Kada sam bila mala, mama me je vodila u Dom zdravlja kod zubara. Tu su mi popravljali zube bez anestezije. Taj bol ne mogu da objasnim, bukvalno me je cijela glava boljela. Svi su bili neprijatni, nadmeni i drski, što je ostavilo na meni duboke traume. Ne mogu vam objasniti kakav strah u meni je to izazvalo. Znala sam to da sanjam, da vrištim u snu a i sama pomisao na zubara me je plašila. Sada imam 25 godina, došlo je vrijeme da te plombe zamijenim novim i juče sam otišla kod zubara poslije 14 godina. Nisam spavala cijelu noć prije toga, ako zaspim budila sam se u znoju. Zubarka je toliko divna bila, samo što me nije mazila i sve je prošlo dobro na čemu sam joj neizmjerno zahvalna. Samo da vam kažem, doktori i studenti te struke, molim vas u ime onog djeteta koje sam bila da imate obzira jer vas tretman može dovesti do toga da neko ima psihološki problem, ali vašom zaslugom nekome taj odlazak kod doktora može biti čak i prijatan. Hvala svim posvećenim ljekarima.
Otišao sam u Australiju zbog posla, radim u struci i dobro živim. Financijski pomažem samo roditeljima koji su trenutno bez posla i teško da će uskoro naći nešto jer imaju po 60 godina. Kad me drugi pitaju za novac kažem da nemam, da slabo zaradim i da su troškovi jako veliki. A zapravo imam uštedevine i brzo sam napredovao na poslu. Ne želim biti bankomat jer znam da mi nikad neće vratiti novce.
Nikad neću zaboraviti svoj 11. rođendan.. Cijelo svoje djetinjstvo i kasnije školovanje bila sam odbačena od svih... Moji nisu uvijek imali para da mi slave rođendane ali te godine su mi sve pripremili i pozvala sam sve "drugare" iz škole da dođu... Bila sam toliko uzbuđena, međutim niko se nije pojavio... Došla je samo moja prva komšinica koja je 5 godina mlađa od mene i moja sestra od strica i naravno moj stariji brat... Nakon nekog vremena kad sam shvatila da niko neće doći bila sam tužna ali brat se potrudio da podigne raspoloženje i na kraju smo se lijepo proveli, i beskrajno sam mu zahvalna na tome... Voljela bih da mogu da se vratim i da zagrlim tu odbačenu djevojčicu...
Ostavila sam tromjesečnu bebu sa mužem nakon što sam saznala da me vara. Moli me da se vratim jer ne može sve sam, kaže teško mu je, ne spava zbog bebe, nema ko da je čuva kada je na poslu itd. Ne zanima me! Izgubila sam ljubav prema njemu i želim nov život bez obaveza. Čula sam da ga ljubavnica ostavila jer je htio njoj da nametne dijete. Jadnik. Prošlo je 7 mjeseci, otišla sam u drugu državu i promjenila sam broj jer me vređao i prijetio mi je. Mogu vam reći da uživam od kada sam sama.
Slušamo žena i ja emisiju na radiju, dva voditelja pitaju devojku da li bi prevarila dečka/muža u slučaju da je firma pošalje poslovno van grada, u neki hotel i da se tu u sobi pored nađe njena najveća ljubav iz mlađih dana. On ima ženu i decu, ona takođe ima dugu vezu, a žele jedno drugo samo za jednu noć i posle toga da se više nikada ne vide i niko ništa da ne sazna. Rekla je da je u dugoj vezi i voli dečka, da je to ne pitaju, ali je nakon dugog ubeđivanja da kaže istinu - rekla DA. Kaže moja žena da ako se ne sazna da je to onda OK. Očekivao sam da će reći da ima različitih ljudi, spremni uvek da prevare, ali je sa posebnim žarom u glasu rekla da je to ljubav iz mlađih dana koja je posebna. Nije komentarisala kao sve drugo do tada, u očima pogled kao da je zamislila nekoga a imala je poseban ton glasa i osmeh. Bio sam šokiran da mi tako kaže kao da sam joj drugar, a ne muž. Moja ljubav prema njoj se od tada svela na minimum. Tačno je da je reč oštrija od mača.
