Kumovala sam 4 puta i samo sam s jednom ostala najbolja kao što smo oduvek bile. Sa ostalima više ni ne govorim jer su im se očekivanja od našeg odnosa promenila odmah nakon svadbe. Te provodi sve vikende s njima na sedeljkama jer oni više ne izlaze, ne pričaj o momku i faksu to je smešno imaju oni većih problema, jao samo pare trošiš na gluposti ne znaš ti šta su obaveze, ju samo si toliko donela deci za rođendan, Božić, slavu, Novu godinu, a tolku platu imaš. Mislili valjda imaju me u šaci s kumstvom lol. ZBOGOM!
Klela sam se u savršen brak svojih roditelja, uvijek govorila da su oni krivi što ne mogu nikoga naći, da su mi usadili previsoke standarde... Da bih sada sa 40 godina saznala da tata vara mamu godinama, i to nema stalnu ljubavnicu nego traži usput žene za seks. Kada je mama saznala njegov komentar je bio - ja neću prestati a ti kako hoćeš. Ona je iz nekih svojih razloga ostala.
Srušio mi se svemir sa ovoliko godina, ne znam što misliti.
Nedostaje mi bivša, ali ne želim da joj se javim, jer je poremećena narcisodina ku**a.
Nakon toliko patnje, tugovanja i samoće. Upoznala sam osobu koja me čini neopisivo srećnom, pazi me kao malo vode na dlanu, fin, kulturan, momak za poželjeti.
Pružam mu svu ljubav koju mogu.
Nadam se da je to to.
Podsjetnik za žene: muškarac sam se ne vraća iznova i iznova jer ste vi njegova svemirska ljubav, jedina, suđena, ona prava.... Njegova Marina, već zato što ste dostupne. Tražio je bolje, nije našao, a dok opet nema bolje, poslužićete i vi. Nemojte takvome davati pristup sebi. Ako jednom otišao ili želi otići, pustite ga. Blokirajte kontakt i sprečite bilo kakav dalji pokušaj da ima veze sa vama. U suprotnom vas čeka slomljeno srce, izgubljeno vrijeme, razbijeno dostojanstvo i moguća spolna bolest.
Nisu mi jasne osobe koje dele sve na društvenim mrežama i onda im je krivo kada ljudi izmišljaju i lažu o njima. Pa nemojte jednostavno deliti svoju privatnost, pa ljudi neće izvrćati reči i neće moći da vas povrede. Zadržite nešto za sebe, pobogu...
Na sve načine pokušavam da motivišem ćerku da smrša i sve je uzalud a samo joj je 18 god. Sramota me da idem sa njom na plažu.
Dal da joj to saopštim?
Ne znam šta da radim. Pre godinu dana sam saznala da me je dečko prevario, molio me je da mu oprostim,rekao da će se popraviti i hteo da pokušamo ponovo. Ja sam ga zamolila samo za pauzu od mesec dana da vidim šta ću i kako ću, ali se on stvarno trudio i da me vidi i da pričamo i sve. Videla sam da se stvarno pokajao, primetila sam bila i da je počeo da ide u crkvu i da posti iako mi to nije rekao. Videla sam da hoće stvarno da sve bude bolje. I odlučila sam da mu oprostim. To je bilo pre godinu dana, i stvarno je sve bilo super, ponašao se bolje nego ikad, promenio se i to se videlo, a i intuicija mi je govorila da mu oprostim kao što mi je to nešto u meni reklo da me je prevario pa sam bila u pravu. Pre par dana me je zaprosio i ne znam da li treba da pristanem, dao mi je da razmislim. Oprostila sam mu prevaru, ali ja tog čoveka od tad ne gledam istim očima, ne volim ga kao pre iako ga mnogo volim i uvek mi se vraćaju te misli o prevari i neću to moći nikad da zaboravim. Samo bih volela da budemo srećni.
Danima već plačem, ne mogu više plakat, oči me bole. Otac mi je bolestan, gubi razum, mislim da će oboljet od gubitka pamćenja.
Smešno mi je kada ljudi kažu da neko pogrešno koristi AI, da to treba koristiti za korisne stvari itd. Pa i olovku koristite da crtate i pišete gluposti, a ne da pišete doktorat. Pa eto.