Toliko sam usamljen da poželim da se vratim starom životu (lake žene, cigarete i alkohol) tada sam imao puno drugara. Nekad pomislim da se borim uzalud i to šta sam bio na psihoterapiji da nije za muškarce. Da nas omekša. Izvinite šta ventiliram al teško mi je..
Kada sam bio klinac, nikada nisam masturbirao na devojke koje su mi se sviđale, ili u koje sam bio zaljubljen. Smatrao sam da bi ih tim činom "uprljao".
Toliko mi je dobar seks sa njim, da sam ljubomorna na svaku devojku koja je pre mene imala to zadovoljstvo da bude sa njim. Njegov polni organ smatram "svojim". Imam 30 godina uskoro i tek sada shvatam šta je seks zapravo.
Jasno mi je da u životu nije lako ni muškarcima ni ženama, ali kada je u pitanju ljubavni život i pronalaženje partnera tu žene imaju veliku prednost. Devojka može biti nesigurna, povučena, anksiozna i opet će imati opcija. Sa druge strane ako je momak takav može biti super atraktivan neće imati uspeha.
Mislim da su one klinacke ljubavi u srednjoj naslađe. Ja nažalost nisam imala sreće s tim. Tko god bi mi se svidio, ja njemu ne bih. Čak se tada ni poljubila nisam.
Želim da devojka bude potpuno iskrena i otvorena sa mnom, ali momentalno bih je ostavio kada bi mi priznala da je ikada u životu bila u "kombinaciji".
Zbog drugih stvari ne ostavlja devojka ne zbog toga.
Dugo sam glumio poštenje jer je donosilo korist. Govorio sam prave reči, stajao na „pravoj strani“ i gledao kako mi ljudi veruju. Nisam lagao samo sam prećutkivao ono što mi nije odgovaralo.
Manipulisao sam drugima jer sam shvatio da većina želi da bude vođena, ne da razmišlja. I dok su me nazivali iskrenim, ja sam gradio prednost. Najgore je što sam u tome bio svestan i miran.
Krivicu sam izgubio onog trenutka kada sam shvatio da bih sve ponovio. Ovo nije kajanje. Ovo je priznanje da je iskrenost često samo još jedan alat moći.
Dobila sam mononukleozu u 27oj godini. Bilo mi je grozno 3 nedelje, grlo, temperatura, nisam mogla vodu da pijem. Ali mene je toliko ljudi pitalo kako sam i pomoglo, da sam plakala od sreće. Rodbina, drugarice, kolege pa i komšije. Stvarno im hvala. Nekako sam navikla da sve sama radim i nisam očekivala ovoliko ljubavi.
Polažem vozački i žao mi je šta sam to govorila uopće nekima. Odvratnih ljudi da čim te vide pitaju jesi položila ?? Jeb*te se beživotni kad pamtiš da ja polažem pa ti je to glavno pitanje...
Posle 7 godina veze, prevarila sam momka, iako sam tvrdila da nikad ne bih mogla biti ta koja vara. Duže vreme ne osećam prema njemu ništa, čak sam mu to i rekla i pokušala raskinuti, ali on ne odustaje od mene. A ja sam se zaljubila u drugoga, ne mogu da prestanem da razmišljam o njemu, toliko mi srce zalupa kad ga vidim i sva zadrhtim.. Hoću da raskinem, ali ne znam na koji način jer smo već razgovarali, a nemam srca da mu kažem da volim drugog, jer znam da bi ga to uništilo skroz...