Prijava komentara

     Zašto želite da prijavite ovaj komentar? (Primer: vulgaran, uvredljiv, irelevantnan,...)
Prijavi Nazad
Vaša ispovest je uspešno poslata i uskoro će se naći u sekciji Budi Admin.
Ne možete ostaviti više od 1 ispovesti dnevno.


#2606122
20 Jul 19
Sa svojim mužem, počela sam da se zabavljam već u srednjoj, a kasnije smo bili i na istom fakultetu, nikada nije bilo svađe između nas i naša veza stoji na čvrstim nogama. Nismo hteli ništa jos da planiramo dok ne završimo školu, ali desilo nam se, zatrudnela sam i odlučila sam da rodim, iako sam imala 20godina, išla sam redovno na predavanja i davala ispite, sve se lepo odvijalo. Jedini problem bio je što sam nosila blizance, nije bilo šanse da ukombinujem sve da budem majka i da studiram. Nekako sam izašla na kraj i očistila celu drugu godinu, te je ostalo vremena da se posvetim njima. Nakon završenih studija, muž i ja smo se venčali, blizanci su rasli a mi smo želeli to da proslavimo. Sledeći pregled kod ginekologa doneo je srećne vesti, trudna sam ponovo, mada rekli su da sam poseban slučaj, možete misliti, nosim četvorke! Ne znam kako je to moguće. Najteži porođaj sam imala, ali se izborih nekako. Što je najbitnije, imam četiri dečaka i dve curice, znači mogu da raširim krila!
8751
250
101
share
odobravam
osuđujem

#2605910
20 Jul 19
Priča koleginica kako planira treće dete i jedva čeka to. Pri tom, pouzdano znam da jedva sastavlja kraj s krajem, izdržava roditelje, žive u iznajmljenoj garsonjeri, ni ona ni muž nemaju siguran posao, a deci sve fali. Do te mere, da je nedavno izjavila da deci ne kupuje igračke, jer će ih slomiti i prerasti, nepotreban je to trošak. Da bi nekako valjda opravdala odluku, pre nego što sam otvorila usta da bilo šta kažem, mene pita: a šta ti čekaš, doći ćeš u godine kad nećeš moći da ostaneš trudna (imam 31)? Trebalo mi je malo vremena da se priberem, a onda sam svesno i hladno odgovorila: "Ne čekam, nego se trudim da već sada obezbedim uslove da sutra mom detetu ne nedostaje ništa što odrastanje čini srećnim, a život u 21.veku pristojnim". Pa nek misli šta hoće...
6194
518
174
share
odobravam
osuđujem

#2605565
20 Jul 19
Novak Đoković me inspiriše da budem bolja osoba. Možda zvuči izlizano, ali je stvarno tako. Gledajući kako se pre neki dan izdigao iznad situacije, i odigrao iako je 20000 ljudi slavilo svaku njegovu grešku, hoću da imam makar delić takve mentalne snage i izdržljivosti.
5573
299
60
share
odobravam
osuđujem

#2605085
20 Jul 19
Malo jače od godinu dana sam u vezi sa curom kojoj je bivši poginio u prometnoj nesreći (prva ljubav). Konstantno ga spominje, uspoređuje mene sa njim, on je to radio ovako, on nije volio mandarine, on je volio duge šetnje itd. Stvarno vidim da pati i da joj je teško, u svim teškim trenutcima sam bio uz nju. Malo malo se budi po noći uplakana jer ga sanja. Sto puta sam joj rekao da posjeti psihijatra, da to nije ništa strašno i da će joj pomoći, ali uporno odbija jer eto nije ona prolupala... Imam osjećaj da sam stalno u drugom planu i da sam dobar samo kad joj trebam kao utjeha, fali mi ljubav, i ako se uskoro ništa ne promjeni, nažalost izgubit će i mene.
5610
223
106
share
odobravam
osuđujem

#2605676
20 Jul 19
Radim na brodu godinama. Povraća mi se kada vidim kako pojedine osobe postavljaju na društvene mreže slike sa svojim partnerima kod kuće i decom i pišu 'moj život', 'nedostajete' itd. a čim kliknu na log out ležu u kabinu sa "brodskim" partnerima, gde i tu ljubav predstavljaju kao "love of my life" nama koji radimo sa njima. Tu se odvijaju drame, ljubomore, plakanja, cvrkutanja i u krug... Muka mi je od tih podvojenih ločnosti. Osudite me kako želite, ali kako možete da se vratite kući i pogledate u oči svoju ženu/muža i legnete kao da ništa nije bilo. Evo ne znam.
5452
143
48
share
odobravam
osuđujem

