Poznajem mnoštvo djevojaka koje su nekad bile prelijepe a danas naduvale usne toliko da to izgleda neprirodno, čak i ružno. Ne mogu nikako da shvatim zašto bi to iko radio ako već izgleda prelijepo.
Jedan mlađi kolega mi se zadnje vreme stalno žali na svoju devojku kako ona ne radi ništa jer je sad ostala bez posla zbog virusa i kako se ugojila i ne doteruje se kao pre. Pre neki dan kolega zaboravi nešto na poslu pa me zamolio da mu odbacim to kad budem išao kući, znači banuo sam kod njih neočekivano. Ljudi moji, devojka je prelepa, ne znam kakva je bila pre, ali uopšte nije debela. Kosa uredna, solidno obučena, sve normalno. Kada sam došao, ona je peglala njegove stvari. Pozvala me da uđem na kafu. Na stolu kolači, voće, cveće u vazi. Sve uredno i čisto. Nisam puno stariji, nekih 15 godina, ali dođe mi ovog balavca da opalim ko sina svog, pojma nema šta ima, a vamo se žali.
Roditelji su me dobili veoma kasno. Ne stidim ih se jer baš mlađe izgledaju, ali mi je krivo što su stari jer se bojim da ću biti mlada skroz kada ih izgubim.
Dečko živi u stanu sa svojim dekom koji je prilično star i poprilično zaboravlja, teško se stara o sebi pa mu moj dečko dosta pomaže. Teško izdržavaju njih dvojica. Nije problem i ja da pomognem. Ali sve je došlo do te mere da je deka počeo da.... piški u krevetu. To je jako neprijatan miris, ali mukica ne može da iskontroliše. U glavi se nalazi na drugom mestu, starost ga izjeda. Vreme je da on i ja počnemo da živimo zajedno jer smo vereni, u tom stanu, ali ne verujem da ću moći jer higijenski nije idealno, baš zbog deke... Plašim se da predložim dom za stare, ali to mi deluje kao jedino rešenje. Dobar je čovek, ali ne možemo nas dvoje imati mir u stanu zbog njega.
Voljela bih da mi netko kaže da je uredu s 29 godina ne znati što radiš sa životom, kuda ideš, što želiš. Što ćeš biti kad odrasteš. Znam da nisam jedina, ali toliki je pritisak okoline da ne smiješ ni izustiti da ne znaš, da si izgubljen. Ako nemaš ciljeve, ako ne pucaš visoko, ako ne gaziš druge na putu prema 'gore', okarakteriziran si kao manje vrijedan. A ti si samo paraliziran uslijed osjećaja da nisi dobar ni za što.
Moji prijatelji misle da imam puno lajkova na instagramu zato što sam popularan i što stavljam puno hašhtagova, a ustvari glavni razlog je to što svaku objavu plaćam 10e raznim sajtovima za booštovanje kako bih dobio što više lajkova. Cenjan sam u društvu zbog toga i baš me briga.
Udala sam se i ostavila svoje prezime. Djeca takoder nose moje prezime. Ja sam ta koja ih je nosila u stomaku i podnosi teži dio roditeljstva i to je moje pravo. Suprug me podržava, okolina ogovara, a ja sam ponosna na svoju odluku. Sina odgajam da žene poštuje, a kćerku da nikada ne izgubi svoj identitet i osobnost.
Posedujem nekoliko nekretnina u Beogradu koje izdajem i od toga sasvim pristojno živim. Nemam potrebe da se zaposlim, da radim. Ali primetim da me ljudi drugačije gledaju kad saznaju od čega živim, čak i oni sa puno više novca od mene.