Dugo godina sam bila sa dečkom koji nimalo truda nije uložio u naš odnos. Ja sam se dovodila u situaciju da mu sat vremena objašnjavam da trebamo izaći i tek kad odustanem onda on shvati da je prešao sve granice. Iako sam ja bila ta koja voli više, ako ne i jedina u tom odnosu meni je bilo bitno da je on "tu" i to vjerovatno iz razloga što mene u biti nikad drugi neko nije htio. Jednostavno nikad mi nisu prilazili muškarci pa sam se valjda zato zadovoljavala sitnicama. Sad sa svojih 40 doživjela sam da imam radnog kolegu kojem je 60 godina i već me zvao u šetnju, na kafu, pitao gdje ljetujem. Tu je za razgovor, smijeh, tugu sve... Tužno mi je što sam tolike godine provela u biti sama, bez pažnje, ljubavi i svega i što me sad očaravaju stvari koje bi u odnosu bile normalne....
Ne mogu vjerovati da sam skoro završila sa bivšim u braku. Da sam mislila da je onaj bolestan odnos ljubav i koliko sam plakala. Sada imam muža kakvog nisam mogla ni zamisliti.
Hvala čoveku danas ispred mene naslonio sam svoj auto na njegov i nije pravio problem a bila je gužva haos, ugasio sam auto i bili smo na blagoj nizbrdici, jer smo stajali na semaforu, blokirali su nam raskrsnicu i stiskao sam kočnicu međutim nije htela da radi.
Devojka je predobra osoba kakvu se više ne može naći, ali je i drama queen i to me iscrpljuje. Ne znam šta raditi...
Dečko mi je narcisoidni manipulator a sve više mislim da sam i ja...
Za neke stvari mislim da bi cementni blok imao više empatije od moje najuže porodice. Kad treba da saslušaju doslovno osobu s ulice, to ide razumevanje na maksimum. Savetovanje, predlozi, 200 perspektiva. A mene ko j.
Osudite koliko hoćete jer vam se ne sviđaju BOLNE istine. Slobodno se gaslightujte i samoobmanjujte, ali NE MOŽETE ništa na ovom svetu da garantujete. Pogotovo ne matematički - po sistemu verovatnoće. Ne možete da garantujete 100% poverenje u nekoga. Kada bismo ljudima dali da popunjavaju ISKRENO anketu, niko ne bi rekao da baš 100% veruje svom partneru. Otud propadaju svi pokušaji bacanja drvlja i kamenja na one koji tvrde da je partner/ka nesiguran/na u sebe ako se buni što mu/joj partner/ka izlazi bez njega/nje u klub. Zna se šta se radi u klubu i kakva je matematička verovatnoća za flert tamo. Kao što rekoh, ni prema majci i ocu ne možete da garantujete stopostotno poverenje, ČAK NI PREMA SEBI SAMIMA (koliko ste samo puta izdali sebe, ako ste POŠTENI da priznate) a kamoli prema partneru/ki. Otud je ljubomora zaista opravdana. Međutim, kao i sve, ona mora biti u granicama normale.
Kako se zove to kada radiš full time korpirativni posao i ne možeš da skrpiš kraj sa krajem? Osećam se slomiljeno. Isplakala sam se kao dete. Nisam socijalni slučaj, a osećam se tako. Za dva dana mi je plata, a ja imam par hiljada dinara na računu, bukvalno samo da preživim. Tražim nov posao i znam da je ispred mene iscrpan put traženja posla. Dođe mi da radim bilo šta, samo da mogu da platim račune.
Ne znam zašto me ljudi ne vole. Povučena sam i stidljiva i svi su uvek bežali od mene. Ne znam gde grešim i jako sam tužna zbog toga.
Muvao me zauzet momak, držala sam distancu, a on je stalno nalazio način da mi se približi. Bio mi je prvo dobar prijatelj i kao osobu sam ga iskreno zavoljela, al nije mi se sviđalo što pokušava nešto, a sa njom je. Rekla sam mu sve i on je rekao da mu se sviđam al pošto ne reagujem godinama zato nismo zajedno. Nakon ćutanja od 9 meseci, vratio se raskinuo sa njom i bio sa mnom 2 meseca i posle kritike i vređanja, raskinuo sa mnom i vratio joj se kao da ništa nije ni bilo. Zamrzela sam sebe..