Upozorio sam čovjeka koji je doveo psa u baštu restorana da mi se djeca boje psa i da ga odvede iz naše blizine. Naravno ignorisao me kao da nisam ništa rekao. Pas je krenuo i skočio na trogodišnju kćerku, oborio ju je i udarivši glavom o kamenu ogradu ona je vrisnula, a potom ostala bez svijesti. Kćerku nakon operacije sad vodim kod psihijatra, a ispostavilo se da je dobila epilepsiju tog dana od straha. Uništen mi je život i meni i cijeloj porodici i pokrenuo sam opširnu tužbu i neću kretenu dati mira, cijeli život ima da mi plaća sve troškove liječenja, a sve u svrhu, da mu nikad ni na um padne držati životinju koju ne može i ne želi kontrolisati. Svakome bih savjetovao; ne patite životinje svojim kompleksima i prohtjevima, koliko god životinja bila razumna i dresirana ona je ipak životinja koja svojim bezazlenim instiktom nekome zbog vas, može uništiti život.
Prošao je onaj nagori period prva tri mjeseca od poroda-grčevi, nespavanje, konstantno dojenje, teški oblik mastitisa, prihvaćanje da su moji interesi i donedavni hobiji sada u 64. planu, da posao s kojeg sam teška srca otišla na porodiljni isto više neće biti glavni u mom životu kada se vratim. Napokon shvaćam koliko volim svoju kćerkicu, volim provoditi dane s njom, volim trenutak kada moj dobri muž dođe s posla pa se nas troje izmazimo i izgnjavimo našu malenu...Zahvalna sam, što god to da je i postoji, na ovom životu, zaslužila sam ga nakon puno, puno godina loših partnerskih odnosa i lošeg primjera obiteljskih odnosa. Volim svoju malu obitelj, čuvati ću vas i biti uvijek uz vas <3
U telefonu svog dugogodišnjeg dečka sam stalno nalazila poruke raznih devojaka,sajtove za upoznavanje itd. Uvek mu je izgovor bio kako drug često koristi njegov telefon, a taj drug je to uvek potvrđivao, plakao i molio me da mu poverujem i da ne uništavam vezu sa tako "divnim čovekom", plus što ću zbog njegove gluposti povrediti dvoje odrasle dece iz njegovog prvog braka i da će svi troje ostati na ulici jer samo ja radim i finansijski zavise od mene. Da bih došla do kraja tog začaranog kruga sve te brojeve sam upisala u svoj telefon i svaku ponaosob pozvala, opisala svog dečka, rekla da nisam besna na njih jer smo pre par dana raskinuli, ali da ih zovem iz dobre namere da se testiraju na AIDS, jer sam ga zbog njegovih afera i ja dobila, a da dugo nisam znala(laž). Sve su paničile, plakale i priznale da su spavale sa njim, jer ih je plaćao (MOJIM) novcem. Razgovore sam snimila, njemu poslala i odselila se. On ne prestaje da zove, preti, moli, kune.. Ali sa njim više ni za živu glavu..
Kada sam počela vezu sa sadašnjim dečkom, stalno sam bila sredjena, full našminkana, kosa opeglana, dugi nokti, manikiri, pedikiri itd. Međutim on mi je stalno zvocao što se toliko sređujem i što mi dugo treba da se sredim. Zatim da on ne voli puno šminke i više voli cure u trenerci (mada zašto onda takvoj nije prišao nego meni napucanoj?). Kada sam vremenom prestala sa svim tim stvarima on sada gleda druge cure, sve napucane, sa kilo šminke i stalno mi komentariše da se ne sređujem više. 5 godina ga trpim, dosta mi je.
Cure ovako: da bi živjele bogato morate naći nekog dečka u usponu, ali koji još nije bogat. Biti uz njega u dobru i zlu. Puno se žrtovati i onda će on misliti da ga stvarno volite i s vremenom će vas oženiti.. Pokrenuti posao obogatiti se... On će misliti da je našao skromnu i finu djevojku a u biti momci istina je da smo sve materijalistice i sve smo s vama radi lijepog života i para.. Evo tako sam se i ja pretvarala i sad uživam. On? Naivan ko sajla, ludi za mnom. Moji šute, ja šutim glumim finu, a u biti sam i ja tu samo radi lagodnog života. Mi žene smo odlične glumice.. Spremne smo preći sve i svašta da živimo kao carice.
