Jedna od najlepših uspomena na bivšeg dečka je kad smo išli zajedno iz škole. Bio neki veliki minus i jak vetar. Ja curka naravno loše obučena, gore samo košulja i kaput. Smrzavala sam se. Skinuo je jaknu i džemper na sred ulice i naterao me da ga obučem. Dao mi je i njegove rukavice.
U nekoj sam fazi kad mi je sve ravno. Apsolutno me boli uvo za svima, osim par članova porodice mada mi i oni skaču po glavi često. Ili sam se umorila ili sam prolupala, trećeg nema.
Rekao sam joj poljubiću te pred cijelim Barom da ti se svi smiju. I pogodite šta je bilo. Smijali su se meni.😂
Primećujem da mnogi moju ljubaznost shvataju kao flert.. Možda ja i prelazim neke granice, ali svakako to ne radim namerno i sa zadnjim namerama.
Otac mi je rekao ako ikad dođe do toga da se rastanem od svoje žene, da trebam znati da će on biti na njenoj strani. Jeste ona dobra i brižna do nas sviju, sa svojom taštom tj.mojom mamom ko ćerka i mama ali ipak bi roditelj trebao da stoji uz svoju krv pa kakvo god da je to djete, ovako ispadam ko neko deveto prase!
Koliko sam puta nepoznatim ljudima oćutala kad me uvrede jer sam bila u žurbi ili mi nije bilo do svađe pa mi posle bude krivo. Nemam kad da stojim i da se svađam jer su oni nekulturni. Ali bude mi krivo kad oćutim nekome ko je drzak. Svi misle da im je najteže, niko mene ne pita koga i šta ja imam kod kuće ili na poslu i koliko sam umorna. Mogla bih i ja da se brecam na sve, ali samo idem svojim putem.
Posle 12 godina lik koji mi je bio usputna vezica, bez ikakve emocije, krenuo je u napad koji je trajao i trajao, skoro 2 godine. Odbijala sam ga sve vreme, ali on nije odustajao iako je u braku i ima dete. Rekla sam mu da ne želim da budem ničija ljubavnica već da želim sposobnog i stabilnog muškarac pored sebe, brak i još dece iako sam razvedena i imam dete. Nije odustao. Kako sam već više od 3 godine slobodna nedostajala mi je bliskost, hormoni počeli da lude i odlučim da se vidimo. Viđenje se nastavlja, mozak sve više na otavi, hormoni nas pucaju sve jače. Bože spasi me iz ovog prelepog pakla u koji sam upala, u osvetu bivšeg koji mislim da me mrzi jer ga nikad nisam volela ali sa kojim sad imam takvu energiju kao da se sva karma ovog sveta urotila protiv mene.
Zašto, ali zašto nitko ne priča a boli koja ostaje nakon abortusa? Rana koja nikako da zacijeli..
može li bar ovaj post ostaviti trag, da mi koje smo to prošle izjadamo dušu. Možda bi neka majka koja se sad dvoumi odlučila zadržati jedno malo biće, možda spasiš život budućem umjetniku, doktoru, frizeru, izvrsnom majstoru.. lažu te kad kažu da ćeš si olakšati, bolii i ne prestaje da boli i godinama unazad.
Jedne noći sam sanjala djevojčicu koja mi je rekla mama opraštam ti.. Ne mogu i da hoću opisati bol nakon toga sna, utješilo me jedino jer sam je vidjela radosnu, ali džaba kad ja sebi ne mogu oprostiti..
Kad bi mogla najbolje jednom rječju opisati život nakon bila bi to riječ "praznina" .. i ne mogu zamislit ništa što bi tu prazninu moglo popuniti. Ni dvoje djece koje imam, ni moj predivni muž ni sređen život. A nitko ne zna šta nosim u srcu.. nikom to ne bi poželjala..
Moja Lana, neću te prežaliti❤️
Marina žao mi je što nisam na vrijeme skupio hrabrosti da ti pošaljem poruku koju si očekivala... Svakog dana se sve više kajem... Pogotovo jer sad znam da je bilo obostrano... Oboma nam je bilo stalo a nikad nismo bili skupa...😕