Raskinula sam sa dečkom jer nije hteo da me zaštiti od manijaka koji me je uhodio i proganjao. Policija je krajnje neozbiljno shvatila sve. Kad sam se poverila dečku, on je rekao da on ne zna šta bi mogao da uradi. Da naglasim da nije uopšte reč o nekoj moćnoj osobi koja ima veze i društvo koje bi ga dovele u opasnost. Njemu uopšte nije strašno što ja više ne smem sama da se vraćam kući ili što se plašim da uđem u lift.
Ovo je neverovatno! Ja sam onaj tip osobe s kojom muškarci bi mogli da imaju bukvalnoo sve. Prilagodljiva sam, uvek ulažem 200% truda oko osobe do koje mi je stalo, nisam drama queen ni neka koja će da kontroliše, osoba od akcije, obožavam se*s, treniram, lepo izgledam… ALI… problem je u tome što ja ne pristajem na kombinacije. Eee, da bi sve ovo dobili naravno da od starta očekujem samo i SAMO ozbiljnu vezu, nikakve druge varijante. I to je tolikiii problem, mislim stvarno ne razumem. Ako već dobijete priliku da imate pored sebe devojku koja želi sve da vam pruži a da stvarno ne traži ništa puno zauzvrat, u čemu je tačno taj vaš problem sa vezom, neko da mi objasni?!
Ljude koji se zadovoljavaju nekim prosečnim životom i prosečnim primanjima, ono tipa žive po principu 9-5, posao-kuća i smatraju da je uspeh jednom godišnje otići na neko letovanje od 10 dana, smatram propalim slučajevima i životnim neuspesima. Ne razumem kako neko može tolikooo da nema nikakve ambicije da živi bar malo iznad tog proseka, da bude u mogućnosti da priušti sebi ili porodici neke stvari… Da bar malo proživiii taj život umesto što samo preživljava i pušta da mu vreme i godine odlaze u vetar. Ja stvarno nisam kompleksaš i ne jurim pare i karijeru iz nekog kompleksa, nego iskreno želim da mogu sebi da priuštim te neke “luksuze” i uživanja. Da radim ali i da PROŽIVIM, što je, budimo realni, nemoguće ako se ostane na tom “prosečnom” načinu života.
Svi koji završavaju fakultete su razmažena deca koja će tek upoznati pravi život.
Sećam se kako su hteli da me ponize u osnovnoj školi tako što su smišljali parove ko će sa kim da ide na malu maturu i meni dodele dečaka koji je Rom. Ja im na to rekla: "Ja sam i mislila sa njim da idem jer znam da sa njim niko neće". Oni su zinuli na moju izjavu, a mi smo bili preslatki. Došao je po mene sa buketom, uhvatila sam ga pod ruku, imala sam preslatku haljinicu, a on je imao prelep osmeh. Danas kad se setim toga budem ponosna što sam se setila da tim ološima odgovorim tako nešto.
Frustrira me činjenica da svekar i svekrava nemaju para, tj da očekuju u starosti da ih moj muž izdržava, jer eto ona nije radila, on ima malu penziju. Za sada je situacija oke, muž im ne pomaže finansijski, kućimo se, čekamo bebu, ali nedavno se potegla priča, kako svekrva brine o svojoj mami, jer je baka imala operaciju i kako tako trebaju djeca da se brinu o roditeljima koji nemaju, a pri tom baka ima penziju jer je radila (pomoć je fizičke prirode, jer traje oporavak), a gospođa svekrva nije. Najlakše je biti besposlen čitav život, pa očekivati od djece da te izdržavaju. Mnogo mi se gadi takva priča i ne bih voljela da mi budu razlog zbog kojeg bih se sutra razvodila.
Mislim da vreme stane dok sam u šopingu sa ženom, i to tako stoji, stoji, ni da se makne, a moja žena gleda gluposti, kupuje neku odeću koju bi ja kupio za 2 min, a u stvari ima takvu istu kući samo druge boje. Pa se vraća u istu radnju, isprobava, zivka telefonom mamu, sestru, kumu, šalje im slike. Oko mene beznadežni pogledi drugih izmučenih muževa koji vuku ogromne papirnate kese. Niko čašu hladne vode da ponudi.
Kuma sam najboljoj prijateljici na svadbi i pitam ju što želi za djevojačku. Pošto je mlada mama mislila sam možda joj nije do alkohola, nego je umorna, pa da odemo na masažu, pedikuru, bazen itd. Ili ako želi klasičnu djevojačku s curama. Kaže mi ona pa može oboje. A brate mili a s kojim novcima. Ne razumijem kako neki ljudi nemaju osjećaja za druge.
Kad sretnem bivšeg od najbolje drugarice lepo se pozdravimo i popričamo na ulici kako smo, gde smo, šta smo i smatram da je to sasvim normalno jer je momak bio u našoj ekipi i životu šest ipo godina. Skupa jeli, pili, putovali, zezali se... i sad da se pravim da ga ne poznam, glupost.
Moj brat pravi veliku grešku, a neće da nas sluša. Ostavio je divnu devojku nakon 2 godine veze za koju smo se svi nadali da će se završiti brakom. Fina, kulturna, skromna iz dobre porodice. Varao je kratko vreme sa svojom drugaricom i zaljubio se. Sad tu devojku hoće da ženi nakon pola godine veze. Sve je po njenom, ne sme ni jednu odluku da donese, a da se ne konsultuje sa njom. Niko iz porodice je ne voli i svi smo u šoku jer je rešio da se ženi. Uvek smo se potajno nadali da će da uvidi svoju grešku i da se vrati prethodnoj devojci.