Ne znam kako ljude koji imaju android nije sramota da šalju screenove... sirotinja.
Ja kao novi roditelj mogu samo da kažem ŠTA SE DESILO S IGRAČKAMA U KINDER JAJETU??!!
Kad sam napokon dobila dobar posao, poklonila sam roditeljima putovanje na drugi kontinent o kojem su sanjali desetljećima. (Uzela sam kredit da ga otplatim). Dvije godine poslije, mama mi je imala moždani udar. I nemate pojma koliko mi je drago što nisam čekala i što sam ih obradovala čim sam mogla. Jer nikad ne znate koliko vremena vam je ostalo s roditeljima...
Što se tiče muškaraca nisam nikad gledala na obrazovanje jer su mi bitnije druge stvari i karakter. Ja sam stomatolog i imam svoju kliniku, a moj muž je vatrogasac. Ljudi se zgražaju kad saznaju čim se on bavi i govore da sam trebala tražiti nekog u svom rangu. Roditelji me još podržavaju, ali ostatak društva sam izgubila zbog raznih osuda. On je za mene savršen, dobar je otac, volimo se i ne bih ga nikad mijenjala.
Jeo sam u najskupljim restoranima sveta i ni jednom od njih nisam jeo hranu bolju od one koju spremi moja supruga.
Oženjen sam imam ženu i dijete. I prije i u toku braka radio sam na brodu. Volim takav život, putujem, a i zaradi se. Žena nikada nije bila za to, jako teško je to podnosila, plakala je i molila da prestanem sa time. Kaže da joj to nije život, da joj te pare ne znače ništa (realno nismo ni egzistencijalno ugroženi), da joj je teško samoj sa svim obavezama i da to nije porodica kakvu želi. Svaki put joj obećam da je sljedeci ugovor zadnji, ali ne ispunim obećanje. Odem uprkos njenom protivljenju, plaču, molbi. Zaista bude slomljena.
Živim u BiH, u gradu od 25000 stanovnika. Imam fakultetsku diplomu (master), ali ne mogu da nađem posao. Sa 30 godina imam 0 dana radnog staža. Jedino što mogu da nađem i što trenutno radim da preživim je gradevina i sezonski poslovi tipa branje voća... Muka mi je da slušam obećanja političara koji mi sami dolaze samo da bih glasao za njih. Muka mi je od tatinih i maminih sinova koji sa 25 godina imaju posao za koji traže po 10+ godina radnog iskustva. Konkurisao sam na 12 poslova za 2 godine i uvijek posao dobije neko sa ,,štelom'', čak i bez diplome! U avgustu sam dobio odgovor od jedne obrazovne ustanove u Danskoj koja mi nudi ugovor na 5 godina. Prihvatio sam uslove bez ikakvog pitanja i razmišljanja. U februaru planiram da se preselim. Jedva čekam da odem iz ove države i ovog trulog sistema. Nemam roditelje, a prijatelji do kojih mi je stalo već godinama žive van BiH. Nemam za čime da žalim. Možda će mi nedostajati ćevapi i naša hrana :).
Finansiram dečka dok on pije i kocka... Navodno nema posla, a dok mu ja dajem sve do zadnje marke. Nadam se da će se osamostaliti već jednom...
Ja ću prati sude, vješati veš, peglati, čistiti, mijenjati pelene djeci i masirati joj leda nakon napornog radnog dana. Njezino je samo da me voli.
Prodao sam drugarici sobno biciklo pošto je htela da smrša. U pitanju je jako skupa stvar, ali da bih je motivisao rekao sam joj da ako pređe 3. 000 km za mesec dana daću joj ga u pola cene. Znam da je mnogo, ali takođe znam ima vremena na pretek koje troši na ležanje i gledanje serija. Ona ga je iznajmila drugarici koja drži fitnes studio... Nije smršala uopšte, nije mi platila ni dinara i sad se ljuti što ga hoću nazad, jer ga je iznajmila na 6 meseci... Ja ne znam stvarno gde ovo ima? ! Takav bezobrazluk.