Instagram su uništile djevojke s svojim "zahebanim" facama. Tako ta sorta. S kraljica statusima. S tim statusima kako treba živjeti. A nema ni 30 godina. Smor. Search je samo to default. A feed baš moraš dosta ban da napokon izbaci šta vrijedno gledanja. Al može se.
Mrzim se dopisivat i javljat se na videopozive. Ne zato što ne želim nego mi stvara nelagodu.
Imam problem sa ocem popustio je sa živcima smeta mu svaka sitnica, on je građevinski majstor i skoro smo počeli da radimo kući neko malterisanje, ja imam 20 godina i nikad nisam radio na građevini ali sam hteo da mu pomažem jer smo tu samo ja i majka. Ali to je previše teško jer njemu i najmanja sitnica najmanja greška smeta ako pogrešimo nešto odmah počne da viče na nas i da psuje stalno me omalovažava i psihički zlostavlja kao da je on sve znao kad je počeo da radi prvi put, ne mogu to da trpim više jer to traje tako duže vremena i čovek očigledno ima psihičkih problema i to teško može da se promeni. Ne znam šta da radim najradije bih otišao negde od kuće i pokušao da nađem neki bilo kakav posao da bi imao slobodu i mir ali ne znam šta bi mogao da radim jer nemam završenu ni jednu srednju školu i to sve opet zbog njega, od malena mi je polako upropaštavao život. Ne vidim izlaz iz ove situacije počeo sam da gubim volju za životom.
Kako se izboriti sa trenutno neopravdanom ljubomorom? Tada nekad u početku pravio je velike greške, oprostila jesam ali izgleda da nisam zaboravila. Sve češće i češće me izjeda ljubomora da li je stvarno tamo gde kaže da je? Da li je stvarno spavao kad kaže da jeste i sto nekih drugih sitnica. Ubija me u pojam sve ovo…
Uskoro punim 22 godine i nikada nisam bila u vezi niti imala bilo šta kompleksnije od propalih dejtova. Ljudi moji, svaki momak kom sam to rekla odmah okrene drugi list ka meni: ako je do tada bio ravnodušan i nezainteresovan, odjednom sam "ljubav njegovog života." Toliko je providno da ih ne privlači ni moj izgled ni ličnost, već se uhvate za tu jednu stvar kao da će oni to da promene. Svaki me je ubeđivao da je 'on taj'. Ne mogu da verujem do kojih granica muškarci idu samo da budu prvi nekoj devojci koja im se čak i ne sviđa, ali eto, niko je nije imao pa to postaje jedino bitno. Nemam više živaca da svaki put slušam istu priču. Mislim da ću prigrliti da budem singl još dugi niz godina.
Ne volim boje glasova Zdravka Čolića i Saše Matića. Potpuno se slažem da su obojica vrhunski pevači, ali meni te boje "paraju" bubne opne.
Znala sam da nismo jedno za drugo ali sam mu ipak dala šansu.
U porodici u kojoj sam odrastao naučen sam da kad imam problem moram da ćutim i da ne smem da se požalim nikome, ni drugarima ni prijateljima a porodici ne smem jer ću izazvati bes i tenziju, to me danas prati kroz život i ne bih voleo da svoju decu tako vaspitam već da pokušam da sve ono što ja nisam dobio kao klinac pokušam da ostvarim sa njima.
Nervira me kada devojke svojim oblačenjem glume jesen/proleće u sred zime.
Ne znam zašto nam je školski sistem tako nakaradan. Sećam se samo stresa i nervoze od početka do kraja svog školovanja. Završila sam jedan od težih fakulteta, ne sa svim desetkama, ali nisam imala ni šestice. Sad radim u struci, odgovoran mi je posao, od mog rada zavisi i mnogo para i mnogo uloženog truda drugih ljudi. Nekad napravim grešku, kao i svi, ali uglavnom se sve reši dobro, kolektiv je dobar i kolege su sposobne. Osećam se da napredujem i da moj rad na neki način doprinosi društvu. Imala sam temperaturu nedavno, pa cijelu noć sanjala ispite, vežbe, kako me neko kinji, da li u srednjoj, da li na fakultetu. Ne znam da li je to normalno, da se mladi i odgovorni ljudi toliko istraumiraju, a da im život nije ni počeo kako treba.