Prebrzo se vežem za osobu i mislim da mi je to najveća mana.
Kao tinejdžerka sam bila u fazi kada sam bila puna pirsinga, bukvalno gde god sam na lice mogla pirsing da stavim, stavila sam. Čak sam i ušnu resicu rastegla. Sve me je to prošlo, odavno sam ih sve skinula, ali lice mi je puno rupa i ožiljaka, a ušna resica visi skoro do ramena. Osećam se grozno i dođe mi da sebi tinejdžerki lupim takvu šamarčinu.
Toliko sam stidljiva da moram da popijem čašicu rakije pre svakog naručivanja neke hrane telefonom. Imam 18 godina i mrzim to kod sebe.
Radim kao psiholog u jednoj zdravstvenoj ustanovi, jučer radim u ordinaciji, a neki mladić oko 20ak godina otvara vrata prodere se “aloo psihijatrijaa alo ovdee opet jaa“ zalupi vratima i ode...šta sve neću doživit.
Slobodno mogu da kažem da živim u kancerogenoj porodici, doslovno. Međuljudski odnosi u kući su katastrofa, niko se ni sa kim ne slaže, niko nikoga ni u čemu ne podržava, svako je na neki način sebičan, samoživ, kako mama i tata tako i sestra. Ja sam ta koja najviše pati zbog toga i izgleda samo ja vidim koliko je sve to loše i želim da se to menja. U kući 24/7 je neka prepirka, tenzija, nervoza... Prosto kad uđem u rođenu kuću savlada me neka negativna energija, neraspoloženost, nezadovoljstvo... Uprono pokušavam da imam normalan odnos sa njima kao zdrava porodica, ali uzalud. Toliko mi bude drago kad odem kod prijateljice i vidim kako ona sa svojim ukućanima normalno i lepo razgovara, funkcioniše, oseti se prosto pozitivna energija, ali ujedno budem i jako tužna jer kod mene nije tako. Ne pamtim kad sam u svojoj kući čula smeh, samo uvrede, psovke, dernjava, nesuglasice... Samo želim da se osamostalim što pre i pobegnem iz ove gungule.
U periodu sam kad mi je sve krenulo po zlu. Raskid sa devojkom sa kojom sam bio 4 godine u vezi. Protraćila mi je vreme, živace i mnogo novca. Ugojio se na nervnoj bazi, nikad deblji nisam bio. Krenuli su i finansijski problemi. Glavni klijent je u problemu, kasni sa izmirivanjem faktura i ne znam šta će biti. Firmu koja je 3 godine poslovala uspešno ću morati da ugasim od 1.3.2020 zbog promene zakona koji onemogućava normalno poslovanje malim IT firmama. Zaposlenje u drugim IT firmama, smanjuje prihode za 50%. Mislio sam da podignem kredit za stan, i to je propalo. Sve što mi u životu treba je malo mira i stabilnosti. I mrzim kad me okolina pritiska da se ženim. Sa kim? Sa čim? Gde? Zar dete treba da mi odrasta u ovom ludilu? Najradije bih ostao sam do kraja života. Sve je obesmišljeno. Imam nepunih 30 godina, što znači da se većina devojaka poudavalo.
Ja sam svom najboljem drugu iz osnovne koji je sedeo sa mnom, kada smo dobili da za domaći da napišemo sastav “moj drug iz klupe” njemu prepravila pola sastava.
Njemu mama pisala i sad ide jedna rečenica “Moja drugarica iz klupe je *simpatična*” i ja uzmem i rekoh promeni to napiši “dobra” da ne misle pacijenti iz razreda da si zaljubljen u mene. I tako Peđa počeo sastav sa “moja drugarica iz klupe je dobrrrrraa”...
Dobro posmatrajte svoje prijatelje kako reaguju kada neko zbija šalu na vaš račun. Možda shvatite da vam ipak nisu prijatelji.
Dogovaram se sa drugom da dođem kod njega da mi pomogne oko fizike. Kaže- ako budem lepo spavao onda dođi ujutru oko 9, a ako ne budem spavao uveče onda ću ujutru spavati a ti onda dođi u 2, ali svakako ti ustani u 7 pa čekaj moju poruku... Uopšte nema obzira prema drugim ljudima, da neko ima svoje obaveze i da se dogovorimo dan pre da mogu i ja da isplaniram svoj dan. Tako mi isto javi- hajde za pola sata dođi do grada ako taj i taj ne bude mogao da izađe, a ako izađe, onda ništa ostani kod kuće, ali budi spremna za svaki slučaj da kreneš. Kad se nalazimo, on kasni sat-dva jer je svratio kod nekoga itd. I ne razume zašto se ljutim.
Moja baba je nešto često počela ići u šetnje. Prvo sam mislio da je super što ne sjedi stalno doma, ali mi je čudno da nikad ne pozove djeda sa sobom. Jučer sam saznao i razlog, baba odlazi da se nađe sa ljubavnikom koji živi u staračkom domu blizu nas. Sad me moli da ne kažem djedu. Nemam pojma što da mislim.