Živim na selu i moji su u vrlo teškoj finansiskoj situaciji, jedva sastavljamo kraj s krajem, mama treba da ide u inostranstvo da radi a meni je teško, nedostajaće mi jer to nije samo majka nego i drugarica i moja kraljica moj uzor i moja podrška teško mi je da se rastavim od nje, duša mi se kida i ako će nam možda biti bolje al ni jedan novac ne može porodicu i ljubav da kupi.
Bivsa devojka nije imala dlake na jeziku, pričala mi je o svakom dečku, znao sam i za kombinacije, ukupno 8 pre mene. Nakon što smo raskinuli, napravila je lažni profil i dodala sve bivše momke kao i mene, lažna slika, lažno ime. Ali imena se poklapaju, pa nije teško provaliti da je ona. Ispostavilo se da je bila sa duplo više tipova nego što mi je rekla.
Imam 27 godina, u mladosti sam imala puno drugarica i drugova, samo smo blejali, izlazili i zezali se. Nisam ružna niti glupa a sa momcima nikad nisam imala sreće, kao da ne umem da uspostavim normalnu vezu. Skoro sve moje drugarice imaju decu, momke ili su u braku a ja 3 puta ću biti kuma za sada. Pripremam se psihički za zivot koji sledi, mislim da nikada neće naići čovek za mene, a nekada sam mislila da to svima dođe u nekom trenutku. I znam da sam još mlada al kao da me život zaobilazi po tom pitanju. I strah me je.
Znam da ne valja verovati u snove. Ne verujem u čudne stvari niti se opterećujem time. Nikada do sada nisam sanjala pokojne. Ali sinoć sam sanjala pokojnu majku svoga dečka. Žena je umrla pre par godina. Ženu nisam nikada videla. Sanjala sam da smo došli ja i momak da upoznam njegove roditelje. Bila sam stidljiva i nervozna. I mi sedimo za stolom i ona ređa tanjire na stolu i pogleda u mene, nasmeši mi se i prvo sto mi se obratila počne da peva jednu staru srpsku pesmu. Ja sam zinula u čudu kako ona zna tu pesmu i srpski jezik kada je žena Italijanka. Danas sam rekla momku i on mi posalje njenu sliku. Ista ta žena koju sam sanjala. Boja kose, frizura...
Moji roditelji upropaštavaju moj život svojim kompleksima.
Letovanje u Grčkoj, povratak kući. Nas 4 bez i jednog eura sa jednom kreditnom karticom bez imalo pojma koliko je novca na njoj. Svraćamo u market, kupujemo najosnovnije, da imamo za put, dolazimo do kase, vadi drugarica karticu a ono nula. Kakva je to bruka bila, red od toliko ljudi, samo nas 4 napuštamo market u nadi da nije bio niko poznat da nas prepozna.
Ja sam čudak, a narocito u društvu. Ništa od alkohola, duvana ili sl. ne konzumiram. Ne gotivim nikako mesta nalik balkanskim svadbama ili zabavama te vrste, to jednostavno nikako ne mogu. Ne slušam domaću muziku, tako da ni ne izlazim, jako retko i osećam se dobro zbog toga. Bučna mesta, stresna i dosta grešnih mladih ljudi, i voleo bih da znam bilo koga ko je "probuđen" i vidi tako nekako realno šta je dobro i šta se dešava oko nas. Uvek bih odabrao izlazak u prirodu nego to što biraju skoro svi. Nisam ja tipično antisocijalan ali jednostavno kao da nema ljudi sa kojima osećam onaj "klik" međusobno, tu neku telepatiju.
Teško je baš da opišem sav taj problem a da ne zvuči sumorno i dosadno. Inače sam pozitivan, dosta komunikativan.
Možete da me osuđujte koliko hoćete, ali rešio sam da se raziđem sa ženom jer gleda previše po!no filmova. To utiče na naš se!ualni život jer ja ne želim da izvodim akrobacije kao u tim filmovima.
Imam toliku socijalnu anksioznost da bacam smeće ujutro oko 2, 3 jer me sram preko dana.