Dođem iz druge smene, u 22h istuširam se, otvorim hladno pivo posle toga, 0.5 flašica rakije pored mene i lagano idemo u noć. Žena spava jer radi prvu, a ja na kompu čitam vesti, ko, šta, gde, posle toga neki western film, jednostavno to mi je merak, i tako dok se ne uspavam, to me drži da izguram dan, volim svoje društvo i kad sam sam sa sobom, osećam se najbolje...laganiniiii.. Prava vaga.
Bivša šefica zbog koje sam dao otkaz još prije 7 godina dobila je otkaz pa je molila direktora i upravu da je prebace na bilo kakvu poziciju jer taj posao je radila 20 godina, ništa drugo ne zna raditi, a ima još 10-ak godina do penzije. Izašli su joj u susret pa je dobila posao koji sam ja radi 9 godina. Kada sam to čuo odmah sam se prijavio na njenu poziciju i došao na razgovor. Sreli smo se na hodniku, samo sam je pogledao sa smješkom, a ona prebledila.
Imam 26 godina, 5 godina nisam bio u vezi. Pokušavao sam povremeno i nikad nije bilo to to.
Odjednon pronađem djevojku i savršeno nam je. Momci će razumjeti, znate oni osjećaj kada vam djevojka donosi mir? Pustimo sve ostalo, mir kad si s njom i sama pomisao na nju te skoro primiruje. E pa to, ono što svi zapravo tražimo. I njoj isto tako i sve fenomenalno. U jednom trenutku nju samo presječe i sama mi prizna da sam bio i pre predobar prema njoj, praktički nikad ništa krivo napravio i tako je čak nastao problem. Problem što su se u njoj probudile sumnje i problemi iz prošlosti preko kojih nije prešla.
Cure molim vas kad vam se dogodi nešto loše u životu, odite na tu jebenu terapiju i sredite si glave prije nego uđete u vezu s nekim drugim.
Mama mi je uvijek pravila i prelijepo dekorisala tortu za rođendan, svih ovih godina🥰 Jako bih željela da mi napravi i moju glavnu svadbenu tortu. Dečko se složio i rekao da je to i čak bolja opcija. Ne mora biti velika ali neka je samo ona napravi💖
Koliko boli jebeno srce hoće da mi pukne, danas sretoh bivšu sa kojom sam prekinuo pre 2 meseca, bili 3 godine, verio je, planirali svadbu, sve bukvalno. Šeta sa drugim likom sa kojim me prevarila i ostavila da bi bila sa njim, bukvalno paralelna veza, sa mnom prekid i sa njim odmah u zvaničnu vezu. Šta reći za takve ljude..
Rođena sam kao hipersenzitivna osoba, i psihički/emotivno i čulno. To je mač sa dvije oštrice koji donosi i kritične i magične momente. Svašta mi se izdešavalo u životu, doživjela sam
više drame od nekog prosječnog života a ja osjetljivija od prosjeka, tako da mi je jedina opcija bila da nekako sebe izmjenim, istreniram da otupim. Došla sam u to neko spremno i stabilno stanje time, i život mi je mnogo bolji zbog toga. Već neko vrijeme mi se dešavaju situacije sa kojima se uspješno izborim, dok bi te iste situacije mene od prije par godina sravnile sa zemljom. Ali u svemu tome sam izgubila onu dobru stranu emotivnosti i osjetljivosti. Ni dočega i nidokoga mi više nije tako iskreno stalo kao ranije. Ne radujem se više tako zarazno i prirodno kao ranije. Nema veze, morala sam da preživim i zbog toga sam morala da umrem iznutra, a radost se nekad valjda vrati kad nervni sistem skopča da sam na sigurnom.
Zaljubila sam se u momka koji je dobar kao čovek, ali nije ambiciozan. U 30-im godinama nema posao, ne trudi se da ga nađe, ništa ga ne zanima. Po ceo dan igra igrice i ide od jednog do drugog druga. Nije se naravno tako predstavio na početku, jer je imao dva posla. Dobro mu idu strani jezici i ima još puno talenata. Ostala sam trudna sa njim. Ja sa fakultetom imam bednu platu i iskreno se plašim za svoju budućnost. Takva sam da ne bih nikada ugasila nečiji život, ali ne vidim rešenje za budućnost. Volela bih da se ništa od toga nije desilo.
Volela bih da moja mama ne plače svaki put kada joj spomenem pokojnu baku tj. njenu mamu. Baka je bila bolesna i znali smo da će umreti i mama i ona nisu bile mnogo bliske osim što smo živele sa njom u kući, često se nismo ni slagale, ali moja mama plače svaki put kad odemo na groblje i mene to mnogo uznemiri i bude mi teško zbog nje.
Moj otac je loša osoba i ne znam kako da se nosim sa tim. Jako je neprijatan, arogantan i nadobudan prema svima. Nema nimalo poštovanja prema ljudima ili prema tuđem vremenu. Bezobrazan je prema svima, od ljudi na ulici do sopstvene porodice. Čitav život je bio škrtica. Toliko je mučio mene i sestru što se tiče novca. Pritom, nikad mu nismo tražile ništa nenormalno. Bukvalno bi nas doveo do toga da moramo da se pripremamo psihički da ga molimo da nam da novac za užinu ili za pribor za školu. Jedva sam čekala da se zaposlim i da pobegnem prvom prilikom. Majka nikad nije stala svemu tome na put. Iako i ona radi i obrazovana je, iz nekog razloga je dozvolila njemu da upravlja svim novcem u kući i zameram joj to. Sada, kad smo sestra i ja već uveliko samostalne i imamo svoje porodice, on želi da popravi odnos. Toliko mi ga je žao kad vidim kako je ostario i želim da mu oprostim ali uvek mi se vrati onaj odvratan osećaj koji sam imala u stomaku kad god bi on imao neki od svojih ispada.
Živimo u inostranstvu, ništa nam ne fali. Imamo 2 dece, dobre poslove, plate, dugo smo se mučili i prošli svašta zajedno, radili danonoćno i danas imamo solidnu imovinu.. Smatram da smo dobri roditelji, 9 godina smo u braku, slažemo se, seks nam je savršen. Oboje izgledamo dobro i u formi i naizgled sve izgleda divno i svi nam zavide. Kao u bajci. Bar sam do skoro to mislila. Nestali su nam prezervativi iz stana. Iako ih godinama nismo koristili, znam da su bili tu. Sad danima ne mogu da dođem sebi. Posvađali smo se jer on kaže da nema pojma o čemu ja pričam. Postajem paranoična, ni jedan dokaz nemam. Šta sada?