Skoro sam čuo da u ženskom svijetu postoji mišljenje da crna odjeća sužava (prikriva debljinu), onda pogledam profile nekih djevojaka, malo punijih i primjetim da im je 90% garderobe crno.
Drage dame, crno ne sužava, sužava više fizičke aktivnosti i manje hrane.
Jako je ružno i nezdravo kad se čovjek zapusti, džaba šminka i odjeća kad je tijelo zapušteno.
Radim u lokalnom kafiću. Jutros sam došla na posao nešto ranije da sredim kafić jer sinoć nisam, i glava me jako bolela. Ušla su dva momka 8 min ranije, bili su kulturni i pitali jel nije problem, videli su da mi nije dobro i pitali su šta mi je, rekla sam da me boli glava i da se ne osećam baš najbolje. Odmah je skočio otišao do apoteke i doneo mi cafetin, dala sam mu novac, nije hteo primiti isti taj novac, probala sam na drugi način tj nisam htela da im naplatim račun i oni su ostavili novac na stolu jako mi je neprijatno ali opet jako divno od njih. Iznenadili su me da još uvek postoje osobe dobrog srca🥹
Na poslu je došao čovek kojeg nisam videla sigurno 15 god. U srednjoj školi se zabavljao sa mojom najboljom drugaricom. Bio je najlepši dečko, ženskaroš i varao je sa kim je mogao. Ona je mnogo patila. Otišla je daleko, udala se i ima dvoje dece. Danas sav ofucan, sa i dalje glupim forama od pre 15 god. Ni kučeta ni mačeta. Nikada se nije oženio. Ceo život živi kao da ima 18. Prepoznao me je i pitao da izađemo na kafu. Zgrozila sam se. Fujčina do neba. Neki ljudi zaista nikada ne sazru, ostanu sa zakržljalim mozgom da lutaju ulicama.
Krivim svoju majku što nas je predugo pustila bez ikakvih obaveza i što je radila sve sama. Pa sada meni kad sam se udala svi kućni poslovi padaju teško, tj zahtevaju napor i fizički i psihički... Srećom volim da spremam, da raspremam, higijenu sve, ali ja ne znam kako je njoj bilo OK da se sestra i ja i naravno tata ponašamo kao u hotelu. Nikad nam nije davala neke zadatke, ni one jednostavne, smeće, da uključimo rernu, oljuštimo luk, tako nešto sitno, sve je i uvek sama. Ja sada smatram da dete od 10 godina te sitnice treba i mora da zna, jer je to toliko jednostavno i time ga osposobljavaš za život. Ali ona je tati koji leži i ništa ne radi, ostavljala svoj posao i dodavala čašu vode. Tako i nama, sve ona. Ja to u ludilu ne bi radila, do te mere nekom glumila slugu. Razumem i ljubav i sve, ali previše je. Zato joj je sad u 55 svega dosta i baš mogu da razumem zašto. Samo mi je žao što joj više nisam pomagala kad sam mogla.
Moj otac je zgrožen jer s 30 godina nemam dijete. Smatra me karijeristom. A ja sam samo osoba koja se boji gladi, neimaštine i svega lošeg od čega se sačinjavalo djetinjstvo i svaki dan se borim da tom budućem djetetu kojeg želim više od ičeg osiguram normalan život.
Moj tata nikad nije bio čovek od reči, uvek bi mi nešto obećavao i nikad to nije ispunio, ali mu ja nikad nisam zamerala. Imala sam 17 godina, najveća želja mi je bila da stavim fiksnu protezu, imala sam jako veliki kompleks oko svojih zuba jer su jaaaako krivi, nikad se nisam smejala, nisam imala ni malo samopouzdanja. Toliko su mi bili izbačeni napred da su mi sekli donju usnu, koja je uvek krvarila. Obećao mi je da će mi za 18. rođendan kupiti fiksnu, jednom mi je dao 1000 dinara da čuvam, ali nikada više ništa. Tada sam shvatila da je nikada od njega neću dobiti i da moram sama da sakupim novac za nju, išla sam u školu i radila sam na linijama u proizvodnji u raznim firmama. Sakupila sam 150 000 dinara i kupila sam SAMA sebi fiksnu protezu, koju sam oduvek želela. Jako sam srećna što ću konačno imati lep osmeh, a još lepše mi je što sam sama zaradila i uštedela svaki dinar!
Bila sam glupa i naivna, zaljubila se, on se pokazao kao savršena osoba za mene. Venčali se, dvoje dece, za svo vreme od prvog dana on je u kontaktu sa drugim ženama, u zadnjih godinu dana to se inteziviralo toliko da ja dobijam sve najgore jer sam bukvalno samo služavka, dok one dobijaju poklone, putovanja, pažnju, izlaske, večere... rado bih ja otišla da nije dece ali zbog njih ne mogu. Izolovana sam od porodice, nemam gde da se vratim, 10 godina ne radim i nemam nikakvu sopstvenu finansijsku stabilnost, niti imam šanse da se zaposlim nakon toliko godina. Da sam sama nekako bih se snašla za sebe ali sa decom nikako jer on jako dobro finansijski brine o njima. Trpim uvrede svakodnevno i ćutim jer nemam drugi izbor sada. Ne tražim ničije sažaljenje, sama sam u ovo uletela i sama se nosim sa time, ali čisto da olakšam dušu negde jer nemam niti jednu prijateljicu. Devojke pamet u glavu, najmanja crvena zastavica vam je znak da se spasite na vreme.
U prethodnoj firmi sam bila glupa, nisam želela se dodvoravam šefovima i direktorima i nisam dobro prošla. Kolege me jesu volele ali nisam napredovala gotovo nikako, i svi su se čudili zašto sam tako degradirana kada imam ogromno znanje i dobro obavljam svoj referat. Sada u novoj firmi menjam taktiku, sa svima sam dobra ali sa šefovima i direktorima još bolja. Svesna sam i da lepo izgledam i da i to malo doprinosi mom statusu na novom radnom mestu. Direktor me baš voli i podržava u svemu i evo za pola godine koliko radim postajem šef. Osudicete ovo znam, ali bolje se malo i uvlačiti pa imati platu od 1500 €, nego biti po strani za 500 €. Verujte prošla sam i jedno i drugo.
Žena i ljubavnica su TRUDNE. Razlika je mesec ipo dana!!! Pomagajte! Znam, glup sam i grešan. Kako ovo da ispeglam da svi budu srećni i zadovoljeni???
Sve je krenulo onako naivno, bezazleno.
Na letovanju sam i objavljujemo sliku o nekoj plaži blabla.. Dosta ljudi lajkuju ostave komentar i to je to.... Stiže poruka od jedne male kao zanima je o letovalištu, plaži....gde šta kako.....uopšteno ....
Uljudno sam odgovarao na poruke bio korektan bez muvanja i foliranja .....velika razlika u godinama a već sam u braku i naravno želim biti korektan ali ne leži vraže....
Stalno neka kuckanja koja prelaze u sexting sa njene strane....naravno da mi laska i svesno ulazim u zamku i počinjem da maštam i idealizujem sve to.....
Nekako sam se promenio ali onda hladan tuš sa nekim glupostima i odjednom bez ikakve najave totalno ignorisanje sa njene strane.
Moram priznati ostao sam zatečen, povređen i počeo da sebe preispitujem i uvlačim se u neka razmišljanja gde sam pogrešio.
Priznajem nisam klinac i ne krijem osećanja ali sam totalno zbunjen i povređen kako je sve otišlo u pogrešnom smeru....
Nekome je dokolica da se igra sa osećanjima drugih..