Najstarija sam, volim svoje sestre ali iskreno, više bih voljela da sam jedinica i da se sve samo u mene ulaže, gura...
Ne znam kako neko može da pije polako iz limenke. Ja to eksiram i završim sve.
I posle tri godine ne mogu da prebolim bivšu, pravim se kako mi nije ništa, nismo ni u kontaktu a svaki dan umirem u sebi!
Dobro pazite kome posvećujete koju pjesmu. Tebe čuvam za kraj, tako divna pjesma, posvećena krivoj osobi. I svaki puta kada ju slušam, i dan danas, podsjeća na tu jednu personu, a sigurno bi ju neka druga donjela i prenjela, kako i ide pjesma! ❤️
Radim u prodaji. Doživeo sam svašta ružno, što od kupaca: pljuvanje, vređanje, gađanje; što od šefova: mobing, promena lokacije... Trudim se da napredujem i postanem poslovođa, ali uvek mi izmakne. Sad sam tako blizu, ali čini mi se da me ni to ne bi usrećilo jer uslovi rada nisu baš neki, radnici bi me ogovarali još više, plata za to mesto nikakva, imao bih menadžere itd. nad glavom. Ne bih mogao da spavam noću ako bih nekome morao da uskratim slobodan dan, što nije po zakonu, ali ja kao šef ne bih mogao da utičem, velika je kompanija u pitanju. Drugo, kupci me do te mere plaše da se nekad tresem, veoma sam anksiozan, depresivan i nisko mi je samopouzdanje. Kao da želim to napredovanje kao neku potvrdu da mogu i da vredim. A u suštini ću samo biti pod većim stresom i rizikom da dobijem infarkt.
Napokon se vraćam sebi nakon dugo vremena davanja nekome tko to nije prepoznao.
Ne, nije ovo ona klasična kuknjava, nije on nikada od mene tražio ništa od onoga što sam činila za njega i zbog njega. Sve sam sama htjela i uživala u tome, ali sam shvatila da mi no 5% od toga nije vraćeno na isti način. Odlučila sam emocionalno se vratiti sebi, sebe staviti na prvo mjesto.
Bili su to lijepi dani uz puno smijeha, prepoznala sam i sve ono što si napravio za mene, ali uvijek sam ja bila ta koja je vukla veći dio. Više to ne želim, želim biti emocionalno slobodna, a tebi sve najbolje želim.
Hvala ti na svemu J., na svim lijepim danima i noćima, u sebi sam oprostila i od tebe i od svega toga i idem dalje...
"Najbolja drugarica " i dečko su me prevarili. Naravno, mnogo mnogo više ona.
Ništa nema garanciju, ali skoro sve te veze što se vuku godinama bez ikakvog konkretizovanja su, po mom mišljenju, čist promašaj i gubljenje vremena. Mene niko živ ne može da ubedi da posle 5 godina ili više, partner nema potrebu ni da te zaprosi. Mnogo njih se vadi na neke dogovore, da im papir ništa ne znači jer im je tako lakše i teše se samo. Retko kome uspe i odgovara takav odnos. Neka bude da ja 'loše' rezonujem, ali ubeđena sam da svi ti što okolišaju, otežu i odugovlače, vas zapravo ni ne vole,već da je to neka navika, sigurnost ili bezizlazna situacija. Ja ne kažem da bi veridbom ili venčanjem 100% zadržali nekoga i da će to uspeti, ali to je odskočna daska svakako, barem naizgled deluje da te neko voli i da želi sve sa tobom. Ovako, nemaš pojma na čemu si i šta ti ta osoba misli, da li želi da bude sa vama uopšte ili iz kukavičluka ne zna kako da vas se reši, pa čeka da 'jednog' dana vi presečete, kad vam se smuči čekanje.
Pričala sam psihologu kako što sam više starija sve više brinem o roditeljima iako su generalno mladi. On iz čista mira je krenuo da priča kako se treba pripremiti na smrt članova porodice. Počeo je da priča kako već treba raditi na tome da kada dođe vreme budemo pripremljeni. Onda me je pitao da li verujem u Boga i da trebamo živeti tako da kada dođe vreme da umremo mi znamo da smo ispunili sve što je potrebno na ovom svetu. Samo me je još više ubedačio, zamolila sam ga da ne pričamo o tome a on skoro pa se malo naljutio i rekao dobro i da samo preskačem stvari na kojim treba da radim. Išla sam na još nekoliko seansi i prekinula i zanima me da li je ovo normalno ponašanje i konverzacija? Pristup njegov me je doveo da se sve gore osećam.
Sve sam podredio izgradnji karijere poslednje dve godine. Živim kao robot. Radim do 4, pola sata šetnje do stana mi je aktivan odmor. Odležim pola sata ili meditiram, pola sata radim jogu i da radim do 8 i učim jezik. Večeram, istuširam se i ležem da spavam. Vikendom idem u kupovinu, sredim stan, kuvam, treniram, čitam, pogledam film, vidim se malo s prijateljima ili se čujem s mojima. Za devojku nemam vremena. Naporno je, jednolično, dosadno, ali ovo za mene ima smisla, jer znam da ću za par godina stići do željene pozicije i zato nastavljam da guram.