Ljudi mi često uđu 10-15 minuta pred zatvaranje u radnju u kojoj radim. To me nervira jer moram da sve popišem i da očistim, pogasim svjetla itd. Nekada ostanem sat vremena nakon radnog vremena da sve završim. I kada im kažem da zatvaram njih nije briga. Zbog toga sam počela da zaključavam vrata od radnje 15 minuta ranije da sve obavim, i onda izađem da druga vrata za radnike koja su pozadi. Juče sam zaključala vrata i krenula da čistim. Dolazi neka žena pokušava da uđe, vidi zaključano je pa kuca. Kažem joj da ne radimo i da dođe sjutra za vrijeme radnog vremena. Kaže da nije stigla i da joj otvorim da kupi to što joj treba jer je čeka porodica u kolima. Rekla sam joj da i mene čeka porodica kući.Ona tu kreće da trese vrata, pa me mrko gleda. Ignorisala sam je i nastavila sam da čistim. Ona je sve vrijeme stajala i gledala me je kroz staklena vrata. Nasmijala sam se i ugasila sam svjetla i izašla pozadi. Ona je sigurno očekivala da ću izaći na ulazna vrata da bi mogla da viče na mene.
Muž i ja radimo, imamo isti iznos plate ali plaćamo kredite i neke stare dugove koje su njemu otac i deda ostavili. Dece nemamo. Danas sam sebi kupila patike za 25e (prvi komad obuće / odeće u prethodne dve godine). On se naljutio, nazvao me alavom ženom, rekao da bi svaka iole inteligentna i brižna žena sačekala da otplatimo dugove. Pri tom nije da nemamo od čega da živimo a on obožava da jede skupu hranu i vozi nov auto.. objasnila sam mu da ne mogu više da nosim patike na kojima se odlepio đon, ali me on ubeđuje da mogu.. još mi preti da će mi baciti te nove patike. mislim da ću da se razvedem..
Moj tata vozi susjedinog sina (9) u školu, jer njegova mama trenutno polaže, a škola je daleko. On je izgubio oca u saobraćajci. I tata mi priča kako je neki dan otišao po njega u školu i vidio kako izlazi s dvje curice i obje trče u zagrljaj svom tati i govore TATA!!! On je samo stajao i gledao, te je moj tata izašao iz auta, zagrlio ga i odšetao do auta. Ja sam se rasplakala kada mi je tata ovo pričao i sad upravo plačem. Jako je drag dječak❤
Prije 5 god. sam ostavio ženu i dijete bez pozdrava i otišao sam u drugu zemlju. Sve je počelo prije 15 godina kada smo dobili dijete sa autizmom. Odlučili smo da ga zadržimo. Prvih 6 godina smo mogli da nekako izađemo na kraj sa njim iako je bilo teško ali je postajao sve gori, agresivan, grize udara. Vrišti ako odemo u kafić sa njim, baca stvari, vrišti ako ga stavimo u kola. Od kada se rodio nigdje nismo mogli otići niti putovati. Žena nije željela drugo dijete jer nam je već teško, samo sam htio normalno dijete. Morali smo plaćati nekoga da ga čuva kada smo na poslu, žena je na kraju dala otkaz da bi mu se posvetila. Doktori i terapije su nas skupo koštali, stalno smo bili u dugovima. Sve smo pokušali. Nisam želio da čitav život budem zarobljen tako, sa ženom su odnosi zahladnili. Bili smo nervozni i stalno smo se svađali, seksa nije bilo godinama. Ostala je trudna, predložio sam joj da damo odraslo dijete u dom i da počnemo novi život. Abirtirala je. Otišao sam nakon nedelju dana.
Sa dečkom sam pet godina. Na početku veze sam bila jako hladna prema njemu, dopisivala se sa drugima, izlazila i sve mi je bilo bitnije od njega. Mislila sam da će biti prolazna veza kao i sve pre te. Gurala sam ga od sebe, bila bezobrazna i često nalazila načine da se posvađam pa i raskinem. Međutim, posle nekog vremena sam ga zavolela i shvatila da je on nešto najbolje što mi se desilo u životu. Ni dan ne prođe, a da se ne setim sebe sa početka i stvari koje sam mu radila. Kajem se nenormalno zbog svega i često me grize savest kad vidim koliko je i dalje divan prema meni, koliko me voli i čuva.