Ne znam kako u 21.veku pored svih izuma niko nije izmislio lek koji rešava problem masne kose.
Radim u ženskom kolektivu, ima nas 2 muškarca na 30 žena. Svaka moja cura je bila ljubomorna jer misli da su mi kolegice neke super mlade ljepotice, da flertaju s nama. A zapravo su sve prosječne žene od 40+ godina koje samo znaju tračati.
Udajem se sledeće sedmice, a mrtva pijana sam spavala sa striperom na devojačkoj. Ne znam šta da radim.
Kad vidim da pušač ispuši cigaru, a opušak baci na po' ulice i još ga nogom utaba, meni pritisak u tačku ode.
Kad mi ruke postanu grube od hladnoće, non stop ih mažem kremom. Ali čim opet postanu nežne, ja prestanem preventivno da mažem. Isto tako i u vezi. Kad nešto pogrešim, oblećem oko momka, čim mi oprosti, ja po starom.
Previše filmova i knjiga o savršenim ljubavima mi je uništilo ljubavni život. Znam da to u realnosti ipak nije moguće, ali želim to. Želim pravu, čistu, bezuslovnu ljubav do kraja života.
Otkinem se od smeha i kad lažem, i kad govorim istinu. Pa aj ti sad provali...
Zašto se prokleto smješkam u situacijama kada treba da sam ozbiljan?!
Obožavam da pustim pesmu, zatvorim oči i u glavi se prisećam događaja sa nekom osobom. Pa od toga napravim spot u glavi..
Volim svog psa najviše na svetu. Kakva je to bezuslovna ljubav, da mi je neko rekao ne bih mu verovala. Od kada sam ga udomila postala sam bolji čovek... Ne mogu da prođem pored lutalice a da je pomazim i u 99% slučajeva i nahranim... Još kad vidim štence, duša me boli, često ih slikam i pokušavam da nađem nekog ko bi ih udomio... A i sama bih sve udomila, samo kad bi mi okolnosti to dozvoljavale...:( Ljudi, dozvolite sebi da u svoj život pustite bar jednu lutalicu, dobićete bezgraničnu ljubav a za uzvrat njima treba toliko malo, a i to malo im znači mnogo... Topao dom, obrok, voda i vaša ljubav... I to su stvorenja od krvi i mesa i imaju osećanja baš kao i mi, šta više mislim da ih imaju i više od nas i mnogo su iskrenija.