Boli me jer smo obitelj koja se posvađala radi ostavštine a uvijek sam se trudila da ne budemo ta “tradicionalna” obitelj koja se posvađa nakon ostavine…
Kad sam bila mlađa, stalno sam osuđivala sve, alkohol, varanje, žene koje oproste, žene koje rađaju zbog muškog, itd.
Sad kad se bližim tridesetoj, tek sad vidim koliko je život kompliciran. Koliko je teško zapravo biti konvencionalno dobra osoba. Dogodile su mi se stvari… Pogriješila sam. A prije bih prva bacila kamen.
Ovaj portal bi trebao biti medij da kažeš anonimno nešto čega se sramiš, a tišti te, a vidim samo dušebrižnike i moralne vertikale u komentarima.
Svi smo s*ebani na svoj način, svatko od nas ima tajne, i svatko će kad tad učiniti nešto krivo. Pitanje je samo kako možemo živjeti s tim šta smo napravili.
Neverovatna mi je moja sposobnost da se ponašam tako hladno i nezainteresovano prema njemu, a toliko sam zaljubljena u njega da sam pukla načisto.
Prevarila sam tadašnjeg dečka sa jednim dečkom sa kojim sam se ranije viđala. Poenta je da sam tog drugog dečka volela. Međutim, izlanula sam mu se da imam dečka, ali da on neće saznati za to što sam uradila jer živi malo dalje. On mi je jednom kasnije nabacio da misli da bih verovatno i njega varala sutra da smo zajedno. A ja, ja sam ludački u njega bila zaljubljena sve vreme, dok tog bivšeg kojeg sam prevarila nisam uopšte ni volela. Htela sam da ga napravim ljubomornim. I sve sam s*ebala na kraju. Ostala sam sama.
Tužna sam jer sam sama i nemam partnera, mislim da ga nikad neću naći kakvo je vrijeme došlo, jako bih voljela da se ostvarim kao majka, ali danas ništa nije na cijeni, kad se malo potrudiš oko nekog vrlo brzo izgubi interes i postane bezobrazan, vlada neko materijalno i sebično vrijeme.
Zabranio mi je šta god je mogao i još se čudi zašto sam tužna.
Poslala sam mu osam poruka ni na jednu nije odgovorio, pa nećemo tako Dušane, ide i deveta!