Moj muž je naslijedio kuću na moru od svog djeda i dajemo ju u najam turistima. On je pola ljeta proveo tamo zbog gostiju i prevario me sa čistačicom. Od svi zgodnih mladih žena koje hodaju planetom, on me prevari sa ženom od 56 godina. Lakše bih prihvatila da me prevario s nekom manekenkom, a ne sa babom.
Samo na Balkanu te ljudi ismijavaju i omaložavaju kad kažeš da ne piješ alkohol.
Ljudi smatraju čudnim što inteligenciju, smisao za humor i elokventnost smatram bitnijim kod emotivnog partnera od fizičkog izgleda ili finansijskog statusa.
Od proleća radimo od kuće. Sedimo za stolom, jedno preko puta drugog. Kako nemamo klimu, uglavnom radimo razgolićeni i samo navučemo majcu ako imamo video poziv. Momak je upravo shvatio da se u odrazu na vratima iza njega vidi cela prostorija. U prevodu, ceo tim me video polugolu.
Nema svrhe juriti za bilo kim, ono što treba da se desi, uvek nađe način...
Kod svoje bivše drugarice nikad nisam volela to što je sve prenosila mami. Dok smo išle u osnovnu svaki njen korak je znala, sve ono što sam joj ja govorila i sve što se oko nas dešavalo. Ja svojoj mami nikad nisam govorila neke stvari koje se tiču samo nas, ko je pobegao sa časa, ko se u koga zaljubio, posvađao itd. Čak i kasnije, na fakultetu, za svaku sitnicu je trčala kod mame. Prekinula sam to prijateljstvo jer nikada nisam mogla da joj u poverenju nešto kažem. Ne kajem se. Znam da roditelji treba da budu upućeni u život svoje dece, ali onoliko koliko je primereno, što ovo svakako nije.
Trideset pet godina živim u haosu. Odlučila sam da napustim sve, loš posao, lošu vezu od 8 godina u kojoj sam dežrni krivac i odem sa tipom koga znam 6 meseci daleko od svega.
Isti oni koji su me vređali i ismevali zbog velikog nosa, sada nakon što sam isplanirala da ga operišem, govore mi da ću biti izoperisana, plastična, kompleksašica. Izgleda da ako nisi rođen priridno savršen, osuđen si na uvrede i pre i nakon plastičnih operacija. I prvo nekome nabijate komplekse ceo život, pa se čudite što je iskompleksiran.
Moram ovde napisati jer znam da bih doživela terorisanje da objavim u fb grupi svog fakulteta. Naime, na mom fakultetu postoji sedam rokova. Studenti se neprestano žale kako je to malo. Nisam ni ja najbolji student na svetu, evo još nisam očistila godinu i prosek mi uopšte nije neki ali sam uz minimalnu organizaciju upela da položim skoro sve ispite. Ja ne kapiram šta će im više rokova, pa da po roku daju jedan ispit opet bi bilo dovoljno. Takođe, stalno se rapsituju za izborne predmete koje mogu sad da prijave i da ih polažu sad jer im fale poeni za budžet. Pa ne može to tako, ili si uspeo da upadneš na budžet polažući predmete koje imaš, ili nisi, kakva je sad ovo zajebancija da se u septembru i prijavi i polaže. Umesto da studenti uče, oni se non-stop nešto žale bez potrebe. Ponavljam, ni ja nisam savršena, ali čoveče, sedi i uči. Nije teško, probala sam.
Često zažmurim na 5 sekundi dok vozim motor auto putem. Znam da mogu da se zakucam u nekog ali mi podiže adrenalin previše.