Imamo prijatelje koji imaju troje male dece. Kad god ih neko zove, pa i na kućne žurke obavezno vode decu i budu tu dok im nije vreme za spavanje. Pa ih onda vode kod babe i dede i vrate se da nastave. Na s v a k i događaj. Ne bi mi deca ni smetala da su lepo vaspitana ali oni vrište, jure, udaraju se. Dečaka sam uhvatila jednom da se zaleteo ka mom psu da ga udari nogom. Poslednja kap je bila kad sam slavila svoj rođendan i rekla im da niko od društva neće dolaziti sa decom da bismo mogli da se opustimo u prevodu "ne vodite ni vi molim vas". Doveli su ih. 3 sata sam ja pazila na decu na sopstvenom rođendanu dok su se oni zabavljali. Možete reći "nisi morala" ali morala sam. Nisam mogla da ih ne pripazim jer su maleni i prave haos, mogu da se povrede bez nadzora (tad se i desilo to sa psom). Oni su super oboje ali ja više ne pokušavam da ih shvatim i samo ću ih isključiti iz života.
Smatram da je muškarac u potpunosti dužan izdržavati ženu. Ona ako želi može i sama svoj novac da zaradi ali u svakom slučaju muž treba ženi da obezbjedi osnovne stvari za život.
Nakon što me muž napustio zbog mlađe žene prodala sam stari stan i preselila se u novi sa svojim sinom. Upoznala sam komšiju koji je samac, on mi je toliko pomogao u svemu i postao mi je vremenom najbolji prijatelj. Poznajem ga već dvije godine, juče je mom sinu kupio neku igračku i on ga je zagrlio i rekao mu je: "Vi nećete da odete kao moj tata?".To nisam očekivala, mnogo me je pogodilo i otišla sam u sobu da plačem. Ulazi nakon 5 minuta komšija i prilazi mi, jako me je zagrlio i rekao je da ne brinem i da neće on nigdje. Mislim da sam se zaljubila u njega ali ne znam mogu li da rizikujem da se moj sin veže za još jednog muškarca pa da ga i on napusti. Mislim da se već vezao. Ne znam da li mogu ponovo da vjerujem nekome tako u potpunosti.
Dobijem zahtjev za prijateljstvo od lika što mi je u srednjoj pretvorio život u pakao. Uznemiravao me je, tu je bilo i fizičkog i psihičkog nasilja ne želim da ulazim u detalje ali i dalje vučem komplekse i posledice zbog njega. Nikada mu ništa nisam uradila ali sam bila trn u oku izgleda. Noge su mi se okinule kada sam dobila taj zahtjev. Odbijem a on pošalje poruku, zamoli me da se nađemo i popričamo. Odbijem i to, blokiram ga. Međutim lik me sjutradan zove na telefon! Na kraju pristanem da se nađem sa njim, u prepunom kafiću jer me bio strah da budem sa njim nasamo. Odmah se izvinjava, puna bijesa sam mu sve sasula u lice i rekla mu za sve noćne more koje imam zbog njega. Sve sam očekivala sem to da će on početi da plače. Rekao mi je da ide kod psihologa, da se trudi da se promijeni, da je preživio pakao od strane očuha u djetinjstvu, sve mi je ispričao do najsitnijih detalja. Molio je za prost, oprostila sam mu. Shvatam da je i meni ovo bilo potrebno koliko i njemu.
Posvađamo se (mojom krivicom) i ljuti odemo na spavanje. U pola noći ona me 'budi dole', budim se i ja polako, puca sve od strasti, imamo vrhunski odnos i vraćamo se na spavanje. Ujutru ustajem ja prvi, zaboravio i da smo se svađali, stavljam kafu i dolazi ona. "Ee, srećo, dobro jutro" .... ništa. Pogleda me popreko, uze kafu, reče "hvala" i ode u sobu. Ja za njom, razmišljam šta bi sad, pa reko' da proverim. "Misliš da smo se pomirili?! Se*s sam htela, još sam ljuta,idi." Znam da ćemo se pomiriti u narednih par sati, al razmisljam samo da l' sam sinoć iskorišćen bio, il' srećan što želi seks sa mnom i kad je besna na mene.. 🤔😯
Moja drugarica jednom u 6 meseci ode negde sama na vikend. To je obično neki spa centar ili muzički festival ili samo obiđe neki lepi grad tu blizu i prespava. SAMA. Ostavi decu i muža taj vikend i samo im se javi kad stigne i kad krene kući. Sad posle 5 godina u braku i jednog deteta - potpuno je razumem i mislim da je i 2 dana malo. Ne radi se o tome da imam loš brak, teškoće oko deteta već mi je samo potrebno da me niko ne traži, da nikome nisam potrebna i to je predivno. Jedan je napisao ovde da žena nema potrebu da ide negde sa njim bez deteta. Čoveče, ja imam potrebu da odem i bez muža i bez deteta sama sa sobom. Mislim da je to bitno za mentalno zdravlje žene. Naravno, isto važi i za muškarce. Predložiću i mužu da napravi svoj beg.
