Moja mama misli da sada kada imam 28 godina i udata sam, jedino što treba da uradim jeste da se zapustim, zatvorim u kuću, rađam decu i kuvam, perem, čistim 24/7. Idem u teretanu i na trčanje? Šta će ti to, udata žena, ribaj kuću pa ćeš da vidiš trening. Izađem u kafić s drugaricama? Udata žena se smuca po gradu, sedi kući s mužem. Igram igrice ili gledam serije s mužem? Užas, kao deca, radiš li ti išta po kući ili se samo igraš. Hoću da promenim boju kose? Šta će ti to, nisi više klinka. Hoću da se tetoviram? Kao dete si, odrasla udata žena, idi sređuj kuću pa će te proći te ideje. Muž i ja delimo kućne poslove? Jadan čovek pored tebe, što se ženio uopšte kad ga mučiš tako. Kupim nešto od odeće ili kozmetike? Šta će ti to, šta se sređuješ kad si se udala. I tako za sve što uradim ima komentar kako sam udata i stara za takve stvari.
Jasno mi je da se ljudi vremenom zasite gradske gužve i buke, i smatram da život u manjem mestu zaista ima mnogo prednosti. Ali najveća greška koju ljudi prave je ta što misle da će ako iz centra grada pređu na selo da nađu mir. Mir se mora naći unutar sebe. Neko živi u zgradi sa sto stanova i radi u punoj kancelariji pa ima svoj mir. A neko živi u selu sa samo petoro komšija i sa svima se svađa, sudi i opet radi i trpi.
Ranije su mi prioritet bili moji "voljeni". Porodica i prijatelji. Radije bih svo svoje vrijeme provela u društvu dragih ljudi i stvaranju lijepih uspomena nego u građenju karijere i jurenju ciljeva, na primjer. Međutim, toliko smo se svi otuđili i stvorili distancu, da mi ništa drugo ne preostaje nego da počnem da živim za pare i lični napredak. Niko se više ne trudi a lakše je kad je obostrano. Pogotovo kad si tip koji nije od incijative a ipak voli bliske odnose. To me malo muči. Takođe, nap*sena sam.
Drugar kom sam bio kum na venčanju 2014. godine i dao poklon od oko 500 EUR mi prošlog vikenda za moje venčanje doneo 5.000 din u koverti, nije došao na crkveno venčanje i u restoran je kasnio 2 sata. Ništa mu nisam skrivio.
Tako dugo živim sa ubeđenjem da sam haotična osoba, da mi je sada skoro neobično ako ne i nemoguće da zamislim sebe kao urednu i organizovanu osobu. Trenutno čitam "Atomske navike" Džejks Klira, pa mi je zato ova pomisao tako iznenada naišla.
Cijeli dan smo na poslu a kada dođemo kući, jedva da progovorimo po koju riječ, mobitel je u rukama ( fb,insta...) osjećam da polako ali sigurno gubimo jedno drugo.
Mrzim goste. Odrasla sam u obitelji gdje stalno dolazi rodbina, bez najave i to uvijek redovno noće kod nas po nekoliko dana. Već 3. dan kod nas spava tetka, a ja imam kolokvije koje moram da spremam i bukvalno nemam prostoriju u kojoj mogu učiti, a moje roditelje to ne zanima. Da ne govorim o neredu koji prave i konstantnom postavljanju neugodnih pitanja. Jedva se čekam odseliti i imati svoju privatnost.
Mnogo se dobro slažem sa svojim instruktorom vožnje. Primetila sam da mi se ko drugar dopada i zabavno mi bude na časovima s njime razgovarati i smejati se. Žao mi je šta se nakon šta dobijem vozačku više nećemo čuti.
Danas će mi se ostvariti jedan od mojih snova, krenuti na izlet sa svojim autom iz snova (ovih realnijih), sa curom koju volim, 400 kilometara sreće u jednome smjeru, stara cesta, muzika na najjače i pjevanje. presretan sam zbog toga i ne mogu dočekati da krenem.
Mala pomoć za sve one koji žele da se oprobaju u IT-u. Kao diplomirani inženjer sa skoro 10 godina iskustva mogu da kažem da ovaj posao može da radi i neko ko to nije. Posao u mojoj struci je težak, prepun je odricanja, prepun je stresa, ali je zato dobro plaćen. Ako ste u dilemi da li pokušati, nemojte čekati, počnite već danas. Šta je prvi korak? Morate znati engleski toliko dobro da možete opušteno da pričate sa strancima, bez straha da li znate sastaviti rečenice. Bez engleskog mnogo je teže. Kad savladate prvi korak (ili ste ga već savladali) onda pređite na besplatne kurseve. Kako znati šta gledati? Odete na oglase i vidite šta se traži, a da nije tako teško za početak. Još bolja opcija je da imate nekog u IT-u da vas usmeri. Posle besplatih kurseva prelazite na plaćene, ima mnogo materijala po internetu, a postoje i akademije. Svi oni nude znanje, vaše je da radite na sebi i to znanje uzmete. Papir, pečat, potvrda... to nikog ne zanima. Samo znanje. Srećno kolege 😀