Iako sam muslimanka, jako volim Božić i taj period godine. Nekako su svi veseli.
Imala sam drugaricu koja je zaista mnogo pričala o sebi. Danima, nedeljama, mesecima, godinama.. Zvala bi me telefonom svaki dan (nekih dana i po više puta), i bukvalno me zasipala svim mogućim podacima i sitnicama iz svog života. Uvek je bila u krizi, u problemu, njoj je naneta nepravda, prema njoj se nisu dobro ophodili.. Rasprave o njenim "problemima" trajale bi satima. Svakih mesec-dva je bila pred razvodom, problemi na poslu bili su "katastrofalni", i sve tako. Ja nisam nikad "dolazila na red", kad sam promenila posao nije me pitala ni kako mi je tu, kad sam putovala negde nikad me nije pitala kako sam se provela.. Vrhunac je bio jednom kad je, po običaju, počela da gnjavi kako se ugojila, i prokomentarisala kako nam se to svima desi tokom zime. Rekla sam joj da zaćuti za momenat, da se meni to nije desilo tokom zime nego da sam šest meseci trudna ali nisam došla do reči da joj to kažem. Ustala sam od stola, ostavila novac za kafu i napustila lokal u kom smo sedele i njen život!
Imam 34 god i obožavam sex, on mi je kao droga. Moj jedini partner je moj muž s kojim sam od 18-te, a i ja sam njemu. Naša ljubav i ta kemija među nama je uvijek bila divlja i nikad nije splasnula. Bilo je razdoblja u trudnoći i kada su djeca bila mala kada nismo mogli, no uvijek se vratimo svom ritmu kad god nam obaveze dozvole, a to je svaku večer. Nikad nisam poželila nekog drugog, niti se osjećala nepoželjno pokraj svog muža. Osjećam se kao vanzemaljac ili kao da sam osvojila lutriju, jer je to tako rijetko. Divan je muž i otac i uživamo zajedno u odgajanju djece, ali i jedva čekamo da ulovimo neki vikend samo nas dvoje. Najveći problem nam je biti siguran da djeca spavaju ili ujutro osluškivati da se nisu probudili. Ponekad živim za taj vikend kad su djeca kod bake i dede, sanjarim kako ću ga provesti gola cijeli dan uz hranu, tv i sex.
Štedim pare za kupovinu stana. Ali to nisam širio. Prodao sam svoj auto (navešću cenu, ne da bih se hvalio nego da bi skontali situaciju) od 8000 e i neko vreme išao busem svuda a sad mi je deda dao juga njegovog preko zime da vozim, on ga tad ionako ne vozi. Jedna drugarica je mojoj mami rekla da ona misli da sam počeo da se kockam, a drugar je otišao korak dalje on je ubeđen da se drogiram... Nezamislivo im je da ja posle Audija vozim Juga.
Moj najbolji drug i ja smo zajedno gledali špansku seriju i ja sam se iznervirala jer glavna junakinja nije shvatala koliko je jedan čovek voli. Drug mi je tada rekao: ,,Ja ne znam kako ti ne možeš da svatiš da sam zavoleo španske serije zbog tebe, jer mi se toliko sviđaš!"
Presrećna sam, jer se i on meni sviđa😄
Moj tata često zaspi sa daljinskim u ruci koliko ga čuva, a ako promenim na tv-u kanal ili pokušam da mu uzmem daljinski, budi se i iz najdubljeg sna i govori :"Šta to radiš, vidiš da gledam". A ono, on sve vreme hrče.
Nastavnik istorije nam je govorio, da sve ratove i bitke koji su se vodili na našim prostorima, moramo da znamo i u pola noći kad nas neko probudi. Jednom prilikom je drug došao na ideju da ga nazovemo i pitamo kad je bila bitka na Marici. Čovek nas je doslovno oterao tamo odakle smo došli, al hvala Bogu nije saznao ko stoji iza noćnog propitivanja.
Beogradski taksisti u 3-4 ujutru su posebna sorta ljudi koja više pripada nekom filmu nego realnosti. Šta sve nisam iskusio. Lika koji je nepozvano pričao o tome kako je krao automobile kao klinac. Lika koji mi je pola sata opisivao šta bi radio devojci koja je izašla iz taksija kad sam ja ušao, uz periodicno ''A ti, jel bi je i ti j*bo, a?''. Lika koji je meni i ortaku posle 10 minuta tihe vožnje rekao ''A vi momci, j*bete li nešto ovako, ili samo međusobno?'', i krenuo da se smeje histerično pa opet ćutao do kraja vožnje. Lika koji me je izbacio 2 bloka pre cilja jer ga mrzelo da se zavlači u taj deo grada. Ulazak u te taksije vam je kao ruski rulet. Ali opet, koliko god neprijatno bilo, na čudan način mi ne smeta, redovno me drmnu iz neke monotonije tim neočekivanim pričama kojima se kasnije smejem.
Odmalena mi roditelji nisu usađivali higijenske navike, a to se najviše odrazilo na moje zube. Bilo im je normalno da se zubi ne peru i da se ne ide kod zubara dok ne zabole do neizdržljivosti, pa sam odrastala misleći da to tako treba. Sećam se da kad god su nam zubari dolazili u školu, uvek sam imala najviše kvarnih zuba i kada bih to rekla mojima, odgovor bi bio ććšta ćeš kod zubara ako te ne bolećć. Kad sam došla u tinejdžerske godine, počela sam da vodim računa o oralnoj higijeni, ali bilo je kasno jer su već skoro svi bili kvarni, počevši od jedinica. Sada imam 23 godine i ponosna sam na sebe što sam skupila hrabrosti i strpljenja da odem kod zubara i sredim sve što se srediti može. Neke sam popravila, neki su morali da se vade, ali više nemam ni jedan kvaran zub u ustima. Konačno mogu da se smejem, jer na sreću prednji zubi nisu morali da se vade, i presrećna sam!
Naš sin idalje živi s nama, završio je fakultet, radi, a on i devojka su planirali kupovinu zajedničkog stana, pa su štedeli što više su mogli.
Neki dan mi ona dolazi, plače, skoro se onesvestila. Pokazuje mi slike mog sina (koji je navodno na poslovnom putovanju) kako ljubi neku drugu devojku u nekom noćnom klubu. Tu sliku joj je poslala kolegica koja prati stranicu tog noćnog kluba na nekoj od društvenih mreža.
Ostala sam bez teksta. Kroz plač mi njegova divna devojka govori kako je njoj tu istu noć izjavljivao ljubav preko poruka itd...
On danas treba da se vrati kući s "poslovnog puta". Dočekaće ga zaključana vrata i stvari u dvorištu. Ako sam doprinela odgoju takvog gada, više ga neću hraniti niti mu pomagati!