Moj šef je mnogo kul tip. Svaki put kada sam tražio povišicu, dao mi je. Svaki put kada sam tražio slobodne dane, dobio sam ih. Juče sam od šefa dobio kola. Da, radim kod oca u firmi.
Mom dedi je najveća želja bila da se moja sestra uda za popa (sveštenika).
Deda je preminuo pre 5 godina, a moja sestra se za nedelju dana udaje za čoveka koji se preziva Popadić.
Deda ipak ti se žalja donekle ostvarila.
Sutra idem da se nađem sa bivšom sa kojom sam se mnogo voleo. Sad je problem bio oboma mesto i vreme. Jer npr. kad smo se svađali birali smo jedan parkić jer nam je blizu i zabačen pa smo se tu dernjali jedno na drugo, a posle mirili. Ili u gradu ako se nađemo to je znak da idemo negde u neki bioskop. Vreme je imalo veliko simboličnost isto, da li je u toku dana ili uveče. Pošto se u dušu znamo zbog gomilu uspomena pažljivo smo birali mesto da "ne damo znak drugom". Al' dolazi drugi problem. Šta da obučem. Ako se lepo obučem znači da sam se spremao, ako neki dronjak stavim znači da sam žurio ili zaboravio na izlazak. Onda ako sam se obukao "lepršavo" znači da će mi biti hladno i da ću joj tražiti da se grlimo i grejemo. Svaku moju reč i osmeh moram pažljivo da isplaniram jer glumim ponos i inat jer nam je raskid bio nesporazum, ali se volimo idalje. Idalje glumim hladnoću a ne skidam ceo dan osmeh sa lica jer sam presrećan što ću da je vidim :D
Moraću da raskinem vezu od 3god, i ostavim devojku koju mnogo volim. Stvar je u tome što za mesec dana završavam fakultet, uzimam diplomu i ostale papire. Jezik sam već naučio a poslove i šta je potrebno da odem u Norvešku gledam odavno. Tatin drug tu živi, i mogu kod njega da budem dok se ne snađem. Ja više nego išta hoću da odem tamo sa devojkom, ali ona ima previše ''tereta'' ovde. Neće da ostavi tatu i mamu, jer to bi ih slomilo (što je po meni kretenski) kako će oni bez nje, šta će da rade bez nje. Ima babu i dedu, zdravi su ali ih često obilazi. Kada god se pokrenula tema o mojim planovima završilo se sa videćemo. E pa sad se to bliži... Ja planiram da kroz 6 meseci već odem. Ona je dobrodošla, ali ja zbog ljubavi i nečije nostalgije (ne ostavlja bolesne roditelje, ili slično) ne želim da radim ovde za 50ak hiljada i krckam do kraja života. A ni njoj ne cvetaju ruže, ima visu školu i radi za platu od 300e, minimalac a ostatak na ruke.
Cijelog života su mi govorili da novac i ono materijalno nisu važni za sreću. Vjerovao sam im, i slušao. Kada sam našao prvu curu, i sa njom otpočeo zajednički život živjeli smo skromno, prosječno, ponekad ispod prosjeka. I bio sam uistinu sretan jer sam život dijelio baš sa njom koju sam volio više od sebe samog. Ali onda počnu loši momenti. Ja ju zaprosio, ona odbila, sve činio za nju, a ona na kraju našla drugog i ostavila me. Poslije 'nas' više nijednu curu nisam ni pogledao. Nastavio sam radit na svom poslu i iz zezancije konkurisao u jednoj poznatoj stranoj firmi, bez nade da ću posao tamo stvarno i dobit. Ali nekim čudom, uspio sam! Sada imam plaću od 5000 € + plaćen prekovremeni rad. Kupio sam nov stan, nameštaj, auto, odijela, putujem, jedem na najboljim mjestima, svoje sam obezbijedio. Poanta priče: Sreća je individualna stvar, nije svakome sreća u ljubavi. Nekome je baš u materijalnom. Nekome ljubav nije suđena, te sreću mora tražit drugdje.
Posle 2god veze na daljinu oboje smo ponovo u našem Beogradu! Ona upisala master u Španiji, ja u Nemačkoj. Smuvali se kao brucoši i mislili da će sve pući kada odemo, ali uspeli smo. Sećam se tog 25. avgusta pre 2god kada sam prvi odlazio na avion. Kada mi je rekla: ''Ajde šta, blizu je Božić'' jer tada smo imali prvi raspust i mogućnost da se vidimo. Hteo sam da zaplačem jer sam mislio da je poslednji put vidim na taj način, pošto sam slušao hiljadu primera kako su te veze pucale. Ali najviše čemu mogu da zahvalim i uvek ću biti zahvalan su aviokompanije! Ko god da je smislio one ponude, last minute, lowcost i sve ostalo, do neba mu hvala. Da nije bilo toga ne bi se ni za praznike viđali, pošto oboje nismo imali dovoljno da idemo nazad za BG, ali smo makar uspevali one karte za 20, 30e između naših gradova da koristimo.
Ukrao sam sve zahvalnice i priznanja iz bolnice jer su namerno držali majku u čekaonici 2h jer ih je mrzelo da joj daju inekciju odmah, nakon upotrebe povišenog tona ubrzali su rad i završili za 5min, od sada samo NASILJE. Osuđujte slobodno...
Da sam napravio dete kada sam poslednji put imao seks, pre neki dan bi to dete krenulo u 1. razred osnovne škole.