Maštala sam da ću u kasnim dvadesetim imati solidan posao i porodicu. U realnosti ja jedva preživljavam sa platom u struci, stan je manji a stanarina visoka, dečka ni na vidiku, kamoli nečeg ozbiljnijeg. Tešim se što za decu ionako nemam, jedva sebe obezbedim, ali jako sam tužna i razočarana.
Evo smijem se par minuta a evo o čemu se radi. 🤣 Na fb frendica podijelila pjesmu nekog momka koji je njen rođak, a to mu je inače prvi spot. I sad ona ga nahvalila i ja kliknem da čujem a ono Bože sačuvaj, gluplju i dosadniju pjesmu čula nisam a tek kako ju je otpjevao bez emocija, ko da ga muče. Čak bi mi i Ekrema Jevrića bilo uživanje slušati u odnosu na ovu pjesmu.🤣
A rodbina stavlja komentare - divno, čestitam..🤣
Znači počinjem bit ljubomorna, zavidna na druge ljude, kolegice, ne zovu me na kavu, roštilj, djevojačke, izbačena sam, pravim se da se veselim njihovim ljubavima, zarukama, bebi, dok se kod mene ništa ne dešava i oni to sve objave na fejsu, ponekad ih i blokiram.
Čovek koji je preopterećen telom, bodibildingom, materijalizmom, novcem a pretežno priča o bogu, duhovnim vrednostima, porodici, brigi o drugima ili je dvostruka, poremećena ličnost koja nije savadala svoju egoističnu prirodu pa je u borbi ili je manipulator. Treće nije.
Bivša se inznenada vratila i hoće pokušat ponovo. Ja naravno papčina pristao ali kao sve ćemo polako, kao da smo tek prohodali. Međutim, ona stalno gura se*. U autu, na proslavi, kod kuće i nisam htio jer sam htio sve kao da smo prohodali (a i malo mi se gadila, pa sam čekao da prođe taj osjećaj). I dobro da nisam, jer mi je htjela uvaliti tuđe dijete što nije više mogla sakriti nakon što sam primjetio da se dobrano deblja ali na čudan način (grudi i stomak) kada je već dobrano bila ušla u 5 mj trudnoće. Kaže ostavio ju je čim je saznala da je trudna. Eh moj živote... ali sam sam si kriv. Ona se pokušala snaći. Ja sam papčina. Jadno dijete. Ne znam ni koji plan joj je bio i da sam pristao na se*? Pa valjda ti ne bi prošla laž da je dijete rođedno toliko ranije a kompletno.
Najgora stvar koju prijatelj može da vam načini jeste da vas zaboravi.
Sa jednom devojkom sam imala odnos o kome mogu da pričam 10 dana i ne bih ispričala dovoljno.
Toliko mi je pomogla, podržavala, bila tu kada mi je najviše trebala, prosto ne mogu da opišem tekstom. I sve to je palo u vodu kada smo otišle na fakultet. Svaka na svoju stranu. Naravno, očekivalo se da ćemo se udaljiti. Ali ova iznenadna promena, hladnoća i nezainteresovanost s njene strane me toliko mentalno i emocionalno muči, da se izjedam iznutra. Teram sebe da ignorišem, ali momenat kada vidim na "story" kako normalno izlazi sa prijateljima, u grlu mi se nakupi takva gorčina. Plakala sam i suviše puta zbog ovog. Mučno mi je, ali znajući seme UVEK ću je voleti barem malo. Najbliži su oni od kojih najviše trebamo da se pazimo.
Živim u stanu sa najboljom drugaricom, koja ima mnogo dobrog dečka, dok sam ja nesposobna da smuvam bilo koga i takvog momka mogu samo da sanjam. Međutim, ona njega uopšte ne ceni i ne poštuje. Često me ostavlja sa njim, dok ona izlazi da se vidi sa drugima. Mi smo oboje intelektualni tipovi, odlično se slažemo, fantastična atmosfera, osećam hemiju među nama... Postala sam jako ljubomorna na svoju drugaricu!
Pisao sam pre par meseci o rođaku koji ima 36 godina kome su roditelji uništili život.Na njihovo naređenje kupio je manji stan na kredit u kome sada žive svi troje iako njegovi imaju kuću na selu.Danas mi priča kako su mu njegovi naredili da celu platu(oko 800e) daje za kredit da ne bi trošio na gluposti, umesto 200e koliko mu je rata, a oni mu daju 100e mesečno da ima za život. Svaki mesec mu proveravaju stanje na računu. Koji debili! Ja zarađujem 1000e, skoro svaki mesec dajem 200e majci da ima za sebe i kuću, a ostatak nikog nije briga da li ću da ih bacim ili potrošim. Koji debil moraš biti da sa 36 godina pravdaš roditeljima gde si potrošio svoj zarađeni novac. Bilo mi ga je žao ali više nije. Krije od roditelja da je išao sa mnom na kafu i mora da dokaže da sam ja platio kafu.
Svojoj koleginici je 4 dana tražio po internetu poklon za rođendan a meni je tražio tek kad sam mu stavila do znanja da to očekujem od njega jer je bio u fazonu "a ti hoćeš poklon za rođendan?". Još se posle hvali kako ga nije skupo platio.
Prošlog leta u Srbiji bilo užasno nevreme, kao da je smak sveta. Drveće u parku ispred naše zgrade prošlo neoštećeno jer je položaj zgrada takav da je u zaklonu a leti daje debelu hladovinu. Tu su klupe i dečije igralište. Jutros ustanem sve posečeno do panja, matori namćori koji su jednom nogom u grobu se udružili i posekli navodno rizik da drveće u budućnosti napravi štetu. Realnost je da im leti smetaju deca koja se tu igraju zbog buke i ptice koje spavaju uveče pa im đubre po terasama. Manje bi me bolelo da je nevreme polomilo nego ovaj vandalizam.