Imam troje dece sa tri različita muža. Verovatno sada mislite svašta o meni, da sam onakva i ovakva. Tako misle i mnogi u gradu jer živim u relativno malom mestu gde se sve pročuje, a retko ko zna pravu priču. Prvi muž je poginuo par dana nakon što sam saznala da sam trudna. Iako je to bio ogroman šok, želela sam da zadržim bebu u nadi da ću jednog dana naći nekoga ko će nas prihvatiti. To se i desilo posle 2 godine od bebinog rođenja, ponovo sam se udala i nedugo zatim i zatrudnela po drugi put. Par meseci nakon poroda sam saznala da me vara i tražila razvod. Pre četiri godine sam upoznala svog sadašnjeg supruga. Takođe razveden, ali bez dece. Sada sa njim imam bebu od 4. meseca. Obožava decu iz prethodnih brakova i trenutno svi zajedno živimo srećno. Nadam se da će tako i ostati, a okolina nek priča šta želi. Bitno da je nama lepo.
Samo da razjasnimo jednom za svagda razliku između "drugarica" i drugarica naših momaka. Nijedna devojka nema problem sa drugaricama svog dečka, ako je to devojka koju poznaje 100 godina, odrasli zajedno, ili se jednostavno druže par godina, ali na njih svi gledaju kao na drugove i to je samo to, drugarstvo. Problem nastaje kada "drugarice" ogovaraju devojke svojih drugova, spletkare i prave svađe u njihovoj vezi, insistiraju da provode 24/7 sa tim drugovima, kada malo popiju pa im se OMAKNE da ga SLUČAJNO poljube, ili ne daj Bože, SLUČAJNO izlete gole pred njega. To NISU DRUGARICE. Nema na čemu.
Najbolja prijateljica u kasnim 30-im me pitala da joj napravim dete i da bi se ona sama brinula o bebi. Ja sam u braku i imam dvoje dece. Ne znam šta da radim!
Bio sam sa kolegama u restoranu, a tamo moja bivša s kojom nisam već 2 godine. U jednom trenu njezin sadašnji dečko je zaprosi. Otišao sam u wc i plakao.
Mislim da nijedna veza neće potrajati ako ti ta osoba nije najbolji prijatelj kojem možeš 100% vjerovati. Bez sumnji gdje ide subotom uvečer, bez ispitivanja, bez čitanja poruka i ostalih sr*nja. Na taj način ništa ne može funkcionirati. Barem ne zadugo.
Ne razumijem osobe koje nama studentima govore da nam ne znači ništa diploma i da bezveze trošimo pare na studiranje. To su, usput rečeno, osobe koje ne studiraju i koje su jedva završile srednju školu. Oprostite, znam da na Balkanu vlada pesimizam što se tiče zapošljavanja ali naravno da će svatko drukčije gledati mene sa diplomom i tebe sa srednjom školom. Nije da podcjenjujem, ali...
Vidim da se ovde dosta polemisalo na temu iživljenost/neiživljenost. Čista glupost. Ja sam sa svojom ženom izgubio nevinost, bili smo 3 ipo godina zajedno i evo 4 godine u braku. Za sve te godine nikad mi druga nije pala na pamet, nikad nisam poželo nešto sa nekom drugom a da to nije moja Milica. Kakav današnji sistem vrednosti i pričice sistema. Kad voliš onda voliš a kad ne voliš ili misliš da voliš e onda dolaze drugi u opticaju što vi nazivate danas neiživljenost. Gde nema ljubavi ima potreba za drugima a gde je prisutna ljubav tu nema mesta za druge.
Poslednjih par meseci često povraćam, muka mi je, imam jake glavobolje, onesvestila sam se par puta. Živim 300km od roditelja, nisam želela da se brinu za mene, pa sam im prećutala za sve to i da idem kod doktora. Juče sam saznala da imam tumor na mozgu. Imam 25 godina. Doktori su optimistični, otkriven je na vreme. Znam da moram da im kažem već danas, ali slomiće me to kada se oni budu slomili. Ne znam kako da kažem vereniku, zna sve, ali ne zna da su ustanovili šta je. Moram pomeriti venčanje. Ostaću bez posla, nemam za stalno. Ostaću bez svog života ovde, moraću otkazati stan u kojem živim, tokom oporavka ne mogu biti sama. Ne znam gde će mi pas biti dok se oporavljam, ima 12 godina, navikao je samo na mene. Ne plašim se operacije, ne plašim se ni moguće smrti. Plašim se kako će oni podneti. Mama je jako osetljiva i očajnog je zdravlja iako ima samo 49 godina, tata je već imao dva infarkta od stresa, verenik ima izuzetno jake emocije i sklon je depresijama.
Ne znam zašto svi predstavljaju samohrane majke kao neke superheroje. Većina njih koje znam su obične k*rve koje nije j*bo samo ko je žurio na voz. Onda kad ih zbog deteta i godina više niko neće krenu da morališu i pričaju kako su muškarci ”svinje”. Gospođe drage, ne može i jare i pare, niko normalan neće da ženi k*rvu sa tuđim kopiletom. Trebale ste misliti na vreme.
Bivša žena mog muža i ja se lijepo slažemo, čak ponekad dođe sa svojom djecom i mužem kod nas na dan-dva. Moj muž i ona imaju jedno dijete, najstariji sin...i dijete baš bude srećno kad se svi okupimo. Svima čudno kako se mi slažemo. Ona je ok osoba, njih dvoje su razvedeni već 10 god. Ja nisam ljubomorna, jer me muž poštuje i jasna je granica između nje, njega i svega ostalog. Radi djeteta se okupimo ponekad, roštiljamo, pričamo, ili odemo svi zajedno na večeru ili nešto sl. Eto, ima nas i takvih.