Suprug i ja smo zbog poslova bili razdvojeni par godina, i sada se konačno vraćamo na isto mesto i krećemo ponovo zajednički život. Problem je što ja to ne želim u stvari. Srećnija sam bez njega, opuštenija, pevam, bez tenzije.. dok sa njim sve što je opušteno ispada glupiranje i igranje i treba da se uozbiljim. Da li ovako zvuči kraj jedne duge duge veze i braka?
Da li se isplati učiti i odricati se izlazaka, putovanja, provoda i svega ostalog što ispunjava jednog mladog čovjeka zbog učenja? Uz malo bolju organizaciju stiže se postići mrvica svega toga, ali opet sam nekako neispunjen.
Dođe mi da ove što oglašavaju koje kakve raspade od kuća po okolini BG-a iz 60ih za 100+ hiljada pozovem i kažem "Dobar dan, j**em vam mater alavu i doviđenja."
Moj dečko nije plakao 10 godina od kako mu je otac preminuo u njegovoj ranoj adolescenciji. Prošao je tri duge veze tokom godina i posle razvršetaka tih veza nije pustio suzu. Stariji je od mene 11 godina i velika je razlika u našim pogledima života. Zbog nekih raznih privatnih razloga ja sam odlučila sa dobrim razlogom da raskinem sa njim.. S' obzirom na to da je on dosta pritajen čovek i zatvoren koji potiskuje i krije svoje prave emocije, on je pustio suze da mu liju bez suzdržavanja preda mnom. On je čovek koji ne laže, i znam da me ne bi lagao da nije toliko plakao od kako mu je otac preminuo. To mi je slamalo srce da vidim da tako stariji čovek može da plače za tako mladom devojkom. Nakon tog događaja nije odustajao od mene, i sve je uradio da bi me zadržao. Od tog momenta sam skontala koliko me on voli, i da sam u stvari devojka/žena njegovog života koju je tražio i čekao toliko godina. I evo nas sad, borimo se jedno za drugo i guramo zajedno kroz sve..
Fascinantno mi je koliko smo mi žene pod uticajem hormona, bukvalno kao "zaposjednute" nečime što uopšte nije do nas i naše volje. Isto me živo zanima da li su muškarci na**ljeni non stop na isti način kao mi kad smo u pms-u par dana?
Sjedim u lokalu, pored mene otac i majka (oko 70 ak godina) i sin oko 40 godina u inv kolica...hoće da idu i stara majka mu oblači jaknu i gleda da ga fino zakopča...da se ne prehladi...Bože ... sta je majka !!! Anđeo.
Iz jednog većeg društa, ostala je jedna prijateljica koja se još uvijek nije udala. U posljednje vrijeme se često znala razočarati u ljubav i imam osjećaj da više ne bira i samo srlja iz veze u vezu. Nedavno nas je upoznala sa svojim novim dečkom. Neću ulaziti baš previše u detalje, ali toliko je očigledno da nisu jedno za drugo da se vidi na prvi pogled. Ako joj skrenem pažnju na to, ispast ću ljubomoran, a ako ne opet će završiti isto kao i posljednjih par puta.
Ovi poslodavci počeli da se prose*avaju. Najjače kad su me pitali na razgovoru za posao, da li znam šta radi sobarica.... Znam i šta hirurg radi, pa eto, ja to ne mogu raditi. Svašta.
Ako je uredu da muško očekuje od žene da lijepa i zgodna, zašto je pogrešno da ja, kao žena, tražim to isto kod muškarca?
Imamo malu porodičnu firmu. U njoj rade samo najbliži članovi porodice. Ne zarađujemo puno, ali imamo dovoljno da živimo komotno. Kupili smo jedan stan na periferiji grada i planiramo da kupimo još jedan za par godina, da bi smo mogli da se odvojimo. Ja radim u toj firmi od moje 15. Radila sam i školovala sam se uporedo, jer drugačije nismo mogli da opstanemo. Završila sam fakultet u roku, za desetak godina ću preuzeti firmu. A moja drugarica je završila srednju sa kojom ne želi da radi. Godinama je putovala i uživala. A zadnjih par godina radi kao kasirka jer njeni ne žele više da je finansiraju. Ne zna da radi na računaru, nema nikakvo obrazovanje van srednje škole i ne želi da se školuje. Sada se ljuti na mene jer ne želimo da je zaposlimo i priča svima okolo kako sam sve dobila na gotovo. Nismo deca, imamo po 30 godina i tek sada vidim s kim sam se družila. 20 godina prijateljstva je isparilo za 2 sekunde.