Recite šta hoćete ali normalnoj curi je bitno da joj dečko zna šta će od života i da se zna pobrinit za sebe tako i za nju. Ne u smislu novca nego da će skupa moći rasti i graditi život. A ne da mu mora svaki dan govoriti šta da napravi jer on traži drugu mamu koja će ga odgajati. Ljudi trebate imat planove šta želite od života i raditi prema tome!
Majka me kritikuje za svaku sitnicu. Kad padnem neki ispit ja sam "propalica, i nikada ništa u životu neću da postignem". Samo zato što sam upisala informatiku a ne medicinu. Inače radim u inostranstvu i sama svoj fakultet plaćam, kao i druge stvari. Nisam joj teret, već ona želi da završim i da joj kupim stan. A meni treba neko da me podrži, a ne da me ubije u pojam. Pucam od besa i nervoze.
Bivša drugarica me je psihički uništavala, iskorištavala i sve sam joj to dopuštala. Odlučila sam da više ne želim i da ne treba da se družim sa njom jer se naljuti na svaku sitnicu i onda sam ja kriva. Kada sam joj rekla da ne želim više da se družimo, odmah je rekla da me dečko naterao, što nije istina. Jednostavno, prvi put sam izbacila nekog negativnog iz života i lakše mi je.
Uvek sam bio problematičan momak-provlačio se u srednjoj, nisam učio i non stop pravio probleme, bežao sa časova, ponekad tukao, dobio čak i ukor dvaput. Nakon silnih pridika mojih matoraca kako ništa neću postići u životu i biti klošar do kraja života, sada u 28oj godini života imam svoj stan, auto i već 3 godine uspešno vodim dva kafića od kojih pozamašno zarađujem, i to čak i više od njih koji su gulili silne škole i sl. Eto, ne sudite knjizi po koricama-trud, rad, ambicija i dobri odnosi sa ljudima su ti koji se na kraju jedino isplate.
Moj poslednji exit će biti ovaj 2018. godine. Rešio sam, nema više smisla previše godina idem, volim ga i podržavam ali ne više za mene, neka neki mlađi idi i luduju do 8 ujutru u areni ja sam to radio do 2006. dosta je. Ovo leto idem na sziget i ultru i definitivno sam se zarekao da je ovo kraj. Opraštam se od ovakvog provoda, Obozavam festivale i partijanje, ali mislim da je ispvno da se posvetim više devojci, a to nije moguće tako što ću ceo godišnji provesti po žurkama...
Bavio sam polu profesionalno e sportom (kanterom) iako sam diplomirani pravnik to me je ispunjavalo kada mi se sin rodio odustao sam sada ima 7 godina završio je vrtić kreće u školu i ako sam advokat odem sa sinom i drugom koji ima 2 sina blizanca godinu dana starijih od mog u igraonicu jednom nedeljno iskreno žalim što mi devojka nije ranije zatrudnela sada smo u braku već 7,5 godina i čekamo blizanakinje.
Nakon 9 godina od selidbe još uvijek pamtim svoj prvi kućni broj koji se više ne koristi 9 godina.
Kad gledam svetsko prvenstvo odlucujem za koga cu navijati tako sto pogledam na wikipediji koja od te dve zemlje nije priznala Kosovo ( Ako obe jesu ne navijam ni za koga , a ako obe nisu priznale onda mi je svejedno ).