Operisala sam nos dok sam bila u inostranstvu i kad sam došla nazad u Srbiju niko nije ni primeteo. Ne znam dal je to dobro ili ne...
Moja djevojka je fotograf. I kad ide slikati po svadbama, ljubomoran sam. Jer se bojim da će je osvojiti drugi.
Na moru sam, i svaki dan kada odem na plažu razgledam koga ima i tražim lepe cure... I stalno mislim šta misle o meni i da li mislimo isto, i saznam sve o njima, koliki sam stalker počinjem da se plašim sam sebe.
Priznajem, ne umem da se u potpunosti prepustim i uživam u seksu.
Žao mi je što ti poslednji put nisam rekla:volim te,ostani...
Priznajte, da i Vi smanjujete muziku u kolima, kada se parkirate... :)
Najgore je kad se čovjek zaljubi a ne dobije zauzvrat ljubav nego hladnokrvnost.
Juče bio baš zauzet dan na poslu, a meni to posebno prija jer kada se preokupiram obavezama brže mi prođe radni dan. U jednom trenutku uhvatim sebe da zviždućem neku melodiju i da sam baš srećan, a onda se setim i razloga moje sreće, celih pet sati nisam pomislio na nju... U trenutku sreća nestade, a ja postadoh svakodnevni, nervozni, namrgođeni Darko.
Što više novca, to ljudi manje imaju.
Vidim po svom dečku, ima duplo veću plaću od mene. I ja također imam auto, te djelimo troškove stana.
Ali ta nesreća ne zna s novcima...
Kafana, kafana pa švorc..
Imam Hvala Bogu skoro sve u životu: dobro zdravlje, divne roditelje i sestru, dobre uslove za život, itd. Jedini problem je taj što nemam sreće sa prijateljima i što mi je društveni život nula. Lepo sam vaspitana, dobar sam čovek, kome god sam mogla pomogla sam, nikome nisam zavidela niti mu odmagala... Sa svojih četrdeset godina se osećam mnogo usamljeno i čak odbačeno od ljudi. Svoju porodicu nemam jer sam posle tragične smrti momka koga sam mnogo volela ipak ostala sama... Da li ja zaista nemam sreće ili je danas većina ljudi takva da te ceni i želi uz sebe samo ako im je to u nekom interesu? :(