Ovo prosto moram da podelim sa svima. Muž i ja smo nasledili garsonjeru u centru grada. Do nas u dvosobnom stanu živi baka s kojom smo se odmah zbližili. Tu smo tek par meseci i prošle nedelje saznam da sam trudna. Sreća neizmerna. Sad čitajte pažljivo... Dolazi baka par dana po saznanju vesti o trudnoći jer smo i njoj naravno rekli lepe vesti i kaže... Vi imata garsrnjeru a ja dvosoban stan. Ja sama a vas uskoro troje. Dođite vi lepo u moj stan a ja ću u vaš, ionako razmišljam već neko vreme šta da radim sa njim. Biće mi drago ako prihvatite jer se osećam odlično ako znam da sam nešto dobro uradila. Ne moramo da se mučimo oko zamene ionako ću ostaviti i ovaj stan vama, trebaće vam. A sad mi, deco, skuvajte kafu, umorih se od ovolike priče, pa da se selimo kad budete hteli, da možete da sredite sobu za dete. Ne znam koliko postoji ovakvih ljudi ali naša baka je izuzetna.
Potukao sam se sa isntruktorom vožnje. Stvarno nisam sujetna osoba i ne patim ako mi neko kaže više puta da sam glup, ali proključam na rečenicu tipa ''ovaj kamen tu ima veću inteligenciju od tebe'' ili ''za tebe je uspeh što si naučio sam da otvaraš i zatvaraš vrata automobila''. Ja možda stvarno ne umem da vozim, možda se zbunim pred lakim preprekama, ali mislim da stvarno nisam zaslužio da mi neko vređa inteligenciju pa taman i da je istina da je kamen inteligentniji od mene.
Prošle godine u junu moja djevojka je doživjela saobraćajnu nesreću u kojoj je ostala teško povrijeđena. Oporavak je trajao 7 mjeseci. Ljudii 7 mjesecii... Svaki božiji dan sam visio u bolnici i spavao tamo, s posla letim u bolnicu iz bolnice na posao. Ništa mi nije bilo važno osim nje.. Molio sam boga svaku noć satima da je sačuva.. Cijelo vrijeme bio kraj nje držao je za ruku plakao kao kišna godina pričao sa njom po cijeli dan iako me nije čula.. Mislim da sam pola života tad izgubio, nestalo je pola mene bilo... Završio sam na tabletama nakon toga.. I oporavila se hvala Bogu, sad izgleda kao da joj se ništa nije desilo... I znate šta je uradila? Prije 2 mjeseca me prevarila, kaže da je našla boljeg od mene jer voli nabildane i krupnije momke... A ja smršao od tableta i bolesti koja me snašla nakon njezine nesreće... Želim im svu sreću.. Valjda će je bolje čuvati od mene.
Imam 31god, 2 klinca, bomba ženu, i 5 godina finog braka. Dođe mi tako ponekad da izađem s drugarom da se razmontiramo ko nekad i pokupimo neke ludače slične nama... Al ne moš' više to... Valja biti uzoran otac, meni je ćale pružio lepo detinjstvo, i ja ću mojima minimum toliko. Plašim se samo da me ne savladaju nekad ti demoni u meni majku mu...
Muž i ja smo odlučili da usvojimo jednu devojčicu od 4 godine. Možemo da imamo svoje dete, ali s obzirom da nismo u situaciji da možemo gajiti više od jednog deteta - biramo da ipak usvojimo nju. Jer nam je ta devojčica osvojila srca i duše. Roditelji su je tukli od momenta kada se rodila, do njene treće godine. Kada im je dosadila i kada su se iživeli - odbacili su je u sirotište. Sasvim smo je slučajno upoznali, jer moja prijateljica radi u tom sirotištu, ali istog momenta smo pomislili: "Ovo je naše dete". Ako budemo bili u boljoj finansijskoj situaciji za par godina, svakako da ću roditi još jedno dete. Za sada, mala Jasmina sa prelepim zelenim okicama, crnom kosom i ožiljcima na licu, je naša jedina ćerka.
