Sjedim ja tako u busu, gledam svoja posla, putujem kući.
Do mene sjeda dečko sav masan, i kaže: ˝Ti se meni sviđaš, hoćeš griz kebab-a?˝
Ne mogu doživeti neku pesmu na isti način kad je slušam bez i sa slušalicama. Sa njima imam nekako osećaj da se nalazim u toj pesmi.
Znam španski odlično. Kad mi je dosadno, vrtim se po sobi, smišljam neke scene iz tv novela i glumim oba lika (uglavnom je dijalog u pitanju).
Sa 18 godina pobegla sam od kuće u Finsku, naravno vratila sam se posle 3 dana. Ne kajem se, to je bila avantura :)
Najdraža vrsta ljudi su mi ovi što izađu vani u nedelju navečer.
Ne znam postupam li ispravno... Imam 18. godina, preselila sam se sama sa sela u grad u kojem se školujem. Radim povremeno sve vezano uz ugostiteljstvo i turizam. Sama zarađujem i prehranjujem se jer želim biti što samostalnija. Ljudi me cijene jer se ponašam odraslo, a tako sam mlada, otvorena sam za sve, spremna sam naučiti sve što mi se nudi, snalazim se u svakoj situaciji i jako sam komunikativna i opuštena. Šef me stavio da radim sa vinima po prvi put u životu, pojma nisam imala o tome, uz obrazloženje "stavio sam tebe ovdje jer znam da ćeš se najbolje snaći u tom poslu". Unatoč tome svemu, mama je problem. Njoj ništa od toga nije dovoljno. Nemam njezinu podršku. Ne vjeruje u mene i ne misli da mogu uspjeti u životu. Ona želi da propadam u selu gdje ne bih imala nikakve mogućnosti za osamostaljenje i ispunjavanje snova. Ja to ne mogu. Tatinu podršku imam, ali ne znam kako da postupim s mamom. Trenutno ne razgovaramo uopće ...
Celog života mi majka priča da budem samostalna, a sad kad to i jesam, ona se svađa sa mnom jer ne radim stvari na njen način i kaže mi da sam nezahvalna i "derište".
Zaljubio sam se u šeficu, inače starija je od mene 20 god.
Brat mi krade srca koja mi je kupio bivši dečko i daje svojoj devojci, jer 'meni više ne trebaju'.