Ne razumem zašto me ljudi gledaju kao čudaka samo zato što ne želim da otvaram profile na DM, niti da provodim vreme na TikToku i sličnim glupostima. Imam osećaj da me sažaljevaju i misle da sam nesrećna, a onda kad odemo na kafu shvatim koliko su zapravo oni nezadovoljni, frustrirani i prazni, uprkos svemu što prikazuju. Imam dete i svesno ne želim da delim njegove slike. Ljudi se često uvrede kad odbijem da pošaljem fotografiju, ali moje dete nije sadržaj za tuđe oči. Čak sam i svojim najbližima i muževim jasno zabranila da njegove slike dele na internetu.
Imala sam težak period. Živela sam jedan period sama, pa sa verenikom. Ostala trudna, ostala bez posla, verenik me je varao i oženio se još dok sam bila trudna. Vratim se kod mame. Velika mi je podrška, ali je toliko naporno. Svakodnevne rasprave, ne izlazim iz kuće, jer je to odmah prebacivanje. Odem sa drugom na ručak, haos što sam otišla. Nemam život više uopšte. Jedva čekam da stanem na noge i da se odselimo. Volim svoju majku, ali preteruje sa kontrolom mog života. Radila je to i pre, zato sam tražila u pogrešnoj osobi izlaz.
Kako vi ljudi odeću naručujete sa interneta stalno? Ja naručila tek nekoliko stvari i pazim na veličine i sve ali opet su mi ili premale ili prevelike i ne mogu nikako sebi da pogodim koja mi veličina odgovara. Probala i ne vredi, bolje da ne naručijem više sa interneta.
Probajte da praktikujete "nema ekrana sat vremena pre spavanja". Istestirao sam tu popularnu metodu i posle svega 3 dana koncentracija mi se poravila i rezon izoštrio toliko kao da sam drugi čovek.
Predugo sam bila sama nakon jednog raskida, 6 godina. I navikla na taj solo status baš fino. Sada kada sam zanimljiva jednom baš baš dobrom frajeru, meni je teško da ostavljam solo život. Pristala bih samo na kombinaciju, nikako na pravu vezu, ne želim život udvoje.
Više od 5 godina se "nadam" da će se nešto promeniti i da ćemo kao pokušati da imamo normalnu vezu. Sebi sam dala rok do 15.11., ako on ne pokaže neku inicijativu, da ovaj odnos sahranim zauvek. Dosta je bilo čekanja.
Snaja se sprijateljila sa ženom mog bivšeg. Meni ne smeta, sve ok, ohladila sam se od njega davno, ume ponekad da mi pusti poruku, kao I VEĆINI BIVŠIH, ništa vulgarno, al pita šta se radi i čestita praznike. Ne znam za druge, ali za mene ona ne zna da dobijam njegove poruke, lajkove i slično, boli me uvo, nisam s njim i ne švalerišem se, volim fer odnose, neću da idem da joj se pravdam! On je takav, on šalje mnogim bivšim curama isto i dalje, malo je poremećen, napaljen, ja to znam, ali imam ok dečka sada, pa mi smešno (plakala sam nekad ko luda jer je isto radio meni). E sad ta žena kod snaje se poverava kako on danima nije kod kuće, ali snaja je podržava da je ,,žena ženaaa i da imaju dete i da čuva brak i da su švalerke nula". Ja ne želim da se mešam, jer sa snajom, a pogotovo sa tom ženom nisam bliska. Ako ta žena ne shvata da je mužu krpa i da je ne poštuje iako nosi burmu, ko sam ja da joj objašnjavam?!
Vreme se promenilo od 2020 godine. Više se ne radujem praznicima na isti način, nisam srećan, nemam energiju.
Jedna od većih želja trenutno mi je naći drugi posao i dati otkaz na trenutnom radnom mjestu. Sanjam o tom danu.