Ne odgovaram momcima na poruke jer želim da imam romantičnu priču koju ću pričati svom detetu kad bude pitalo kako smo se tata i ja upoznali.
Zaista mi je poseban fenomen kad se žene hvale kako nikada ne nose šminku ili naglašavaju kako u trenutku nemaju šminku, i uz to odlučuju za druge žene kada je jedino ispravno da se nosi šminka i osuđuju ih ako stave šminku “kada ne bi trebalo” npr ako su većinu dana kod kuće. Kako bi bilo da ostavimo žene da postoje kako god one žele u sopstvenom telu?
Do skoro sam mislila da živim u idealnom braku koji traje 7 godina. Toliko sam verovala mužu što se tiče finansija. Uvek sam mislila da on zna bolje da raspolaže i kad sam uzela kredit da pravimo kuću njemu sam na ruke dala pare. Sad mi kaže da nemamo više para, a nismo ni 10i deo odradili. Ne znam šta da radim. Svima lažem kad pomenu radove. Izgubila sam totalno poverenje u njega. Imamo dvoje dece i totalno mi je u glavi haos. Sve što sam mislila da neće da mi se desi mi se dešava.
Nikada neću moći da prežalim svoju zonu komfora, jer sada trebam da se ženim, moja buduća je trudna, a do pre 2,5god sam živeo tako lepo u svojoj zoni komfora. Nije ovo ništa po mom meraku, ali nemam drugi izbor to mi je što mi je.
Slučajno sam videla neke poruke svoga muža, koje šalje jednoj prijateljici sa Fejsa, npr. lutko, lepotice, lepa ti je haljina, a tek u njoj, lepa bašta, gazdarica još lepša. Poludela sam, iako nisam ljubomorna. Osećam se poniženo i to me vređa. Ne znam šta dalje činiti.
Odbila sam brinuti o svojim starim i nemoćnim roditeljima.
Kako volim kad se za vikend isplanira toliko stvari da ne znaš šta ćeš, a na kraju ne bude ništa od toga.
Nije došao na proslavu sa firmom zbog mene. Ovo je bilo bolno otrežnjenje od svih velikih reči i izjava ljubavi. Idemo dalje...
Tečnije čitam na engleskom nego moj poslodavac na srpskom. On leži na milionima, a ja radim za 1500 €.
Namerno ga pravim ljubomornim samo da vidim koliko me zaista voli.