Kolegici koja mi se sviđa sam vidio stopala i nožne prste u sandalama dok je bilo ljeto. :) Ima žena sve.
Najveća greška u životu mi je bila što sam imao super ideje i padnem na srpske fore: "Ma ne možeš ti to, mani se toga" :(
Najbolja frendica me kopira u svemu i užasno mi ide na živce.
Udala sam se i nesrećna sam u braku. Živimo u zajednici sa njegovim roditeljima, nemamo našu privatnost, ne možemo o nečem bitnijem ni da pričamo normalno, a tek ni da se posvađamo kao ljudi. Moj muž kad smo zajedno samo visi na telefonu, ne posvećuje mi vrijeme, nemamo zajedničkih tema, kad se požalim na nešto kaže mi da izmišljam i tako, jedna kratka ljubavna priča.
Vidim se sa dečkom, proda mi priču kako se sad vratio iz Italije, kako je tamo dugo živeo i radio. Čak mi je rekao i lažno prezime i to tako traje mesec dana. Kaže nema društvene mreže, ja mu poverujem, jer pod tim prezimenom stv nema. Mesec dana se mi viđamo, čak izlazimo javno u kafiće, ništa mi nije bilo sumnjivo. Da bi mi on preko poruke rekao kako mu to nije pravo prezime, kako nikad i nije bio u Italiji, kako ima devojku već 3 godine i da je verio pre 6 meseci. Ja sam mu bila samo 'poslednja avantura' pre ženidbe. Jako mu je žao i moli me da ne kažem nikome. Ja stvarno ne znam šta je tim muškarcima u glavi i samo mi je žao te devojke. Ne znam ni kako se zove i ništa, ali se ja osećam tako jadno i prljavo i ne mogu da se otarasim tog osećaja.
Nedelja.. 12 popodne. Vozim se po praznom gradu, nigde žive duše nema. Tmurno, oblačno. Izdaleka ugledam par, momak u tamnozelenom odelu a pored njega, devojka u venčanici. Stajem im na pešačkom, momak mi maše da prođem. Polazim. On mi se osmehne. Ja mu se osmehnem. Odlazim. Momak u odelu bio je moja velika ljubav iz gimnazije. Neka im je sa srećom. :)
Potreban nam je novac, ali ja više od tri sata dnevno ne bih mogla da odvojim za to (uglavnom sama čuvam bebu). Šta da radim za to vreme? Pokušavam da se snađem nekako ali ne ide...
Bilo je ljeto. Bila sam sama doma i dok sam čistila, pala sam s stolca i slomila nogu. Nisam se mogla pomaknuti, pa sam pokušala brzo nekoga zvati. Dosegla sam telefon, ali nisam imala koga nazvati – svi prijatelji su bili na moru, roditelji na putu, a rodbine nemam. U tom trenu nazvala sam svoju jedinu prijateljicu koja je bila ovdje, da dođe, ali ona je rekla da ima termin za nokte koji je dugo čekala i ne može ga otkazati. Na tren sam bila očajna, a onda mi je stigla poruka od dečka s kojim sam se tad dopisivala, a koji živi u istom kvartu. Iz očaja sam ga pozvala. U roku od 20 minuta se pojavio, odveo me na hitnu, čekao tamo sa mnom satima, a potom me dovezao doma. Čak je ostao samnom te večeri, napravio nam večeru i bio tu za mene. Stvarno sam ostala u šoku – i tako je izgledao naš prvi dejt. Nakon nekog vremena smo počeli biti zajedno i on je, ljudi moji, nešto najbolje što mi se ikad dogodilo. U svakom zlu može se pronaći nešto dobro.😀
Devojka i ja se dogovorili da ne objavljujemo više ništa na društvenim mrežama, skoro je zatrudnela pa ni u vezi toga ništa ne objavljujemo. I zamislite šta, ljudi me sve češće pitaju jel imamo problema jer ne vide da objavljujemo slike. Na šta je život spao, nisi srećan ako to ne objaviš na instagramu!