U Americi sam već dve godine, 70% plate šaljem mojima u Srbiju jer smatram da će misliti da imam komotan život. Imam tek toliko da platim stan i za neophodne stvari. Olakšava mi to što imam cimera, pa podelimo troškove stana. Kada bi im slao manje novca, verovatno bi se brinuli i mislili da živim teško.
Ponosna sam na svoju majku. Iako je život nije mazio, ona je najljepša žena na svijetu.
Muvao sam se sa jednom devojkom duže vreme. Jednog dana u školi dala mi je papirić i pobegla sa osmehom. Na papiru je pisalo "Nas dvoje smo dva različita sveta!", čim sam to pročitao stigao sam je, uhvatio sam je za ruku,
šapnuo "Doći će do sudara svetova, kad-tad" i poljubio je. Eh šta ti je život, da ne bi filma Lajanje na zvezde ne bih imao ovu predivnu ženu, ponekad je pitam je li čula vesti kako Tanjug javlja da je volim 😊
Имам једног малог синовца кога од малена зовем буца (јер је као беба имао буцмасте образе). Још као мали (сада има 4 године) је био везан за мене, и када дође код нас у Београд углавном са мном проводи време јер он тако хоће - ја га храним, купам, пресвлачим, шетам га по крају, итд - малтене не да нико други то да ради. Моја сестра га је питала кога више воли, да ли њу или мене (и све то снимила мобилним телефоном) и он каже ЊЕГА. Ја га један дан питам "Мили, да ли знаш да си ти мој буца?", на шта ми он одговори потврдно. И један дан га пред мојом сестром упитам "Мили, кажи тетки, ко си ти", а он онако сав поносно каже "ЈА САМ ЊЕГОВ БУЦА". Немате појма колико су ме у том тренутку преплавили срећа, радост и понос. Он додуше и не зна шта значи та реч, али му је битно да је МОЈ.
Jedan od najljepših osjećaja mi je onaj momenat kada me popuste menstrualni bolovi. Koje olakšanje...
8 godina bez uspeha u vezi bebca. Pre 4 meseci lep test, a juče ginekolog gleda bledo i kaže da je moguće da su četvorke. Ja sam trenutno najsrećniji budući tata u vasioni.
Dok sam odrastala, imala sam otpor prema svemu što su mi pričali roditelji, ali sam zato reči starije sestre slušala kao da su Sveto pismo. Zbog nje nikad nisam probala droge, zbog jedne njene rečenice sam prestala da pušim, zbog njenih reči nikad ne bih prevarila dečka... Sad vidim da i mene mali brat tako sluša. Prilično pazim kako se ponašam pred njim i šta mu kažem. Znam koliko je važno imati dobar uzor i koliko to može da utiče na njegov razvoj i budućnost. Malo je zastrašujuća ta odgovornost koju osetim kad me pogleda onim okicama punim ljubavi. Ali nije teško radi njega biti najbolja verzija sebe.
Dala bih sve na ovom svijetu uradila bih bilo šta samo da još jednom zagrlim svoju majku. Otišla si prerano...
Jedva čekam da se završi srednja škola pa da više nikad ne vidim fizičko!
Vegetarijanka sam, ne jedem meso. Volim životinje i osećam se licemerno kad pomislim da bi radi mene umirale životinje. Ne želim da podržavam masovnu industriju mesa. Kad me neko nudi mesom, kažem samo "uzeću krompir " npr. Pitaju zašto. Kažem da ne jedem meso. Onda krene paljba, te nije zdravo, te moraš jesti, te šta glumiš, te zapad ti isprao mozak itd. Nemam čak ni nadmen stav prema onima koji jedu meso, svako ima pravo da jede i ne jede šta želi. Nikome ništa ne objašnjavam, ne namećem svoj stav. Samo ćutim i gledam kako me napadaju, kao da radim nešto loše. Moja lična stvar, ne solim vam pamet, nemojte ni vi meni.