On sebe smatra idealnim. Kaže da je danas retkost naći muškarca koji ne izlazi, ne vara, ne pije. I u pravu je. Ne radi ništa od toga. Ali isto tako ne radi nijednu stvar koja bi me usrećila. Godinama sedimo u istoj sobi, svako u svom svetu. Njegov svet ima 64 polja. Moj ima četiri zida. Polako me gubi, a najtužnije je što to uopšte ne primećuje.
Ne volim ove mamine sinove. Ja nisam toliko ekstremna kao većina ženskih osoba koje znam, a tu ubrajam i žene koje ostavljaju komentare po društvenim mrežama. Ja bi čak mogla da živim i u zajednici ako je žena normalna, nemam ništa protiv, ali brate, što su neki mamini bebice, to je strašno. Jbt, odrasli ljudi ne mogu da zasnuju porodicu od pravdanja, mešanja, ucena itd, bolest. Zamisli, odrastao muškarac ne sme da se suprotstavi mamici, nego mora raditi kako ona kaže, pa sve i da vidi da nije upravu. Najbolje za ovakve je da žive sa roditeljima do kraja života, bez kučeta i mačeta. 90% žena ne bi pristalo na zajednicu, e to vam govori sve.
Dečko voli da mi posle teretane liže znojave helanke i da mu sa istim sedim na faci.
Mnogo me nerviraju haturljive osobe. S njima moras pričati kao da hodaš po jajima. Šta god da pitaš ili kažeš, analiziraju i na kraju protumače na skroz drugi način i na kraju ti nešto zahature.
Kako ne volim ove što pod maskom 'iskrene i direktne' osobe, vređaju drugu osobu. Može se biti iskren i na kulturniji način, nema potrebe za bezobrazlukom.
Ne mogu da shvatim da je neko u vezi sa osobom koja mu ne pruža pažnju.