Posle godinu dana veze moj suprug je saznao da je sterilan. Terao me je od sebe i hteo je da raskinemo. To mi nije padalo na pamet! Takvog supruga sam oduvek maštala da cu pronaci. Želela sam da se venčamo po cenu da nikada nemamo decu. Kada se malo smirio i video da nemam nameru da odem od njega, predložio mi je da idemo na donorsku oplodnju. Rekao je: "Dete će biti naše i ja ću mu biti najbolji tata!". Venčali smo se i od tada je prošlo 4 godine. U Srbiji je jako teško boriti se sa sterilitetom. Ne postoji zakon koji odobrava banku sperme. Posle svih problema mi se još više volimo. Sterilitet je tabu tema na Balkanu i neka svi parovi znaju da nisu sami. Previše ljudi ima problem i o tome se ćuti. Skupili smo novac i na jesen idemo u Makedoniju na oplodnju. Držite nam palčeve!
Mit da se samo muškarci hvale kada spavaju sa nekom djevojkom nije tačan, koliko mi se puta desilo da spavam sa nekom ružnom djevojkom jer imam potrebu tada i kažem joj da se nadam da će ovo ostati između nas ali ne ona se pohvali kod svojih drugarica i onda u zemlju da propadnem. A možeš li samo šutiti nismo u vezi spavali smo. I posle ove što su materijal za vezu je teže osvojiti jer se one hvale. Strašno!
Počeo sam da sumnjam u ženu. Uradio sam strašno nečasnu stvar. Ugradio kameru u spavaću sobu i par mikrofona u njena kola. Ne možete ni na jednom web sajtu za odrasle videti šta sve moja žena radi dok sam ja na službenom putu. Ona, kao i ja ima 45 godina i ne izgleda ništa specijalno (kao ni ja). Ali da ne verujete koliko muškraca i kojih godina je meni u zadnje dve nedelje (a sigurno i duže) prošlo kroz spavaću sobu... Papiri za razvod su spremni!
Šta vam predstavlja to što se snimate dok vozite auto? Ne samo da ugrožavate svoj život, nego i tuđi. Urazumite se!
Videla sam posle 2-3 godine kolegu sa faksa, zajedno radimo u jednom malinjaku...
Udala sam se pre mesec dana i umesto da budem srećna i uživam u braku sa svojim mužem, ja se brinem za mamu kojoj nije dobro, za tatu koji se ponaša čudno u posledje vreme, malog rođaka koji ima smrtnu bolest. A pre dve nedelje mi je baba umrla. Hoću da se ne brinem, hoću biti srećna! Samo mi se plače i ne izlazi mi se iz kuće. Pomozi mi Bože!
Uvek kad odem na exit uzmem jedan, dva eksera, čisto malo da me opusti. Da dobijem sve te čari, a inače niko nikad ne bi rekao da uzimam bilo šta čak ni cigare ne pušim. Odličan student, dobar sportista. Ne vidim šta ima toliko loše u tome da jedom u godini malo iskuliraš...
Verujte mi da sa kojom god sam devojkom vodio ljubav odmah je našla dečka ili se udala. Kao da sam neka vrsta amajlije. Počele su da me startuju neke starije gospođe, verovatno se širi priča gradom... Sale amajlija...
Živim jednim prosječnim životom. Za sebe bih rekla da se ni po čemu ne ističem. Međutim, neki ljudi oko mene misle drugačije. Kažu da sam razmažena, mamina i tatina jedinica koja mora dobiti sve što se može kupiti. Drugi mi govore kako bi i oni bili lijepi da se šminkaju kao ja i da koriste skuplju šminku, a kupujem šminku u drogerijama u kojima kupuju svi građani moje države. Prema njihovom mišljenju, fax sam upisala preko veze, a još uvijek nisam saznala šta misle o tome kako sam ga završila. Možda imaju teoriju da je otac plaćao ispite, ne znam. Kako kažu oblačim se dobro jer kupujem samo skupo, nema to veze sa ukusom. Ne znaju da kupujem stvari i na buvljacima i na rasprodajama, samo pronađem dobar komad odjeće i kombinujem ga. Jednom ću pući i sasuti im sve u lice, a ne plakati svaku noć nakon što cijeli dan slušam priče o tome kako sam razmažena bogatašica, bez stila, ukusa i znanja u struci kojoj je otac sve platio iako sam sve postigla trudom, a čak i nemamo toliko novca.
Doživjela sam već nekoliko puta da se momcima "odjednom više ne sviđam" jer imam dobro plaćen posao u struci i zarađujem više od njih. Džaba smo kalendarski u XXI vijeku, kada i dalje vlada primitivizam, u kojem muško treba da izdržava porodicu, a žena da od njega traži čak i za uloške.