Kako znate da ste spremne za drugo dete? Kako znate da ga uopšte želite? Imam jedno trogodišnje dete i okolina me konstantno pritiska da je vreme za drugo, ostali parovi koji su dobili dete kada i mi već imaju drugo. Kako se odlučite za to i postoji li uopšte pravo vreme?
Moji roditelji žive ko pas i mačka. Iako odavno nisam dete posle svake žučne svađe se osećam kao da me je neko doterao na ivicu provalije. Porodica mi je jako važna i zato mi je ovo što gledam-pakao. Ne vredi da pričam sa njima, moje reči nailaze na tvrde uši.
Jutros čujem neko peva na ulici, pogledam - čovek ima slušalice u ušima, šeta psa i pevaaaa.. E, zato ja ne slušam muziku na ulici, jer ja bi verovatno i đuskala usput 🤣😂🙃
Radio sam u korporativnoj sredini (kol centrima) i davao sam sve od sebe, ostvarivao sam rezultate pod izuzetnim stresom i pritiskom (primaš pozive, zoveš korisnika, rešavaš tikete). A zašto nisam napredovao? Sistem je takav da kolege dobijaju beneficije jer vode nadređene na večere (lično mi jedna rekla da je vodila), bacaju emotiko srce na Teamsu zato što imaju "gotivnu" sliku na profilu. Doživeo sam da me svi "cede" i da pomažem i da dobijam beneficije da se ne moram da se javljam na pozive samo kada je situaciju katastrofa sa elektronskim prijavama (tiketima) a kada nije, koga briga. Najveća tragedija što kasnije svi oni napreduju u karijerama (bolje pozicije, druge firme, veća plata) a ja uglavnom dajem otkaz zbog toksičnog sistema vrednosti jer ne mogu napredovati. Doživeo sam da je tim lider napravio zapisnik samo da bi "skupio poene" kod menadžmenta jer sam rekao da nisam fan da primam pozive, a druge se ne javljaju upravo zbog prethodno navedenih stvari što je licemerno.
Nedavno me je ostavio dečko, inače sam duže veze uglavnom ja raskidala, i ovo mi je neopisivo lakše jer znam da nisam ja donela tu odluku i ne moram da se preispitujem da li sam pogrešno postupila.
Moja "mama" je užasna osoba. Oduvek mi je bila čudna i sama činjenica da je bas ona moja mama. Probala sam to da promenim, da je se ne stidim više, ali ona je prosto sve gora. Naudila sam sebi praveći se da sam okej u njenoj blizini. Prodisala sam otkako živimo dosta dalje.
Radio sam sa jednom djevojkom pet godina u istoj firmi, i nikad mi se nešto naročito nije sviđala. Međutim prošlo je 4 godine od kako više ne radimo zajedno niti se vidimo ni čujemo, ali ja u zadnjih par mjeseci ne mogu prestati razmišljati o njoj. Nisam je vidio preko dvije godine a i ne živimo u istoj državi. Jel ovo ljubav ili sam ja lud?
Više nikad nikome neću vjerovati niti se zaljubiti u nekoga.
Imao sam internet frenda na kog sam bio strašno ljubomoran. Na kraju sam ga zbog toga i blokirao.