Devojka sam, volim seks, ali nije normalno da iko ikog o tome ispituje dok se tek upoznaju. Ako me ginekolog ne pita o tome koliko je prošlo od mog poslednjeg odnosa neće sigurno Žika s interneta dobiti odgovor... Niti odnos. Nego blok. Likovi prsli skroz. I ne, nemam slike na kojima sam gola, polu gola ili u pozi za pornić. Samo su likovi paćenici, na internetu i van njega.
Želim pozitivu nekoga ko razmišlja npr: "I Lady Gaga je pevala po kafanama, a vidi gde je sad, uspeću i ja u životu."
To su iznimke u slučajevima, u realnom životu toga nema.
Ne znam zašto se ljudi zabavljaju dugo a da ne postanu ni verenici? Pa ako niste npr, za 3, ili 4 godine videli da li ste jedno za drugo, šta je sa vama? Jel ste vi deca predškolskog uzrasta ili momci i devojke posle 25 i više godine? Najviše od dana ulaska u vezu do dana venčanja može da prođe 4 godine, sve preko toga po meni je čisto gubljenje vremena u životu.
Shvatila sam da odjeću treba čuvati a ne davati jer je "izašla iz mode", za 15, 20 godina će se opet nositi baš ti isti komadi. Šta sam odjeće dala a sad kupujem iste farmerke ili majice. Gledam sada majice, hlače, sandale, itd, sve to sam ja nosila prije 25 godina, znači isti fazon. Moda se vrti u krug.
Dela su najiskreniji oblik ljubavi. Zagrljaj, poljubac, poziv na dejt, držanje za ruku, iskreni lajk za lepe slike, reelse.
Dela ne lažu. Prazne reči, suprotne konkretnim delima u direktnom kontaktu, ne mogu biti iskrene.
Muž mi je rekao malopre “što si se udavala ako planiraš stalno da ideš kod svojih “Moji žive 70km od nas, njegovi su u istom mestu kao i mi i dolaze da nas obiđu skoro svakog dana (imamo malu bebu) ja sam sama po ceo dan dok je on na poslu (ne žalim se, odlično se snalazim i tako mi je bolje nego da imam nekog u okruženju da me nervira) bila sam prošle nedelje kod mojih na par dana jer mi je trebalo (i fizički da se odmorim i psihički da se povratim) sada se stvorila prilika da su mi majka i brat na odmoru i da su me pozvali da dođem da se odmorim i da se vidimo malo duže. Otići ću ali ova rečenica i njegova reakcija me je ubila u pojam i jako sam razočarana, čak se pitam da li sam pogrešila sa odabirom + mi je zalupio vrata jer se bebi prispavalo a ja sam plakala i pričala kako ne mogu da ga razumem da mi takve stvari govori i da se raspravlja donekle sa mnom zbog toga, ne znam šta da radim… razumem da mu falimo jer radi po ceo dan ali ovake izjave su mi užasne...
Preselila sam se sa dečkom u Beč.
Nisam baš najsrećnija, tu sam se upoznala sa bivšim.
Jedan od najlepših susreta mi se desio upravo tu sa njim.
On je oduvek želeo tu da živimo.
Pričao je da će se preseliti ovde, ne bih volela da dođe, jer ga ni posle dve godine nisam prebolela.
Ne bih mogla da ga zamislim sa drugom.
Osudite me, znam da sam sebična.
Muž ima strašno nekulturnu familiju i to strašno počinje da mi ide na živce. Neke porodične događaje ne mogu izbjeći iako bih najradije nestala. Na takvim dešavanjima su uglavnom jako glasni, uvijek se raspravljaju i svađaju, kod njih molim i hvala ne postoji, ne poštuju ni tradiciju ni običaje, kod njih je normalno da na poklon odgovre sa "meni to ne treba". A inače se hvale kako imaju neki visoki ugled u društvu i svi su fakultetski obrazovani.
Razumem Hrvate jer oni kažu EUROpa za naš kontinent. Razumem i Bošnjake da prave distinkciju (mada i oni kažu EVropa) zbog 90ih. Razumem čak i potrebu ovih iz Montenegra da kažu euro, iako kažu EVropa, jer se silno trude da naprave svoj jezik. Ono što ne razumem je da živiš u Srbiji, srpski ti je maternji jezik, a kažeš EURO umesto EVRO. Pritom, na svim medijima čuješ i vidis da se kaže evro. Kao da ljudi nikada nisu išli u školu ili pogledali vesti. Evro, Srbi, ne euro!