Na proslavi trećeg rođendana našeg deteta, supruga je pred društvom i koleginicama izjavila da sam glup jer me je pobedila tog dana dvaput u šahu.
Ugasila sam sve društvene mreže. Kada me ljudi pitaju zbog čega, kažem im da mi je dosadilo sve to, a istina je da ne mogu više da gledam kako drugi uživaju na kafama, ručkovima, izlascima, putovanjima, a ja nemam s kim. Boli me sve to.
Ukoliko zaboravim da zalijem biljku, onda joj poklonim poseban tretman - malo joj pričam, pomilujem listove i izvinim se zbog svoje nemarnosti.
Prekinula sam vezu od 2 godine. Najgore od svega je što nije postojao nijedan konkretan razlog za raskid, već sam osetila da je duže vreme bilo monotono, počela sam se hladiti, i koliko god da sam pokušavala biti više 'zagrejana', nije uspelo. Bilo mi je jako teško okončati vezu, najviše jer nije bilo nekog 'velikog' razloga. Objasnila sam mu kako se osećam, nisam ga htela zavlačiti. Oboje smo plakali kao kiša, bilo je jako teško. Fali mi, ali ne želim biti s njim samo iz sažaljenja i nedostatka intime. Da sam prekinula zbog prevare, laži, toksičnog odnosa itd, bilo bi mi lakše. Ovako znam da su samo nepromenljiva monotonija i rutina razlog raskida, boli me, a i njega, ali ovako je najbolje.
Nikad mi neće biti jasno zašto ljudi likuju kad vide bivšeg partnera sa nekim ko je "lošijeg" izgleda od njih. Ja kad vidim bivšu da je sa nekim zaista lepim i zgodnim momkom, budem u fazonu nema šta, svaka čast. A kad je vidim sa nekim ko nije baš atraktivan, navede me to da se zapitam čime ju je privukao. Uglavnom mi bude manje prijatno.
Zašto osoba za koju misliš da joj se sviđaš i dopisujete se 24/7 odjednom prekine kontakt?
Prijavila sam se na stručnu praksu za jednu veliku firmu preko fakulteta i strpali su nas u hotel(koji je u njihovom vlasništvu) koji nema veze sa našim zanimanjem i još se sobarica drznula danas da nas tera da ribamo prozore i terase soba. Zaprepašćena sam.
Pre godinu sam upoznao jednu devojku u parku, oboje smo imali pse iste rase i tako smo počeli pričati. Od tada smo se redovno čuli, izlazili i postali baš dobri drugari. Da bi ja pre nekoliko dana slučajno na nekom portalu video da je ona model u Americi, i to radi sa ozbiljnim dizajnerima, bila je na dosta revija za versace, gucci, dior.. I dalje sam u šoku i neverici da mi nije to rekla, i da se uopće takva devojka druži sa mnom..
Kad mi se baš dopadne neka devojka, pukne me takva trema i nervoza, zaveže mi se jezik ne umem da progovorim. I tako jednom upoznam na faksu devojku, najlepše biće koje sam upoznao, uz to prepametna i normalna. Pomislivši da su mi šanse manje od nule, nisam imao tremu, sasvim opušten sam uvek bio u njenom prisustvu. Posle smo se smuvali na jednoj studentskoj žurci, nisam mogao da verujem da sam uspio bez i da sam pokušavao. Dakle ključ je samopouzdanje.
Burazer se odselio i pošalje poruku ponekad ali niko nema pojma kako mu je, gde radi... Nije nikad bio problematičan, jednostavno odlučio da se osamostali, mogu reći da mu zavidim sa te strane ali nije mi jasno da nije pozvao sestru, roditelje na kafu za svo ovo vreme ili došao na istu...