Onaj osjećaj kad iznenada ugledaš osobu u koju si zaljubljen ili dobiješ njenu/njegovu poruku i presiječe te nešto u stomaku.
Djevojka mi ima izuzetno krive zube i vidi se iz aviona. Djeluju kao kljove bukvalno. Molio sam je par puta da je častim onom fiksnom protezom i kaže da neće jer to ne bi bila ona u stvari i da su oni njen zaštitni znak.
Pitaću je još jednom, ako ne pristane, poklonicu joj kantu nek stavi na glavu i otići iz veze.
Pre dve nedelje pozvala sam jednog momka koji mi se već dugo sviđa na kafu, odgovorio mi je i rekao da će razmisliti i da će mi javiti. Javio mi se sinoć i rekao kako se ja njemu ne sviđam i kako mu je glupo da mi daje lažnu nadu. Hvala mu na iskrenosti stvarno, ali plakala sam kao kiša.
Odgajana sam da ćutim i sedim mirno, da se ne mešam u tuđa posla, ne iznosim svoje mišljenje jer sam mala, da ne brukam roditelje u gostima. I onda me posle pitaju kako to ne znam da se izborim za sebe u školi, na faksu, poslu, zašto dopuštam da me gaze? Zato što ste me tako naučili dragi roditelji. Već godinama se mučim da to ispravim...
Ja i moja devojka, ljubimo se, muzika u pozadini i ja njoj otvaram dušu i kažem:"...Kad me tako pogledaš dao bih ti sve što imam", a ona meni na to kaže "Pa nemaš puno zato i nudiš" i kako čovek da je ne voli :D
Mogu da kažem da imam savršen život. Imam 22 godine. Ustajem svako jutro u 6 sati da bih stigao da otvorim svoju fabriku. Renoviram kuću od 500 kvadrata. Imam savršenu devojku i zaprosiću je ove godine na moru. Šta mi više treba? Ništa.
Mrzim ljude na ovom sajtu čija je svrha u životu da komentarišu pravopis...
Moja zaručnica je prošli vikend izašla s prijateljicama vani i kako već to ide, popilo se. Ona ne podnosi alkohol, ne znam zašto je toliko popila, ali nije ni bitno sad. Ono što je problem sa svim ovim je da su njene prijateljice otišle bez nje, ona je ostala pijana ležati kraj ceste!! Polugola, skoro pa u nesvjesnom stanju je ležala, dok su njene "prijateljice" već otišle tko zna gdje! Srećom, meni nešto nije dalo mira i nazvao sam je, ona se nekako uspjela javit i kroz plač mi reći gdje je. Kad sam došao tamo, došlo mi je da zaplačem kad sam ju vidio u onom stanju. Odveo sam je kući, otuširao, presvukao, cijelu noć ostao budan ako njoj nešto bude, lupao glavom o zid razmišljajući šta bi bilo da nisam zvao..kad se probudila i došla k sebi, nisam htio vikat na nju iako sam bio bijesan, samo sam joj objasnio sve šta je moglo biti i u kakvu se opasnost dovela... ne znam kako bih podnio da joj se nešto desilo, place mi se svaki put kad i pomislim na to...😣 je*em ti alkohol i takve prijateljice!
Moja žena zbog traume koju je doživjela nije godimama pričala. Završila je fakultet, čak i radila, sve pisanom komunikacijom, ali iz usta ni riječ. Sve liječnike smo prošli i rekli su da fizičkog problema nema, da je sve u njenoj glavi, barijera koju mora jednom probiti. Ostane ona trudna (iskreno, neplanirano) i bojao sam se kako će to ići obzirom na njeno stanje. Mjesec dana nakon poroda, čujem ju kako se odjednom obraća bebi. Taj glas, ta nježnost, to je sve. Plakao sam od sreće satima. Od tad ne prestaje pričati, a ja uživam u svakoj riječi:)
Supruga i ja smo iz borilačkih sportova, ja bokser a ona džudiskinja oboje bili profesionalci takmičili se osvajali mnoge velike titule. Sin je povukao na nas i on trenira isto boks kao i ja, u istom klubu gde sam ja trenirao 17 godina, obzirom da mi je trener moj dobar drug baš mu se posvetio i jako ga je brzo naučio da boksuje. Nedavno je imao svoj prvi meč sa 12 godina, pobedio je, ali nije to bitno nego već cela ona procedura ulaska u ring, odnos sa trenerom, boksanje, celokupno ponašanje, taj izraz lica kao da mu nije ništa (a us*o se od straha sigurno), odma mi je proletelo kroz glavu moji prvi mečevi i roditelji kako sede na istim tim klupama gde supruga i ja sada sedimo.... Ljudi moji, ja u životu nisam doživeo takvu emociju, skoro sam zaplakao tamo od sreće.