Nije mi problem što moram da sedim kući, ne viđam prijatelje, što mi je često dosadno. Problem mi je što moram svako jutro da ispratim roditelje na posao gde se bore sa zaraženim, ne znajući dal će se vratiti za 8 sati, 24 sata ili možda 5 dana, da li će doći zaraženi i da li će cela porodica uskoro biti zaražena... Pakovanje garderobe ‘za svaki slučaj’ me je podsetilo na bombardovanje, kada je mama spakovala najhitnije ukoliko nas pogode...o situacijama tada i situaciji sada bih mogla do sutra...Sve u svemu, svako se u svom kutku isplakao i sada smo spremni za borbu!!! #stayathome #ostanikuci
Svaki put kad mi netko pošalje meme/video koji sam već vidio, pravim se kao da nisam i izreagiram ko i inače da se ne bi razočarali.
Jedina pozitivna stvar u ovoj karanteni je što me više nitko ne pita kada ću naći curu.
Mene zanima šta kažu hrvati za 1.april obzirom da je kod njih april travanj, pa da li kažu travanjanjaanj ili aprilili?
Dečku je stigla neka dvosmislena poruka sa nepoznatog broja. Ja sam bila ubeđena da je u pitanju neka ženska koja se mota oko njega. Zbog toga sam mesecima u pola noći zvala taj broj sa skrivenog, dok nisam ukapirala da je to broj njegovog ćaleta!
Hteo sam da dignem stambeni kredit, praktično već odlučio, i sa ljudima iz banke razgovarao, i stanove gledao.. i pomenem ja to prijateljici i ona mene stala da nabeđuje da nikako to ne radim, da ko zna šta može da se desi sa ekonomijom u tih 30 godina, da mi bolje da se besim.. I to mi ono na jedno ušlo na drugo izašlo, kredit još nisam digao jer nikako nisam stizao da se bavim time zbog posla. I evo sad ova pandemija i prognoze da će ekonomija zbog nje da ode u propast.... I po ko zna koji put izgleda da je ova moja prijateljica bila u pravu.. Vala svaki put kad je nisam poslušao zeznuo sam se. Sad me samo prezauzetost od posla spasla...
U jednom periodu u društvu je bio naš fazon da kad primjetimo neku dobru žensku zalajemo ko psi. I jednom u drugoj državi na moru, zbog nemogućnosti zvanja u roamingu, dogovorimo s drugom koji stiže naknadno da se nađemo kod nekog tobogana, ko fol upadljiv je. Mi tamo, hiljadu nekakvih ljudi, nema šanse da ga skontamo. Gledali, tražii ćelavu glavu- ništa. l počnemo lajat. Av av av auuuuuu....av av auuuuuu. I tako par puta. Samo vidiš glave u nas. Mi ko svi sretni gledamo te iste ljude, kad ide ćelava glava.
Radim kao konobar u birtiji gde dolaze isključivo alkosi. Mogu vam reći da mi nedostaju.