Udala sam se za čovjeka koji svakih nekoliko dana ima dijabetičke krize. Sve ovo je tako naporno toliko da sam se počela pitati jesam li pogriješila s brakom.
Imam drugaricu koja se udala i dala otkaz jer joj muž ima firmu i ona nema potrebu da radi, jednostavno im je bolje da je ona kod kuce s obzirom da i muž radi od kuće. Ništa tu ne bi bilo sporno da sad ona bukvalno ne sme da raspolaže parama bez njega, sve mora da ga pita i navodno ona kaže da se oni dogovore ali uvek bude kako on kaže jer su to ipak njegove pare... I njoj je to u redu, meni je to jezivo, pritom je on naterao da da otkaz i ne stresira se a sada je kontroliše.
Ne čekam ga više.
Konačno sam stala čekat’ nekog tko nikad nije imao namjeru da mi dođe.
Kako naći devojku, ako ne za vezu barem za seks? Imam 30, slabo izlazim jer nisam pušač, izgledam odlično, u kondiciji, atraktivan ali ne upoznajem nikog novog...
Ne volim uopste da slušam pesme. Mogu muziku, ali tekst ne volim da slušam kakav god da je. U zadnje vreme sam krenuo da treniram pa koristim slušalice i puštam samo melodije koje me voze.
Imam 40 godina, u braku sam 15 godina. Muž i ja smo zaista svasta prošli, život nas nije mazio, ali smo uvek bili podrška jedno drugom. On je dobar muž, voli me jako, venčali smo se iz velike ljubavi. Ali u poslednje vreme ja se osećam kao da ga više ne volim, sve me guši. Budem ja dobra prema njemu, ali sve to radim na silu. Istinski sam srećna samo zbog svoje dece i kada sam sa njima. Ne bih da rasturim porodicu, jer smo dobra i srećna porodica. Ne znam šta da radim. Mislim da ću ovako - ako se narednih 10 godina budem osećala ovako, onda ću se razvesti.
2018 sam doživeo totalno rasulo u životu sa roditeljima sam se posvađao te sam od njih otišao ni oni ne znaju gde sam, devojka sa kojom sam bio 4 godine me je napustila, prijatelje koje sam imao od detinjstva jedan po jedna se samo udaljavao. Odao sam se alkoholu za narednih 7 godina. Nema kafane na potezu od Sombora, Subotice, Kikinde pa do Novog Sada u koju nisam kročio, sad da se pojavim u nekom mestu u nekoj kafani mislim da bi me konobarice/konobari prepoznali ali same mušterije. Svako veče sam bio mortus pijan, spavao po klupama do rane a kada se probudim teraj dalje i tako svako veče. Najveći propaliteti su mi prijatelji bili tih 6 godina sve do prošle godine kada sam dao reč da ću svoj život promeniti iz korena. Prvo sam našao posao u jednoj firmi kancelarijski posao, drugo počeo sam trenirati, jesti zdravu hranu, trće jedna koleginica starija od mene 3 godine me je primetila na poslu mnogo sam se zaljubio nju često se čujemo viđamo nadam se da sam na pravom putu za promene.
Uradila sam ono što godinama pričam mlađim koleginicama da ne smeju sebi da dozovole. Ono za šta sam se zarekla NIKADA! I što za 20 godina staža nisam sebi dozvolila ni dok sam bila devojka. Upustila sam se u vezu sa čovekom koji je razveden, sa te strane da kažem ispravno, oboje smo slobodni. Ne valja samo što je on direktor firme koja je naš ključni klijent. Kad saznaju, ako saznaju dobiću otkaz. Meni se ne daje otkaz jer su mi uslovi i plata savršeni. Njega volim! Mnogo! Jedino što me umara i plaši je to skrivanje, ne izlaženje u javnost, stalna pažnja, lažno ime u telefonu, bez slike, nema zimovanja, letovanja a da možemo da prošetamo zajedno, uvek je to neka zatvorena varjanta gde smo sigurni da niko neće videti. A taman i da dam otkaz, takve stvari se u struci ne rade, bar me u ovoj mojoj gde se svi znaju…
Kako ne volim ljude koji svima sve moraju ispričati. Takva je i moja sestra. Ja njoj apsolutno ništa ne želim reći o mom životu a ona se kasnije raspituje kod svih šta ima kod mene i onda sve priča prijateljicama. Glavna sam tema u tim druženjima a mrzim to. Kada neko nema život i ne zna o čemu da priča, onda je najlakše blatiti nekoga ko ima život, ko zarađuje i putuje. Fuj!
Osećam se lepo kad mi neko duguje pare. Iz kog razloga, ne znam.