Moj brat i snaja se foliraju da ih ne zanimaju društvene mreže i kao ne vole da im se šalju smešni snimci, a onda meni pokazuju random neke profile ljudi iz naše okoline koje ismejavaju. Moj brat nije bio takav, sada je postao i zajedno sa ženom ismejava siromašne, nesrećne, usamljene, čudnjikave ljude kojima treba pomoć. Pošto ona to voli, tera i njega da rade isto, a kada im se pošalje neki smešni video ili meme, nešto viralno, prevrnu očima i kao ,,ne pratimo to, to je danguba". A ismejavanje ljudi šta je?
Od cele firme sa oko 6000 zaposlenih ja sam našla da se zaljubim u dečka koji nije iz Beograda i radi od kuće sve vreme, dakle nikad se ne pojavljuje u kancu. Svaka mi čast...
Ne volim melodramatične muškarce. One kojima je svaki razgovor pitanje života i smrti, koji traže ljudsku dubinu u interakciji u marketu i redu u Pošti, koji se rasplinjavaju pričama o emocijama ogromnog intenziteta, kada to nije primereno niti je realno. Na primer, tip posle jednog dopisivanja reče da želi da mi se ,,obaveže" i da ,,nismo balavci". Da mu je zato potrebno da ode da spava znajući da ću to da prihvatim. To nije normalno. Neka neki stručnjak proceni na koji način točno nije normalno, ali svakako taj nivo drame i ta vrsta fiksacije ka nekome nepoznatom, nije ok. Kaže njemu je ,,stalo". Dopisivali smo se 2 h. Kakvo crno stalo.
Kada te vidim, izgubim se i sva treperim; Osećaj ne jenjava, mislim da čak i crvenim. Moja duša je privučena tvojom kao da smo dva magneta, sav razum je tad po strani i ništa mi ne smeta. I ne znam kaj me ka tebi i dalje vuče, lekcije sam sve naučila al' osećaj je snažan kao da je onaj prvi zagrljaj hladnog Decembra bio, baš juče. I nije mi problem da ti to u lice ili u pismu sročim, al' nema poente više da produbljujem nešto što ti, iz nekog svog razloga, kočiš. Zato ovde pišem misao koja tinja, želim ti da si srećan i zdrav i da ti sve u životu štima!
Bio sam sa devojkom, mislio sam da je ona ona prava, trudio se oko svega, sve je bilo super dok ona nije došla kod mene u inostranstvu da živi, čak i tada na početku je sve bilo ok. I onda kad sam joj našao posao, dobila vizu i td, jednostavno postala je druga osoba, a ja sam bio kriv što sam ukazivao na njene promene. Otišla je posle par meseci, i nastavila život kao da nikad nisam postojao...
Kada sam imala 21 godinu, jednom sam se tokom zime napila u gradu piva, frustrirana i nezadovoljna svojim životom, sjela sam na klupu u parku s limenkom piva i povraćala, bilo je kasno navečer i nikog nije bilo briga ljudi su samo prolazili.
Zašto je žena ženi uvek najgori neprijatelj? Uvek sam imala loša iskustva sa koleginicama i prisustvovala prepirkama isključivo između žena na poslu…
Krajem prošle godine upoznao sam jednu curu sa kojom sam počeo dopisivanje. Kako je vrijeme prolazilo ona je počela sve manje da odgovara a nakon nekog vremena i prestala i prekinula. Kasnije kad sam počeo sa novom da se dopisujem, iz vedra neba ona počela da piše i kao zaboravila da mi odgovori na ranije poruke...cure drage šta je ovo?
Zaposlila sam se u firmu gde sam imala najviši stepen obrazovanja i samo par godina iskustva (2-3). Koleginice koje su se zaposlile nakon mene su imale možda još godinu dve iskustva više od mene. Od starta su dobijale veću platu, uvek su cinkarile, ogovarale. Na primer, zaboravim u toku dana (bez pauze) da uradim jednu stvar za koju se ništa neće desiti ni da sutra odradim, one odmah odu kod poslodavca i dodaju priču. Ispala sam omražena, crna ovca. Na bolovanje ni kada sam bolesna ne smem. Čak mi je poslodavac rekla kako me nije sramota da nakon 2 godine odmora (porodiljsko i nega deteta) uzmem bolovanje od nedelju dana. Želim da napustim posao, ali se plašim da li ću se snaći.
Obožavam "Srećne ljude" i gledam seriju kada god se reprizira, ali nikada neću prestati da se sa žaljenjem pitam kakva bi tek bila da su Dubravka Mijatović i Tanja Bošković ostale da glume u njoj do samog kraja. Glumice koje su ih zamenile im nisu ni do kolena...