Izašla sam sa jednim dečkom na dejt. Obukla sam jednu haljinu na koju se ne nosi brus pa ga nisam ni obukla, a i gledam što manje da ga nosim jer su svi neudobni pogotovo jer imam veće grudi. Dečko sa kojim sam izašla je rekao da nije zainteresovan za mene kad je video da ne nosim brus, rekao mi je kako mi se vide bradavice i da je njemu to baš dr*ljasto i da jedino može da dozvoli sebi da me "kre*ne". Otišla sam razočarana.
Moj dečko bi stalno da vodimo ljubav, ja ne želim. Smatram da možemo imati lepo vreme zajedno i bez toga, dok on smatra da apsolutno svaki izlaz mora biti i toga. Kada razgovaram s njim o tome, ljuti se i pravi drame. Da napomenem, viđamo se 3-5 dana sedmično. Ja više volim maženje, romantiku, laganu priču... Kako vreme odmiče plašim se da ovo vodi kraju, jer postaje naporan s tim..
Ne znam kako ovo sročiti ali me mnogo nervira što su mi sestrići smotani i nesnađeni u životu. Imaju po 25 i 17 godina i niko od njih ne zna ni da zameni šteker, slavinu, okreče, ne daj Bože da ih zadesi ozbiljnije popravka tipa bojler ili šporet. Aj to i nekako, kad mogu pomognem, nego što su stidljivi, ovaj stariji posebno, ni devojke imali nisu, a znam da im ni društvo nije neko, iskorišćavaju ih. Sport 0, škole prosek. Nijednu foru, fazon ne znaju, ni manire, stariji je tek skoro naučio da se na prvom sastanku devojci ne naplaćuje gorivo. Otac im je dobar čovek, stručnjak, profesor na fakultetu, ume da zaradi, ali nekako je tupav za svakodnevne situacije. Sestra ludi od njih ali ne uspeva da se izbori sa njima. A ne mogu ni ja stalno da prevaspitavam, imam i sam porodicu i previše obaveza. Žena se isto nervira jer se brine da će nam oni skroz pasti na teret kad. Brinem se i ja ali opet ni ne mogu da ih pustim niz vodu...
Morao sam reći ne dugogodišnjoj drugarici koja me je zvala da šetamo zajedno na maturi zato što nemam para za odelo koje bi se uklopilo uz njenu haljinu, a ni za auto koji bi morao da iznajmim, a nije zaslužila da se šeta pored bednika kao što sam ja. Devojka je prelepa i duša me boli jer sam se uvek osećao kao crna ovca u njenom društvu koja ne vredi ništa, a ona je videla nešto u meni što drugi nisu.
Imam isti problem sa svakim dečkom sa kojim sam bila. Nekako uvek ja budem ta koja plaća posle nekog vremena. Svi su u fazonu ajmo da se šetamo, da blejimo u parku i ako je napolju zima i ako imamo 25+ godina. Nekako su svi cicije, svakoj mojoj drugarici dečko plaća sve, od pića, večera, zimovanja, letovanja. Ja nekako uvek sve sama. Sebi plaćam, plus nekad i njihovo i uvek završim sa takvima. Ne znam gde da nađem normalnog dečka koji nije cicija, jer je svaki kojeg sam upoznala takav.
Ja kad više nisam zaljubljen u devojku onda prestajem da joj poklanjam pažnju i da trošim pare na nju. Ovako ostajem fin i učtiv, a pošto sam emotivan žao mi je uvek prvi da raskinem i molim Boga da ona ostavi mene, što na kraju i bude. To mi se sada dešava sa verenicom. Više ne doživljavam onaj vajb i više volim da provodim vreme bez nje.
Kada smo započeli vezu bila sam osoba puna života. Imala sam rijetku sreću u životu da sam znala što poslovno želim ostvariti i gdje se želim vidjeti u tom segmentu. Išla sam za svojim ciljevima i na drugu stranu svijeta. Nikada se nisam osjećala kao da nemam samokontrole i da gubim samopouzdanje. Baš je samopouzdanje bilo jedno od osobina koja me pratila kroz život i doista sam znala voljeti sebe. Nakon 2 godine veze sa njim moje tijelo je klonula, izgubila sam 13kg (inače sam mršava), kosa i koža mi je počela klonuti, krva slika mi je katastrofa i td. Moje psihičko stanje je osobno ne prepozatljivo od bijesnih ispada do činjenice da sam izgubila samopouzdanje. Izgubila sam volju za životom.
Radim u inostranstvu, od 7 ujutru do 8 uveče, bez slobognog dana, skoro cele godine sam bez prijatelja i porodice, kući idem samo leti. Pomogla sam mojima da izgradimo kuću, kupila plac za vikendicu, sada skupljam za auto, iskreno se borim, žensko sam i imam 26 godina i jako me rastuži činjenica koliko su ljudi zli. Podsmevaju mi se zbog posla, podjebavaju... Meni je ovo privremeno i odskočna daska, ali za dve godine ću imati dobar posao i studiraću psihologiju. Smatram da sam već uspela u životu jer sam borac i za sve sam se sama potrudila, ne dozvolite da sitne duše remete vašu harmoniju i vaše snove. Volite se, uživajte, borite se i mogu da vas poljube u gu*icu!❤️
Sedam ujutru, subota. Budna sam jer prethodnu noć nisam spavala. Ne brinite, nisam partijala. Ne dao bog da imam društveni život. Samo imam nesanicu. Zato me i nije probudila poruka od dugogodišnjeg prijatelja koji je na poslovnom putovanju. Naime, šokiran je prizorom gole ženske u krevetu, s kojom je noć ranije imao seks. Čega se jedva seća od količine popijenog alkohola. Podrazumeva se da mi je pao u očima. Posebno jer ovakve razgovore nismo ranije vodili. Volim i ja seks, ali ne tako. Da se nekog ne sećam ili da se taj ne seća mene. Zapravo, bedno bih se osećala da me se tip s kojim sam bila u krevetu ne seća. Inače, ovaj iz poruke je vrlo kulturan i pristojan. Prosto, niko ne bi rekao da se i ovako zanima. Posle me neko pita zašto nemam dečka ili zašto ne probam sa njim. Zato što sam odrasla s momcima, zato što radim s muškarcima... Zato što previše toga znam da bih pristala na bilo šta. Ako to znači da ću se poslednjeg dobrog seksa tek sećati - neka. Bar sam mirna u glavi.
Meni je dosta više svega. I ona poslovica sve manje ima smisla: Ko tebe kamenom ti njega hljebom. Ma nemoj, ma ko tebe kamenom, ti njega ciglom, lopatom, krampom čim stigneš. S gov*ima ne možeš drugačije. Kaže ti budi fin da vidi od tebe. Ma da kako ne. Do sad nije imao ni od kog da vidi, ja ću biti njegova prekretnica u životu. Šipak. Kako ti prema meni, uzvraćam 10x bolje ili gore. Kraj.