Kao sestra osobe sa posebnim potrebama priznaću vam sledeće: kad bi saznala u trudnoći da nešto nije u redu sa plodom momentalno bi prekinula istu. A sada svi koji osuđuju neka se jave u centar za socijalni rad i usvoje po jedno dete sa posebnom potrebama da pokažu koje su veličine.
Ništa me više ne boli nego kad upoznam ili vidim te američke tinejdžere. To nasmejano, s pravim zubima, s najkvalitetnijom odećom koju imaju na pretek, to ide u vrhunske škole i na svakojake vannastavne aktivnosti, angažuju se gde stignu, osmeh od uva do uva. I tako jedno 90% njih. Najveći problemi im nastaju u glavi jer svega imaju na pretek.
A ovde kod nas na Balkanu roditelji za obične proteze nemaju novca, na fakultetima se rinta da bi se posle radilo za 400 evra ili bežalo za Nemačku. Vrhunac dana nekima predstavlja svađa u zadruzi. Mi se ovde borimo sa problemima kako preživeti i gde novac zaraditi, dok oni preko okeana uživaju.
"Sinko, šteta što u vojsku nisi išao. Tamo se postaje čovek i gradi se karakter, ovako si samo vucibatina koja nikako ne doprinosi društvu". Moj ujak. Propalica, alkoholičar bez ijednog dana radnog staža. Ja doktor nauka sa 27 godina života.
Jednom mi je mama napravila kolač.
Nije mi se svidio ali ja sam sve pojela i rekla da je bio odličan. Moja mama je nastavila raditi taj kolač misleći da se meni sviđa. Danas 13 godina nakon toga taj kolač mi je najdraži i tjeram je da mi ga radi. Nisam htjela rastužiti mamu a kolač je odličan. Vrijedi nešto probat više puta jer prvi dojam nije uvijek isti kao drugi.
Devojka i ja živimo zajedno već skoro godinu dana, zbog faxa u Beogradu i neverovatno sam se iznenadio koliko jela ona zapravo zna da skuva. U vezi smo skoro 3 godine i znao sam samo da ume da skuva vrhunske špagete. A ne samo da je "pokupila" recepte od svoje majke i da ih sprema sa istim kvalitetom, već zna i nekoliko recepata od moje majke, par mojih omiljenih jela. Ne mislim da je ženama mesto samo u kuhinji, daleko od toga, ali me je kupila ovim za ceo život. Neverovatno mi je simpatična zbog toga što se trudi, a kaže da se trudi da nam bude kao kod kuće. I stvarno jeste :) Obožavam je :)) Uzgred, umem i ja ponešto da skuvam ili ispečem ;)
29 mi je godina, prvi put sam u vezi. Prva veza, prvi seks, prvi poljubac. Ona je 7 godina mlađa, već je prošla to sve, ali se slažemo super. Problem je okolina. Njeni obitelj i prijatelji joj govore da, pošto sam "stariji i iskusniji" samo koristim svoj "šarm i iskustvo" da ju obrlatim, na što se ona nasmije, a privatno me zeza kako je bilo upravo suprotno. Meni moji ljudi prigovaraju što si ne nađem nekog svojih godina, a najglasnija u tome je jedna od mojih prijateljica, samohrana majka, koju je lik ostavio kad je zatrudnila. Ja se smijem na to jer me nijedna od mojih vršnjakinja do prije 2-3 godine nije htjela ni pogledat, ali sad, same i bliže tridesetima, bune se jer im je mlađa uzela rezervu pred nosom.
Kada malo bolje razmislim koliko sam ja ustvari srećna devojka, imam jaku gustu crnu kosu, jake lepe obrve, nemam potrebe za crtanjem, ili nadogradnjom. Samo se umijem i izađem napolje, ni ne šminkam se.
Najviše volim kada me zauzeti momak odbije, pa onda upotrebim svu moć da ga osvojim i naravno uspem, muškarci su isuviše laki a ja volim izazov.
Jednom prilikom sam iz kluba došao kući u 4 ujutru toliko pijan, da sam na vratima ćaletu pokazao ličnu kartu da bi me pustio unutra.
Toliko je počeo da mi se sviđa vlastiti izgled, samopouzdanija sam i nekako baš volim sebe u zadnje vrijeme.😊