Počeo sam da pravim kuću od nule. Pre svake počete izgradnje nečega od temelja, zidova, betona, vode, struje i ostalih završnih radova sam googlao i edukovao u brzim crtama šta je dobro a šta ne, evo i na kraju radova još nisam naišao na kompetentnog majstora sa kojim možeš da popričaš, svi su majstori a niko ne zna osnovne stvari u svom poslu, treba im zabraniti rad i uvesti licence.
Imam bebu koja je jako plačljiva i razdražljiva. Plače i vrišti u milion situacija: od odlaska lekaru, pranja zuba i čišćenja nosa, do toga kad joj uzmeš nešto što ne sme da dira, itd. Ne smatram se popustljivom majkom, ali nisam ni Hitler. Brižna sam, puno je grlim, mazim i mnogo pričam i čitam. Sa druge strane, bila sam neprikosnovena u dosta situacija gde je vrištala i terala po svom. Kao rezultat vrištanja su kraća, ali jako česta. Imam pomoć, ali veći deo dana sam sama sa njom. Osećam se na ivici živaca i često se pitam grešim li i radim li nešto pogrešno.
Moja majka je noćna ptica. Noću šeta po kući, uzme pa usisava, ulazi-izlazi sto puta na terasu da puši, ona vrata stara, moraju jače da se gurnu da bi se zatvorila, seti se nečega u sred noći pa upada u sobu u kojoj spavaš da baš tad priča o tome i neće sačekati sutra. Ukratko, tako me nikad me nije puštala da spavam noću. Od kad sam bila mala spavam samo nešto kratko pred zoru i malo popodne kad zaspi i ona. Kako je s godinama povećavala kafe (sad pije jedno 5 turskih dnevno), tako sam u srednjoj mogla da spavam samo u školi. U kući nije bilo moguće nikad jer je vrištala sve vreme dok je budna. Krenem napolje, ide za mnom. I tako evo. Živim sama od 19. godine. Tek sad sa 23 godine sam jedva rešila problem spavanja, spavam noću. Zaspim oko ponoći i ustanem u pola 8. Evo uveli nam treću smenu na poslu. Okreće mi se želudac. Daću otkaz. Ne dam spavanje nikom.
Neko ne podnosi video pozive, neko ne podnosi glasovne poruke, neko ne podnosi poruke, neko ne podnosi pozive, neko ne podnosi dugo dopisivanje, neko kratko... Meni je to sve uredu, jedino što ne podnosim je kad mi ljudi ne kažu šta im smeta, a ljute se. Ne želiš da te zovem, već da ti pišem? Nema problema. Ne želiš da ti pišem, već više voliš čuti glas? Opet nema problema, ali reci mi šta preferiraš kako bih znao. Lično mi je potpuno svejedno na koji način ću komunicirati.
Brat mog muža je poginuo prije neki dan, čim mi je muž saopštio to odmah sam krenula ka njihovoj porodičnoj kući u kojoj je bio moj muž žena od brata njihova majka otac i njihova djeca, čim sam ušla ugledala sam ženu od brata kako govori ,,Sve uzalud! Troje male djece koji se neće sjećati svoga oca kada porastu, sve uzalud!’’, zatim se onesvijestila, dok je moj muž hodao u krug plačući i tresući se, njegova majka je uplakana govorila ,,Moj sin je živ! U urgentom je živ je nije mu ništa jel tako Dragane(otac mog muža)’’, otac mog muža odgovara uplakan ,,Mrtav je! Trebam li da ti ga pokažem?! Mrtav!’’ nikad ništa tužnije nusam vidjela njegova majka je posle izjavila da će čim ga sahrani da se ubije ispred njegovog groba.
Ne volim nepravdu i ne mogu se prestati pitati zašto loši ljudi uvijek prolaze bolje u životu. Moj tata je varao moju mamu (koja je bila najbolja na svijetu) čitav život, napravio je drugoj ženi dijete dok je bio u braku s mojom mamom, da ne govorim da su se spetljali kad se mama prvi put razbolila…evo nedavno su se oženili u Las Vegasu, kupaju se u parama žive život, a mami će sada biti 3. godišnjica smrti od teške bolesti. Teška nepravda.
Ja sam ubeđena da se većina muškaraca i žena napali kad idu na masažu. Ne kažem svi, nema potrebe da se sad palite po komentarima i idete u napad. Ne znam kako je kad žensko-žensko masira i obrnuto, to ne komentarišem, već mislim konkretno na muško-žensko. Da me neki muškarac masira garant bi se napalila.
Najjače mi je kad dođe 14. februar i 8. mart pa počnu same sebi da kupuju cveće 😂
Nije ni čudo što su ljudi sve više anksiozni i depresivni. Izađeš iz kuće i svako ti se dernja ko majmun (pogotovo šalteruše, medicinske sestre). Istresaju svoj bes na ljudima zbog svog ličnog nezadovoljstva, a ti naravno moraš da ćutiš da ne bi napala lice tokom vršenja službene dužnosti. A i da ih prijaviš šefu isto ti je to im je koleginica.