U 30 sam godini već 5 godina nisam imao ozbiljnu vezu, u tom periodu sam 3 puta pokušao ući u neku ozbiljniju vezu sa tim devojkama ali smo bili po par meseci u šemi poneki sex i to je to. Jednog dana me zove najbolja drugarica koja apsolutno sve zna o meni i ja o njoj, pozvala me kod sebe na večeru. Njoj je 33 godine kad je bila mnogo mlađa birala je momke, odbijala, mogla je imati kog hoće kada je napunila 30 videla da je mnogo dobrih momaka već oženilo ili su dobrim vezama shvatila da je da je pogrešila prosto ju niko više nije hteo sa 30 godina svi su mislili da si vredela bila bi sa nekim, verovatno ima neki problem kad do sada nije imala vrenika ili dečka. To veče sam kupio prsten i zaprosio je, eto nama je za 7 dana godišnjica od veridbe.
Sve na stranu većina žena ima ružan glas. Za svog života nisam čuo ženu da lijepo priča. Jedna ima kreštav glas, druga kao da joj jezik smeta dok priča, treća nema uopšte nježan glas, četvrta priča kao da se trese nešto u tonu... Mene to najviše odbija.
Imam nazovi drugaricu. Šlepa se uz naše društvo, našao je drugar negde po fakultetu, te ušla u društvo. Naporna, ali ima masu para, tata joj budžovan veliki. Slabo viđa majku, oca, ima veliki stan blizu faksa. Ponekad tu odspavamo ili imamo sedeljku. Bude i gotivna nekad, ali sama je nikad ne bih odabrala. E sad..ona drži moralne pridike svojim roditeljima kako je zanemaruju, oduvek, kako nemaju vremena za nju, a ni za decu iz drugih brakova, te polusestre joj dolaze ponekad, razmažene klinke... Stani, devojko, imaš studio stan, galeriju, ko tri naša stana, samo za sebe, garderober ko sobu, misliš da tvojim roditeljima pada s neba?! Počne da kuka kako su nama roditelji posvetili vreme, ona bi bila bolja osoba da živi skromno kao mi, blabla, a onda izvadi ajfončinu od 1500e i zivka dostavu ili neke važne ,tatine' ljude da joj završe nešto. Ja ne znam da li ona glumi da nas ojadi što mi nemamo ili zaista se oseća prazno, pa juče mi dala torbu punu nove šminke, nisam smela mami na oči s tim!
Nisam tunjavac, izlazim i izlazio sam, ali mi idu na nerve ovi što ništa drugo u životu ne rade i nigde drugde ne vide smisao osim u partijanju i žurkama. Naporni su više. Još kad te, sa kezom od uva do uva, u oktobru pitaju: "a gdeeee ćeš za noooovvvuuuuu", doživim bukvalno nervni slom.
Kako me nerviraju one osobe koje se vade na težak život, a večito su nadrndani i bez osmeha, a imaju sve u životu. Ja razumem da to nije nimalo lako, ali to ne znači da trebaš drugom da podmećeš nogu i da budeš zloban, a posle se vadiš na 'teško detinjstvo'. Te fore ne pale kod mene. Znam ljude koji su svašta prošli i dobri su kao hleb, a ovi što se uvek izvlače za svoje loše postupke, sami su krivi, nema potreba da prebacuju krivicu na prošlost. Svako bira kakav će biti. Večite namćore i negativce, koji, pritom, prave spletke drugima, očima ne mogu da gledam.
Život mi je lijep otkako sam počeo ići u krevet u 21 čas i ustajati u 5 časova. Prije posla na miru popijem kafu, odradim nekekve vježbe, pročitam vijesti na miru.
Bio sam u seksualnoj vezi sa babom iz francuske zbog državljanstva, a ona me je ostavila zato što sam gledao crnkinji u du*e.
Kad odem kod drugarice i vidim odeću kako suši, a tu se nalaze nekad i tange, mnogo se napalim i zbunim, ne znam šta mi je činiti.