Iako sam oženjen, imamo decu i generalno sam srećan, celo veče sam proplakao kad sam čuo da mi je bivša devojka umrla. I ne, nije to zato što sam “zaljubljen” u nju pa je ona neka moja neprežaljena ljubav, već zato što smatram da je to jednostavno ljudski. Bili smo zajedno dosta dugo, pre toga smo bili dobri prijatelji, a nakon raskida smo ostali u kontaktu. To što mi je bivša ne znači da je loša osoba koja ne zaslužuje srećan život. Imala je samo 30 godina kada je umrla, bila je verena i imala je ceo život pred sobom. Žena mi ne veruje, sinoć me je napala kako ja tu devojku još uvek volim, kako treba da me boli du*e za nju i slično. Ko je ovde lud?
Mojoj sestri došle drugarice kući. Sede njih 4 tinejdžerke od 15 i 16 godina i pričaju o instagramu. Jedna od njih dolazi do zaključka da, citiram: "koliko ljudi te prati-toliko vrediš", a ostale se sve slože. Pričaju kako nikada ne bi bile s dečkom koji ima malo pratioca, mora par 1000 i nešto da ima, kako je blam ako pratite više ljudi nego što prati vas, da bi se ubile ako bi im neko hakovao ili obrisao naloge, da s ljudima koji nemaju instagram nešto nije u redu, a ni sa onima koji imaju malo pratioca i ne postavljaju slike. Eto, to je naša omladina na kojoj svet ostaje.
Moj muž ima sina iz prvog braka i sada sa mnom dvoje dece. Mali živi sa mamom, ali dolazi kod nas jednom ili više puta nedeljno. Užasno sam ogorčena na mog supruga koji pravi jako veliku razliku između svog sina iz prvog braka i naše zajedničke dece. Istina, maltene nije ni živeo sa njim i sve to stoji, ali smeta mi što je toliko pristarsniji našoj deci, a njega nekako smatra bukvalno kao treći točak. Bude mi žao kada to gledam. On ima 11 godina i veoma je pametan dečak, primetio je i sam da ga tata ne voli jednako kao mlađeg brata i sestru i da ih razdvaja u svemu, počevši od kupovine, pažnje, pružanja ljubavi, nežnosti... Kakvu god da je priču imao sa svojom bivšom ženom, nije razlog niti opravdanje da se tako ponaša prema svom sinu. Dete apsolutno ništa nije krivo i pokušavam već jednom da mu objasnim to, ali uzalud.
Kada smo bili djeca rekao da ćemo uvijek biti prijatelji, slagao je, zaljubili smo se jedno u drugo. Kada je rekao da ne planira da me zaprosi na moj rođendan, slagao je, to je uradio baš taj dan. Kada je rekao da te godine ne može ići u Pariz zbog posla, slagao je, krijući je kupio karte da me iznenadi. Kada sam mu rodila kćerku rekao je da ne može čekati u bolnici već da će biti kući, slagao je, kada sam izašla iz sale on me je čekao sa balonima i ogromnim plišanim medom. Kada je rekao da ne može da ode ranije sa posla zbog naše godišnice braka, slagao je, već me je čekao kući i spremio je večeru. Kada je rekao da nema vremena da pokupi našu ćerku iz vrtića već da moram ja, slagao je, njih dvoje su me čekali na parkingu kada sam završila sa poslom sa sladoledima i mojim omiljenim grickalicama da odemo na piknik. Kada se razbolio toga ljeta rekao je da će brzo ozdraviti. Slagao je. Nedostaju mi tvoje slatke laži.