Ove godine sam bio pod velikim stresom iz profesionalnih i porodičnih razloga. Sad kad je to sve rešeno i trebalo bi da se opustim, ja ne mogu. Mislim da se nešto gadno poremetilo. Jedem tri puta više nego inače i opet sam gladan. Spavam manje, oko 5 sati umesto 8. I stalno moram da budem u pokretu. Osećam se dobro, ali sam ipak bio kod lekara da uradim testove i pregledam štitastu žlezdu. Svi rezultati pokazuju da sam savršeno zdrav, ali ja de plašim da ću se samo srušiti u jednom momentu i to je to.
Dugo nemam momka, 5-6 godina i navikla sam da budem sama. Nisam imala ni kombinaciju, ništa. Upoznala sam nedavno jednog momka, preko posla, stvarno dobar, prijatan, vredan. Počeli smo da se dopisujemo, upoznajemo se, deli mi komplimente... A ja sam toliko nervozna i uplašena, jer sam navikla da samujem, kao što sam vec spomenula. Ako me pita da se vidimo, pristaću, samo sam htela da priznam da se plašim, ne znam šta nije u redu sa mnom.
Vidim da je najveći broj momaka prestao da prilazi devojkama i mislim da je to jako dobra stvar. Na taj način izbegli smo brojne uvrede, ismevanja i poniženja koje bismo inače doživeli i razbili jedno rašireno shvatanje da smo kao psi i da imamo samo onu stvar u glavi. Momak 21. veka sve više prolazi pored žena sa pogledom usmerenim u daljinu. Bar u tome smo bolji od naših očeva, više cenimo svoje dostojanstvo...
Upisao sam master studije u inostranstvu. Bio sam prilično dobar student u Srbiji. Toliko se razlikuje način rada i toliko je dominantna matematika da bukvalno ne znam kako ću da naučim. Provodim po cele dane učeći, ali jednostavno ne razumem gradivo.
Don Quijote
biti sam i neshvaćen od svih, ili samo od rijetkih, ali ne odustati od svojih uvjerenja ma koliko ona čudna bila...nagradu očekujte negdje na kraju...ne na početku...sredini...ukratko rečeno svi se mi ponekad u životu borimo protiv vjetrenjača, a to je ponekad tesko I mukotrpno zar ne?
RAZLOG je taj što se moramo kao i ona prilagoditi smjeru vjetra, a to nije uvijek moguće ...
Neki ljudi se uvijek okreću u smjeru vjetra, bez ikakvih problema,gledajući uvijek samo svoj interes,dok oni drugi...e tu nastaju veliki problemi...
TO SU ONI S POČETKA PRIČE KAO DON KIHOTI SUVREMENOG SVIJETA. Čovjek se treba boriti za svoja uvjerenja, kako god to ponekad teško bilo...lako je plivati uz struju, ali teško protiv nje...ako još kojim čudom nisi neki plivač...lako se utopiš i nestaneš...
Ako bi trebao izdvojiti jedan talent - to bi bilo čitanje lica ljudi i njihovih karaktera iz toga. Treba mi djelić sekunde, bukvalno u prolazu pokupim sve što treba da znam. Da li je neko škrt, ili velikodušan, dobar, ili podla osoba. Oblik usana najlakše odaje negativne osobine, naročito one skrivene, ili posebno manjak karaktera. Osmijeh kaže da li je iskreno, ili postoje kompleksi. Sam pogled čovjeka, ja pri rukovanju znam šta mogu da očekujem, a šta ne od osobe. Kako bljesnu oči pri određenim stvarima, način šminkanja, sve do očiju naravno koje su mi kao notes. Ništa ne može da se sakrije tu, ni zloba, ni dobrota, ni glupost, škrtost, ali baš ništa. Pravnik sam, pa mi to dobro dođe. Sve djevojke koje sam volio su imale takva lica koja pričaju priču..koje prepoznam u metrou na mah, gdje vidim da postoji toliko slojeva za otkriti. Svako moje zaljubljivanje, iako rijetko, je na prvu (ovo nisam nikad smio otkriti). Vjerujte mi, ništa ne može da se sakrije.
Ja ne znam za vas, ali u mojoj porodici mora da se polemiše o bezveznim stvarima koje su nebitne u potpunosti, ali kako da prođe jedan dan bez galame i svađe, pa Bože...
Prijateljica govori kako će imati samo večeru umjesto svadbe i govori broj zvanica, koji je neparan. Kasnije nabraja koga je zvala, ispada da jedina ja nemam partnera i da sam ja taj nepar.. žalosno.
Iznajmljujem sobu kod jedne sredovečne gospođe (ima 56 godina) u jednoj zgradi na nbgd, i plaćam joj seksom 2 puta nedeljno.
Obično kada se setim nečega smiješnog i nekontrolisano se počnem smijati, uzmem telefon u ruke da ne bi ljudi pomislili da sam lud...