Ja sam sretna dok ne pogledam malo oko sebe i počnem se uspređivati s drugima.
Danas posmatram dve bakice na ulici koje idu jedna drugoj u susret. Obe približno istih godnina, sličnih frizura i obe vuku kolica sa pijace. Samo se jedna kretala pomoću štapa, a druga nije. Ljudi moji, nećete verovati kako je bakica bez štapa likujući pogledala ovu drugu bakicu i njen stap, kao da je neka velika gradska mačka koja prolazi pored svoje nekadašnje konkurentkinje koja je poruznela i dobila koje kilo više.
Volim miris benzina, jednom sam imala puno da učim, otišla u wc i vidjela flašu sa benzinom. Počela sam da uvlačim miris u sebe i nakon toga sam imala trip da mi je otpao nos pipala sam pločice da ga vratim ali bilo je teško kao kamen ,i tako u krug još tripova, izašla sam iz wc-a nakon 3h i zaspala. Cijela kuća je mirisala na benzin. I naravno ništa nisam naučila.
Bivša me pokušala uhvatit na bebu. I bilo je moguće da ostane trudna jer smo više puta spavali bez zaštite. Ja sam bio spreman za takvo nešto. U međuvremenu smo prekinuli i 4 mjeseca kasnije javlja da je trudna. Pomagao sam joj, brinuo se o sinu kad se rodio, ali nisam htio opet s njom u vezu. Kako je mali rastao sve više sam vidio da sliči njenom najboljem prijatelju. Tražio sam dnk test, što je ona odbila. Zato smo sve riješili preko suda. I naravno, mali nije moj. Žao mi je malog jer ga ni otac ne želi.
Mnogo mi je krivo što sam odrastao tek u 30-oj godini. Da sam odrastao u 25-oj, siguran sam da bih sad imao brdo para.
Ја сам оно дете којем је пружено скоро све. Често ван сваких могућности. Сваку могућу играчку, одећу, путовања, технику, часове овога и онога... Све сам то имала, кад год је било жеље и потребе. Моји ме на неки свој начин воле, надам се да су видели да им је узвраћено. Нисам одрасла у проблематичну особу, нити се са таквима односим. Нисам их брукала. Као ученик и студент сам била успешна. Међутим, увек би нешто да ми пребаце. Чим се моје мишљење разликује од њиховог, то је мене неко морао да наговори. Као да у глави не смем да имам грам сопственог става. Cа своје 24 године, доживљавам да ми се пребацује колико је пара потрошено на мене, на колико се рата отплаћује нешто моје... Као да сам искључиво безвредни трошак, а не млада особа која покушава да нађе посао и хоће леп живот, независан од туђег новчаника.. Ваљам да би се мноме хвалили када треба. Савршена марионета. У супротном, иде на мене дрвље и камење. После се чуде што бих у другу државу да пребегнем.
Imala sam 3 najbolje prijateljice, bile smo nerazdvojne, družile se od osnovne škole. Sve smo upisale različite srednje ali u istom gradu i još smo živjele u istom selu. Ne znam što se dogodilo sa nama, sa našim prijateljstvom za koje smo mislile da nikad neće prestati. Bile smo kao sestre, a sada? Sada smo stranci koji svakodnevno prolaze jedni pored drugih bez iskrenih pozdrava, nekada smo pričale o drugim a sada pričamo jedna o drugoj i to ne baš dobre stvari.
Svi urade neku glupost kad se napiju, a ja sam se sa drugaricinog rođendana vratila sa dve pepeljare u torbi, ni sama ne znam kako.
Vrhunac našeg prijateljstva je bio kada me prije mjesec dana zaprosio.
Džabe novac ako nema ljubavi. Džabe putovanja, garderoba i skupa hrana ako, da spadnete na koru hleba, ne biste u slast podelili sa partnerom nego bi pobegli glavom bez obzira. Ne kažem da su svi koji imaju novca samo zbog toga u braku ali dosta ih je. Žao mi je tih ljudi. Suprug i ja zarađujemo solidno, imamo bebu i ne fali nam ništa. Ali, na našem početku, imali smo jako malo, skoro ništa, a gomila dugova. I tada sam ga volela najviše, kao i sada. Nije bilo za grad, izlaske i pića, pa sam bila srećna kada prošetamo i provedemo vreme zajedno na bilo koji način. I sada, kada živimo mnogo lagodnije, najvažnije mi je da je pored mene i da smo svo troje zdravi.