Zašto neki ljudi ne jedu kada dođu u goste, na slavu, rođendan.... Ne znam da li misle da su tako bolji od drugih, ali po meni je to jako nekulturno. Domaćin se potrudi da napravi posluženje, a ti ne želiš ništa da probaš kao da je otrovno.
Svaki ponedjeljak slušam kolegu kako mu je bilo za vikend u izlasku. Čovjek inače puno priča ali ponedjeljkom ujutro udavi pričom o punom splavu, zgodnim curama i poplavi alkohola. Da je to jedna ili dvije rečenice ili da sam ga išta pitao pa ajde poslušam, iz čista mira krene verglat i to sve u 7h ujutro kad mi nije do nikakve priče nego samoće. Stavom mu pokušavam dokazat da me ne zanima ali morat ću mu reći u facu pa neka se ljuti. Ne mogu više.
Kafe kuvarica u kompaniji u kojoj radim ima pravo na rad od kuće.... evo, živa nisam.
Oduvek sam želela da ugradim najmanje silikone kako bi mi stvari bolje stajale. Sa 30 sam to konačno i uradila, dakle ništa ishirtreno i išla sam kod najboljeg doktora. On mi je ugradio tri broja veće i sad me ubeđuje kako to meni ide uz građu jer imam “široka ramena” pa je morao veći broj. Inače sam 160cm 50kg dakle veličina XS. Uskoro će 3 godine od toga, kajem se i sad još više krijem grudi, sramota me uskih stvari i opale su vremenom jer mi je silikon težak. Jedva čekam da ih izvadim, samo se sad plašim da će posle još više biti oklembešene.
Konobari su kod mene završili sa bakšišom. Nekad je bilo bakšiš na kraju ako je konobar ljubazan, sad ga podrazumevate kao obavezu neku i još imate petlju da glumite kako nemate da vratite, strašno koliko se blamirate.
Mrzim što je za slavu kasno ustati posle 9 sati, jer se vazda nađe neka bu*ala da dođe u 11 umjesto posle podne.
Radim u računovodstvenoj kancelariji koju delim sa još 3 koleginice. Posao je takav da nam svakodnevno dolaze klijenti. Među njima nam često svraća žena koja je u 40im godinama, izuzetno privlačna. Prilikom poseta, stalno mi tepa izrazima: ljubičice, šećeru, ljubavi i sl. Ja sam mlađi od nje 8 ili 9 godina. Ovo se pogotovo dešava kad su sve 3 koleginice prisutne. Molim za pomoć, šta bi ovo moglo da znači?
Hteo sam da probam da živim bez ekrana. Vratio stari telefon. Ništa od zabave i stimulacije mi nije vezano za ekran. Prvo sam hteo da umrem od dosade! Ali mesec po mesec i navikao sam se. Sad sam vratio novi telefon, ali jedva da ga uzmem u ruke. Samo kad mi treba neka informacija. Navikao se da živim bez.
Ne znam kako mi je uspelo da od toliko finih momaka koji su mi prilazili, mi se dopadne baš onaj koji ne može biti moj. Onaj najgori, što najviše privlači. Znate onaj koji polako vreba. Predstavlja se kao prijatelj, bezopasan, poneki kompliment suptilan, saveti, uvek uslužan, zanimljiv, uvek tu. Koji polako ti daje signal da misli da si lepa. Koji se polako uvlači pod kožu. Iako ga inicijalno kulturno odbijaš, on ne odustaje. Steže obruč oko tebe. Dok ti jednog dana, pogrešnog dana, kada si sama, razočarana, snuždena, ne poklekneš. Jer on te toliko želi, u njegovin očima vidiš da te želi i predaš se postepeno. E onda kreće pakao. Jer taj narcis, hoće da te slomi. Uspeo je da te osvoji, ali nije dovoljno, mora da ti naplati, što se trudio, glumio, dok si ga odbijala, mora da ti vrati za ta poniženja, poniženjem. A ti, udarac na ego. Samo što ne pukneš. Ali dobro to kriješ, igraš njegovu igru ali na svoj način. Nećeš da dozvoliš da pobedi i da se sladi.