Pre neki dan sam dobio poziv iz škole, mom sinu učiteljica je smanjla vladanje jer je vratio šamar djevojčici koja ga je prva udarila radi neke dječije rasprave, otišao sam u školu i rekao učiteljici "zadnji put kada sam provjerio ustav pred zakonom smo svi jednaki" ako djevojčici ne bude takođe smanjeno vladanje tužiću školu, ispada da neko može tući nekažnjeno moga sina samo zato što ima dva testisa među nogama, da se razumemo protiv svakog sam nasilja ali kada te neko udari imaš pravo da se braniš bez obzira ko to bio, sistematski se uče djevojčice da mogu da udaraju dječake bez ikakvih posljedica, i u šta će ta djeca narasti?! Moj sin je učen da nikoga fizički ne napada i da se sve može rešiti dialogom ali ako je fizički napadnut da se brani.
Nemojte više sa tim "sama si ga birala". Da, jesmo same birale, ali... Birala sam momka koji je bio oličenje dobrote, ne samo meni, već svima! Birala sam momka koji jedva čeka decu. Birala sam momka koji obećava miran život. Birala sam momka koji mi je brisao suze, znao da zagrli, uteši. Birala sam momka koji je znao da najviše volim da pričam, o bilo čemu. Birala sam momka koji se kleo da nikad ruku na mene neće podići... Dobila sam muža koji po celo popodne i noć bulji u telefon, kad tražim razgovor ja sam naporna, "uvek ima bitnijh tema za razgovor" od one koju ja započnem, a kad tražim temu dobijem ćutanje i ignorisanje. Dobila sam muža koji hoće samo da mu ćutim, skratim jezik i izigravam sluškinju. Dobila sam muža koji mi se podsmeva kad zaplačem, ili u najboljem slučaju pravi se da me ne vidi. Dobila sam muža koji kad ga budim da pomogne oko deteta koje gori od temperature dobijem pretnje batinama. Da, kriva sam, sama sam birala...
Pušači su za mene smradovi niže klase pa samim tim i moja žena, kad bi mogo nabijo bi joj cjelu kutiju u usta, 150 evra troši mesečno na cigare a meni nabija što vozamo 15 godina staro avto, pa vi sad vidite kako ona mesečnu ratu profurlija kroz pluća.
Dok se dečko presvlačio u kabini gde je isprobavao majice, virila sam kroz rupice da vidim kako mu stoji jer mi nije dao da ga vidim pod tim reflektorima jer je debeo ali kad sam u tom trenutku kad je skinuo majicu videla koliko je užasan i debeo smučio mi se. Od tad pokušavam to da zaboravim ali ne ide i nikako me ne privlači seksualno. Gadi mi se.
Pre dve godine sam počeo da se viđam neobavezno sa jednom devojkom koja pritom uopšte nije u tom fazonu. Pomenuću da sam oženjen i imam decu. Mislio sam viđaćemo se 2, 3 meseca i kraj. Međutim svaki put me je sve više privlačila. Dugo mi je bilo svejedno i mislio sam samo na sex. Posle sam počeo da uživam. Međutim devojka je mnogo više od sexa.. Obrazovana, pametna, kulturna, lepo vaspitana i za današnje vreme normalna i drugačija.. I prija mi toliko da sam samog sebe sklanjao od razgovora sa njom. Čak sam se i povlačio na mesec dana.. Nisam joj davao povoda da me zavoli, nisam joj nikad ništa kupio. Mada znam da ima emocije. Pre neki dan sam joj pijan poslao poruku da je želim zauvek.. Ne znam šta da radim a, nikad ne bih ostavio porodicu.
Živim u studentskom domu i nijednom cimeru nisam ustupio sobu kad su probali dovesti neku djevojku. Što bi ja sad usred noći trebao izlaziti iz sobe nekuda samo da on zadovolji potrebe. Previše cijenim svoj san. A protu-usluge mi ne trebaju.
Dopisivao sam je 6 mjeseci sa jednom djevojkom, muvali se, pričali do 3 ujutru međutim nikako da se vidimo jer je ona imala izgovore, i sretnem je u gradu jedan dan. Krenem da je zagrlim i ona se odmakne od mene i vrisne, gleda me kao da sam poremećen. Kažem joj: "Hana pa ja sam". Ona me gleda kao tele i kaže: "Ko je bre Hana jesi li ti lud, ja sam Ivona!". Njene drugarice se smeju, kažu pomješao si momak nešto. Ja vadim telefon i pokazujem im profil sa kojim sam se dopisivao. Ta cura prebledila, kaže to su moje slike ali to nisam ja, zatim mi pokazuje njen PRAVI profil. Kada sam došao kući svašta sam napisao tom catfishu i blokirao sam lažan profil. Užasno se osjećam.
Počela sam prije mjesec dana da radim na novom radnom mjestu. Prvi put pita me koleginice koliko imam godina, kažem 33. Ona na to komentariše: "Već toliko godina a nemate djece? Zašto nemate? Vrijeme da se ti i muž bacite na posao". Samo sam joj hladno odgovorila da smo pokušavali ali da sam imala 8 pobačaja. Izgledala je kao da joj je izuzetno neprijatno nakon toga i sada me izbjegava. Ne postavljajte neprijatna pitanja ako ne možete da podnesete neprijatne odgovore!
Upravo sedim u parku ispred Tiršove, dok čekam da se bratu završi operacija. Sa moje desne strane, Institut za onkologiju, toliko mladog, a bolesnog sveta. Samo hoću da Vam poručim, budite srećni ukoliko ste zdravi.
Jedna djevojka me je pozvala da idemo zajedno na maturu i odbio sam jer se ne družim sa njom i ne sviđa mi se, a i htio sam da pitam jednu curu koja mi se dopada. Svi me gledaju kao zlikovca jer sam je odbio jer me je pitala pred svima u prepunom holu škole i kada sam rekao: "Hvala ti ali ne mogu jer već imam nekoga u planu" ona je počela plakati. Još je gore zbog toga što je ona osoba sa invaliditetom (nema jednu nogu) pa je svi žale i meni govore da sam stoka jer sam ju odbio. Ne želim da idem na maturu sa nekim iz sažaljenja, smatram da sam bio pristojan, nisam bio drzak niti bahat. Fino sam joj odgovorio. Međutim sada svi misle da sam loša osoba i skroz sam izgubio volju da se uopšte i pojavim na maturalnoj večeri.