Dok nisam imala djecu, a neki moji rođaci i prijatelji su ih imali uvijek sam pripremala djeci poklone za rođendane, Božić itd. Sad ja imam dvoje djece. Ne očekujem od nikoga poklone, ali nitko se ne sjeti nazvati ni rođendan starijem sinu čestitati. Neki od njih me nisu nazvali ni kad sam rodila da me pitaju kako smo dijete i ja. Sretnem u gradu neki dan jednu od tih "prijateljica", kaže pita moj sin gdje je teta Maja za Sv. Nikolu s paketićem kao uvijek i smije se. U meni se slomilo nešto tog trenutka pa sam joj rekla da sam rodila prije 10 mjeseci, nije ni pitala kako sam, a za paketiće zna pitati. Samu sebe sam iznenadila kad sam to izgovorila, inače nisam takva. Malo je reći da joj je bilo neugodno i nije znala gdje će pogledati. Počela se ispričavati nešto, 10 mjeseci kao je imala neku "gužvu". Ma marš.
Jedne večeri se dohvatimo teme o vezama na jednu noć i kombinacijama, pa pitam ja (inače sam protivnik toga) njega da li je ikad uradio tako nešto, na šta je on odgovorio da je, pre nego što je mene upoznao, imao tri veze na jednu noć i bio i jednoj kombinaciji. Od tog trenutka mi je nenormalno pao u očima i te večeri sam završila našu vezu od dve godine. Gade mi se ljudi poput njega, bolje ni ne zaslužuje.
Izmislila sam da bolujem od teške bolesti i uvukla još par ljudi u to da bismo organizovali akciju da nam smsom uplacuju donacije. Para koliko hoćeš. Znam da je za osudu, ali čovek mora da se snađe u današnja vremena nekako. Oprostite mi!
Prestala sam pušiti prije 3 godine. Trošila sam oko 900 kn mjesečno na cigarete. Kad sam prestala svaki mjesec ostavim po 15-20 kn dnevno u jednu kutiju od cipela. Odlučila sam otići na jedno daleko, dugo željeno putovanje. Prijateljice mi se rugaju da gdje ću sa "tim bogatstvom" otkad ne pušim. Vidjet ćemo tko će se rugati kad fino sjednem u avion s mamom i pravac Filipini. Imat ću taman dovoljno novca krajem iduće godine, da pokrijem put i hotel. A dame nek' kukaju kako nemaju novaca i dime jednu za drugom.
Kada mi je moj sadašnji dečko prvi put poslao poruku nisam planirala odgovoriti mu uopšte jer sam malo pre toga izašla iz duge i teške veze i nisam želela da se upustam u nova poznastva. Držala sam poruku sat vremena neotvorenu i u jednom momentu sam je sasvim slučajno otvorila i avaj, nisam mogla da seenujem jer to ne volim da radim pa sam odgovorila. Posle nekolika meseca smo započeli vezu i ljudi moji nikad u životu nisam nekog dečka tako volela kao njega, toliko mi osoba odgovara u svemu da se to ne može objasniti. Samo sad kad pomislim na to da sam srodnu dušu našla tako 'slučajno' i šta bi bilo da nisam, nije mi dobro.
Pre neki dan prolazim pored žene koja prodaje cveće na trotoaru i vidim kako joj ispada 100 dinara iz ruke. Priđem, podignem i dam joj i kažem...Gospođo, ispao vam je novac...Ona me pogleda, a oči joj zasuzile. Ja pomislim da je to od hladnoće i pružim joj papirne maramice... Ona mi zahvali i kaže...Nije od hladnoće nego od toga što ste me nazvali gospođom, odavno mi to niko nije rekao... Jedva sam čekala da dođem kući i isplačem se...
U prometnom delu mog grada, gde inače nema nijedne mačke, je jedno mače išlo od jedne do druge osobe koja je prolazila pored njega, mjaukalo i gledalo u njih kao da im kaže da ga uzmu, nisam mogla da verujem kako je pametno jer mace uglavnom beže od ljudi. Ovo je bilo izmoreno i tražilo je pomoć. Naravno da sam ga ponela kući, imalo je polomljen rep i malo oguljenu kožu na glavi. Sad je to moja maca i uvek kad mi skoči u krilo samo pomislim - ko je tebe mogao da baci. I tako je uvek u životu, ono što je nekome višak ili đubre, nekoga drugog mnogo usreći.
Bivši me dečko, kad sam nakon 4 godine prekinula s njim, tražio da mu vratim sve njegove stvari. Ne u stilu dukse i majice koje sam mu pokupila, nego je tražio da mu vratim svaki rođendanski poklon, za Božić, godišnjicu, bilo što. S v e. Spakirala sve u kutiju i fino mu vratila. Meni ne treba nit bi mi trebalo, nadam se da mu je sad lijepo s narukvicama i šminkom koja mu je bila neophodna. Samo sam ponavljala: Bože, zašto si mi tek sad otvorio oči... Užas!
Многи кажу како је брак крај живота. Не бих се с тиме сложио. За мене је живот почео кад сам се оженио, а кад сам постао отац, тада је све употпуњено. „Видећеш, кад дођу деца...“ Кад сам постао отац, постао сам нови човек. Препородио сам се. Бити муж и отац нису само одговорност, већ и срећа, истинска срећа.
Imam HPV, najrizičniji tip. Ušla sam smirena u ambulantu nakon što su me nazvali nakon papa testa, izašla kao da sam na rubu smrti. Nakon pregleda znam manje nego što sam znala prije i uvjerena da umirem od neizlječive bolesti, da me dečko vara iako smo u dugogodišnjoj sretnoj vezi. Nije mi dala nikakvu terapiju. Poslala me na besplatnu kontrolu imuniteta gdje su mi rekli da moram uzimati preparate koji koštaju preko 100e mjesečno... Ili, naravno, sigurno umirem. Nakon konzultiranja sa drugim liječnikom, opet sam smirena. Znam što mi je i da ću biti ok. A ovu spodobu koja me isprepadala želim pitati kako je nije sram? Došla sam kod vas puna povjerenja, a sve sto sam dobila su osude i gomila straha, nijedan odgovor. Jeste li zato studirali i postali ginekolog?