Mrzim kad neko prekine kontakt sa mnom a da ne znam zašto. Prosto kao da sam im nešto loše uradila i ne dobijem objašnjenje, onda kada pitam tu osobu da se ponovo vidimo ili čujemo kao da demon uđe u njih i izbegavaju me, ne odgovore na poruke ili pozive. Naravno da nisam navalentna, ali pošaljem poruku ili dve samo da pitam šta nije u redu. Onda imaju neke glupave izgovore i onda je to to. Ja više ne pišem jer imam ponos i neću da molim, a oni se ponašaju kao da me ne poznaju. I to nikada neću razumeti. Šta sam ja tim ljudima uradila da me odjednom izbrišu iz svog života, a do nedavno smo bili super?
Imam jako lepu i srećnu vezu sa finim dečkom koji me mnogo voli. Zajedno smo par godina i nameravamo se venčati. Ono što sam naučila je da ljudi mrze skladne parove. Iako se mi i ne eksponiramo previše, niti razmećemo, razni ljudi su nam svašta pričali i podmetali nogu. Vrhunac je bilo kada je moj bivši koji je mene odbacio, izmišljao razne gnusne priče o meni koje su totalne neistine.
Ego mi je takav, kad se nekome ne dopadam uradim sve da mu se još više ne dopadam.
Zbog lekova za alergiju danas mi je doktorica saopštila da neću moći biti majka. To mi je jedini cilj u životu i bio da budem majka. Kada mi je to rekla kao da je jedan dio mene umro.
Mojoj obitelji je došao jako težak period, borimo se s problemima iz dana u dan od cijele prošle godine. Postala sam jako pasivna, ne družim se s ljudima, skoro nigdje ne idem. Ne primjeti to nitko jer skrivam ali nemam volje uopće, a kad imam volje peče me savjest što ja odem rasteretit misli, a oni budu kući s problemima. Doslovno kao da imam kamen na leđima koji svaki dan postaje sve teži i teži, a ne mogu ga skinuti dok se problemi ne riješe.
Ne znam šta više da radim sa ovom ljubavlju u sebi..prošlo je osam godina, nisam se ni metar pomerila. Kada prolazi i da li ikad, život mi je stao i nikad se nije nastavio. Da mogu da mu poklonim život dala bih, jer ionako ga nemam, ne postojim, samo udisanje vazduha gde je svaki udisaj ispunjen njime.
Nervira me kad devojke okrivljuju momke da su cepidlake i škrti jer im neće nešto kupiti iako “je to malo para”. Pa ako je malo para, zašto ne platiš sama?
Moj dečko je užasno toksična osoba. Svaki put kada želim razgovarati o nečemu što mi smeta uvijek to pretoči u svađu, manipulaciju ili apsolutno ignoriranje. Govori mi stvari koje me užasno smetaju a kada ukažem na to onda sam ja jednostavno luda, pretjerujem, ja ga ne volim, on mene ne zanima. Došla sam do točke u kojoj više ne mogu pogledati sebe u oči. Dosta mi je.
Kako se pomiriti s činjenicom da me moja srodna duša ostavila. Boli užasno. Možda se i vrati, ali ne mogu vječno čekati i nadati se nečem što možda neće doći.💔
Nisu mi jasne osobe koje ostaju u vezi/braku sa nekim ko im ne odgovara. Naježim se i smuči mi se kad pročitam ono 'volimo se, ali..' bla bla. Džabe ljubav ako to nije to- kompletno. Još su mi najgori oni što se vuku godinama, a smeta im sve i svašta. E pa gospodo, sami ste birali partnera i itekako ste ga upoznali vremenom. Ako vam je ljubav izgovor za sve, lepo trpite i gotovo. Ne smarajte druge vašim lošim izborima. Jedino su mi jasni oni što su prihvatili to stanje i ne piskaraju ovde, ne ogovaraju partnera sa strane.