Putovao sam 18h radi jedne osobe da je vidim. A onda sam nakon par dana došao u situaciju, da njena poruka do mene putuje 18h.
Imam dečka sa kojim mi je super ali na početku veze je moje poverenje u njega nestalo jer sam videla dopisivanje sa nekom drugom devojkom (dopisivanje nije bilo ni u kakvom maniru muvanja ili tako nešto ali idalje to je neka nepoznata devojka koja se njemu javila i oni su se dopisivali). Od tada ja sama sa sobom pokušavam to da sredim, meni je super sa njim mesecima i sve je bilo super do skoro do kada nisam videla slike neke druge devojke (gole slike naravno) u galeriji njegovog telefona za šta je on imao opravdanje da su to slike koje je on skrinšotovao iz nekog dopisivanja iz decembra prošle godine. Rekao mi je da sam ja kriva jer sam čačkala njemu telefon i da nije samo njegova krivica i da neće da ja više imam pristup njegovom telefonu. Ja stvarno njega volim i znam da me nikad ne bi prevario ali ovo je stvarno strašno i ne znam šta da radim :(
Žene su mnogo čudna bića... Naljute se ako im kažeš da bi je ono... A isto tako se naljute ako im kažeš da ih ne bi takao...
Mislim da nijedan porno film ne može da me napali koliko može dobra erotska priča.
Jako volim svoju mamu. Ona mene ne voli. Nikad nisam saznala zašto. Zadnje sam dijete u obitelji od troje. Puno mlađa od svih. Kad je došao red na mene, mami je jednostavno ponestalo strpljenja i kapaciteta za mene. Nikad me nije ni zagrlila ni lijepu riječ rekla. Ružnih naravno ima svaki put kad se vidimo ili čujemo. Dugo mi je trebalo da to prihvatim. Sad se samo trudim da ja ne budem takva. Čak ni prema njoj.
Mnogo često nisam uopšte za ljude. Nekad sam raspoložen sa svima da razgovaram i da se družim, a onda već sutra me smara da pričam sa bilo kim (bez da sam nervozan) i često to ide u krug. S obzirom da, da bih bio u vezi, treba da sam stalno spreman za komunikaciju sa devojkom, da li ovakvi kao ja nisu predviđeni za veze? Samo me zanima iskreno mišljenje vas. Hvala svima.
U vezi sam 2 godine, sve super, ali s vremena na vreme imam osećaj da možda ima nekog pored mene, eventualno da oseća nešto prema bivšoj.
Šta biste radili da ste dobili hronični umor posle korone koji je toliko jak da ne možete da funkcionišete, toliko jak da ste morali da date otkaz, toliko jak da ste u krvetu veći deo dana..a toliko vam se živi...
P.s radi se o bolesti "sindrom hroničnog umora" koja nastaje najčešće posle preležane virusne infekcije.
U kafiću smo sedele 2 drugarica i ja i jedna ode i naruči nam svima kocu zero. Konobarica se vratila sa čašama, i otvorenim flašama i sipala piće. Kako smo bile zaokupirane pričom, nismo odmah primetile da nam je donela običnu kocu - tek posle prvog gutljaja sam osetila a i videla flašu potvrđujući to. Nakon što sam otišla do šanka da im ljubazno kažem šta smo naručile i šta dobile, devojka me je pogledala krajnje nezainteresovano i pitala samo: jel ste pile? Rekoh, samo gutljalj pre nego što smo primetile, ako i toliko. Zahvalila sam se i otišla nazad. Malo kasnije, dolazi konobarica (druga devojka) koja spušta nove flašice i podozrivo me gledajući kaže: šta je falilo ovim? Rekoh da smo naručile jedno i dobile drugo, da bi ona počela da me ispituje koja je uopšte razlika među njima, i nakon što sam joj, vrlo mirno pritom, rekla da ne mogu da pijem ako nije zero, i da bih volela da dobijem ono što sam naručila, počela je da mi govori da joj se neću tako obraćati i šta ja umišljam?????