Od kad je postalo normalno da se deca rađaju posle 30. godine... Devojke, najveća plodnost je u 25. godini, posle se enormno smanjuje, sa 40 god. je nekih 5%. Pored toga, što su žene starije veće su šance da se dete rodi sa nekom anomalijom. Dozovite se pameti i mislite na vreme o svojoj budućnosti. Čovek ima 2 najbitnija nagona a to je nagon za samoočuvanjem i nagon za očuvanje vrste. Mislite o tome na vreme.
U braku sam sa jednom prelepom ženom već 10 godina, imamo jednu prekrasnu ćerku i baš nam je lepo. Sećam se, još davno pre, da smo ludovali, zabavljali se. Došlo je i to vreme, zaručio sam je, ona je rekla "Da". Bio sam presrećan momak. Prošlo je nekoliko meseci i već smo se spremali za naše venčanje. Bio je to dan prije svadbe. Izašao sam sa drugarima u neku kafanu, tamo smo slavili što se sutradan ženim, bili su srećni zbog mene. Malo se to i omaklo, zapili smo se previše. Kasnije prišla mi je jedna devojka, bila je malo mlađa od mene. Ispričao sam joj kako se sutra ženim, češtitala mi je na tome. Kasnije smo završili kod nje u stanu, ljubeći se. Nisam se osećao nimalo krivo zbog toga. Ujutro sam se probudio oko 6 sati. Ona je već skuvala kafu i napravila mi doručak. Rekla mi je da požurim kući i da obučem odelo. I sećam se, na izlasku iz stana kako mi je rekla "Srećno u braku, čuvaj svoju ženu i voli je, vidim da si dobar čovek i verujem da ćete uspeti". Samo sam pocrveneo i otišao.
Kad sam imala nekih 13-14 godina, tata je čuo kako se sa sestrom od strica smejem dok joj pričam kako mi je neki dečko prišao da se upoznamo (prvi put) . Tata me odvojio na stranu i strogo objasnio da je tom dečkiću trebala petlja da bi mi prišao, kako ne treba da mu se rugam nego da se zahvalim. Taj razgovor je oblikovao moj stav prema muškarčima. Bila sam zgodna i dopadljiva, pa su momci često i prilazili. Nikad nikoga nisam drsko odbila, nikad nisam imala nikakav problem - a kretala sam se među kojekakvim budalama, i nadam se da nikoga nisam ni povredila. Hvala, tata.
Godinama ne uspevam da budem u ozbiljnoj vezi, verovali ili ne to je zbog jednog jedinog pravila a to je "ne radi nekome nešto što ne bi voleo da taj drugi radi tebi". Devojke sa kojima sam se zabavljao su iz totalno različitih sfera i životnih stilova (dakle ne radi se o tome da uvek nalazim isti tip devojke i da je uvek ista priča) . Ali je jedno uvek bilo zajedničko za sve, jer na moje pitanje "a šta bi bilo da sam ja to uradio" dobijao sam odgovor tipa "naljutila bih se, oterala bih te u 3 lepe itd.. " i kada bih pitao zašto onda to ti radiš, dobijao bih brda, gomile opravdanja i izgovora. Jednostavno mi je muka od takvih debila koji uvek imaju opravdanje i izgovore za svoje greške, a pritom uopšte nemaju mozga da prihvate da su pogrešili i nešto nauče iz toga.
Pre par godina moja prijateljica se udala za nekog, malo je reći, smešnog dečka. Uvek je bio nebitan, nizak, mali, mršav, ružan... Čestitala sam joj i poželela sve najbolje, al sam u sebi razmišljala kako je totalno uništila život pored njega. Bio je poljoprivrednik i seoski stočar. Nakon godinu dana, ona se porodila, rodila mu je ćerku. Nakon porođaja izgubila je par prednjih zuba, i imala nekih 15 kilograna viška. Ja sam se u međuvremenu udala za lepog, zgodnog, jako privlačnog dečka. Rodila mu dete I dobila nekih 7 kilograma viška. Nju je njen muž tretirao kao kraljicu, njihova ljubav se iz daleka videla. Dok je mene moj izbegavao na široko, i rekao mi da sam debela. Čini mi se da sam ja svoj život uništila a ne ona. Sad joj zavidim.