Kad odem kod drugarice i vidim odeću kako suši, a tu se nalaze nekad i tange, mnogo se napalim i zbunim, ne znam šta mi je činiti.
Ja ne znam zbog čega ljudi ne veruju nekome ako kaže da ga ne zanimaju skupe stvari. Ajde, jedno je kad čovek nema, pa onda mogu da se vade na ono 'lako ti je pričati kad nemaš mogućnost, da imaš drugačije bi mislio/la' itd. Evo, ja imam i nikad nisam bila taj fazon. Odmalena sam skromna. Kad me ljudi pitaju 'što ne uzmeš nešto skuplje, ti to možeš', ja odgovorim da me to ne zanima, a njima bude smešno i čude se kako sam takva. E pa, ima nas i takvih. Jesam štedljiva, ali ne u tolikoj meri da budem škrica i cicija, već ne volim skupe stvari i gotovo. Mene to ne ispunjava, niko neće poneti pare na onaj svet. Stoji da su pare bitne, ali vala i prokletstvo su kad ih imaš mnogo, a đavo te vuče da trošiš i da se iživljavaš. Lako je meni npr, nego drugi bi spiskao sve i radio šta mu je volja.
Jako mi je fascinantno kako većina glumaca u najboljim serijama se privatno često ne podnose, a ipak hemija između njih na ekranu je vrhunska.
Neki dan ja i dečko jedemo večeru kad pred nama čaša koja je pored nad bila na stolu se pomjeri sama od sebe, danas mi se opet desilo isto, ali s umakom za salatu, sam od sebe je pomjerio i pogledam on se još malo pomjerio i stalo..a jednom mi se desilo da sam tražila naočale i nigdje ih nisam mogla naći i vratim se i sigurna sam bila da sam ih ostavila baš na tom stolu i proderem se na glas i kažem: Bože ne igraj se sa mnom vrati mi naočale..i odem po 3x na taj stol i eto naočala wtf??? Tko ih je maknuo i zašto..uvjerena sam da živimo u simulaciji i da ništa nije stvarno čak ni mi.
Može li neki lekar da potvrdi da lekari ne obraćaju pažnju da li je neko izdepiliran na pregledu ili ne. Ne mislim kad se operiše neki deo tela, pa je logično da će se taj predeo izdepilirati, već obični pregledi koji iziskuju skidanje.
Nađoh danas u autu dva kondoma, nisam ni znao da ih imam. Rok istekao 2023.
Sve što sam u životu htijela je ljubav, pogotovo osjetiti ljubav obitelji. Nikad me nisu prihvatili u cjelosti, ma niti pola mene. Najviše me boli što sam većinu svojih životnih odluka bazirala na tome što ja mislim da oni žele od mene. Možete već predpostaviti, na kraju shvatila kako me radi baš tih odluka mrze. Sad se samo pitam što sa mnom ne valja i kako sam toliko fulala u životu. Sama sebe uvjeravam da kad bih to znala mogla bih biti bolja i živjeti sretnije. Racionalno sam svijesna da to ne bi nužno pomoglo ako ne znam kako to ispraviti, ali nekako mi je lakše ako se tješim da sam ja problem i sve bi bilo bolje kad bi ja samo to znala. U suprotnom znači da oni nikad to nisu ni bili u stanju i da sam se cijeli život trudila uzaludno. Ta pomisao me još više boli.
Snimala sam s*ks sa bivšim dečkom i sad mi je žao što sam izbrisala snimak jer mi se sad nekad gleda tu i tamo. Znam da sam očajna jer sam sama i nisam nikoga imala nakon njega...
Ja ne razumem ljude koji te zovu da im učinis uslugu čim oni tebi nešto pomognu.
Prošlo je skoro devet mjeseci otkako smo prekinuli, a ja se i dalje osjećam prazno. Zanima me samo hoće li ikada proći ovaj šugavi osjećaj.