Upoznala sam dečka koji je ginekolog. Kad smo započeli vezu nije mi to bilo bitno, ali sad kako postaje sve ozbiljnije mogu da vidim nas u braku, u svakom smislu mi odgovara i kao muškarac i kao partner. Ali u zadnje vreme je počelo da mi se mota po glavi to što je ginekolog, on svaki dan gleda 20 golih žena, šta ako sa nekom nešto više i proba, ne znam. Ne znam šta mi je činiti, da li nastaviti sa njim vezu, ili prekinuti sad dok nije kasno?
Ležim i razmišljam, imam 26 godina, uskoro ću i 27, srećna sam, jer su svi moji živi i zdravi. Imam posao koji i nije bio baš ono što sam želela, ali je lepo plaćen i kolege su zaista divne. Društveni život mi je okej, izlazim s vremena na vreme, ali sve više sebe uhvatim da razmišljam kako su sve moje drugarice i drugovi ili u braku i imaju dece ili u dugim vezama, a ja sama već godinama unazad. Fali mi neko, volela bih da imam nekoga sa kim bih mogla da isplaniram i najobičnije putovanje, jer duže vreme nigde nisam ni mrdnula, a i sa kim kad svi imaju svoje prioritete. Ne znam šta nije u redu sa mnom, niti mi ko prilazi, niti mi ko piše, prosto se osećam nevidljivom. Krivo mi je jer su mi najlepše godine prošle, a i prolaze, u samoći. Život mi se sveo na kuću i posao, a to nikada nisam želela. Plašim se činjenice da je to, to, da je ovo moj maksimum i da će moj život biti zapravo ovo, kuća, posao i razmišljanje.
Brat je letos zaprosio devojku, ona je predivna i prelepo idu zajedno, tu su jedno za drugo u dobru i zlu. Pre nje je bio drugačiji, ne mogu reći neozbiljan ali pravio je sranja i prošao sve i svašta, ali ja sam ga volela i takvog. Kada je upoznao nju na njegovom licu se vidi sreća, mir i spokoj, nešto što pre nisam viđala često, srećan je, vidi se, naučila ga je jako bitnim stvarima i zahvalna sam na tome jer ih oboje volim mnogo i ona mi je kao sestra❤️
Umjesto nove šanse, koja mi se tada pružila, ja sam izabrala naviku i sigurnost.
Nova šansa je bio obrazovan, inteligentan, simpatičan i bogat momak, koji mi se svidio i koji je, čini mi se, bio moja srodna duša. U svemu smo se razumjeli, fizički kontakt nikad nismo ostvarili.
Navika i sigurnost je bila moja dugogodišnja veza iz studentskih dana, momak s kojim nemam dodirnih tačaka, neambiciozan, siromašan.
Nisam imala hrabrosti da presječem i sada imam jedan neispunjen, nesrećan brak i muža koji bi, da mogu da vratim vrijeme, bio ostavljen tad, kad bi je bio momak. Najmanje je, u svemu ovome, bitno kako bi ta nova šansa završila!
Suština je u tome da se opet suočavam s nedostatkom hrabrosti, ne usudim se da kažem da želim razvod.
Prođe mi život u kukavičluku i neispunjenim očekivanjima! Plašim se promjena, čak i kada se gušim u stvarnosti.
Prvi put sam trudna i bližim se petom mesecu. Znam da je za svaku ženu drugačije iskustvo i da neke žene zaista nemaju neke tegobe, al pomalo i strašno što svaka žena opisuje trudnoću kao savršenu, pa onda žene osećaju krivicu ako se ne osećaju tako. E da vam kažem stvari koje vam i pored čitanja i razgovora sa mnogo žena, niko ne govori, kao da je to sramota. Da, normalno je da ponekad malo krvarite ukoliko vas stomak ne boli jako. Mora postojati konsultacija sa doktorom, ali stres bi bio manji da sam to znala. Da, kad kijate videćete sve zvezde od toga kako će vas zaboleti mišić materice. Da, drugo tromesečje je mirnije, ali ja evo danima ne mogu da se namestim od neprijatnosti i tupog blagog bola od širenja materice. I kad to sve kažem mužu, on me gleda kao da sam pala s marsa jer sve žene pričaju kako je divno. Žene pričajte i pripremite druge žene i za ove stvari. Ne čini vas to manje majkom, da manje želite dete, da ste osetljive i slabe. To je prosto normalno i prihvatite to.
