Mislila sam da sam jedina koja oseća duhove u Veneciji, ali izgleda da ih i drugi ljudi osećaju, to najbolje osećamo mi empatične, senzitivne duše. ❤️
Ne volim da se upoznajem i družim sa novim ljudima na moru, putovanju itd, osim ako sam došla sama na putovanje i baš ciljano odsela u hostelu gde su i drugi ljudi koji su sami. Ali, ako sam došla sa dečkom ili sa nekim svojim društvom, onda zaista ne želim nove ljude.
Imam ćerkicu koja ima selektivni mutizam od 4.godine. Sada ima 9. Stotinu stručnjaka smo posetili i dete nikako da se opusti i govori u vrtiću i školi. A kod kuće i na ulici je pričalica velika. Nikoga nikada nisam upoznala da je imao SM, da bi mi mogao dati savet iz iskustva. Kad je počeo da priča u školi isl. Ako je neko od vas, molim vas podelite sa mnom, očajna sam.
Ne podnosim najboljeg prijatelja svoje cure.
Kad ga vidim muka mi je, jednostavno ga ne volim, ali znam koliko njoj znači pa se kontroliram.
Da, ljubomoran sam.
Imam problem sa verenicom oko broja gostiju na svadbi. Prvo mi je prosipala priču kako neće veliku svadbu, samo kumovi i tako to, a to je zato što nema koga da zove. Prvo smo se tu svađali danima, kao da se ja ništa ne pitam, hoće po njenom i nikako. Onda smo odlučili da pravimo, ali je izračunala koliko ima gostiju, negde oko 40, i kaže da isto i ja pozovem toliko, i da imamo malu svadbu. Rekao sam da ne želim svadbu od 500 ljudi, ali samo mojih gostiju imam oko 150, što je po meni sasvim ok. I ne, to nije neka rodbina koju viđam svake prestupne godine, nego ljudi sa kojima sam u kontaktu koliko toliko, da li iz škole, sa posla, treninga, komšije, prijatelji. To su ljudi koju su i mene zvali i želim da ispoštujem i ja njih. Rodbine imam najmanje, da zovem svu rodbinu imao bih preko 700 ljudi. Međutim kako je krenulo na kraju nećemo ni praviti svadbu jer moja verenica ne želi da imam ni jednog gosta više od nje.
Ja i drugarica se družimo 30 godina. Faktički od prvog razreda. Stvarno smo bile duet. Jesmo sada zrele žene, svaka svoju porodicu gleda, ali nam se zna(la) bar kafa dnevno, a i letovanje. Međutim, u poslednje vreme je počela da privodi nove osobe u društvo. Proste, ni stila, ni ponašanja, tračare... Trpela sam, računajući da treba da znamo nove osobe, ali sam saznala da ona sa njima i bez mene ide svuda, kao da želi da prekine dugogodišnje prijateljstvo. Čudi me da je takve osobe vesele i čine srećnom, ranije je takve ismejavala. Kada smo nas dve, kao da nema više tema. Takav prekid mi je sumnjiv. Rekla sam joj da nemam ništa protiv njih, ali kad se nađemo možemo samo nas dve, jer tada s njom mogu da pričam opušteno, pred njima ne, znam da neke tračare. Otada mi se nije javljala ili odlaze kafu ili se vidimo po gradu, pa kao sednemo, ali osećam da ne želi. Poriče da postoji jaz u komunikaciji i da sam umislila. Mi nismo teen da bi se ovo dešavalo, 3 decenije se znamo!
Nakon raskida duge veze u ranim tridesetim morao sam početi ponovno u svakom smislu… S obzirom na godine i situaciju trenutno ne postojim za ženski rod…ne samo da gubim volju nego postajem opasno depresivan….
Moj muž neće da pozajmi mom bratu određenu količinu novca koju imamo (vratio bi za par nedelja), ali hoće da vraćamo kredit njegovom bratu, kad rešimo naš kredit. Toliko.
Ne znam zašto muškarci misle da je ultra kratka frizura ili šišanje na ćelavo odraz muškosti, to čujem od njih dosta a nema veze sa mozgom. Evo ja imam onu lepu frizuru sa strane kec sa prelazom a gore makazama i frizura u stranu pa se osećam dovoljno muški još i bradu brijem jer od nije izgledam starije.
Imam blisku drugaricu koja kada smo nasamo sve moje potvrđuje, sve me razume, kaže da sam za sve u pravu i da samo nastavim tako. Međutim kad je neko drugi sa nama obavezno se suprostavi i govori kako to moje nije baš normalno... To se najviše odnosi na moj stav da nije bitno samo roditi i da je za ženu bolje da ne rodi nikad, nego da rodi dete sa nekim ko nije dostojan da bude otac. Kada smo nasamo govori da je to pametno i da treba da ostanem pri tome jer sam ja zaista spremna da nikad nemam dete nego da to bude sa bilo kim. Ali kad to kažem u društvu i ona i obavezno taj neko imaju decu i govore kako je propao život ako nemaš decu i kako žena rađa sebi. Napala bi je ali ne znam da li tako mene ponižava ili ipak pere sebe pred drugima, jer predamnom ne može, jer ja znam da je upravo ona tu grešku napravila i svom detetu dodelila katastofa oca, al navodno su u dobrom braku....