Žena je htela tokom trudnoće da nam se ćerka zove Pandora. Lepo je i meni ime, ali previše strano, nisam hteo da bude teret našem detetu. Ubedio sam je da je Isidora bolje, a da joj ona smisli neki nadimak. Sad posle dva meseca od porođaja, Isidora je mamina i tatina "panda", a žena mi se juče zahvalila što joj nisam dao da imenuje dete pod trudničkim hormonima.
Majka stalno traži da je vozim do marketa a svaka kupovina sa njom mi presedne. Bukvalno od izlaska iz kuće do dolaska ona gunđa, žali se na mog oca, žali se na sve oko sebe. Pominje događaje od pre 30 god. Svi su loši prema njoj, svi su ovakvi ili onakvi. Milion puta sam joj rekla da gleda pozotivno na život, ali ne vredi. Puna je otrova... koji prenosi na mene. Žao mi je, ali ne mogu više.
U najlepšem periodu života kada saznajem da sam trudna, dečko saznaje da ima rak testisa. Ovih dana ide da ga ukloni. Ne možete da zamislite kako se osećam. Ustanovljeno mu je da je maligno i da će morati na hemoterapiju. Ja se nadam da će preživeti i da ćemo na jesen moći zajedno da uživamo sa našom bebom.
Muževljevi roditelji koji žive u dijaspori, osuđuju muža što je izabrao da živi daleko od njih, u gradu gdje je studirao. On je zadovoljan izborom: poslom, porodicom, ali njegovi nikako da to prihvate, pa osuđuju i mene... Sav imetak će ostaviti bratu i snahi s kojom su u blizini i to je uredu ako tako žele, ali je problem što i pored toga što su rekli kada smo se posljednji put vidjeli, i dalje žele da nas kontrolišu... Svekrva i jetrva su primitivne, manipulativne, ja sam obrazovana imam dobro plaćen posao i svoje naslijeđe, ništa im ne dugujem. Kad god se vidimo eskalija, nisam sebi dozvolila da se posvađam ili kažem nešto ružno, a "normalno" je dok svekrva gostovala, provodila godišnje odmore, dok joj se kupovalo, dočekivalo, uz to uticala je na muža da mi zagorča, ali poslije zadnjeg susreta i 20g sam postavila granice...ne želim ni zbog koga više, u ovom slučaju zbog muža da trpim omalovažavanje, ponižavanje. Ne znam što sam do sada čekala, valjda da se oni promijene...
Koliko samo balkanski roditelji znaju da nas upropaste. Ja sam do te mere samokritična da ne znam kako bih se oporavila da ne idem na razgovore sa psihologom. Moji npr. nisu primitivni, ali šta vredi kad istrajavaju za gluposti. Tako nam neke glupe stvari zameraju i traže. Istrajavaju za neke totalno nebitne stvari, a ono što je bitno (naša osećanja) ne uzimaju toliko u obzir. Sreća pa ti sve raščlani i posloži psiholog. Ljudi samo idite na terapije i bićete nova osoba. Mentalno zdravlje je number 1.
Srećno svima.
Kako sam ljubomorna na ljude koji su imali normalnu porodicu kao deca. I tačno mogu da vidim ko je bio u okruženju punom ljubavi, a ko je napravljen jer: vreme je, šta će selo da kaže i ostali idiotski razlozi. Ljudi, ako ne želite decu nemojte da ih imate, šta je tu toliko teško?! Ja nisam birala da se rodim i ceo život se osećam nevoljeno jer su me dok sam bila mala kao loptu šetali od rođaka do rođaka (majka je morala da radi, otac nije znao šta sa ženskim detetom). A kad sam malo porasla, kičmu su mi polomili sa "treba da budeš zahvalna za koru hleba, krov nad glavom i što imaš šta da obučeš". Upropastili su me da i danas vučem traume. Ne znam da uspostavim normalnu vezu ni sa prijateljima, a kamoli da nađem partnera. Imam 32 godine. Na poslu ne znam da funkcionišem, jer ne znam da se zauzmem za sebe. Plašim se da će me svi odbaciti i da ću dobiti otkaz, ako kažem bilo šta. Tako da svi vi "vreme ti je da rađaš" nadam se da ćete u najmanju ruku promeniti svoje ponašanje.
Prvi put u životu sam otvoreno poslodavcu na razgovoru za posao rekao da mi je ponuđena plaća preniska. Sad mi je jasno zašto u firmi od 6 članova svi imaju 55+ godina. Vjerojatno ljudi tu rade cijeli život, al ja u dvadesetim ne mogu i ne želim radit za taj sitan novac. Nisam materijalist, zaista ne tražim puno, al da radim za par eura više od minimalca, a ne moram...
Što više izbacujem ljude iz svog života, to se ja bolje osjećam! Nevjerojatno koliko sam im dopustila da mi ugroze dan!
Treniram kik boks, žensko sam, i počela sam da se ložim na trenera, on je stariji tri godine od mene, ne znam da li ima devojku/ženu, ali mi je neopisivo privlačan. Naravno da ništa neću pokušati, jer je on ipak liga iznad mene, dok sam ja prosek u izgledu.