Sramota me je jer svi trenutno pričaju o planovima za novu godinu a ja nemam sa kim da je slavim. Imam 21 godinu i ni jednu pravu drugaricu, sve ostale imaju i momka i društvo a ja ću verovatno provesti sama. Nemam sa kim da idem na putovanja, popijem kafu, izađem... Osećam se kao da mi prolaze godine gde bih najviše trebala da uživam, a osećam se usamljeno. Ne znam da li je problem u meni, većinu vremena provodim sama kod kuće i imam osećaj da nikome nisam bitna, potpuno nevidljiva i na fakultetu i bilo gde. Ne znam da li ću ikada biti srećna.
Ubjedljivo najgluplji tip obuće su one papuče agsice, kao kućne papuče. U kom vremenskom periodu se ono nosi? Gledam juče curu ispred mene nosi ih a pete joj gole, 4 stepena, hladan vjetar a ona ono sr..anje nosi. Totalno bacanje para.
Divim se osobama koje mogu da pređu preko prevare. Koliko god razmišljala o razlozima, meni to nikako ne ide u glavu i ne razumem to. Jedino bi imala razumevanja za neku osobu koja je, recimo, bila drogirana(na kvarno) i nije imala pojma gde je i šta je(da se to dokaže i prijavi), ovo ostalo, izgovor nikakav. Osoba koja voli, nikad neće da prevari i da se dovodi u takvu situaciju. Svi se vade na neku ljubav, na alkohol, na 'desilo' se. Smejurija. Ove osobe koje prelaze preko toga zbog neke 'ljubavi' se toliko ponižavaju da je to strašno..najžalosnije od svega je to što takve iznova varaju i vuku za nos. Ovi što piju, vade se na pijanstvo,kako da ne. Što pijete ako ne znate kakve reakcije ćete imati? I ovi, desilo se kao. Bože, koji blam. Meni su pet puta gori ti što opraštaju. Poniženje teško. Nema potrebe da se sad palite po komentarima i da se pronalazite, mene u suštini zabole šta vi radite, prelazite preko čega hoćete, iznosim svoje mišljenje i imam potpuno pravo na to.
Ja stvarno ne znam na šta su mi pare otišle! Zaradila sam 2000 € na sezoni i evo već je kraj 11. meseca, a ja se vratila sredinom 9. I već sam potrošila 1000€. Sem odeće i sitnih kupovina kao i autobuskih karti za 4 kratka putovanja unutar zemlje, sve mi otišlo na neke sitne gluposti. I ne mogu da verujem da sam ovoliko finansijski nepismena, mogla sam otići na neka putovanja.
6 meseci traje agonija... zaljubljena u njega, raspadoh se živa... molila sam boga samo da me prođe.. i danas me je prošlo. Mrš u pm!
Moj direktor lepi sline ispod stolice.. Smučilo mi se kad sam to ugledao. Izbegavam da sedim u njegovom uredu.
Imam 29 godina, 12 bačenih u vodu na lošu vanbračnu zajednicu iz koje su mi ostala 3 dečaka. Pronađem nekog pored koga bih mogla da ostarim, na početku govori da nije tip koji može da bude sa mnom jer imam decu... Prošlo od tad 16 meseci, živi sa mnom godinu dana ali pre 3-4 meseca mi govori da neće da čuva tuđu decu. I dalje je tu, volim ga, voli me, ali ta tema se ne preskače, a zna da sam dečacima sve, jer im je otac nepodoban roditelj. Odao se alkoholu, bio je nasilan prema nama, manipulator kojem nije stalo do dece već samo do mene. U depresiji sam jer ne mogu da biram između čoveka koji me čini srećnom i tri mala bića kojima sam preko potrebna.
Nervira me asumpcija da su svi sa viškom kila takvi jer jedu fast food i nezdravo. Vjerovali ili ne ima nas koji jedemo ultra zdravo ali kalorično. Ja naprimjer imam običaj jesti maslinovo ulje i kruh, dodam u ulje soli i začine, i tako unesem tipa 700 kalorija za 5 minuta. Ne preporučujem da probate jer je adiktivno.
Ovaj moj muž je operisan od svega, i kad mu objašnjavaš, ne vredi, crtaš, opet ništa.. koliko sam slepa bilaaaaa... i ne govorite mi da se razvedem, nećete vi da plaćate kredit za stan i alimentaciju.. nije loš čovek, ali je težaaaak i neosetljiv, niti me razume, niti ga to zanima.
U srednjoj sam bila u vezi s dečkom koji mi je tada bio sve — pažljiv, duhovit, imao je manire i isti smisao za humor kao ja. U dubini duše bio je dobar, ali se s vremenom počeo ponašati ružno prema meni. Iako sam ga voljela, morala sam otići. Nosila sam godinama bijes u sebi, mislila sam da ga više nikad neću ni pogledati.
Ali nakon pet godina, slučajno smo se sreli. Samo jedan pogled i sve se promijenilo — bijes je nestao, a u meni se probudilo nešto staro, poznato. Počeli smo se često viđati i nisam mogla prestati misliti na njega. Javio mi se, otišli smo na kavu i bilo nam je kao nekad — toplo, iskreno i posebno.
Jedne večeri smo završili zajedno, ali me nakon toga obuzeo neki nemir, možda ponos ili želja da mu vratim za sve što sam nekad pretrpjela. Kad sam došla kući, blokirala sam ga. Zvao je, molio, dolazio pred moju zgradu… i iako sam se pravila hladna, u meni je sve gorjelo. Gledala sam ga i osjećala i bol i tugu, ali i to koliko mi je zapravo stalo do njega, unatoč svemu.