Izbaciću tuš kabinu iz kupatila. Juče sam po 5-i put polomio levo staklo, tako što sam laktom dok sam skidao tuš sa zida, zveknuo po staklu. Nisam se posekao, al sam okupao pola zida, wc šolju i veš mašinu.
Prvo sam bila srećna jer ne idemo u školu ali sad kad mi i roditelji ne rade ja mislim da ću izludeti od njih.
Toliko se pravim srećna, mislim da kada ljudi gledaju moj Instagram, misle kako je ova u srećnoi vezi i kako je srećna, a u suštini istina je totalno drugačija, volim bivšeg i ne mogu nikako da zaboravim njega jednostavno pokušala sam sve, a nalazim se u vezi gdje se stalno svađamo, a ne znam kako da prekinem...
Imam osjećaj kao da su svi ovi dani jedan dugačak dan koji nikako da se završi.
Volela bih samo jednom da ga sretnem na ulici posle svega, tek onako, u prolazu...
Tek sam sada tokom ove internet nastave shvatila da sličnosti u rečima učenik i mučenik nisu slučajne.
Završila sam Pravni fakultet, međutim, moja potajna želja je medicina. Razmišljam da upišem fakultet po drugi put krijući od drugih.
Negdje sam pročitala podatak kako u Hrvatskoj ima 700.000 samaca i moram reć da sam se rastužila nekako to je baš veliki broj i i žao mi je.
Svi mi tražimo ono nešto kod partnera al da se ljudi toliko udaljavaju i da im baš nitko ne paše to mi je nevjerojatno pogotovo danas u doba tehnologije kad je lakše prići nekom, poslat poruku itd.
Još odavno ne spavamo u istom ritmu i krevetu. Meni to više i ne smeta jer se barem naspavam. Smeta mi što od kada je počela epidemija on odbija bilo kakav fizički kontakt: zagrljaj, poljubac, seks... Kao da smo cimeri, a ne u vezi pet godina. 😔
Кад сам био мали нисам могао да дочекам да дође до заплета у филмовима, али сад су ми много готивнији почеци. Кад је највећи заплет у филму најчешће будем на фону. Стварно не знам зашто је то тако.