju slobodu. Nestvarno mi je da se nekome sviđam, nestvarno mi je da neko želi vezu sa mnom. Tu ima još jedan problem. On već ima 44 i želi da se skrasi (ženidba, deca). Ja nikako nemam želju da se uskoro udajem i rađam decu. Ne znam da li da se samo opustim i prepustim ili da batalim to sve...
Pričala sam sa svekrvom u vezi nekih gluposti i jedna od tema bile su snaje. U tom razgovoru 100x je rekla da "snaja može biti svaka" i da ću videti kad se moj brat oženi kako će ga ona promeniti u svakom smislu (inače ovu priču slušam pune 4 godine od kako sam u braku).
Tog dana nisam mogla više da izdržim, pukla sam i udarila šakom o sto. Između ostalog rekla sam i to da je njena kćer isto nečija snaja.
Naljutila mi se očigledno i od tog momenta ne prestaje da me ogovara i da suprugu priča svakojake gluposti iz moje prošlosti koje blagorečeno veze s mozgom nemaju.
Imam 31g. Nema naznake da ću pronaći devojku ili zasnovati porodicu koju u zadnje vreme baš želim. Kad god ne znam šta ću od muke, guglam poznate ličnosti i obavezno pratim da li su se oženili/udali i sa koliko godina.