I sama sam nekad bila debela i zgrožavam se kad vidim slike sebe. Znam da nije okej od mene, al se isto zgrozim kad vidim da debela osoba ima ogroman pladanj nezdrave hrane ispred sebe. Npr.danas u menzi sam vidjela curu pa koja ima od 90-100kg i pladanj na kojem je pohano, palačinke i mnoštvo drugih gluposti i baš sam se zgrozila.
Ne volim kada se pokrene priča o braku, zato što mislim da isti nisam zaslužio, a to ne shvataju. Od 17 do 23 godine sam pravio toliko gluposti da me ni Dunav ni Sava ne bi oprali. Pio sam, pušio, eksperimentisao sa supstancama, bio veoma promiskuitetan (čak i sa prostitutkama), svađao se, upadao u probleme sa policijom (oduzimana mi je dozvola zbog prebrze vožnje), svađao se sa svojima. U toliki sam očaj upao kad sam spoznao koliko je sve to zapravo bila posledica moje nesposobnosti da prihvatim ličnu odgovornost za svoj život i karakterne slabosti da sam sa 23 pokušao da se predoziram lekovima za spavanje, al sam na sreću ostao živ. Nakon mnogo mučnih razgovora sa psihijatrima, terapija, postepenog izbacivanja loših ljudi i navika iz života, postepenog popravljanja odnosa sa svojom porodicom, što je trajalo sigurno 4 godine, zaposlio sam se u srednje velikoj firmi, plata je ok, ne pravim probleme, ali me uporno nerviraju pitanja tipa "kad ćeš se ženiš, imaš 33 godine". Nikad i tačka.
Ne znam kako da priđem devojci koja mi se duže vreme sviđa, skoro kao nijedna do sad, i dovodi me do ludila jer nikad takav problem nisam imao...
Prevarila sam dečka pijana i ničega se ne sjećam. Rekla sam mu sve.
Upoznali se na poslu, viđali se po hodnicima i malo po malo pričali uglavnom na njegovu inicijativu. Meni u petak bio zadnji dan i lik mi indirektno pružio priliku da ga zovem na kavu, a ja se skroz zbunila i ništa nisam rekla. Evo već se 3 dana lomim dal da mu šaljem zahtjev il sam ipak sve umislila...
U školi mog djeteta svake godine roditelji s učiteljima rade izložbu na hodniku. Prošle godine tema je bila matematika. Na velikom zidu na ulazu zamijenio sam brojke 1 i 4 u broju pi, i tako je stajalo 6 mjeseci.
Studiram i predavanja su mi triput nedeljno, ostalim danima sam slobodna. Želela bih negde raditi i otprilike znam mesta koja bi dozvolila takav nacin rada, samo nekoliko dana u nedelji. Problem je sto imam toliko domaceg da i bez posla i toliko slobodnog vremena jedva stignem da uradim. Osećam se beskorisno i jadno.
Momak me zaprosio i potrošio hrpu novca na zaručnički prsten, iako sam mu milijun puta ponovila da ne želim prsten i da to smatram trošenjem novca. K tome, ni inače ne volim nakit, posebice po rukama jer mi smeta. Sad je ljut što ne želim nositi prsten, ali meni je jednostavno stres imati tako nešto skupo na sebi. Znam da zvučim nezahvalno i da je imao najbolju namjeru, ali voljela bih da shvati i moj stav.
Upravo sam shvatio da uopšte ni ne volim alkohol i ne uživam u njemu.
2000.године сам рођен и слушам само песме од 2000-2008 јер су много боље него ове данашње.
Немају хитове Буба и Џала као што има Медени Месец.