Hodao sam bos po kamenju dva sata jer devojka tražila da joj tako dokažem da je volim.
Moja bivša djevojka je uvijek živjela brzo. Srednju školu je požurivala, trudila se da završi. Četvrti razred je završila vanredno da bi se zaposlila, osamostalila i upisala fax. Meni je uvijek to smetalo. Govorio sam joj, de popusti malo živi polako bez žurbe i za čim. Život je dug. Bila je mnogo zrela i to mi je smetalo jer mi je stalno "pametovala" za neke stvari koje sam radio. Te stvari su me svakako dovele do puta koji odavno nije vodio ničemu. A ona, ona sad ima 27. Ima dijete, dobro auto, posao u struci i sretan brak. A ja, ja se svaki dan kajem jer mi je društvo, trava, izlasci i sve bilo važnije od njene mašte o našoj budućnosti. Živim u kući svojih roditelja dok ona naše snove živi svaki dan. Samo sa drugim, mnogo vrijednijim nje.
Kolega 65 godina, čeka penziju. 5 godina se vodim njegovim savetima, što za posao, što za privatan život, svi mi zaposleni zapravo. Pre dva meseca, kaže moli Boga da on umre prvi kada dođe red, ne zna kako bi bez svoje žene. 2 dana kasnije, žena mu je završila u bolnici zbog žuča, a njemu je srce otkazalo u toku vožnje do tamo. Nije preživeo. Firma nije ista više, svi smo mladi tu i sve nas je dočekao i učio o svemu, dolazimo da radimo i ćutimo. Juče ujutru direktor kuva kafu i po navici odnese tamo gde je on radio jednu. Počeo je plakati i derati se kako je mogao da ga ostavi nakon što mu je pomogao sve ovo stvoriti... Toliko bola nisam čula nikada u nečijem glasu, a da nije vezana za smrt roditelja. Nas 42, svi plačemo zajedno sa njim. Ceo dan smo proveli pričajući o njegovim savetima, šta je kome savetovao u kojoj situaciji, čak i oni koji ne pričaju jedni sa drugima. Jedan prosečan, običan čovek. Toliko je uradio za nas sve, a ni penziju nije uspeo dočekati koju je toliko želeo.
Otac mi je umro kada sam bila vrlo mala i moja mama je posle nekoliko godina ušla u vezu sa jednim čovekom i s njim je već 8-9 godina. Ljudi moji, ja nisam u životu videla dvoje ljudi koji se toliko lepo slažu. Isto im je razmišljanje, za sve su stoprocentno na istoj strani. Skoro svaki dan su zajedno, a uvek imaju teme za razgovor i stalno sede i pričaju nešto. Brak mojih roditelja takođe je bio dobar i mama često govori kako joj je moj otac bio prva velika ljubav. Njen primer i to kako je našla ljubav i nekog sjajnog za sebe dva puta mi daje nadu, bez obzira što oko sebe viđam samo razvode, varanje i svađe.
Iskreno, jedini razlog zašto sam upisala i završila IT jeste novac, to me je jedino motivisalo. I evo, sada radim kao programer i ne kajem se. Nije lako, ali nije ni teško, imala sam sreće što se tiče radnog mesta. Plata je ogromna iako neki u mojoj struci inaju i veću, mogu sebi da priuštim garderobe koliko želim, mogu da putujem van zemlje 5-6 puta godišnje (dva puta idem na more), da želim dobra i nova kola i to bih mogla da priuštim ali ne želim jer je to bacanje para i radije dajem na malo skuplja putovanja i ulažem u stan i sebe. Imam dosta i slobodnog vremena. A da sam upisala arheologiju koja me je interesovala, sad nikad ne bih ovo imala.
Ja ne vidim svrhu dopisivanja ako se viđaš skoro svaki dan, raskinuo sam jer sam rekao da mi je to dosadno i naporno, čoveče ako izađeš sa društvom ne moraš meni da pišeš, ako radiš nešto ne moraš da mi pišeš, posle isto očekuje od mene. Devojko radim, zarađujem dinar da odemo na more, grad, vikend pa tada reci sve što želiš a ono fazon, sada sam jeo, ispušio cigaru, gledam tv reklame daj bre, inače 91. sam godište i većina devojaka su bile starije od mene od 2 pa do 10 godina starije, inače mislim da se kontam samo sa starijom generacijom. Ove mlađe dokone i to bi ceo dan u prazno pričale.
Ljudi moji ja sam trudna, poslije toliko godina, tuge, razočarenja..... :-)
Bio sam sa djevojkom u vezi godinu i po. Ona je imala prelijepog sinčića od 3 godine. Ispočetka sve je bilo super, ali kroz mjesec otkrijemo da ona ima tumor. Kako ona ima samo majku odlučim da podignem kredit od 15 000 € i da platim tu operaciju. I na sreću sve se dobro završi. Izliječila se, to ljeto smo zajedno išli i na more, podigao sam još kredita samo da bi bila srećna, da zaboravi na traumu koju je prošla i da se oporavi što ljepše. Njena majka je otišla nakon toga u Njemačku da radi a ja sam ostao da se brinem o njoj i njeom anđelčiću. I tako, plaćao sam račune, renovirao im stan i želio da se konačno u životu osjeća lijepo i sigurno, pošto je imala grozno djetinjstvo. I tako uđem ja u dug od skoro 25 000 € radi nje, njene majke koju gledam kao svoju i tog klinca koji je nešto najbolje na svijetu. Da bi eto sada ona raskinula sa mnom pod izrekom da joj više nije lijepo sa mnom. Da sam dosadan lik i da želi promjene u svom životu. I ništa me to nije toliko zabolilo, ali mi fali taj mali.
Ćale, napravio sam životni plan kao što si rekao. Polako i strpljivo sam došao do ciljeva baš kao što si me savetovao, uspeo sam u životu pazim na mamu.... Sve bih dao da na 5 min možeš to da vidiš i budeš ponosan. Valjda vidiš barem deo toga od gore...
Nakon 4 i po godine veze, ostavio sam verenicu jer je počela da se ponaša kao totalna ludača u PMS-u (inače nije bila takva) . Dolazilo je do toga da se fizički iživljava nad drugima, na primer, mog psa je iz sve snage šutnula u stomak, a mene je gađala staklenom čašom. Ne želim to da tolerišem, ko zna šta bi jednog dana tako nešto uradila i našem detetu. I inače, nema nikakve razloge za to, nije bila u depresiji, niko joj nije umro, ima posao, bila je u dugogodišnjoj vezi sa mnom, imala je prijatelje i 0 razloga za takvo ponašanje. Pričajte šta želite sad, pravdajte je i pričajte kako sam ja loš jer sam ostavio tu ludaču, ali želim da sačuvam svoje živce, život svog psa, pa i sebe. Ona je žena nasilnik.