Žena i ja smo celog života bili prijatelji potom 8 godina u vezi i pre 2 godine smo se uzeli. Bukvalno smo sazrevali zajedno tokom veze. Kako je moguće da neko se promeni za 360 stepeni?
Od pre nekoliko godina kao da nije ista osoba, od skromne osobe do osobe koja upoređuje svoj/naš život sa drugima. Po celi dan kuka kako nemamo stan u našem vlasništvu kako je to najveći problem i kako drugi imaju pritom imamo 29 godina i tek smo krenuli da radimo. Pošto živimo u inostranstvu kad god bi se vratili kući večito bi bila nezadovoljna. Takođe konstano upoređuje kakav odnos imam sa svojim roditljima braćom sestrama i kako prema njoj nisam takav. U poslednje vreme takođe joj smeta što uvek pričam sa svojom porodicom kada ona nije tu i konstanto ispituje šta ste pričali. U poslednje vreme svađe su sve češće i završavaju se pretrnjama razvodom. Da stvar bude čudnija ona toliko želi decu, ali ja posle ovih stvari toliko sam nesiguran u nju. Osećam se prečudno, toliko nekog voliš a znaš kakva je.
Dečko sam kojim sam 6 mjeseci i koji je sa mnom planirao brak i djecu me ostavio juče jer sam malo popila i rekla mu da je glup. Znam da to nije bilo lijepo od mene i ne opravdam svoje ponašanje ali isto tako smatram da to nije razlog da raskinemo. Prije 4 dana je komentarisao kako trebamo početi obavještavati rodbinu po inostranstvu o vjenčanju jer oni moraju ranije znati, i zatim me ostavio zbog toga. Ne znam šta da radim, duša me boli. Da li da se borim ili da pustim sve?
Dijete bolesno, ja na izmaku snaga, on već 3 sata igra igrice. Jel veći idiot on ili ja?
Dala sam šansu momku koji ne izgleda lepo, nema novca, nije uredan itd., jer sam mislila da je dobar čovek, da su to promenljive sitnice. Propagirao je veru u Boga, zvao me je 5x dnevno, dolazio zbog mene sa jednog kraja države u drugi, da bi me video na kratko, pričao o ljubavi, braku, porodici. Stalno je spominjao svoju tužnu životnu priču. Dečko kog je otac ostavio kao bebu, majka preminula dok je bio mali. Verovala sam mu.
Ostavio me je u trećem mesecu trudnoće, sada sam sedmi. Nikada se više nije javio i odmah je našao drugu devojku.
Svekrvu vidim jednom tjedno i otkad god sam trudna, svaki put mi servira dozu bapskih priča i praznovjerja 🤣 od toga da ne smijem kosu prati 40 dana od poroda, do toga da ne smijem vani s djetetom dok se ne krsti. Ne smeta mi, iskreno pošteno se nasmijem na njene izjave, ali šlogirat će jadnu ženu kad joj pošaljem sliku s frizure tjedan nakon poroda. Moram na carski pa ću ići kod sestre u salon svaki tjedan na pranje i feniranje da se ne presavijam doma, a za to vrijeme tata i nekrštena beba u šetnju. Izdrži Milenka 🤣
Kakvi su ljudi, strašno! Družila sam se s jednom devojkom s kojom sam ponekad pričala o horor filmovima. Međutim, ona je to nekako povezala sa tim da sam ja veštica :'D, jer volim horore i prepričavala sam joj jedan film (valjda je to izvukla iz konteksta). Zatim mi je prestala pisati i ja njoj pošaljem poruku i pitam da li je sve u redu, da bi ona nakon 5 dana odgovorila kako ona ne može da se druži sa mnom. Prvo je vrdala sa odg., a zatim je napisala kako ja volim te teme koje nisu prikladne za nju i da je njoj dečko rekao kako ne sme da se druži sa mnom zbog toga (a teme su, kao što sam navela, o hororima haha). Eno je udala se, trudna... Meni je ipak strašno da neko ko ovako razmišlja nezrelo, ne treba uopšte da rađa. Znam da zvučim grubo i možda ćete me osuditi, ali od ovakvih roditelja i potiču predrasude i vređanja u okolini.
Suprug mi je otišao sa svojim roditeljima i ostalima iz porodice na odmor. Ja nemam odmora i nisam mogla da idem. Ja živim u inostranstvu i on se preselio kod mene. Njegovi misle da mi zarađujemo milione. Sve im treba i sve to samo ima kod nas da se kupi. On ne zna da im kaže, da ne možemo da im kupimo sve te stvari. A ja kada god nešto kažem, ispadne da ih mrzim. Nervira me jer nas nisu nikad upitali da li nam nešto treba. Da se razumijemo, ja od njih ništa ne tražim. Ali nemoj od mene tražiti, ne tražim ni ja od njih.
Te stvari se vuku već nekoliko mjeseci. S tim da suprug ne da da se protiv njih bilo šta kaže, sve više umiru u meni osjećaji da razmišljam da se razvedem. Jer ako je na početku tako, kako će biti za par godina?
Pitanje za kolege umetnike/dizajnere koji rade posao za inostrane i naše kompanije, kako su do toga došli? Deluje mi tako neostvarivo, a znam da mora da postoje ljudi koji rade u sektoru ilustracija za decu, gejm ili grafički dizajn. Mislim da društvene mreže ne daju dovoljno prostora za umetnost generalno, ili jednostavno ne mogu da pronađem dovoljno dobar sajt na koji bih kačio svoje radove.
Momak mi je priznao da nikada neće biti sretan u Njemačkoj, iako napokon idemo ka zajedničkom životu koji smo dugo htjeli zajedno. Hoće kad tad da se vrati u Bosnu, iako zna da dole nemamo istih perspektiva i da ja nemam budućnost. Samo čekam da padne i druga cipela, da me ostavi i da se vrati. Ko preživi pričat će, jer ja sigurno neću.
4 nas je braće, jedan brat je zauzeo našu rodnu kuću i koristi je kao vikendicu. Nama ostalima ne da pristup. Usput je on i najbogatiji od nas dok preostala trojica skromno živimo. Nas trojica hoćemo da prodamo kuću da uzmemo novac jer teško živimo i trebaju nam pare, ali ovaj brat koji je zauzeo kuću pristaje ali pod uvjetom da on kupi cijelu kuću(1/1) i isplati nam neku crkavicu od par hiljada evra.