E ovak, ja sam dete napravljeno za jedno veče. Oca imam, imam njegovo prezime, ali ga nikada nisam upoznala. Majku pola života nisam videla, večito je radila i njen izgovor je bio ja radi da bi meni ulepšala život, nikada nije bilo dobro, sa svojih 15 godina sam krenula da radim zbog nemaštine i toga što nemam neke stvari koje su bile potrebne, potom su me prijavili u centar jer sam dete razvedenih roditelja, to su bile pretnje kao da sam ubila čoveka… posle nekog vremena sam upoznala jako imućnog muškarca koji mi se svideo, stariji je od mene, ali je jako fin i kulturan… uvek mi je davao novac, dobila sam iphone 15 bez pogovora od njega 1500e na kartici i uvek po 100e… juče sam doživela nerni slom zbog 2 idiota u kući, tresla sam se i dobila sam napade anksioznosti, otišla sam do drugarice i razgovarale smo, potom sam otišla od kuće pokupila stvari i došla kod nje, jako sam se stresirala jer sam učinila jako veliki korak, dečko mi je rekao da se ne brinem da će me izdržavati…
Ljubitelj sam svih vrsta moderne tehnologije, ali me mobilni telefoni ni najmanje ne zanimaju. Bluetooth zvučnik mi je duplo skuplji od mobilnog telefona.
Na šta liče ove današnje tinejdžerke... Sve se utegle, zategle, puće se, polugole, imaju dečka već sa 14 godina... Ko zna šta još rade. Nemojte mi sad pisati kako žensko može da obuče šta hoće i ostale gluposti, vi isto ovo pišete i smeta vam. Nije normalno i neće nikad biti. Gde je moral?! Juče u gradu vidim devojku sa nekoliko drugova, ona obukla topić i utegla dupe. Ne znam šta rade ovi roditelji kad ih tako puštaju da izlaze iz kuće?! Užas!!!
Sramota me da bilo kome priznam, pa ću olakšati dušu ovde.
Dok smo radili zajedno na jednom projektu za posao, počeo mi se sviđati jedan kolega.
Problem je što sam ja već dugo u vezi i ne znam kako se ovo desilo. Prija mi njegova energija, imamo apsolutno i previše toga zajedničkog, i jednostavno je u meni budio nešto lepo što već dugo nisam osetila.
Osećam se užasno jer nikako ne mogu da ga izbacim iz glave.
Danima plačem kad ostanem sama i smatram da je ovo veća prevara nego da sam fizički prevarila svog momka, ali ja trenutno protiv sebe i svojih osećaja ne mogu. Što se više borim, sve više mi fale razgovori s njim.
Najgore je što mislim da i on oseća nešto prema meni, ali se sada nakon završetka distancira jer zna da sam u vezi.
D, žao mi je što se ovo desilo i što nikad nećeš saznati za moja osećanja.
Skoro kada sam bio na selu kod mojih gde sam inače i odrastao osetim miris detinstva svaki put kada dođem. Osetim kada sam bio srećan, kao da je to neki parfem koji mi vrati sećanje. Sada kada te svi sretnu ulicom pitaju da li si sagradio kuću, kupio stan, kako je bilo u inostranstvu! Ali nas niko ne pita da li smo srećni? Sreo me je komšija Slava koji je sad mudri starac. I rekao mi sine ja skoro te nisam video, ali nisam skoro ni video tako nasmejanog čoveka. Rešio sam da se vratim na selo i budem srećan. Osećam tu pozitivnu vibraciju u srcu, mir i spokoj.
Sećam se kad sam prvi put video svoju bivšu. Došao sam do druga i ona je tu bila zajedno sa njim na praksi. Ne mogu da opišem kako me je očarala. Tek je postao aktuelan fb, pa sam je brzo našao i dodao. Poslao sam joj poruku tipa ,,ćao, kako si" na koju nije odgvorila. Na poslu su već svi znali da mi je platonska ljubav i stalno su me zadirkivali na tu temu. Pet narednih godina sam joj slao takve poruke (na 5-6 meseci) i onda nakon 5 godina mi je odgovorila. I krenuli smo dopisivanje, videli se i krenuli da se zabavljamo. Od trenutka kad sam je video znao
sam da želim da je oženim. Ta veza je bila nešto najlepše i najintenzivnije što sam doživeo. Raskinuli smo jer ona nije želela brak i decu. Godinama smo se vraćali jedno drugom i pre 3 godine najzad presekli. Oženio sam se, dobio dete, i uvek sam mislio da je to bila prava odluka za mene jer sam uvek znao da želim porodicu. Danas sam saznao da se udala i rodila dete. Osećam da mi je ona uvek bila suđena, i slomljen sam.
Imala sam i duže veze nakon njega, ali s njim je sve nekako ostalo nedovršeno, zbog glupih klinačkih razloga sam prekinula. Posle smo se više puta čuli, ali nekako uvek u krivom trenutku. Čak ne mogu da nazovem to ljubavlju, ali bila sam zaljubljena. I dan danas, posle svih tih dužih veza jedino me on ''boli" i jedino se za njega pitam da li je moglo drugačije. Iz ove perspektive, toliko sličnosti je među nama karakterno. I danas shvatam da je on fizički i psihički jedini neko ko mi se stvarno sviđa. Onako dublje.. Valjda kad si mlad, neke stvari prosto ne umeš bolje.
Ne znam da li sam slijep. Ali realno prosječan život djevojke koja “živi” od društvenih mreža jeste: teretana, šoping, sunčanje, putovanja i tu i tamo pametovanje na pojedine teme. A muškarac evo od ovoga ponuđenog to samo može biti teretana, i on je u većini slučajeva porodični čovjek, dok je žena kao stabilna, ne treba mi muškarac, nezavisna sam. Moš mislit. Zamisli da živiš u lažima od čega zarađuješ kruh.
Nalazim se u situaciji da sam u vezi koja puca. Idalje smo zajedno, ali ništa ne funkcioniše. Samo se patimo. Nisam znala da je ovo ovako teško. Jasno nam je da nećemo trajati i samo čekamo momenat raskida, ali niko nije dovoljmo jak da to uradi.
Imam 24 godine i kada se vratim u prošlost shvatim da su me najviše povrijedili ljudi koji su mi bliži članovi porodice...uvijek su sumnjali u mene, sabotirali, sputavali, uvijek je pogrešno ono što ja uradim, dok sam ja uvijek šutila iz poštovanja, a kidala se u sebi i sumnjala u svaki svoj korak... Mrzim staru sebe!