#2605933
20 Jul 19
Radim u Italiji za jednu kompaniju. Prerhodnih godina uvek nove kolekcije su nam za određene pare reklamirali influenseri. Pošto me je to nerviralo, način na koji zarađuju pare i njihovo ponašanje ponudio sam šefici da nam sledeću kolekciju reklamiraju deca bez roditelja i osobe koje su socijalno ugrožene. Naravno, zadržavaju stvri i pare. Napravili smo bum, nedelju dana su o nama pisali skoro svi mediji.
5827
130
35
share
odobravam
osuđujem

#2605061
19 Jul 19
Kada sam polagala prijemni za fakultet moja sestra bliznskinja je otišla da radi test za mene (inače mnogo ličimo pa niko nije posumnjao ništa) jer je ona bila mnogo bolji đak od mene i mnogo je više stvari znala. Upala sam na budžet tada, a da sam ja radila taj test mislim da ne bih upala ni na samofinansiranje. Sada sam 3. godina fakulteta i niko ne zna za našu malu prevaru sa početka mojih sudija.
5698
884
95
share
odobravam
osuđujem

#2605968
19 Jul 19
Kada sam bila mala, mama, tata, brat i ja smo išli na more kod nekih prijatelja... jedno popodne svi su sjeli za stol koji je bio prekriven dugim stolnjakom. Svi su se družili i pričali o odraslim temama, a meni je bilo jako dosadno... i tako sam se podvukla pod taj stol i čekala da vidim koliko će im trebati da shvate da me nema. Prošlo je sigurno dva sata dok se spustio mrak i dok netko nije pitao za mene. U narednih pola sata nastala je panika jer me nigdje nisu mogli naći... čula sam mamu kako plače za mnom i kako izmišlja teorije o tome gdje sam otišla i šta mi se dogodilo. Meni je to bilo zabavno i toliko smješno da sam pokrila usta kako ne bi čuli kako se smijem ispod stola. Nastala je zajebancija kada su pozvali policiju i prijavili moj nestanak... mene je tada bilo strah da izađem jer sam znala da ću dobit batine, pa sam ostala ispod i bila tiho. Kada je policija otišla i moji su svi bili izbezumljeni od šoka..netko od njih je provalio da sam ispod stola, dalje necu da pričam...
5687
251
70
share
odobravam
osuđujem

#2606004
19 Jul 19
Osuđujte koliko želite ali nikada ne želim decu. Moj muž je istog razmišljanja. Oboje živimo fino, putujemo barem tri puta godišnje po Evropi i nikada nam neće to dosaditi. Deca bi nam bila opterećenje i smatramo da bismo taj novac mogli da potrošimo na putovanja i stari za nas. Neki kažu da su deca pootrebna da bi se osećao potpuno i da upotpune život. Ne sumnjam da je tako za neke. Ali, mužu i meni, koji se volimo, niko više ne treba u životu, i on će mi uvek biti ispred bilo koga drugog, pa i dece.
4345
2182
212
share
odobravam
osuđujem

#2605235
19 Jul 19
Radim u našoj ambasadi u jednoj stranoj zemlji već petnaestak godina. Nisam nikakav diplomata već običan majstor koji održava instalacije. Tradicija je da se svake godine organizuju turniri u malom fudbalu između ambasada gde učestvuju zaposleni i to mu dođe kao malo svetsko prvenstvo jer retko koja zemlja koja ima čak i samo konzulat se ne odazove. Ove godine ambasade naših zemalja iz bivše Juge su se dogovorile da zbog manjka ljudi (mnogi su na odmorima) naprave jednu jedinstvenu reprezentaciju i igraju pod nazivom SFRJ. To su uglavnom mladi ljudi između 30 i 40 godina koji su bili deca tokom rata i nisu zadojeni mržnjom. Sinoć je ta mala, ali odabrana ekipa iz SFRJ izborila finale i naredne subote igramo protiv Nemačke. Krenu mi suze na oči kada vidim naše opet pod jednom zastavom kako se bore, dogovaraju, šale, zezaju, a još draže mi je kada vidim kako okolne zemlje poput Grčke, Rumunije, Bugarske ili Italije svim srcem navijaju za nas.
6403
472
53
share
odobravam
osuđujem


Budi Admin!
Arhiva