Skoro sam u jednoj trgovini IT opreme kupio bluetooth adapter koji sam planirao koristiti da spojim slušalice na PS5. Po dolasku kući isprobao sam i vidio da ne funkcioniše. Kontaktirao sam trgovinu i pitao za zamjenu proizvoda za drugi. Bez ikakvih dodatnih pitanja, trgovac mi je odgovorio da je to moguće i proizvod sam nakon par dana zamijenio za drugi uz doplatu razlike. Ovim aktom su me kupili da budem njihova trajna mušerija, tako da ću toj trgovini davati prednost kod svih narednih kupovina IT opreme.
Prekinuli smo nedavno, ali najgore od svega je što znam da me voli i ja volim njega.
Bila sam snažna sve dok nije izgovorio jednu rečenicu: "Jednoga dana bit ćeš predivna žena i majka, ali to nisam ja.
Oprosti mi, zaista oprosti za sve. Bojim se da ti trenutno ne mogu pružiti ono sto želiš. Ja ne mogu i ne želim imati obvezu. Karijera mi je u fokusu broj 1." Ali unatoč svemu pa čak i prekidu, javlja mi se svaki vikend kad je pijan. Priča sa prijateljima o meni, prati di sam? S kim sam i moli me da idem kući ako sam vani u muškom društvu. Eto što reći...
Siromašni ljudi se cijeli dan bave što će jesti, što je razumljivo, jer kad nemaš moraš se dobro organizirati, dobaviti, obaviti, skuhati, skrpati. Problem je što to postane navika pa kad im se budžet popravi, i dalje se nastave baviti time samo s puno više resursa pa im i taj novi budžet uglavnom ode na hranu, umjesto na dugoročno ulaganje u sebe i budućnost.
Nabacuje mi se koleginica profesorka, a ja zaljubljen u devojku iz marketa...
U braku sam 7 godina, muž stalno dodaje žene, porno glumice, žene iz naše okoline ili bilo koje žene samo da nekoga doda. Mislim da će to biti razlog ako se ikada rastanemo, ni malo poštovanja o kojem stalno priča.
Kada meni moja žena bira i kritikuje odjeću i obuću, ona to radi iz ljubavi i upravu je. Ako ja njoj samo sugerišem nešto oko stajlinga, ide svađa i onda u inat nosi ono što se meni ne dopada.
Ne podnosim one kojima je čaša uvijek poluprazna. Oni iz najveće pobjede izvlače greške, posle slavlja komentarišu danima kako je neko prosuo piće, na poslu pričaju o politici, ratovima..crna hronika im je omiljeno štivo!
Najviše mrzim kod sebe to što nisam siguran u sebe i što stalno sumnjam u sebe. Koliko god da imam godina nikako da prevaziđem taj osećaj. To je sve zbog toga što su mi kao detetu govorili "ma šta ti znaš, ne lupaj, još si ti zelen, ja sam stariji itd." Ubiju vas u pojam u samnom startu i jako i skoro nemoguće je iščupati se iz tog osećaja. Uvek mislim da je drugi bolji da zna bolje. Još ako su vas kao dete nekad kaznili za to što ste pogrešili i govorili kako da su oni to uradili do toga ne bi došlo e tu je još veća zamka. Roditelji budući pazite s decom kako postupate, danas sutra će morati da se oslone sami na sebe.
Koliko glupih devojaka ima na ovom svetu Bože.
Ne verujem.
Ne želi da se pomirimo zato što je nesigurna u sebe i misli da želim da se pomirimo zato što mi je to jedino bitno i da ću je posle toga ostaviti.
Strašno u kakvom svetu mi živimo.
Ona želi više od svega da se pomirimo, ali se plaši i sluša savete nekih tamo drugarica.