Imam tog jednog iz kraja s kojim sam ponekad prošetala ili se dopisivala. Međutim, shvatila sam da je on nezreo i ponaša se kao da ima 15. godina. Ne čujemo se više i ne družimo, ali kadgod sam ja izašla da šetam – eto ti njega za mnom. On kao da čuči na prozoru i čeka kad ću ja da prođem. Onda ga jedno vreme nisam uopšte sretala i evo sad opet. Danas sam šetala i zastala da pogledam nešto, videla sam da ide neko (znala sam da je on). Onda sam se pravila da ga ne vidim, prošao je pored mene, ja sam se samo vratila kući. Išao je tako brzo, kao da je hteo da me stigne. Davno sam ga čak pitala šta mu ovo znači, zašto ide za mnom, a on je naravno poricao i rekao da samo šeta, pritom nikad nije šetao tim putem pre. Užas!
Ja bih samo volela da jedno razumem i ako neko zna i može, molim neka mi objasni. Na poslu, svaki kolega koji je nasamo sa mnom je ljubazan, u situaciji kada mu nešto pomognem je zahvalan, zna da udeli i kompliment. Kada je direktor prisutan, ili kada je više kolega u kancelariji, ignoriše me, provocira, trudi se da naglasi moju eventualnu grešku ili da umanji moj doprinos radu, želi da izgleda kao da ne radim dovoljno, ponižava. Šta je to pogrešno sa mnom ili pak, šta je to sa ljudima oko mene? Ima li još neko isto ili slično iskustvo. Baš bih volela da znam.
Kad nemamo sitniša u blagajni, tada nikad ni kupci nemaju nego samo krupno. A kad imamo punu kasu sitnih, onda pogodite, svi imaju sitno. Stvarno ne znam što reći na to.
Kad sam bila dete, Riska iz domaće serije, glumica Radmila Savićević mi je bila ogromna debela žena. Sada gledam u 2026 godini ponovo i posle višegodišnjeg života u Americi, deluje mi skroz ok i čak normalno ali ne predebelo. Ovde su žene od 150-200kg čak i mlade devojke.
Jeste li se susretali s ljudima koji se vole žaliti o nečemu, čak traže savjet i pomoć ali sve prijedloge su već navodno isprobali i nijedan ne djeluje. A da bi to bilo moguće morali bi biti medicinski ili društveni fenomeni. Imam takvog prijatelja i sad tek primjećujem koliko često to radi. Npr, boli ga glava-ponudim ga vodom-već je popio 3l-kažem možda od previše vode-ne, nije ni to jer je sve iznojio na treningu. Nema veze s vezom, a on na sve ima odgovor.
Bolje biti prevarena žena nego ljubavnica. Ljudi na prevarenu ženu koja oprašta gledaju sa saosećanjem, ne može zbog dece, voli ga, finansijski joj sve pruža, dobar je prema njoj samo, eto takvi su muškarci. A ljubavnice su one koje se ponižavaju, ne vole sebe, pristaju na mrvice, glupače koje se nadaju razvodu, stići će ih kazna jer uzimaju tuđe.
Prošle godine za Novogodišnje praznike u goste nam bili tašta i tast, i treći dan su uspeli da polome bračni krevet. Ove godine dolaze nam opet, i žena im je u razgovoru rekla da će spavati u garaži, budu li polomili i ovaj krevet.
Njegova cura mu stavila komentar na slici "moj". Ja joj na to odgovorila "naš". Raskinuli su.
Upravo sam naišla na video gdje žena govori da je nemoguće raditi u kolektivu gdje su sve žene i nema muškaraca. Ja sam slično mislila, dok se nisam zaposlila. Završila sam mašinstvo, krenula sam raditi kao jedina djevojka u kolektivu od još 6 muškaraca i jedina sam bila magistar. Najviše zla sam vidjela od kolega koji su bili sa mnom u kancelariji tj. od muškaraca. Toliko ljubomore, zavisti, podmetanja nogu, cinkanja u životu svom vidjela nisam. Kolegice iz drugog odjela su shvatile koliko me sabotirraju pa su me u određenoj mjeri branile, koliko su mogle. Jedan kolega je slagao poslovođi na mene da sam rekla da ništa ne radi, drugi je bio ljubomoran i nije dao čak na telefon da se javljam, treći pričao gazdi kako sam nesposobna kad je zapravo vidio koliko znam i mogu, četvrti išao po firmi i ismijavao se, zajedno s kolegama iz pogona samo da me ocrni jer mi nije mogao naći drugu manu vezanu za posao itd. Ima svega i kod žena, al meni su više prisjeli muški definitivno.