Imam 29 godina i sve više gledam u prošlost u želji da se vratim deset godina. Nije mi žao gluposti, žao mi je ljudi koje sam izgubio eto tek onako, oslabio i potpuno se zagubio kontakt. Mogao bi ih sve nabrojati u bilo koja doba noći, sviju ih se sjetim s vremena na vrijeme, sviju koji su mi nešto značili i do svih mi je i dan danas stalo. Danas sam se zapitao da li se itko od njih ikad sjeti mene, da li ikad budu tužni što se više i ne čujemo, a nekad smo bili nerazdvojni. I ne, nije mi došla misao da ni ja ne trebam više misliti o njima, nego se nadam da ću sutra dobiti neku poruku kojoj se nisam nadao, ali sam ju želio. Život ide, a ja stojim i ne mogu da krenem. Puno toga mi fali, puno toga nenadoknadivog i nezamjenjivog.
Poludeću od usamljenosti. Drugarice su se udale i nemaju vremena za izlaske, a ne mogu ni ja svaki put da slušam dečiju vrisku. Organizujem se sama, čitam, idem u pozorište, gledam filmove, ali i to mi je dosadilo jer je prešlo u rutinu. Fale mi novi ljudi i mesta.
Na žalost, u školama nas uče da ceo život budemo materijalno siromašni. Ceo taj mentalitet - imaj dobre ocene, nemoj da rizikuješ, nađi stabilan posao, idi na posao ujutru, radi ceo dan, vrati se kući da bi spavao a sutra radio sve iznova - je upravo generator siromaštva (takozvana trka pacova). Radite za platu, plaćate račune, a od celog iznosa vam ostanu mrvice - i tako u krug. Uz to, najverovatnije trošite platu na stvari koje ne generišu novac - na primer na novu SAVRŠENU vikendicu ili NAJNOVIJI model automobila. Ako još uvek mislite da su to dobre investicije - onda ste definitivno materijalno siromašni. Dobra vest je da na duže staze ne morate da radite da biste bili bogati, potrebno je da imate petlju i hrabrost da se izborite sa strahom i pohlepom u investiranju. Cena sigurnosti je velika i to vidimo svakog poslednjeg dana u mesecu prilikom provere stanja na računu - nestrpljivo čekamo da se točak još jednom okrene i sa sobom donose platu.
Treba mi ženska osoba za intimno druženje...ali treba mi i drugarica za šetnje, vožnje do nekog novog mesta, države, za spavanje pod vedrim nebom uz logorsku vatru, za odlaske na festivale, za šetnju i bleju obližnjem parkiću, za vožnju čamcem po Dunavu i gledanje zalaska sunca dok nas Dunav nosi lagano u večnost i dok volimo ceo svet... treba mi životni saputnik u vidu ženske osobe koja će voleti život svim srcem... perem, peglam, kuvam i brišem prašinu sam samcijat već 8 jebenih godina 😂😂😂
Osećam se lepo dok idem gradom a znam da u novčaniku imam para.
Svim momcima koje zapazim, svidi se neka od mojih prijateljica. Svjesna sam da ne izgledam tako dobro, ali me ponekad pogodi to.
Volela bih da ljudi shvate da ne prijaju svima jaki parfemi, čak i kada su skupoceni. Svako treba da vodi računa o higijeni i da pristojno miriše. Ali meni se uvek sloši kad neko nosi previše parfema. Smatram to nepristojnim.
Nekad se pitam da li se netko drugi toliko raduje mojim porukama i iščekuje ih kao ja njegove...
Ja sam bio ona osoba koja uvijek pokreće tračeve i sočne teme preko naziva wifi mreže (SSID) u školi.