Jako mi je bitno da budem bolja od svog partnera u svemu. Da imam bolji posao, veću platu, nekretninu na boljoj lokaciji, da budem lepša, zgodnija i razumete dalje. Pre desetak godina sam bila u vezi sa momkom koji je stvarno bio bolji od mene u svakom aspektu. Studirao bolji faks, njegovi su imali više novca a pritom je radio kao DJ da ima za džeparac, bio je prelep kao Alen Delon iz mlađih dana, zgodan. Iako me je on tretirao kao princezu, mene je ta njegova savršenost ubila u pojam i nabila komplekse za čitav život. Otad mi ne pada na pamet da imam momka koji me šije u svakom pogledu. Moj verenik je onako ružniji od mene, zarađuje dobro ali manje nego ja, nema svoju nekretninu. Bilo mi je dobro dok nisam saznala da će uskoro dobiti povišicu i samim tim će zarađivati skoro 300 evra više. Planira da uzme kredit i kupi stan koji se nalazi na boljem mestu od mog. Baš me trigeruje.
Imam problem u braku i iskreno ne znam kako da ga definišem, ja imam 35 godina muž 41, znači relativno mlad bračni par, imamo dete od 8 godina ali on od korone tačnije 2021 kada se razboleo i ležao 18 dana na kiseoniku u bolnici više nije isti, postao je letargičan, odjednom je postao vernik, sve postove drži i to onako baš strogo, po celoj kući okačio ikone, seks nemamo više od 2 godine, ne smem ni da pitam, niti on traži da imamo odnos, proveravala ga, kontrolisala mu telefon, lap top ništa, nikakav porno sadržaj, samo politika, neke verske propovedi na ju tjubu i po malo sport, sa detetom se normalno ponaša tu nije bilo promene ali prema meni je postao rezervisan, ne pamtim kada me je dodirnuo makar ovlaš, nije agresivan čak šta više ima neku čudnu monašku mirnoću. Iskreno to više nije moj muž nego monah, ne znam šta da radim, da pokušam da ga nagovorim da ide kod psihijatra i popadija tako ne živi i ona ima redovne odnose i komunikaciju sa popom.
Upoznao sam divnu devojku majku dvoje dece. Ona je u 6 mesecu trudnoće ostala sama tj njih troje je napustio njen muž bez traga i glasa, mada mi je pričala da ga je tražila ove tri godine, ali bez ikakvog uspeha. Par puta je rezervisala vožnju na bla bla pa tokom puta smo baš dosta pričali i otuda naše poznanstvo. Nikad nisam hteo da naplatim pa me je par puta svratila na kafu. Kad god imam vremena svratim do nje da vidim treba li joj šta iz grada da joj dnesem, klincima uvek kupim neku igračku ili slatkiš oni se tome veoma obraduju pa se onda sa mnom igraju dok ih ne savlada san. Jednom prilikom mi je rekla da joj je simpatično što se igram sa njenom decom. Ja imam 21 godine a ona 29, nikad sebe nisam smatrao toliko ozbiljnom osobom ali kada mi je ona rekla da se pored mene oseća sigurno nekako sam se promenio kao osoba koja je postala još pouzdanija i pravi oslonac. Pre neki dan kada me je pratila do vrata me je poljubila kao da je osetila pravu ljubav u nama.
Bivša žena mi je potrošila grdne pare na putovanje i luksuzne hotele tokom 9 godina braka i na kraju me ostavila. Sad imam curu i nema šanse da ću cenat da dam na te gluposti više iako ona govori da odemo negdje i podijelimo troškove. Dobro sam se opekao.
On trogodišnja škola, ja fakultet. Nikad mi to nije bilo bitno, dok nisam uvidjela da je zaista bitno. Jedne prilike me toliko izvrijeđao, ni za šta, kao niko u životu, a voljela sam ga, najviše na svijetu. I dan-danas ga volim, ali neću preći preko nekih stvari, princip je princip.