Previše pažnje dajemo influencerima, a premalo ljudima oko nas.
Odrasla sam u normalnoj, funkcionalnoj porodici u kojoj su majka i otac ceo život delili sve kućne obaveze. Od kad sam bila u vrtiću sećam se da mi je tata pravio večeru, da je mom bratu menjao pelene, vodio nas u park, kupao…isto onoliko koliko i majka. Nisam ni znala za pojam “muški” odnosno “ženski” posao. Ne mogu da opišem šok koji sam doživela kad sam malo porasla, našla drugarice i videla kako se njihovi očevi ponašaju, i prema njima i prema njihovim majkama. Koliko su ti ljudi bili (i ostali) nezainteresovani i lenji… I što je najgore od svega, meni su drugi govorili kako je moj tata “čudan” jer radi “ženske stvari” jer eto, umesto da se zavali u kauč i gleda fudbal on se, zamislite, brine o sopstvenoj deci!
Gledam i ne verujem koliko žena može da se ponizi. Imam jednu drugaricu koja se u poslednih nekoliko godina samo lepi za zauzete muškarce. Kaže da niko ne može da joj odoli i da može da ima svakog. Međutim ti momci se zabave sa njom malo i vrate se devojkama, a ona posle plače i juri za njima. Ona je stvarno dobar drug, prezgodna i prelepa i stvarno ima puno udvarača, ali nju uopšte ne zanimaju slobodni momci. Pokušavala sam bezbroj puta da pričam sa njom, da zaslužuje mnogo bolje, da izgradi pravi odnos sa nekim, ali ne vredi. Evo sad se zakačila za druga mog dečka. Ima devojku, rekao joj da ga ne zanima, ali ona je uporna. Gde god on izađe, ona se odmah pojavi. On je maksimalno izbegava, u poslednje vreme je čak i grub prema njoj kad vidi da ne može da joj se objasni lepo. Ne znam na koji način da pričam sa njom jer očigledno ništa ne dopire do nje. Mislim da je došlo vreme da se polako distanciramo.
Nakon svega do sad što se izdešavalo, shvatio sam da se nikad ne treba stresirati. Ništa mi stresiranje u životu pomoglo nije.
Eh da mi je ova pamet, a da se mogu vratit 15 godina unazad.
Najjače mi je kad mi mama priča o samouverenosti, a ona ni za šta nije (život provela ispred TV). Svi je gaze, ponižavaju... Ona ćuti i trpi.
Našao sam devojci dildo ispod kreveta, zajedno smo 3 godine. Sad mi je jasno što u poslednje vreme kaže da joj nije do seksa.
Sećam se svog prošlog života, ali ne smem nikome da kažem, da me ne bi strpali u ludnicu. Sećam se tačno gde sam živeo, sećam se svog sina, gradića u kom sam živeo..
Napravila sam glupost. Ušla sam u vezu bez obaveza i zaljubila se. On našao curu i prekinuli smo kontakt, a meni su ostale samo sjećanja i suze.
Počeo sam da radim u porodičnoj radnji sa 11 godina, ali već sa 14 godina sam držao jednu smenu i uklapao sa školom, a to se nastavilo i kasnije u srednjoj pa sve dok je nismo zatvorili odnosno zaposlio sam se za stalno. Ja sam u odnosu na vršnjake imao uvek svoj dinar i bio uvek odgovoran sa novcem i obavezama što je rezultiralo time da sa 22 godine uz pomoć kredita uzmem svoj prvi stan kog želim da izdajem. To je pozitivna strana moje zrelosti, ali negativna je ta da osećam da sam brže sazreo nego što treba i dok su drugi izlazili čitavu noć ja sam morao da idem ranije zbog posla, roditelji mi nikad ništa nisu branili da se razumemo, ali sada malo teže uklapam da ispunim želje detetu u sebi i zbog toga mi je žao jer nisam mogao da budem 101% opušten, a onda su me snašle neke druge stvari i postao sam pomalo anksiozan i na poslu ne mogu da se uklopim lepo, ali sva sreća radim još jedan posao pa mi to bude izduvni ventil.