Jedan od gorih osjećaja je kada prekidaš sa psihoterapeutom jer počinješ osjećati da te ne podnosi.
Nikad mi nije bilo jasno koja je svrha onih dugačkih hodnika do aviona, kad je logičnije da izađeš napolje iz ustanove na pistu, i odatle uđeš u avion.
Ja mislim da sam jedina žena od 45 kojoj iskoči poneka akna na licu, bradi, čelu. Ne uvijek tokom pms-a ali u mladosti nisam imala taj problemčić.
Ko misli da su Crnogorci lenji, taj sa Sremcima nije imao posla!
Kada daju izjavu nakon utakmice, vokabular im je ispod nule. Kada pišu objavu curi/ženi za rođendan, poezija teče. Možda im to one same napišu, pa oni samo objave?
Kročio sam u 20te, stigle su me obaveze, moram tražiti posao, kuća postaje ko rupa bez dna, sve živo me odjednom stiglo a drugi očekuju da im budem desna ruka za sve i da sve što radim bude po njihovom. Tek će da bude gore ali gledam moje društvo i njihove odnose u porodici i kako žive. Svima njima je glava prazna. Meni se nonstop po glavi vrti šta pre i kako da ne bude većeg troška u budućnosti, da ne ostanem bez krova nad glavom. To me ubi, ide mi teško sve i borim se sam nekako ali onda dođu i svi oni me popljuju dodatno a nikad nisu bili u situaciji kao ja. Nikad nisu imali psihički teret i ovoliku obavezu. Samo igraju igrice po 6h dnevno na računaru i idu na kafe. Ja ako sednem na računar 1h da igram igrice osećam se grozno. Od nove godine sam hladan prema svima. Boli me uvo šta će mi reći, nisam sluga da živim tuđi život.
Najjače mi je kad neko kaže da nema kad, a onda sam sebi pljune u usta i kaže da ima vremena na pretek i da ne radi ništa posle posla, kao i vikendom.
Koliko mi fali taj jedan Nikola, obećavao je ono što nikad nije ispunio, i nismo se nikada upoznali. :-D
Imam osećaj da ću poludeti. Ništa me ne veseli i ni sa čim nisam zadovoljan. Uvek sam nezadovoljan i sve mi je malo. Maštam i razmišljam da budem na vrhu, najbogatiji, najmoćniji,
najuticajniji, a sve ispod toga mi ne predstavlja zadovoljstvo, a nemam kapaciteta da budem to što zamišljam. Moja je realnost da nemam ni para, ni zdravlja, ni devojke, tačnije nisam zadovoljan ni sa jednim segmentom života. Misli i mašta me proganjaju i ne mogu da ih izbacim iz glave. Dajte mi neki savet kako da prestanem da maštam, da opsesivno razmišljam o vrhu i kako da se borim u realnom životu sa realnim problemima.