Svekrva se pravi da mene voli više nego svog sina jedinca.
Samohrana majka, sin još mali. Ostajem bez posla, ovde na jugu ne mogu naći posao, nikakvu pomoć nemam. Odakle krenuti? Imam osećaj da je sve protiv mene.
Nikada mi neće biti jasne žene koje nakon porodiljskog odsustva pljuju po firmi koja ih nije vratila na radno mesto.
Pa šta je ta firma trebala da radi godinu i više bez vas? Našli su nekog da popuni vaše mesto. Nađite drugi posao i gotovo!
Ulja ili mlijeka za tijelo koristim jedino ako ih dobijem na poklon, čisto da se ne baci. Inače čim ih prestanem koristiti, koža bude suha ili se malo peruta ali kasnije dođe u red. Nema potrebe još da i te otrove unosim u tijelo.
Imam 37 godina. Trenutno sam. Više mi se smučilo da izlazim na dejtove, da se upoznajem, i da se trudim. E toliko.
Jedva čekam da se zaposlim i da konačno priuštim mami sve što poželi. <3
U pedesetim sam (žensko) i seks (u braku) nikad kvalitetniji i strastveniji!
Imam drugarice koje imaju decu i na njihove poruke čekam danima, nekad i sedmicama. Nekad smo bile veoma bliske, a sada skoro svako dopisivanje počinje sa: „Jao, izvini, nisam ti odgovorila.“ Uvek se ja prilagođavam kad treba da se vidimo i to mi stvarno nije teško. Prioriteti su jasni- deca <3, i to razumem. Ali problem nastaje kad na običnu poruku ne dobijem odgovor danima, sedmicama. Ja, koja nemam decu, trudim se da ih ne zamaram svojim životom koji im izgleda smešan, ali mi teško pada nepoštovanje da se ne odgovori na poruku. Posle toliko čekanja i razumevanja, shvatila sam da sam se jednostavno umorila. Da li prijateljstva mogu da se stave na pauzu dok deca ne porastu?
Muž i ja smo u inostranstvu. U zadnje vreme mi toliko nedostaje rodni kraj. Ja tamo više nemam nikoga sem prazne kuće u kojoj više nikog nema. Mene su roditelji napustili kada sam imala 2 godine pa me je odgajala baka, mamina mama. Toliko sam nekako nostalgična za tim prošlim vremenom, bila je ulica puna dece uvek vika graja. Onda babina ona domaća pica u tepsiji, znate one onako debele. Pa kad padne sneg pa se svi igraju napolju, sankaju i grudvaju. Sve mi to budi neke lepe uspomene, a kad odem tamo toga više nema, dece je malo u ulici, ne igraju se više, nema onih starih komšija koji su uvek gledali kako se igramo. Baš me nekako drži nostalgija ovih dana. Volela bih da sve bude kao nekada.