Pre 5 dana smo izgubili psa sa kojim smo živeli 10 godina. Osećaj je jeziv. Kako dalje živeti? Osećaj krivice šta da sam ovo šta da sam ono, možda da sam brže bolje drugde? Kako prevazići sve to?
Vikend je. Kupio sam pljesku sa lukom, koka kolu i pustio seriju. Dosta mi je više klubova i ženskih.
Danas mi je muž rekao da otkad imamo djecu ja sam njega zapostavila, a postala njihov rob. Evo ne znam šta da mislim.
Kad ostanem bez novca kradem od sestre po 5, 10 Eura. Novac koristim za hranu.
Najčešće kupim kruh, tjesteninu, povrće.
Sve finansijske troškove pokrivam sam.
Kad mi legne plata, odmah joj to vratim dok ne sazna. Inače neće da kupi ništa u kuću.
Toliko toga mi leži na duši, a nemam hrabrosti ni s kim to da podijelim...
Spavala sam sa sestrinim bivšim dečkom, ona njega više ne voli ali sigurno bi se razbesnela kad bi saznala. Što je najgore ja sam se zaljubila u njega i znam da je ta ljubav nemoguća.
Pre jedno godinu dana polako sam počeo da se družim sa drugaricom. Oboje smo u tridesetim. Toliko često se čujemo, viđamo i pričamo da smo kao cimeri. Ispričao sam joj sve o sebi, stvari koje ne zna niko, najveće gadosti (kao i ona meni). Nije bilo fizički ništa između nas. Volim je, ali ne da kao sam zaljubljem. Pritom je fizički prelepa. Da li je ovo normalno?