Kada vidim da netko prati influencere, padne mi mišljenje o toj osobi. Ne bih ni ulazila u vezu s nekim tko prati influencere. Znači da nije baš inteligentan.
Žao mi je što neke osobe ne vide da imaju granični poremećaj ličnosti.
Jel i vi imate muža koji kada je kući, provodi 90% vremena u sobi sa svojim hobijima dok sam ja cijelo vrijeme s djecom i brinem se oko njih? Osim ovog problema muž je super. Nikada se ne žali ni na šta kada je kuca u neredu, kada provodim dane na poslu on bude s djecom jer zna koliko mi je moja karijera važna. Ako izlazim s prijateljicama ni tada se ne žali već ostane s njima. Ali kada sam ja kući on apsolutno ništa ni da dotakne. Sve moram sama. Ne znam zaista kakav je ovo mentalni sklop. Nekim danima mi dođe da se razvedem koliko me nervira što je stalno odsutan dok je kući a nekim danima mi je super što se ni u šta ne miješa. Ne može mi se izgleda ugoditi.
Mislim da ću od sada kada mi se svidi neki dečko, prvo pitati jesu li mu roditelji razvedeni, i u kakvom je odnosu sa ocem. Nikada nisam sudila o drugima po tome, ali mislim da bi trebalo da počnem. Iskustvo do sada mi je pokazalo da ko nije imao očinsku figuru dok je odrastao, neće znati kako da ceni ženu i da je zadrži u svom životu.
Tretirao sam je kao princezu, a ona mene kao debila.
Jer tretman princeze nikad nije imala, shodno tome da je bila sa debilima u vezi, to je normalno.
Ne kaže se za dzabe “Ne zna svinja, šta je dinja”.
Ne znam da li se vama desilo ikada slično ali moram da podelim sa nekim. Pre neku noć sam sanjala mir, ne znam kako da opišem. Sanjala sam čoveka koga ne poznajem, sa kojim sam u tom snu u kući, restoranu, autu... Kao da živim s njim u nekoj mirnoj luci. Lik tog čoveka pametim. U braku sam, neispunjena i to gledam kao veliki znak. Želim samo mir u životu i taj osećaj da mi bude svakodnevnica.