Ali stan na Dorćolu od 19m2 košta 99000e?! Pritom nema oblik. Ceo stan je nekakav šestougaonik! Očajno!
Suprug i ja imamo solidnu ušteđevinu koju planiramo iskoristiti kao učešće za stambeni kredit. To nije klasična ušteđevina "Odvoji 200 eura od plate za ne daj Bože", već prosto višak zarade koju nismo imali gdje potrošiti. Možda pravim problem gdje ga nema, ali ja se bojim šta će biti jednom kad zaista dignemo kredit i tog novca više ne bude, a budemo imali još i ratu kredita za vratom ili ako se neko razboli ili izgubi posao. Mi nismo navikli štedjeti. Izlazimo, putujemo, kupujemo i znam da će se to morati promijeniti, ali ne mogu zamisliti život drugačiji od ovog kojeg sad vodimo. Nekad samo razmišljam kako od ovog ne može bolje i može samo gore.
Završila sam master studije psihologije pre sedam godina u Zagrebu. Danas radim kao HR menadžer u jednoj od najvećih konsultantskih firmi u Srbiji. Pored toga, specijalizovala sam KBT psihoterapiju i radim kao psihoterapeut u privatnoj praksi. Radim samo vikendom. Mesečno zaradim od tri do četiri hiljade eura. Ovo pišem kako bih ulila malo motivacije budućim kolegama.
Stvarno ne znam kako pojedine muškarce nije sramota da se ponašaju kao slobodni momci, a uveliko su vezama ili brakovima i to sa decom. Da bi se tako ponašali morate najmanje 3 osobe da ne poštujete, pre svega sebe, svoju partnetku i dete. A onda i žene kojima se nabacujete.
Prije jedno 6 godina sam anonimno preko Facebooka (imala sam 20 godina) uputila pitanje u jednoj grupi namijenjenoj takvi temama - trebam li otići u inostranstvo ili ostati i završiti fakultet. Mnogi su mi pisali da ostanem i završim pa onda da idem, hvala im puno jer sam ih poslušala i zaista sam profitirala!!!
Kad sam njega upoznala dugo nisam mogla da se naspavam. Iz nepoznatog razloga sam se budila ranije, bila umorna, ali opet raspoložena i puna energije. Kasnije sam shvatila da je taj razlog zaljubljenost. Da, prvi put mi se to desilo tek sa 25. To mi je bio prvi dečko i volela bih da je ostao u tako lepom sećanju.
Devojka me je ostavila nakon što je saznala da sam lečeni narkoman. Zabavljali smo se oko pola godine, te nisam ni planirao odmah da joj kažem. Ispao sam po njoj gnusni lažljivac, prevarant i ostavljen sam uz najgnusnije uvrede. Ja jesam grešio, ali smatram da zaslužujem šansu. I ne želim da je kvarim tako što ću odmah reći da sam grešio tu i tu. Čist sam odavno, završio školu, radim, ne vidim sa starim društvom. Ništa me ne vezuje za taj život.
Pratim redovno na ig i svim ostalim društvenim mrežama šta moj dečko lajkuje, od stranica i njihovih objava, do drugih ljudi, u postojećim pratiocima i da li ima nekog novog. Smatram kad je već javno dostupno da treba da budem upućena u taj deo digitalnog ponašanja partnera. Jedino me smara što to radim svaki dan, iscrpljujuće je.
Ne znam kako ovo da sročim. Volim dečka ali on mene previše voli. Zasipa porukama, ljubomoriše i ako se nekad ne vidimo onda je drama. Kada smo više dana zajedno posesivan je u toj meri da mu smeta kada gledam film a ne dajem mu pažnju. Čim vidi da mi je nešto drugo interesantno prekida tu radnju. Ima toliko stvari koje mi se sviđaju ali ovo mi smeta.
Poreklom sam iz Srbije ali živim u Nemačkoj. Surpuga je Nemica i rešili smo da se preselimo u Švajcarsku. Njoj je lako - posao, stan i to je to. Meni je neophodna boravišna/radna dozvola i stotinu drugih čuda. Nije sve ispalo kako smo zamislili i ona je već otišla a ja u Nemačkoj čekam. Ona tamo sama a ja ovamo sam a koliko će trajati niko ne zna. Tri meseca je već prošlo.
Ne sećam se da mi je iakada bilo ovako teško. Taj jedan papir koji pravi toliku razliku!