Zaljubljena sam u jednog dečka već tri godine, nikada nije bilo ništa između nas, oboje smo slobodni i sinoć smo izašli sa društvom gde sam videla da se on drogira (koristi speed i ekstazi) i mnogo sam se razočarala... Bilo mi ga je žao ali nisam htela ništa da mu kažem da se ne bi naljutio na mene... Kasnije me pratio do stana i počeo da me grli, mazi, pokušao i da me poljubi ali mu nisam dozvolila :( Ne znam šta da radim, volela bih da budem s njim, bilo mi je prelepo kad me zagrlio, a sa druge strane ne želim dečka koji se drogira i pije jer ni sama nisam takva i jako se brinem za njega... :(
Do sad sam imala 12oro razlicitih cimera i cimerki, i svaki put kad treba da se sele jedva čekam da dođu novi u nadi da će biti uredniji i pedantniji, i da nećemo morati da živimo u svinjcu ako ja ne počistim. Ali izgleda da se džabe nadam.
Ulazi brat u kuću sa novom devojkom, ja u wc-u otpušavam lavabo nervozan, kad on reče '' Evo majstore 500 din da popiješ piće, ostalo će da ti plati deda Žika (deda se inače stvarno zove tako)''. Verovatno znate sta sam mu već odgovorio, i lupio onim bućkalom u vrata i izašao napolje. Naravno 500 din mi je tražio natrag posle sat vremena, stipsa.
Kad mi je dosadno napravim si veliki sendvič ili bilo šta drugo i onda štopam za koliko mogu pojesti.
Radim u Sloveniji već tri mjeseca za 3.20 e sat, ljudi s kojima trenutno radim su nula od ljudi umjesto da pomognu oni otežavaju, pametuju, kao da smo došli da ih služimo, ovdje smo svi isti ne mora da znači ako sam tek došao da moram da trčim tamo-ovamo. Stanovanje isto loše 4 i više u jednoj sobi, torba uvjek spakovana jer nikad ne znaš gdje će poslat na novo gradilište inače radim građevinu, moram izdržat godinu da bih mogao mjenjat firmu imam osjećaj da sve sporije prolazi, nadam se samo da ću uspjet izdržat jer u Bosni nema napretka i ne mogu nazad.
Sinoć sam sanjala da sam prvi put zapalila cigaru sa najboljom prijateljicom. Inače sam nepušac ali mi se osjećaj baš svidio, dvoumim se da probam u stvarnom životu.
Moja ljubav sa jednom curom je poput ljubavi Romea i Julije. Ne, nismo deca, oboje imamo preko trideset, ali je fora u tome što su nam familije smrtno posvađane generacijama unazad i neće da čuju jedna za drugu. Nema šta nisam pokušao, od sučeljavanja do arbitraže ali ništa nije urodilo plodom. Njen ćale i moj ćale su razumni ljudi, oni bi možda i popustili, ali glavnu reč vode dede, babe, tetke, stričevi i ujaci. Ćalci su nam rekli da nam neće zameriti ako pobegnemo zajedno i da nam žele svu sreću, ali nijedno od nas neće to da uradi jer bi se cele familije okrenule protiv njih, a to ne možemo da im priredimo.
Danas kad sam u hitnoj trebala primit injekciju u "debelo meso", momak koji mi ju je trebao dati vidjevši koliko odjeće imam na sebi reče: "Šta si se toliko spakovala, raspakuj se malo!" Toliko mi je bilo smiješno da sam i zaboravila da se postidim.
U kašnjenju s poslom, što jednu obavezu ima na poslu, nova u firmi pa je forsiraju da vide koliko može, radi i prekovremeno da se dokaže, neće da izađe s posla u 17h jer ce se svakako zaglavii u špicu nego čeka 18-19h itd itd. I tako ja odem prošle nedelje poslom u blizini njene kancelarije. Završim posao oko 17:30 odem do njene firme, pitam portira kako da dođem do njene kancelarije, a on kaže "Ma otišla ti je ona pre sat vremena" ja pitam kako otišla tu joj je auto a on meni "Pa sa direktorom je otišla, doći će kasnije po auto". E živote crkni.
Baka mi je doživjela srčani udar. Preživela je i iz bolnice pričala sa dedom. A on joj se obratio na ovaj način :"Ako ti se nešto desi ja ću da se obesim". I to u mom prisustvu.