U jako toksičnoj vezi sam, punoj nasilja i pokušaja odlazaka od njega, to traje godinama i stalno tražim način da odem od njega bez da porodici i prijateljima napravim probleme. Kada sam zatražila pomoć uglavnom sam dobijala komentar ‘sama si birala’, i u pravu su, samo na početku su svi uvek divni i brižni🙂
Upravo sam gledao profil neke devijke na feacebooku. Malo sam se zaneo. i tu negde kad sam stigao do 2010e slučajno sam pritisnuo lajk. U tom istom trenutku mi je telefon zablokirao i izašao iz aplikacije. Gledao sam vreme tačno 10 minuta mi je trebalo da dođem do iste slike. Blamaža veka, nadam se samo da nije videla!
Privlače me stariji muškarci jer se uz njih osjećam zaštićeno, a bojim se da nikad neću moći zavoljeti nekoga svojih godina.
Kad se vraćam kući sa godišnjeg ili višednevnog odsustvovanja, uvek zamišljam da kad otvorim vrata od stana da će me zapljusnuti neki ogroman vodeni talas od puknute cevi.
Živim dugo u Americi. Već sam mator, davno prošlo kada sam bio tinejdžer. Ponedeljak 5:30 ujutru, krenuo na posao. Uporna, sitna kiša i još uvek mrak. Kao poručeno za hangover i neki spori rock. Parkiram u meku da kupim doručak, pomazim sopstveni, još uvek u vikendu, uspavani um i popijem kafu. Dok čekam order, čujem kako se kroz zvučnike na plafonu prolama pesma Rain od grupe the Cult. Nisam neko koga piči nostalgija, ali baš mi je izmamilo osmeh na lice. Setio sam se kad smo bili klinci od 16, pre 20 godina, pa smo svirali i Cult. Tu pesmu nisam čuo sigurno 15 godina. Ceo dan sam je posle puštao, a bio je iznenađujuće lep, vedar i topao dan za januar.
Ceo život u ovom Banatu. Mala, primitivna sredina gde svako osuđuje svakoga i svi guraju noseve gde im nije mesto. Jedva čekam da odem sa ovog Balkana... Ma, u Hong Kongu bih živela. Dosta mi je više sela i seljobera.
Jednom sam liku napravio kafu i nacrtao srce od pene po mehanizmu. I kako mu ja kažem brate izvini za srce po mehanizmu je, tako on meni kaže ma nema veze volim i ja tebe.
Smejali smo se do kraja smene tog dana!
Oduvek sam mislila da treba uskaditi želje i mogućnosti.. u našoj porodici se nisu podizali krediti, onoliko koliko imaš toliko i trošiš..kredit je zlo... Mnogi ljudi nisu spremni da se odreknu nekih svojih zadovoljstava pa kukaju..proćiće i taj težak period, sve prođe..
Najjači su mi oni koji kažu da je život lep, motivacija i te gluposti na internetu, a roditelji im ostavili apartmane stanove bogatstvo, ne moraju da rade.
Danas je teško izlaziti u klubove, diskoteke i generalno ići u izlaske ako hoćete da igrate u djuskate. Imam 22 godine, ne pijem ne pušim, volim da igram i da se zabavim uz muziku, ali ne izlazim često jer svaku osobu koju upoznam ili sa kojom se družim je takva da samo sedi. Znam sad će neko reći nađi novo društvo, ljudi ne ide. Druželjubiva sam, nemam problem da priđem i upoznam se sa ljudima. Na poslu isto tako, lako se uključim u razgovor, ali sa kim god izađem, svi baš svi samo sede, bulje u telefone, ćute i gledaju okolo. Nikad nisam bila anksiozna osoba ali se tako osećam kad izađem i zateknem takvu atmosferu. Ako kažem, ajmo da igramo, pogledaju me kao da sam luda i kažu ne, nema šanse ili čekaj da me uhvati alkohol pa onda. To od prilike bude tamo oko tri ujutru i ako ustanu, jedva stoje na nogama. Bezveze iskreno. Kad vidim izlaske pre 10/15 godina, koliko su svi bili opušteniji i spontaniji nego danas.