Kolega dobio menadžersku poziciju i 500e veću platu od mene. Dva dana posle toga kaže "mi smo tim i dalje nastavljamo zajedno" gledam ga hoću da umrem od smeha. Mi nismo tim, ti si menadžer prodaje i izvoli da te vidim. Ja ću da ćutim i da radim moj deo posla kako sam prihvatila a ti sunce moje zapni i motiviši prodavce da rade svoj posao, osmišljavaj akcije, unapredi prodaju... ne znam odakle mu ideja da ću ja da radim i lomim se a on će biti veliki menadžer. Ja cu samo da radim ono za šta primam platu.
Dop. sam se s jednom osobom koja mi je uvek pisala otkud to da joj pišem i kako to da je se setim. A kad si dostupan uvek, ta osoba se i ne javi uopšte ili nazor piše. Stvarno ne razumem takve ljude.
Kada sam završavao gimnaziju, bila je velika euforija oko toga kao i oko bilo kog da kažem značajnog događaja, otišao sam na matursko veče ali nisam imao para sa kojim ću da prošetam, svako je imao po neku devojku samo sam ja i još jedan moj školski drug išli samo kao solo igrači, pa čak i kada smo stigli u restoran gde se slavila matura, niko nije hteo da se slika sa mnom, ali niko, naravno otišao sam na tu maturu čisto zbog nekog reda, ali se u opšte nisam proveo lepo, ne znam možda sam ja takav da nisam za takve zabave, na godišnjicu mature naravno nisam otišao, to sam sebi čvrsto rekao, sada sam u jednoj sličnoj situaciji i ne znam šta je pametno da uradim da li da odem ili ne na jednu vrstu žurke? Ko zna šta je pametno?
Ako žene zagovaraju besplatne uloške i tampone, zašto nama muškarcima ne bi bili besplatni žileti, da ne kažem mašinice za brijanje? Jer nama isto raste neprestano brada. Priroda je to. Ako se već priča o ravnopravnosti spolova, pa eto malo i o nama.
Žao mi je sada nakon 10 godina, ne mogu izbaciti iz glave prvog dečka s kojim sam prekinula zbog sitnice koja, sada sam svesna, nije bila za prekid već za razgovor, iako sam tada mislila da jeste jer sam bila premlada i nezrela. Sada nakon svih veza i momaka, kad pomislim na njega, shvatam da jedini on ima sve što se meni zapravo sviđa, fizički i psihički, onako dublje. Žao mi je J.
Kad se zaljubim u nekog momka uvek za sebe krenem da mislim kako sam fizički 10 liga ispod njega. Ma može da izgleda kao punoglavac, za mene je on u tom trenutku najlepša osoba na svetu, ali nažalost počnem da primećujem sve svoje nedostatke i delujem sebi mnogo ružnije nego inače.
S vremena na vreme okačio sam stori kako, u par navrata sam dobijao reakciju od jedne devojke. Posle nekog vremena okačio sam novi stori na koji je ona prokomentarisala "nadam se da je ukusan kao i oni prethodni što si pravio" Uredno sam joj odgovorio kroz šalu "neću da se hvalim previše, ali ako želiš da se uveriš u kvalitet ukusa ostaviću ti koji probaj i daj ocenu". Neko vreme nisam imao previše vremena za pravljenje kolača te nisam ni kačio stori, kad vidim uzvratnu poruku od nje "nisi dugo ništa pravio od kolača" na šta sam joj odgovorio da pravim baunti kolač pa ako želi može navratiti na kolač". Nisam ništa loše mislio pod tim zvanjem, posle 2-3 sata ona je došla do mene s bocom vina da ne dolazi praznih ruku. Skuvao sam joj kafu, poslužio s kolačem, fino se ispričali tj upoznali. Drago mi je da smo kvalitetno proveli veče uz šetnju. Već duže vreme se viđamo barem 2 puta nedeljno, jer nam posao i obaveze nekada ne dozvoljavaju, čujemo se redovno. Videćemo šta će biti na kraju. :)
Svako ima prava da me izbaci iz liste koju prati, ali onda me izbacite i iz liste onih koji vas prate. Ljudi su baš go*na, a ja kao jedan pratilac im baš značim. Možeš misliti...
Pre tri godine moj suprug je bio zaljubljen u ženu najboljeg prijatelja. Ona se malo poigrala sa njim al ništa više od toga. Kad sam htela da ga ostavim pokušao je da se ubije. Sad se trudi oko mene i dece al moja ljubav prema njemu je tad umrla.
Bila sam na nekoliko sahrana u poslednje vreme, i dotuklo me malo to kako većina nas živi večito čekajući nešto, nekog, da bi bili srećni, uradili ovo ili ono, a nemamo zapravo toliko vremena. Najgore što sam shvatila da me ne ispunjava ovakav život kakav vodim i da sam spremna da rizikujem stabilnost svoje porodice samo da bi dobila šansu da budem s nekim koga već dugo želim, a i sama se ustručavam da se ne raspadne sve što sam gradila..