Ništa ne mrzim kao knjige čiji naslov počinje sa ,,Kako".
Htjela bi da mi mama ozdravi. Imam 24 godine i ne znam kako ću ako se ovo nastavi. U jako teškom stanju je već 2 godine. Mama volim te ❤️
Kad vidim da žene koje su 20+ godina od mene starije izgledaju kao da su 20+ godina od mene mlađe, shvatim kolko zapravo nemam para.
Uvek sam se prilagođavala prijateljima, braći, sestrama. Oni hoće da idu negde, a nemaju s kim, ja odem i ako mi se ne ide, odem jer je ljudski biti malo manje sebičan i jer mi je stalo do tih ljudi. Uvek me se sete kad im je dosadno. Ja sam došla u situaciju da ja nemam s kim da izađem, da nemam s kim da otputujem, da nemam s kim na protest da odem, ili da me ispale u poslednjem trenutku, jer se njima to ne radi. Imam utisak da su ljudi nikad sebičniji postali, svako radi šta mu odgovara. I ne, nisam naporna, sklonim se, i ne gnjavim kad vidim da te ne zanima da provodiš vreme sa mnom. Samo boli ova samoća u ranim dvadesetim i ne znam što mi je ovako ceo život.
U kasnim dvadesetim krenuo sam jesti kašicu za dojenčad. Sviđa mi se ta lagana hrana, a vjerujem da je i zdravija nego pudinzi i vićni jogurti za odrasle.
Dečko poslije 2 godine veze u svađi mi rekao da sa k*** jer sam prije njega bila sa osmoricom, osam veza i imala odnose. Još rekao da ću to uvijek biti i da ne postoji čovjek koji će me prihvatiti takvu i da mu se zahvalim jer je on. Šta reći, bez teksta sam. Imam 25 btw...