Kada vas neko prevari u 99% slučajeva nije do vas. Ne znam da li sam bila prevarena. Ali ja jesam prevarila dečka koji mi je ubedljivo od svih bio najprivrženiji, najviše pokazivao pažnju i osećanja, stvarno se trudio. Umesto da sviđanje sa početka kod mene preraste u nešto više, ono se ugasilo. Prevarila sam ga sa svojim najboljim drugom jer sam htela da sa njim popravim poljuljane odnose. U tome smo uspeli, bolje se družimo, na taj račun se šalimo, niko ne zna i nismo odnos zbog toga uništili, a oboma nam je lepo bilo. Taj bivši dečko nije saznao za prevaru, nema potrebe, a raskinula sam odmah posle. Prevara se slučajno desila i još pre toga sam nagoveštavala da će doći do raskida. Sve u svemu, ljudi smo, prevara se desi. Kad budemo bili sa pravom osobom, pojam prevare nikome neće biti ni u malom mozgu.
Jedva sam čekao da napunim 18 godina i da položim vozački jer sam bio lud za vožnjom i vrteo sam tatinog Jugića kao dete šerpu još u osnovnoj školi. Konačno dođe i taj dan, položim iz prve, tata mi kupi Golfa dvojku i ja krenem da se bahatim. Pretičem preko pune, ne poštujem znake, prelazim na crveno, ne poštujem ograničenja... Ćale je pokušao da urgira preko prijatelja u policiji da mi oduzmu dozvolu, ali nije uspeo. Pokušao je i da mi onesposobi auto, ali nije uspeo. Pokušao je da normalno priča sa mnom, ali mu ja u svojoj oholosti nisam dozvolio. Tri dana pre mog dvadesetog rođendana dam gas ispred raskrsnice jer mi se učinilo da nema nikoga i pokupim dete koje zbog mrtvog ugla nisam ni primetio. Toliko sam se uplašio da sam jedva izašao iz kola, a dete leži svo u krvi i plače. Zamalo da završim u zatvoru, ali bih dao i da me ubiju samo da dete ostane živo. Na svu sreću dete je i dan danas živo i zdravo i više nije dete nego već formiran čovek, a ja od tada nisam više seo za volan.
Ista sam tata, imamo istu narav, isti smisao za humor, volimo da sve bude na svom mjestu, mrzimo iste sitnice, vozim auto isto kao i on točno na isti način, čak studiram elektroniku isto kao i on isti faks i išla sam u istu srednju kao i on i svi kažu da smo isti, sve to nebi bilo čudno da mene moj tata nije ostavio kad sam imala 3 godine i odrekao me se, a ovo mi je očuh. Nemate pojma koliko smo sretni kada nam kažu da sam njegova slika i prilika. Nosim njegovo prezime i ponosim se tim. Volim te tata❤️
Bavim se crtanjem, radim grafitnim olovkama i realista sam, na dosta konkursa sam uzimao prva mjesta. Ljudi često naručuju portrete, ovdje malo ispravi ovdje produži malo proljepšaj, sve je super do trenutka kada im kažem cijenu, svi očekuju da se uradi perfektno i da cijena bude ispod svake granice ili po mogućnosti da ne plate ništa. Ljudi gledaju na to kao da uzmem papir nekolika puta olovku i za 15min završim a u stvari mi minimum treba 15 dana dobrog rada. Ispoštujte ljudi nečije vrijeme i trud, ispoštujte što me bole leđa za to vrijeme koje provedem radeći vaše face, to što imam 18 godina ne znači da nisam sposoban da procijenim koliko vrijedi taj moj rad (okvirno portret a3 formata 60km ili ti ga 30€) . Brate to što si sirotinja u glavu nije moja stvar.
Par dana pre nego što sam se porodila, muž mi je poginuo u saobraćajnoj nesreći. To je bio najboljniji događaj u mom životu koji je uticao na moje psihičko zdravlje. Bebu sam rodila, ali nisam bila u stanju da je izdržavam, pre svega jer nisam bila psihički stabilna, a i zbog finansijske situacije. Našu ćerku je usvojio jedan par koji nije mogao imati dece. Od tada je prošlo 14 godina. Ne žalim zbog te odluke, srećna sam jer znam da živi uz mamu i tatu, ali ipak nije prošao ni jedan dan, a da ne pomislim na nju, svog pokojnog muža i na život koji smo trebali da imamo zajedno.