Još od srednjoškolskih dana pokušavala sam se povezati s ljudima, biti tu, razumijeti osjećaje ali nikako nisam mogla. Sada sa 35 radim kao mrtvozornik i sretna sam.
Za povučenu osobu nekad stvarno imam dug jezik. Neplanirano.
Imam čudnu građu tela(za moj pojam je čudna). Imam šira ramena, jako uzak struk, šire kukove, krupne butine i ruke, zadnjica onako, nit prevelika, nit mala. Uz to imam viška 10ak kg sigurno, a muškarci bulje u mene gde god idem. Sad će neko reći da umišljam, da bi želela da bude tako, ali nije, to je živa istina. Pišem ovo zato što često čujem da krupnije devojke niko ne gleda, da se retko ko interesuje za njih, dok me ovaj moj primer buni. Dešava mi se da mi u autobusu dobacuju, da me dodiruju, da stojim na stanici i da mi kroz prozor pokazuju šta bi mi radili itd, mrtvi ozbiljni, a pritom se pristojno oblačim. Ne kapiram koja je to fora sa mnom. Da li je to do face i duge kose ili šta je, ali to me toliko kopka da izbegavam da idem bilo kuda.
Ne razumem zašto neki oženjeni muškarci lažu da imaju problem u braku ili da im loše ide? Ne želim da ispadne kao da glumim neko nevinašce i znam da sam pogrešila što sam započela dopisivanje sa oženjenim, ali olako sam poverovala u njegovu priču da uopšte ne treba da brinem i da mogu slobodno da mu verujem.. Sve je išlo sjajno, dopisivali se po ceo dan, čuli par puta preko kamere, čak mi je rekao da sam mu se svidela na neki način, da često pomisli na mene, rekao mi je da će zamoliti majku njihove dece da ih pričuva da bi mogao on da dođe u moj grad da se upoznamo.. Sve mi je to prijalo neću da krijem.. Sve do pre nekoliko dana kad je prvo ostavio seen a sutradan odgovorio... Priznao mi je da mu je žena u bolnici jer je u 6.mesecu trudnoće i da su morali ranije da je porode.. Čak je žena bila u bolnici kad mi je rekao da će da je zamoli da čuva decu da bi se nas dvoje videli..😶 Odkad mi je to rekao, ja sam van sebe... Kao da sam u najgorem mogućem košmaru...
Jako mi smeta što moj muž (34), s kojim imam troje dece, i dalje krije od roditelja da puši. Čak ni na javnim mestima gde postoji mogućnost da ga vidi neko poznat.
Imam jednog "druga" kog znam ceo život, ali je ljubomoran na moj uspeh. Bude sve ok i super i onda samo odjednom iskoristi priliku da me ponizi. On i ja smo nebo i zemlja. Ja sam uspešna, konstantno radim na sebi i imam odličan posao. On nije ambiciozan, prost je i bezobrazan. Nikada ga nisam uvredila koliko je on mene, a sa njegovom sestrom sam prestala da se družim jer je uzimala novac za s*x od muškaraca, a i majka mu nije ništa bolja... Ali on večito nekoga ogovara, ponižava i osvetoljubiv je. Takvi ljudi mi ne trebaju u životu.
Nedostaje mi tvoj smeh. Nedostaje mi tvoje lepo lice. Nedostaju mi trenutci koje smo proveli zajedno. Nedostaje mi ono isčekivanje da li ćeš doći. Nedostaješ mi, nedostaješ mi ... 😔
Moj suprug je ovisan o pornografiji. Ne u meri da ne može da se raši, ali vidim da vodi ka najgorem i nekoliko puta sam pokušavala da doprem do njega ali mislim da on u tome uopšte ne vidi problem. Odnosno, u njegovom telefonu, u nekoliko navrata sam se susrela sa tim da je pretraživao devojke kojima je sve na izvolte, bile one poznate ličnosti ili neko koga poznaje. Konstantni rilsi gde samo iskaču gole devojke. U početku sam bila okej sa tim da gleda u određenoj granici, ali mislim da je sada pređena. Briše istoriju, tako da je moje viđenje da on to radi svakodnevno i krije. U braku se inače slažemo oko svega, i sve je bilo okej do momenta moje spoznaje kada svakodnevno o tome razmišljam. Izgubila sam samopouzdanje. Sex sa mnom ima povremeno. Nisam sigurna da li postoji način kako da doprem do njega ili je još gore to što ja sebi ne mogu da izbacim iz glave tu pomisao šta radi.
Imam utisak da drugarice moje devojke pokušavaju da projektuju sopstvene nesigurnosti. Govore joj kako ja „pratim klošarke“, iako je reč o devojkama koje su javne ličnosti, atraktivne, uspešne i koje prate desetine ili stotine hiljada ljudi. Zanimljivo je da se takve etikete najčešće lepe upravo ženama koje odudaraju koje su lepe, samouverene i primećene.
Postavlja se pitanje: da li je to zaista moralna briga ili klasična ženska zavist i ljubomora? Kada se pojavi neko ko izgleda bolje, vodi više računa o sebi i dobija pažnju, najlakše je obezvrediti ga uvredom. Tako se sopstvena frustracija maskira navodnom „moralnom superiornošću“.
Ako je feminizam borba za poštovanje žena, onda je paradoksalno da upravo žene prve ponižavaju druge žene posebno one koje su lepe, uspešne ili seksualno privlačne. To nije feminizam, to je zavist upakovana u ideologiju.
Samo mogu da im poručim da se potrude rade malo na sebi i da ne izgledaju kao tetke u dvadesetim godinama.