Imala sam moždani udar pre 3 godine, ostavilo je posledice i lice mi je izobličeno na jednoj strani i imam problem sa hodanjem. Danas mi tetka koja to dobro zna napisala javno na fejsu gde si ti na slikama da te vidimo kako sad izgledaš. Već 3 godine se nisam slikala, na profilu su moje slike od pre i to baš dosta. Samo sam blokirala budalu. Ne želim da postavim sadašnje slike jer bi me jedni sažaljevali a drugi se izrugivali. Imam muža koji me voli, radim. Nastavljam život normalno i nemam razloga da objavljujem neprijatne slike.
Moj daljnji rođak nekada radio u Libiji i svaki put kad je dolazio donosio mi neke igračke, koje se tad u Jugi nisu mogle ni zamisliti. Čujem da je negdje u Beogradu, propao načisto. Pronađem ga i kupim mu garsonjeru. Plaćam mu dadžbine i dam džeparac. Dobro se uvjek dobrim vraća, ja bar tako gledam.
Moj otac zove moju majku da mu sedne u krilo kad gledaju film. Ona se stidi kao neko dete, i onda legne pored njega pa je on tako mazi, češka, ljubi. Svaki dan je gleda, pa ga ona pita "šta me gledaš tako". Stalno uhvatim taj pogled. Nisam neka patetična osoba niti umem rečima da to opišem. Baš mi je čudno što je tako voli posle toliko godina. Moja baba (tatina mama) je stalno hvali, a on čak i zaplače kad priča o njoj. Inače nije neki emotivac. Najviše se raduje kad se sami šetaju po gradu. Pre neki dan sam se šetala sa drugaricom kad sam ih videla kako se drže za ruke i smeju. Na proleće se udajem i odlazim od kuće, nekako mi je srce puno što znam da se toliko vole, da neće patiti jer su deca otišla, da će se posvetiti još više jedno drugom. Hvala tata jer zbog tebe ne pristajem na manje.
Muž i ja imamo odvojene novčanike i vidim da neki to osuđuju. Kad primimo platu, damo jednake pare za račune, stan, odvojimo za hranu i to stavimo u zajednički novčanik. Ono što ostane nije zajedničko. Ja sam ceo mesec radila, zaradila, i to je moj novac da ga trošim kako mi padne na pamet. Ja zarađujem više i ne vidim što bih to delila, jer imam i odgovorniji, stresniji posao. Ako hoću da kupim nešto što košta 500e, kupiću bez da se dogovaram. Naravno, nekad dodamo jedno drugom ako zafali za nešto. Ovako baš super funkcionišemo.
Znam da je feminizam već dugo aktuelan, nije to ništa novo, ali ne znam samo od kuda ovoliki trend samačkog života bez braka i djece? Žene (djevojke) su nekada maštale da se udaju, rode djecu, imaju porodicu, dom, maštale da budu majke i supruge. Danas, vole samo sebe, ne žele da se žrtvuju ni najmanje za momka, kasnije muža i djecu. Ne razumijem zaista, najuzvišenija uloga žene je da postane majka. I da bude dobra supruga. Mnoge će ostati same nažalost zbog ovoga. Ili sa mačkama. Taj trend sa Zapada je, po meni, opasan.
Uginuo mi je pas... Niko ne može da shvati zašto se toliko loše osećam... Otišao mi je član porodice i moj najbolji prijatelj. Neko ko je uvek bio tu, ko se od mene nije odvajao, ko me uvek ispraćao i čekao pored vrata da se vratim, koji mi se posle mog odlaska u prodavnicu radovao kao da me nije video mesec dana, ko me digao iz depresije i ko je bio tu i kada sam plakala i kada sam se smejala... Nisam mrdnula korak, a da nije krenuo za mnom... Kada mu nisam dala na krevet, čekao je da zaspim da bi skočio i samo glavu naslonio na mene... Kada ujutru otvorim oči i kada ih overe zatvaram, poslednje što sam videla je njegov repićak i radovanje samo jer je pored mene...
Mnogo mi nedostaješ i volim te puno...
Upoznao sam predivnu devojku i fizički i psihički ali mi je zasmetala činjenica da trenutno nema posao i da traži drugi. Dopada mi se ali ne želim da se dovedem u situaciju da je sutradan izdržavam. Zato sam se i udaljio od nje ali mislim da je shvatila pa mi se ne javlja više. Znam da mi je to bio cilj ali sam svejedno tužan.
Porodila sam se prije 6 mjeseci. Oporavak od carskog reza mi se zakomplikovao. Prvo dijete, zbunjena, pokušavam se snaći na razne načine. Najmanje mi je trebala svekrva da me pita kad planiram drugo dijete. Jer već mi je 30. godina nije da sam mlada. Mirnim tonom sam rekla da se ne miješa tako gdje joj mjesto nije. Znate šta se desilo? Pogađate. Padanje u nesvijet, ona ništa loše nije mislila, samo je pitala, pritisak 140/80 - gotova je umire (sarkazam naravno). Muž koji mene krivi da ja njegovu majku nepoštujem i da sam drska prema njoj. Znate šta: Ne planiram da rađam više, jer nemam podršku i pomoć od muža. Jednostavno tek sad vidim koliko nemam muško u kući.
Imam pametnu vagu u kupatilu koja mi na telefon pošalje informaciju o svakom merenju. Tako sam uhvatila da muž dovodi ljubavnicu u stan. Uzeo je bolovanje zbog zubobolje, a ljubavnica je stala na vagu i dobila sam obaveštenje 67kg. Upravnik zgrade mi je proverio video nadzor u liftu i na ulazu u zgradu i konačno sam imala dokaz. Godinu ipo dana nismo vodili ljubav jer me je lagao da ima hemoroide, polipe u crevima i da zbog jakih bolova ne može ništa a da se operacija čeka godinama. I dalje neverica da se ta žena izmerila i tako odala. Prezauzeta poslom, rad noću u bolnici i šlogiranom majkom, nisam imala vremena da sumnjam da me vara.
Savjet mlađoj ekipi od tridesetodvodišnjaka.
Samopouzdanje nije kad misliš da si bolji od svih nego kad uđeš u prostoriju punu ljudi i ne opterećuješ se kaj drugi misle o tebi. Ako nešto nije po tvojem ukusu, a pritom ne utječe na tvoj život na bilo koji način ne gubi vrijeme komentirajući. Ljudi ne razmišljaju o tebi onoliko koliko ti razmišljaš o njima. Najviše te mogu povrijediti samo tvoje misli. Uspoređuj samo sebe u odnosu na gdje si bio jučer. Ljudi se mjenjaju. Prijateljstva i veze se ne forsiraju. Izbjegavaj konflikte, dramu i tračeve. Nitko drugi se neće zauzeti za tebe osim tebe samog. Ljudi će te gaziti. Ne očekuj samo dobre stvari u životu samo zato što ti činiš dobro. Ne okreći leđa nepravdi. Drži svoj privatni život privatnim. Ako budeš u društvu pet pijanaca ti ćeš biti šesti. U životu možeš imati 3-4 osobe na koje se možeš osloniti. Onaj tko je prijatelj svima, nije prijatelj nikome. Izađi iz svoje komfor zone. Stare navike i ugažene staze ne otvaraju nova vrata.