Nekad sam sama sebi neverovatna koliko nisam komunikativna.
Danas sam srela svoju prvu ljubav. On sa detetom, ja sa detetom, al opet je nešto proradilo u meni kao prvi put.
10 meseci veze je bacila u vodu zbog pažnje, želje za osvetom i niskog samopouzdanja, kako? Prva sam osoba s kojom je devojka mogla da vidi budućnost, sreću, radost, da se udalji od paklene okoline u kojoj je bila. Saznao sam toliko stvari o njoj i video poruke sa raznim likovima koji su bili "nebitni", da nisam mogao da verujem da su to dve iste osobe, jedna koja mašta o porodici, deci, gleda me kao muža, uradila sve da opstane sa mnom, isterivala pravdu pred roditeljima, moja porodica je zavolela kao ćerku, intima nam je bila izuzetna, čak sam joj uzeo nevinost, jer sam planirao život s njom. A druga, bez grama samopouzdanja, željna pažnje, validacije i osvete momcima koji su je iskoristili za kombinacije, ulazi u glupe situacije i koja je prokockala jedan divan odnos zbog kompleksa i mržnje same sebe. sad me žali i mrzi sebe zbog svega toga, a ja žalim iluziju koju mi je priredila ne znajući kakva osoba zapravo stoji iza svega toga. Kako neko može sebe da sabotira ovoliko?
Ima neka čar u tome kada nam se neko sviđa a on o tome pojma nema.
Gubim razum polako.
Kupim suprugu duks, koji je želeo i koji mu se dopada. Posle par dana je uključio mašinu za par stvari, dok sam bila na poslu. Šalje poruke da je poludeo, jer nije skinuo etiketu što je napravilo problem mašini i ostalim stvarima. Inače, ostalo je samo malo belih mrlja od papira na unutrašnjosti, ništa strašno, skine se sve rukom. Duks je bacio u kontejner jer kaže da on inače tako radi kada očigledno nešto nije za njega. (Eto, drug mu je kupio sendvič, koji je curio i bacio ga je, nije mogao da očisti barena jaja, iznervirao se i bacio sve).
Na kraju ga je izvadio iz kontejnera pa daće ga nekome...
Ima 46 godina.
Ja i dalje ne mogu da se odljutim, prestanem da budem razočarana i preisputujem se da li grešim.
Sviđa mi se 11 godina mlađi kolega, ja sam udata on je sam ali oseti se energija.
Na početku veze pokazivao mi je ljubav kao niko, pažnju.
Odjednom se promenio i izjavio da nije spreman da se vezuje, prestali smo da se viđamo, ali se on svako malo javljao kako mu nedostajem. Šta se desi sa ljudima i odjednom nisu spremni za vezu? Jel razmišljaju da dok glume ljubav, neko poveruje u to, zaljubi se. Posle njega sam učila kako da ponovo dišem, svaki muškarac koji mi pokaže iole pažnju i zainteresovanost imam osećaj kao da laže i da će u svakom trenutku da ode.
Ljudi nisu svesni kako olako uništavaju tuđe živote, samo iz svojih nesigurnosti i dosade.