Nedavno sam bio na školskoj ekskurziji u Italiji. Sve je bilo fenomenalno. Od druženja, atmosfere, gradova do agencije koja nas je vodila. Posebnu pažnju mi je privukla devojka koja nam je bila vodič u autobusu. Mlada, nestvarno lepa, toliko prijatna i puna pozitivne energije .Kad sam se vratio kući isplakao sam se ko "ona stvar" uveče u sobi sam. Od nostalgije za Italijom, druženjem, provodom, a posebno za tom devojkom. Nadam se da ću ako Bog da imati ponovo priliku da posetim Italiju kao i da će me proći ta luda zaljubljenost. Do tada okrećem se novim životnim izazovima, a imam ih pred sobom dosta.
Bivši mi je rođendan čestitao u ponoć sa porukom kao da smo u vezi i najzaljubljeniji par a ne da smo raskinuli pre godinu ipo. Stvarno ne razumem čemu to, dok smo bili u vezi jedva da se setio kad mi je rođendan, hvalio se kako on ne pamti datume i da ne očekujem da on piše romantične poruke. I sad kad nismo zajedno on piše misleći da će nadoknaditi onaj period kad se nije trudio i kad sam sve više bila tužna nego srećna pored njega i zbog toga raskinula.
Moje dete 5. razred veoma loše čita. Vežbamo stalno, ali meša slova. Moraćemo da posetimo logopeda, da vidimo ima li pomoći. Ako neko ima sličan problem, neka piše.
Kad sam upisivao matematiku svi su mi govorili da ću pišati krv i da je to pretežak faks za mene. Evo završila se i druga godina i to sve od prve. Ne dajte da vam drugi govore što se može, a što ne. Radite što volite jednom se živi. :)
Odrastao sam u kući u kojoj nisu postojali muško ženski poslovi, nego su i otac i majka radili sve i znali sve. Toliko mi je drago što sam ih gledao i što sam naučio sve što se tiče vođenja kućanstva i što sada živim sam u čistom, urednom, ako se nešto pokvari, sam popravim u 90% slučajeva, kuham često, koliko god mi stiska bila s vremenom, jednostavno mi je nezamislivo da jednog dana moram od djevojke/žene očekivati da mi ispegla košulju za posao jer sam to nesposoban odraditi sam. Neki dan mi se frend smije kad sam mu rekao da sam skuhao ručak, ispeglao si veš i usisao stan. Jadna njegova buduća žena.
Želim da mi netko iskreno kaže kakva sam pred drugima. Jesam sramežljiva na početku, inače sam duhovita, zabavna, otvorena za razgovor o svim temama, lijepo izgledam, a nitko mi nikad ne prilazi. Nemam bliskih prijatelja, nisam nikad imala momka, niti je itko ikad pokazao interes. I ja ne znam u čemu je problem. Da li zračnim nekom čudnom energijom ili je nešto drugo?
Bivšeg momka sam ja pokrenula. Živeo je kod kuće bez posla sa 30 godina, na račun njegovih. Imućni su, pa je sve imao. Ubedim ga da se preselimo, da nađe posao. On sada ima platu oko 5000e. Razišli smo se i on uživa, a ja sam morala da se vratim kod mojih, jer nisam mogla da živim sa svojim primanjima samostalno.
U poslednje 4 godine na kocki sam izgubio skoro 20 000 €.. Ogroman novac i kredit koji moram da otplaćujem narednih 6 godina..
Imam predivnu suprugu, čekamo dete a ona ne zna ništa o svemu ovome... Kako se otarasiti proklete kocke i započeti neki normalan život??
Svestan sam da će biti raznih komentara, osuda i sl. ali ovo je teška bolest i mračni tunel iz kog ja ne vidim izlaz.
Muž je sa svojom bivšom dugogodišnjom devojkom stalno objavljivao slike na društvenim mrežama, sa mnom jedva. Nekako sam prešla preko toga i digla ruke iako sam ga jedno vreme napinjala. Otkako smo dobili dete ja postavljam samo svoje slike ili s detetom (naravno, da mu se ne vidi lice), muža nigde. Sad on meni prigovara kako će ljudi misliti da nismo zajedno jer ne postavljam slike s njim. Samo sam mu rekla da su ljudi verovatno isto to mislili i dok smo se zabavljali, pa ne vidim razlog da izbacujem zajedničke slike sad kad smo u braku. Uvredio se.
Postoje ljudi koji se vjenčaju tek sa 30+ i koji NE žele odmah djecu, ali hajd ti to objasni onima koji su odmah prve bračne noći “radili na djeci”, hajd to objasni mojima i njegovima roditeljima koji zapitkuju “ima li šta novo”, jer svi podrazumjevaju da odmah imamo djecu, a ne nakon 2-3 godine braka.