Želela sam srodnu dušu i duboku povezanost, a u realnosti ne mogu da nađem okej dečka bar za seks.
Bila sam sa momkom tri godine u vezi, doduše sa prekidom od pola godine (ja sam njega ostavila jer od kad smo zajedno on stagnira i samim tim i mene tu zadržava, u principu bez ikakvog ličnog napretka i bez neke ambicije). Nakon tog prekida smo se jedan dan našli, pričali, pa smo se ponovo videli, pa ponovo i tako smo se pomirili. U prvu ruku mi je delovalo da mu je zaista došlo iz du*eta u glavu i da se promenio, međutim što sam duže bila sa njim sve sam više shvatala da su sve to puste priče i da je sve to bila samo privremena gluma. Ja sam se zaista trudila i da ga poguram, nudila pomoć, što bi se reklo baš sam se cimala i celu dušu sam dala za tu vezu, što nisam nikad uradila ni za koga, ali nije se nešto cimao. Sve u svemu, poenta je da je on meni došao juče i rekao mi da me ostavlja jer mu mnogo zvocam i da je njega to jako udaljilo od mene. Problem je u tome što ja vidim da ovako ne može dalje, ali ga volim i vidim u njemu veliki potencijal. Ma preboleću ja njega nekako :)
Pratim jednu osobu koja piše kako ne treba njoj niko da govori šta treba ona da uradi ili promeni, da to ona zna sama, ali zato ona napiše 100 statusa kako drugi treba ovo, treba ono itd. Logika... Znači njoj niko ne sme i ne treba to da govori, ali ona sme drugima svašta da kaže i bavi se tuđim životom. Još na kraju napiše „eto, treba neko da vam kaže“. I ta osoba stalno tako; profil joj se sastoji od komemtarisanja drugih, vidi nešto i to komentariše itd.
Sedam godina smo zajedno, od toga već šest i po redovno imamo odnose. Sve je super, hemija postoji, ali orgazam niti sam videla niti znam kako izgleda. Više ni ne znam u kome je problem.
Sve, ali bukvalno sve što sam rekao da ne bih nikad uradio uradio sam. I kome god da sam se nasprdao za najmanju sitnicu vratilo mi se isto ili čak i gore.
Najnapornije osobe su one koje su čitav život bile debele i onda smršaju. Kao da automatski zaborave sopstvenu gojaznost i osuđuju svaku osobu koja se malo ugojila ili koja je debela.
Imam problem sa poslovima, gde god radim dobijem otkaz jer ne mogu da istrpim nepravdu, ne znam šta da radim jače je od mene.
Svoju drugaricu poznam već 8 godina, od srednje škole se družimo sve do dan danas i nikad nismo prekidali kontakt i družimo se, malo je to oslabilo kad sam se ja verio. Neću da lažem da mi se nije sviđala i da nisam razmišljao o nečemu više, ali u mojim očima to je bila jedna dobra i poštena devojka pa možda i zbog velikog poštovanja i straha nisam nikad pokušao.
Desilo se da sam raskinuo gore navedenu veridbu.
Posle nekog vremena izađem ja sa drugaricom na kafu a nisam je video dosta dugo, a ona lepša nego ikad ostao sam bez teksta kad sam je video. Bacili se malo u priču da nadoknadimo šta se sve izdešavalo u zadnje vreme, i na kraju smo pričali šta oboje tražimo od partnera itd… Kroz priču sam shvatio kolko je ona bila sve to što sam tražio u životu od jedne žene i kolko se ja i ona dobro uklapamo i bukvalno tražimo isto. Eh kolko boli činjenica da je sve što sam hteo bilo tu, ali budala….
Kasno je sad da se nešto kaže, ali eto ti nekad je to što tražiš bliže nego što misliš….
Ljudi, htela bih da čujem Vaše mišljenje. Imam problem sa sestrom od svog momka. Ona kao da je ljubomorna na mene pa svaki put kad smo zajedno ona kao da pokušava da mi dokaže da njen brat više voli nju nego mene i da mu je ona na prvom mestu. Mnogo je vezana za njega, meni to nije normalno, preteruje. Pije iz njegove čaše dok joj muž sedi pored, zove ga svaki dan, šalje mu poruke, sve mi to smeta.. Inače ona je udata već nekoliko godina. Jednom prilikom mi je čak rekla da bi on pre stao na stranu svoje majke nego svoje žene, što me je baš naljutilo i sada sam se povukla skroz i izbegavam viđanje sa njom. Došlo je do toga da me zaboli stomak od pomisli na nju.
Vaše misljenje? Da li preterujem ili ipak ne?
Žao mi je što nisam postala detektiv. Sigurno bih bila jedna od najboljih jer imam ono što se ne uči u školi a to je da jako brzo povezujem stvari. Ljudi koji imaju isti dar znaće o čemu pričam. Evo i sada sa 43 obožavam da gledam krimi dokumentarce o ubistvima, posebno one od prije 30+ godina, koliko li je samo tu posla, istrage, načina na koji su sklopljene kockice, opušta me kad vidim da je slučaj konačno riješen. Dosta se i nauči iz tih dokumentaraca i savjeta bivših detektiva.