12 godina sam bila majka, a nisam se ostvarila kao majka ako me razumete. Moj bivšem mužu nije trebala žena za život već da ga izdržava, kuvaj, peri, peglaj, budi psiholog, dočekuj i ispraćaj. Ništa mi nije bilo teško jer sam ga volela. Ali je došlo onda moje vreme. Htela sam da napredujem na poslu, što je zahtevalo dodatno školovanje, učenje i malo veću posvećenost. Meni nije bio problem ali jeste mom mužu. Stalno je nešto negodovao. Čeka me da mu spremim da jede, pa hajde operi mi časkom košulju, pa dodaj ovo, pa čekaj sad da se požalim. I onda sam rešila da je dosta! Vratila ga mami da ga poslednji put odgoji kako dolikuje, a ja sam sama oblikukem svoj život! Nikad spokojnija i srećnija nisam bila.
Bio sam sa devojkom i vezi 7 meseci išao joj rođendan znao sam šta ona zaista želi ali joj nisam kazao da sam to uzeo za poklon. Pat dana pre rođendan prijatelje/prijateljice je jedno po jedno zvala da ima kaže da pravi žurku da bi ti na kraju tih razgovora meni rekla kako za mene nema mesta. Došao je i njen rođena oko 19h uveče me pitala zašto joj nisam čestitao rođendan i dal sam zaboravio? Rekao sam joj kad već nema za mene mesta na žurci, nema ni čestitke ali isto tako nema ni poklona. Počela me zvati na svakih par minuta na koje se više nikad u životu nisam javio niti želim.
Probudila sam se danas ranije, uzela telefon da proverim poruke i mejlove. Sve regularno. Vidim i novu poruku od tipa sa kojim sam tek počela da komuniciram. Idu zapravo dve poruke. Prva je: Hej. Druga je video. Njegovih zumiranih mošnica. Zvanično želim da se cela okupam u varikini. Dragi muškarci, zato što apsolutno svi znaju da ovaj jedan nesrećnik nije izolovan slučaj, nemojte devojkama slati slike i snimke svojih genitalija. Garantujem vam da nikoga ne zanimaju. Osim ako neka eksplicitno ne izjavi drugačije. Dakle, prekinite. I da, to sam rekla i ovom konkretnom nesrećniku pre nego što sam ga blokirala. Treba život da mi preseda od ranog jutra zbog tuđeg paćeništva, bede i egzibicionizma.
Moja sestra je kad se udala izbacila svekrvu iz sopstvenog stana, da im ne bi smetala. Stalno je pričala kako je dosadna, kako joj smeta što svaki dan zove, kad treba da dođe to joj tako teško pada. Svakakvih imenima je nazivala i nije joj jasno kako je toliko vezana za njenog muža itd. Sad kad se skoro porodila, rodila dečaka i skroz druga priča. Beba ima 9 meseci, ona priča kako već kako ga niko nikad neće voleti kao majka, kako će ceo život biti uz njega, kako se neće razdvajati. Čak je jednom rekla da mu nikad neće trebati devojka jer će mama dovoljno da ga voli. Stvarno me nekad uplaši takvim izjavama, nije mi jasna uopšte, a toliko je pljuvala svekrvu.
Vadi mi dušu što se nisam udala, govori da sam hladna, bezosećajna... Pa, majko, nisi li mi zapretila da mi se ne desi slučajno maloletnička trudnoća, nisi li frktala za svakog mog dečka da ne valja, nisi li kukala kako je bračni život težak i kako domaćica ima lom poslova dok muž pobegne, nisi li muža ogovarala preda mnom svakog dana, nisi li o s..u govorila kao o nečem lošem što ženu potroši i uništi?! Sve sam ti želje ispunila i ovu ću, niti ćeš me u venčanici videti niti s detetom, a ti ako možeš mirno da živis tako, odlično! Ja sam ti se na samoću (slobodu) navikla.
