U braku želim da izgradim sa partnerom sve ono što moji roditelji nisu imali. Sve suprotno od toga.
Mnogo sam lakše iznela i trudnoću i porođaj sad u 38, nego sa prvim detetom u 22.
Udala sam se iz ljubavi, da bi zbog te ljubavi dobila hashimoto.
Imam problem, mislim i ne znam uopšte da li je to problem. Imam 28 godina i oženjen sam 2 godine. Prvih par mjeseci sve je bilo bajno i lijepo. Međutim više od godine dana moja supruga kad god dođem sa posla počinje sa tim trebamo uradit ovo, trebamo uradit ono i par puta sam govorio pusti me samo jedan sat vremena da se odmorim, popijem kafu u miru bez nekih razmišljanja i planiranja. Nakon toga kreće neki izliv ljutnje i 'nabrajanja' kako ona mora sve sama kako nisam zainteresovan. A stvarno pomažem i sa kućnim poslovima i radim oko kuće sve poslove.
Koliko sam u formi govori činjenica da sam tokom deset dana kijavice dobila upalu mišića ruke kojom sam brisala nos. Toliko.
Otišla sam u inostranstvo sa ciljem da sakupim novac za pristojan jednosoban stan u Novom sadu. Kako su cene otišle gore, sve više verujem u to da ću kad dođe vreme za penziju, srediti kuću na selu koju mi je poklonila baka po majci i koja propada jer ne živim tu. Koja ironija.
Tek od kad živim sam i radim za sebe, shvatam koliko su me drugi sabotirali. Počev od porodice i kolektiva pa devojke i nekolicine prijatelja. Na telefon se ne javljam i sve mi je u životu krenulo.
Nekad mi je dosta osoba govorilo da nisam u pravu, pitali me šta ti misliš, vjeruj mi bi će ti tako, razmisli, nemoj to uraditi, gledali me u fazonu pa ti ništa ne kontaš.... Sad me proganja bili ste u pravu. Vaši pogledi me proganjaju te riječi su bile istinite i tek ih svatam ozbiljno. Stariji i moji vršanjaci su bili više u pravu.
Devojka vozi bicikl, trkački, sa 27 brzina, a ja vozim poniku, i gde god nas neko vidi, meni upute pozdrav rukom ili smešak, a njoj ništa. Ili mi se smeju time, ili me vole, kada me vide, trećeg nema.
Nije mi jasno zašto je ovako rasprostranjena kultura kombinacija i sexa. Nije da gledam na to kao nešto loše ako to obe osobe žele i svesno ulaže u to, ali skoro svi to žele. Imam 21 godinu i nevina sam baš iz ovog razloga što svi žele samo sex. Ne nisam onaj tip osobe koji traži onog pravog ili čeka brak, ali neću sa bilo kim i pod bilo kojim uslovima. Za sex mi treba veza, da se lepo upoznamo, da se osećam sigurno. Za sada to nisam našla jer svi predlažu samo kombinacije, odem na dejt oće kombinaciju. Smučilo mi se koliko je to postalo normalno. I ne nisam neka koja se oblači ne znam ni ja kako, oblačim se normalno, ne nosim previše kratko, usko, prevelik dekolte, šminkam se sasvim umereno i pristojno. Znači nisam upoznala nijednog muškarca još koji želi vezu i ozbiljnost, a bila sam na dejtu i sa momcima približnih godina meni i sa starijim. Mnogo je teško danas naći partnera da ostvarite nešto u životu ako kliknete.