Jedva sam čekala da uhvatim bus i odem do grada gde imamo stan i da se isplačem. Već me u busu uhvatilo i počela sam da tiho jecam i lijem suze. Primetila je jedna baka i pitala što plačem, rekoh: smrtni slučaj. Ne rekoh da sam umrla JA, da je umrlo sve u meni kad me je majka uvredila što nemam decu, a njen mezimac ima ("on je vredan, a ti nisi sposobna muža da nađeš"). Sve se u meni slomilo, jer toj ženi ,mojoj majci, sam bila lojalna i slepo joj verovala, svi misle da je ona divna, a ona jeste svima dobra, ali prema meni je pakosna. Ja ne znam kako nastaviti odnos sa njom, ali odnos ćerke i majke više nije moguć!
Kad sam bila mala, otac je radio u firmi u kojoj su uvijek kasnile plate, mama isto. Otac je jednom preko 6 mjeseci radio bez plate. Naravno, to je uvijek bio izvor svađa i problema. Kad dobije platu sve je davao za kuću, ali to nije bilo dovoljno, mada je on znao reći da previše trošimo. To sam mu uvijek zamjerala. I njemu i mami zapravo, jer su ostali u firmama u kojima su primali bijedne plate i to neredovno, pod izgovorom da su to prije rata bile dobrostojeće firme i da "nemaju kud drugo" jer je sve propalo. Oca odavno već nema s nama, a meni su nažalost rijetke lijepe uspomene... čak i bajrami, sad kad radim i imam novca, ne odišu praznički, jer sam ih u djetinjstvu pamtila po neimaštini i zakašnjelim platama zbog kojih nismo ni te praznike dočekivali normalno. Neka se srame direktori firmi koje su privatizovali poslije rata, a radnike učinili bijedom. Neka znaju da djeca tih radnika i dalje pamte da nisu imala novca za praznike, mature i ekskurzije. I ne opraštamo!
Moja žena ima drugaricu iz detinjstva. Odrasle su zajedno i sada se porodično družimo. Ona je udata za jednog poznatog pevača. On ima trogodišnju srednju školu, a ja imam master i položen pravosudni. Mogu samo da sanjam da priuštim sebi i svojoj ženi stvari koje oni imaju. Nepravedno je. On od bakšiša na jednoj svadbi uzme tri moje advokatske plate. Njegova žena na ruci nosi nakit u vrednosti luksuznog automobila. Nije fer da se neko godinama školuje, da naporno radi i da ne može da priušti sebi ni približno što može neka javna ličnost. Šta ja sutra svojoj deci da kažem kao argument da idu i uče školu?
Rođena porodica, da, dobro ste čuli me se odrekla, pri tome mislim na oca, majku, babe, djedove, sestru, brata, familiju užu i širu, svi sem jedne sestre, pa su se na kraju i nje odrekli. Razlog je taj što sam rođenog brata prijavio za silovanje djevojke sa kojom je bio u neobaveznoj vezi, tačnije, sudu sam dostavio dokaz, nije bila njena riječ protiv njegove, da jeste, možda bih mu i povjerovao jer sam i sam svjestan da postoje zle žene koje su spremne izmisliti dosta toga. On je bio uspješan student, dobitnik sportske stipendije na prestižnom svjetskom univerzitetu, a danas mu prijeti do 10godina robije. Uopšte mi ga nije žao, on jeste moj brat ali sam je to izabrao, meni nikada nije palo na pamet da na taj način povrijedim neku ženu i iskreno, stidim se svih njih, sem moje sestre.
Prevario me je sa deset godina mlađom koleginicom. Svidelo mu se kako je mlada, sređena, nasmejana. Takva sam bila i ja pre braka sa njim, a onda su me stigle obaveze i manjak ljubavi. Nadam se da će ona biti pametnija od mene i opelješiti ga, a ja ću se valjda vremenom vratiti na staro kad već nismo zajedno. Znam da mi je donekle učinio uslugu, ali mnogo mi je teško.
Dok sam bila "usedelica" i "baba devojka" moje poznanice i koleginice bile su u braku i imale decu. Kasno sam se udala, imam 45 godina i sina od 7 godina. One se razvode, brakovi pucaju kao kokice i tek kad ispliva prljav veš, tek sada vidim da je sve višegodišnja laž. Ne znam da li ću ostati sa mužem do kraja života, i meni može da se desi da nađe neku klinku i ode. Jedna je uzela kredit od 25 000 evra pre 2 godine za renoviranje njegove kuće, sad je na ulici sa kreditom jer muž dovodi ljubavnicu. To nije samo emotivna prevara već i finansijsko nasilje. Kao da mu je smrtni neprijatelj a ne majka njihove dece, ne razumem.
Pre dve godine kupila sam stan na kredit. Sve što sam stekla bilo je u zajednici s mužem. Jedna koleginica me je stalno podbadala zbog toga i smatrala me paćenicom jer kako kaže u slučaju razvoda moraću da se dokazujem na sudu šta je zapravo moje. Ona se prošle godine udala, stvarno bogato. Stalno se hvalila skupim putovanjima, garderobom, novim kolima. Pre par dana pročulo se da se razvodi, mora sporazumno, navodno svo to bogatstvo je od svekra i svekrve, muž ništa nije stekao u braku i ona nema prava ni na sta. Ja je čak nisam ni pitala ništa u vezi toga, jer sam dete razvedenih roditelja pa znam koliko je razvod težak, da bi ona iz čista mira krenula opet da me potbada. Samo sam joj rekla da ja makar imam šta da uzmem u slučaju razvoda. Nazvala me je ljubomornom ku*kom. Izvini, na šta da budem ljubomorna?
Familija me osuđuje što sam otišla raditi u Hrvatsku, a iz Srbije sam. Prvo mlada sam nisam ni proživela te ratove i ne znam šta se događalo u tom periodu, a drugo meni je ovde extra. U srb ne bih mogla preživeti, plata od 400€ ne bih se osamostalila ni za 3 veka... A ovde imam plažu, okej posao lepa plata topla klima, stvarno mi se sviđa, upoznala sam i neke ljude. Nema šanse da se vraćam kući nek me osuđuju do sutra.
Sestra je dala poslednji dinar svoje plate da bih ja kupio odelo za maturu jer je otac rekao da je to samo bacanje para. Sestro hvala ti.
Ponosan sam na svoju majku. Upisala je doktorat kao majka troje djece, završila ga je kao majka petero djece. Ono što me najviše zadivljuje je što je pisala doktorat i dok joj je otac ležao spojen na respirator zbog korone- ni živ ni mrtav. Rad je predala komisiji zadnji dan (na krajnji rok nakon 10 godina koje je imala za pisanje), a baš taj dan njen je otac umro. Htjela je odustati od svega, al uz obiteljsku potporu ona je uspjela poslati rad s tugom u očima. Al uspjela je!!! Kako se mogla koncentirati te dane nikad mi neće bit jasno. Svaka joj čast. Majko <3