Moja bivša najbolja drugarica je bila u vezi 2 godine, za te 2 godine njih dvoje su najmanje 50 puta raskidali i mirili se. Za te sve njihove raskide ja sam bila tu, rame za plakanje, ona pričala kako je svakakav, kako se neće pomiriti ovaj put stvarno i svaki put se pomire. Pre par meseci dolazi ona kod mene kući sva uplakana i ne može da se smiri. Ja i brat smo bili kući i baš smo se uplašili. Ona priča kako je dečko silovao, udario je, gurnuo na krevet. Ona nije tad htela da spava sa njim, on je uradio na silu, ona se otimala, on je gušio na krevetu. Mi se isprepadali, brat skočio da ide u policiju da prijavi, ona kao ne može sad pod stresom je sutra će. Bili sa njom do 3 ujutru, tešili je, jedva smirili, ja je odvezla kući. Ja je zovem ujutru da vidim kako je ona kaže Haha pomirili smo se, pričali smo i sve okej. Ja samo samo rekla ne mogu više da se družim sa tobom i prekinula svaki kontakt. I dan danas sam toliko besna kad se setim svega toga. I dan danas su zajedno.
Imam 34 godine, sina od 3 godine, razvedena sam. Imam svoj stan, automobil, radim kao rukovodilac za jugoistočnu Evropu u jednoj američkoj kompaniji za platu od 3400 evra, dobro izgledam. Iako sam čvrsto rešila da će, kada budem spremna za novog partnera, u obzir doći isključivo muškarci koji i sami imaju decu jer mi je to jedino ispravno, primetila sam upadljivu razliku između toga koliko više slobodnih i kvalitetnih momaka mi se udvara u odnosu na moje dve razvedene drugarice - obe su lepe i dobre osobe, jedina razlika je što su nesituirane i muče se s finansijama. Možda je pogrešan ali sve više mi se nameće zaključak da muškarci nemaju toliki problem sa decom već sa finansijskim teretom koji smatraju da će preuzeti kod samohranih majki i ne znam da li su same žene do ovoga dovele svojim očekivanjima ili je ovo potpuno iracionalno.
Nisam htio prevariti i ostaviti svoju curu s kojom sam 4 godine radi nekr cure koja izgleda skroz fit i izrađeno pa sam nagovorio svoju curu koja je fit, ali ne onako iz teretane kakve se meni sviđaju, da se treba pokrenuti i da odemo zajedno vježbati i rekao sam joj da ako ne bude željela ići sa mnom da ću ja sam ići. Rekla mi je da nema šanse da idem sam pa da tamo gledam druge te fit cure i pristala je i sad idemo zajedno i vježbamo zajedno. Nakon 3 mj i ona će izgledati savršeno urađeno kao iz teretane i ja sam sretan jer ćemo ostati zajedno i imat ću napokon curu koja izgleda tip top, a da je i dalje ostala kao prije s onin malim trbušćićem kojeg zbog glutena nije željela skidati, ja bi otišao dalje.
Moj bivši suprug je pravi muškarac u svakom smislu oduvek bio. To je potvrdio i kada je oboleo od raka (hronična leukemija) i predložio razvod kako bi me oslobodio. Rekao je da ja zaslužujem život bez problema i decu, a da bi mi život sa njim ovakvim bio pun odricanja, teškoća i bez dece (svakako ne želi takve gene da prenese). Prihvatila sam razvod i vidim da je to bila racionalna odluka, a on 100% u pravu. Ne želim da i meni sada sa 32 godine život stane. On mi je u svakom smislu postavio standarde i znam kakvog muškarca dalje da tražim.
Otkako sam se porodila, ne zanimaju me druga tuđa deca i svi deluju kao pretnja po moje dete, zato što su kliconoše, zato što su glasni, unose joj se u lice, akaću oko nje, penju se na bebeće stvari, jastuke, sve prljaju.. šta će mi takav stres? Kao da nije dovoljno sto sam postala mama i svu energiju ulažem u to i održavanje doma. Prosto želim da uživam sa svojom bebom, ne želim da dolazite da je vidjate svaki dan, želim da iskoristim ovo vreme koje imamo ja i moje malo. Kada beba spava, normalno da ja želim da odmorim, jedem, dođem sebi, a ne da mi dolaze deca i rođaci da je gledaju i da mi remete život.