Već godinama se pretvaram da navijam za Đokovića u duelima sa Nadalom, a zapravo obožavam Rafu i to ne smem nikome da kažem, dobila bih bezbroj osuda.
Kada mi je hladno, grejem se fenom. Ništa mi slađe nema...
Žena mi je kao poklon za rođendan platila kaznu za brzu vožnju.
Ona iz ugledne porodice, ćerka bogataša, ja iz radničke, ni prinesi onome čemu ona ima. Nisam znao ko je dok se na prvom sastanku nije pojavila u skupocenom autu, to me navelo da se raspitam malo bolje o njoj. Ona nikada ništa nije isticala. Ja ni dozvolu nemam, kamoli auto. Sledio sam se, znao sam odmah da nisam za nju. Ali na iznenadjenje ona inicira sledeći sastanak, a na njemu se pojavi bez auta, kao i na svakom sledećem od tada. Nije želela da se ja osećam neugodno zbog toga što nemam. Evo par meseci kasnije, sedimo na klupi u parku iako je oktobarsko, veoma hladno veče. Ne želi nigde drugde, samo tu, a vidim da drhti i da joj je hladno. Pribila se uz mene, okačila oko vrata, a ja je ogrnuo svojom jaknom. Sedimo i pričamo satima. Upitah je najzad šta radi ona uopšte sa mnom, kada bi sada mnogla biti u nekom skupocenom restoranu, a ne da se mrzne ovde uz mene. A ona me samo stegnu još jače i kroz blagi smešak reče "Pa grejem se, budalo". Učiniću sve da ostane srećna uz mene.
Da fizički izgled nije važan govori to da sam bio sa devojkama koje su ravnije od mene.
Kada cimer dovede curu ja ih namjerno smaram i ne ostavljam ih na miru. Znam da bi voljeli da nisam tu da mogu imati seks jer nemaju gdje drugo. Baš me briga, ne želim da bludniče u stanu gdje ja živim. A stan skoro nikad ni ne napuštam sem kada su mi predavanja rano ujuru jer nemam prijatelja. Vidim da im bude baš krivo što se motam oko njih.
Udajem se sutra. Jedina svetla tačka u tom danu je činjenica da se udajem za čoveka kog volim 6 godina, od svega ostalog želim da povraćam.
Sinoć gledam neki film iz osamdesetih i razmmišljam kako su ranije sve žene razločito izgledale, a svaka je bila lepa na svoj način. Ove današnje sve operisane na jedan kalup, sve identične i nijedna lepa.