Jest mi smiješno kad se previše samopouzdani tipovi provale. To su oni tipovi što misle da su za sve stvoreni, a njihov ego im ne popušta. Je li se nešto desilo, eto njih da dadnu svoje mišljenje, svoj stav, svoje razmišljanje. Čovječe, nećeš steći ugled kod ljudi nametanjem, niti ćeš postati pametniji tim načinom. Niko se nije rodio pametan i sposoban. Ako već želiš da se nešto pitaš u nekoj oblasti, onda sjedi i uči to. Usavršavaj se u toj oblasti, a stvari o kojima ne znaš - pusti to ljudima koji su za to stručni. Nemoj biti dosadan.
Da mi je samo znati koliko sam kilometara prešao pričajući na telefon.
Devojka sam, imam 25 godina, završen faks, pilotsku dozvolu, firmu na svoje ime i stan u Španiji. Sve sam sama postigla, niko mi nije ništa platio. Znači može se i u Srbiji.
Učila sam 3 godine jezik i preselila se u Austriju, napokon dobila posao koji sam priželjkivala i veza s dugogodišnjim dečkom je vodila ka braku. A onda, upoznam Francuza, 11g.starijeg i pomjeri mi tlo pod nogama. On mi nudi sve, samo da mu pružim priliku. Bojim se slijepo držati svojih planova, a s druge strane, nemam snage treći puta sve ispočetka. Rastrgana sam....
Odlepila sam za kolegom sa posla. Družimo se, razgovaramo o svemu, ali nemam predstavu da li mi je uzvraćeno. Rekla bih mu otvoreno kako stvari stoje, ali me muči to što je on 7 godina mlađi od mene. Nekih dana dođe mi da iskočim iz sopstvene kože...
Ne znam za vas ali u mom okruženju svi pate za devojkom/momkom. Idu mi više na živce.
Pre sam bila opterećena Instagramom i društevnim mrežama da je strašno. To je toliko negativno uticalo na mene. Osećala sam se loše i manje vrednom jer nisam izgledala kao devojke sa Instagrama koje su bile jednom rečju "savršene" u markiranoj odeći, koje su imale savršeno telo, lice, kosu. Tako sam dobila mnogo kompleksa i sve vreme sam se trudila da izgledam "savršeno" ali nikada ne bih bila zadovoljna. Dok mi jedam dan nije prekipelo i isključila sam sve moguće društvene mreže. Sada sam napokon spokojna i slobodna.
Jedva čekam Novu godinu da se zavalim u krevet, upalim neki crtać, uzmem brdo grickalica i slušam "luda po tebe" na svakom drugom storiju.
Da li je ikad iko kupio pepeljaru? Svi je imamo, a nemam pojma odakle.
Nema goreg osjećaja u vezi kad srce više neće, a mozak hoće.