Krivo mi je što se moja drugarica skoro svima odmah svidi. Ima harizmu, pričljiva je, drugima bude smešno i kad lupi neku glupost. Ja se raspričam u manjim grupama ili kad mi neko baš prija, inače sam po prirodi zatvorenija od nje. Međutim ona isto tako voli da tračari, gleda samo svoju korist i nije joj problem da slaže da bi postigla nešto. Udaljile smo se kad sam to shvatila, a udalje se i drugi vremenom, pa više krenu sa mnom da se druže. Posle se čak iznenade kako sam zanimljiva, pametna i tako te stvari. To me iskreno vređa, kao da sam mutava i dosadna ako se ne raspričam odmah.
Otišla sam sa kolegom na službeni put u drugu državu. Došli tamo, grmi, pljušti. Ja mu oko 21h pokucam na vrata u sexy spavaćici, na foru grmi, plašim se, mogu li kod njega da prespavam u sobi, on me ladno otkači, voli ženu. 9 godina stariji od mene, ja sam mu premija. Čim se vratimo, saznaću broj njegove supruge da joj pošaljem 'pitaj Mirka šta sam ga naučila za ova tri dana'.
Ja ne verujem da sam se 19 godina školovao (8 osnovna + 4 srednja + 7 faks) za ovako glup i bedno plaćen posao. Ovo sam mogao raditi odmah posle osnovne...
Većina ljudi koji imaju višak kilograma bi napravili sve sem smršavili da izgledaju bolje. Imam drugaricu koja ima 15 kg viška barem. Ona bi rađe novce utrošila u pumpanje usana, tašnu i neku predimenziniranu bundu i tako htjela da napravi da izgleda dobro. Svaki put traži savjet i nikad ne posluša nego još malo "sredi" usne itd, a izgleda sve gore.
Najjači su mi ljudi koji kažu da je inostranstvo loše, skup život, strog zakon, hladni ljudi a kad vide da neko vozi dobar auto, pitaju se odakle toj osobi pare. Naš narod misli da su samo siromašni ljudi pošteni. Oni ne znaju da je srednja klasa na zapadu kao kod nas milioneri. Kod njih je sasvim normalno da čovek zaradi mnogo para.
Održavam trudnoću već mesecima, a muž nikada nije bio lenji. Sve radi preko volje i na pola. Stalno se žali da ga nešto boli, da je umoran, da ne može. Izluđuje me to njegovo odlaganje svega u nedogled.
Kažu vreme leči sve, a ja vam kažem da vreme ne leči ništa. Bol i tuga ne prestaju vremenom već naučiš da živis s tim, za praznike se sećam nekad smo se svi okupili zajedno bili smo srećni i nasmejani, a sad su ostale samo uspomene.
Sramota je čistiti WC, a nije sramota skidati se za OF! U kakvom katastrofalnom svetu živimo...
Komplekse i nesigurnosti ne leči Instagram, već stručna pomoć psiholog ili psihijatar. Nadam se da će pojedini to s vremenom razumeti.