Radila sam kod privatnika po 12 sati za minimalac pod raznim vremenskim uvjetima: kiša i snijeg (mokre cipele), sunce (+40°C), vjetar (propuše te do kosti), Božić (07:00-19:00), Stara-Nova godina (19:00-07:00), praznici/blagdani/vikendi... Sve za minimalac...
Radila sam posao u 4 smjene... Teška fizikalija... Muški (od brda odvaljeni) odustali nakon tjedan dana... A ja metar i skok mravca u to vrijeme uz posao završila i edukaciju za Knjigovođu..
A do danas završila obrazovanje za: Prodavač, Komercijalist, Zaštitar osoba i imovina, Računalni operater, Vozač viličara, Knjigovođa...
A trenutno idem u drugi grad na posao autobusom u 4 smjene i odlučila sam uz posao ići i izvanredno na fakultet...
Od sve te škole nemam koristi jer na poslu skačem po lojtri 3 metra svakih 5-6 min...
Nekom je poslovni put posut laticama ruža, a nekom trnjem...
Smeta mi kad neko moje dete naziva 'moja sreća', 'moj život', 'moja ljubav'.. kad je to dete sve samo moje.
Dok sam bio mali bio sam kao sunđer bob, sad sam kao lignjoslav.
U srednjoj školi se nisam dobro snašla što se tiče društva. Imala sam samo 2-3 drugarice i to mi je naravno smetalo jer sam želela isto iskustvo kao ostali tinejdžeri. Da idem na žurke, u izlaske, budem u vezi, "ludujem" koliko mogu dok sam mlada... Osećala sam se užasno jer nisam imala prilike ni za šta od toga. Međutim bila sam odličan učenik, upisala vrlo težak fakultet i konačno našla puno prijatelja tamo. Bila sam neiživljena i željna iskustava, tako da sam se toliko fokusirala na društvo i izlaske, nešto što nikada pre nisam imala, da sam pala prvu godinu studija. To je bilo pre par godina i još uvek se kajem. Izgubila sam pravo na studentski dom, stipendije i ostale povlastice. Da mogu sada da se vratim na početak faksa, sve bih radila drugačije.
I dalje stalno mislim na devojku sa kojom nisam ni bio. Upoznali smo se vise poslovno pre 2 godine i nemamo kontakt, ali iz nekog razloga ne mogu da je potpuno zaboravim. Ne razmišljam bukvalno non stop o njoj, ali na kraju dana se setim. Baš me već opterećuje.
Toliko se plašim da se ugojim, da kada pojedem neki veći obrok odem i ispovraćam se nakon toga...
Ne mogu da verujem da će još malo 2026 godina. Imam osećaj kao da je 2022, 2023.
Nekako se vreme promenilo od 2020 godine, kad je počela korona, karantin je uticao na ljude.
Nije mi jasno zašto su neki muškarci ljubomorni kada su oko tebe drugi muškarci, a inače imaš utisak da ih ne zanimaš previše.
U jednom periodu sam bila u haosu zbog nezaposlenosti i krova nad glavom. Pomišljala sam čak i na najgore. Jedno veče su me roditelji zatekli dok plačem, zagrlili me i rekli da se u životu sve reši. Dok je njih nikad neću biti sama i bespomoćna. Nisu znali koliko sam zapravo loše, a opet kao da su predosećali. Kasnije se zaista sve i rešilo, ali njihova podrška mi je olakšala pola stvari. Ne znam šta bih bez njih.
Izgubila sam nevinost sa 34 godine. Nisam to rekla svom partneru i sigurna sam da nije primetio. Ko bi poverovao da atraktivna plavuša nikad nije imala seksualni odnos. A istina je da sam uvek čekala na nekog posebnog, pravog. Čekala sam na princa, koji nije nikada došao.