Ja sam ubjeđena da samo muškarci mogu imati "brz metabolizam" odnosno mogu jesti obilno i kalorično a da se ne udebljaju. Kada god ženska osoba kaže za sebe isto, ne vjerujem joj, i znam da samo ne jede dovoljno i preskače obroke.
Lože me mišićave muške ruke. Prepaljena sam na to, to mi je nekako simbol muškosti i zdravog života kod muškaraca. Volim kad to vidim.
Užasavam se količinom ljudi koji misle da su upravu, da su oni žrtve, da njih drugi povređuju, a zapravo su i oni problem i nisu cvećke. Stalno slušam kako se neki ljudi žale na veze, prijateljstva, porodične odnose, kolege... Uvek krive drugu osobu, a kad mi ispričaju celu situaciju uvidim da su zapravo oni krivi, a ne drugi ili da su oboje podjednako krivi. Svi su kao žrtve i jadni, a zapravo su teški provokatori i manipulatori. Ja više nikome ne verujem kad kaže da mu je loše sa tim ili tom. Zapitajte se nekad da nije problem u vama, a ne u drugom.
Ljubljenje sa otvorenim očima mi smeta.
Jesam li luda ako mislim da me ne voli zbog toga?
Svekar i svekrva žele da ulažu u muževu i moju zajedničku imovinu. Dogovor je bio da nam se niko ne miješa, ni moji ni njegovi, već da sve radimo i finansiramo sami. Sad sam ja negativac jer ne želim njihovu pomoć i uplitanje.
Više domova za stare treba da se grade. Nisam stara. Samo razmišljam da kada za 40god(ako doživim) i ako slučajno ne mogu sama da se staram o sebi, otišla bih u dom. Ne bih da budem na teret deci. Domovi bi trebalo da su pristupačni, to nije luksuz.
Imam druga za kojem žene lude. Odgovorno tvrdim da ne postoji ženska osoba koja ne bi prevarila dečka ili muža sa njim. Redovno odvlači u krevet zauzate ženske.
Treća sam godina fizike, ali ja i dalje ne znam računati stoljeća. Ne razumijem! A računanje postotka na pamet sam shvatila tek nedavno, znala sam samo da je 50% pola. Kako ova moja glava funkcionira ne znam...
Poslednjih par godina rođendani nisu kao pre da dobiješ neku lepu sitnicu da najbliže prijatelje pozoveš na neki kolač sok. Svi danas rođendan organizuju uz to da gledaju koliko ćeš im para staviti u kovertu. Ja svake godine napravim kod sebe večeru za moju rodbinu, kumove, prijatelje i kolege. Odmah kažem da mi novac ne donose jer sam ih pozvao zato što su oni meni dragi, bliski i smatram da trebaju biti moji počasni gosti. Ako već hoće nešto da sakupe i da mi kupe da to bude neka sitnica koja će mi ostati kao uspomena na njih.
Kod nas je neki dan žena preminula, mislim prirodnom smrću od četrdesetak godina tokom roditeljskog sastanka u školi. Odlučio sam da nikad neću izaći iz kuće posvađan sa svojom majkom. Možemo se posvađati i svašta nešto, ali na izlasku ću se pokušati sjetiti da kažem nešto fino ili barem ok, normalno. Mogu se nastaviti ljutiti ponovo kad smo u kući ako je već potrebno, ali ne želim da zadnji događaj bude nešto ružno.