Devojke koje stalno imaju utisak da ih muškarci gledaju samo kroz prizmu seksa možda bi trebalo da zastanu i razmisle.
Možda problem nije u svakom muškarcu, već u slici koju same šalju o sebi.
Jer kad znaš svoju vrednost, ne meriš je kroz tuđu požudu, već kroz ono što jesi kroz mir, dostojanstvo i unutrašnju snagu.
Maštam o tome da otvorim čitalačko-filozofski klub u Jagodini, ali se bojim osuda i neuspeha. Šta vi mislite?
Procvetala sam otkad sam otišla na fakultet - daleko od kuće. Po diplomiranju mi se trajno pogoršalo zdravlje, te sam primorana ostati kući. Više od svega se želim odseliti, i živeti sama, gde znam da neće biti svađa svaki dan. Ali... nisam uspela naći posao i pre pogoršanja zdravlja, sad posebno. Čak iako bih uspela pronaći, morala bih zarađivati duplo da bih mogla platiti pomoć, jer ne mogu samostalno živeti. Umorna sam i tužna.
Ne mogu da shvatim žene koje uopšte pominju datume svadbe ili još gore, neke odu i raspitiju se za slobodne termine, a da pre toga nisu zaprošene. Nekako ako se on nije setio da to odradi i da isprati protokol gde se ti trpaš dalje, posle nam je đavo kriv kad očekujemo da će oni nešto prvi potegnuti i uraditi za nas... videli su da trud i ne mora da postoji da se dođe do cilja, zašto bi se oni mučili i dalje!?!
Treba ih i pustiti da malo pokažu tu muškost, ako i ne pokažu, pa 8 milijardi ljudi od toga 4 milijarde muškaraca, ne ponižavajte se.
Ne razumem ljude koji su u Nemačkoj duže vreme i mrze Balkance koji su friško došli u Nemačku. Glavni životni moto im je "dalje od naših".
Od svih rasa najviše mrzim Europljane (bijelce) samo zato što su izmislili 9-5 poslove i kreirali taj kapitalistički sistem da se mora raditi do starosti. Školovati do 18. pa onda cijeli život budi korisna sluga kapitalizmu.
Napisala sam jednoj poznatoj osobi da bi rado spavala s njom. Odgovorio mi je smijehom i poželio sve najbolje.