Imam 27 godina, u najlepšem sam braku ikada. Voljena, cenjena i poštovana. Iza sebe imam vezu u kojoj me momak silovao i pretukao. Boli me činjenica da je moja majka, kada je za to saznala, samo pitala "čime si to izazvala", i da sada, skoro 5 godina poslije svega, više poštuje toga manijaka nego muža koji me drži kao malo vode na dlanu.
S bivšim dečkom bila sam oko 3 mjeseca u vezi i odlučili smo ići zajedno na more. Tijekom putovanja (a ne PRIJE) mi je rekao da trenutno loše stoji financijski i da nema ništa gotovine kod sebe. Ok, za cijelo vrijeme dok smo bili tamo ja sam SVE plaćala. Nakon 3 dana pitao me što će biti za doručak, a ja sam rekla da je frižider pun pa neka nešto spremi jer sam ja spremala doručak i večeru sva tri dana. Da bi on skuhao hrenovke i dva jaja samo za sebe, sjeo i jeo. To je bio trenutak kad sam znala da ću prekinuti s njim čim se vratimo. Do kraja ljetovanja više nikad nisam spavala s njim. Pa za one koji ne znaju - prvo nam se zgadite u glavi, a onda tek fizički.
Vraćam se juče iz galerije i vidim neki audi a1 koji malo brže vozi. Ja takođe imam solidan auto pa rekoh ajde malo da ga uplašim pa da ga "jurim".
Međutim, dečko vozi vrhunski i beži. Stignem "ga" na semaforu kad vidim vozi devojka a sa njom drugarica. Ja sam bio oduševljen. Ako vidi ovo, nek se javi, haha. Unapred da se ogradim od negativnih komentara da nije bila nasilnička vožnja nego samo malo brža. I devojko sa belim audijem, svaka ti čast kako voziš, odusevljen sam. :D
Upoznala sam momka koji je živio u drugoj državi i nakon mjeseci dopisivanja i iščekivanja da se vidimo, on mi saopšti da nema ništa od nas jer dobio je novi posao koji zahtjeva puno vremena.
Imao sam podršku od roditelja i supruge kada sam odlučio napraviti ogromni korak u životu. Nešto sasvim novo sa puno rizika. Kada sam ostvario svoj cilj, dao bih sada sve to radi njih jer sam shvatio da je to sve nebitno kada imaš uz sebe prave ljude.
Poslednjih meseci mi jako idu na živce meštani Beograda koji "prisvajaju" delove ulice za parkiranje. I onda na potpuno uredno parkiranom autu podignu brisače a kad ih pitaš zašto prvo vrdaju nekim glupim odgovorima a onda kažu TO JE MOJE MESTO. Druže to je ULICA, zna se šta je parking mesto i da mora da se plati i obeleži tablama koje propisuje MUP. Čim im kažem da ću da zovem policiju, odmah prestaju da podižu 😂
Patim od tuđeg mišljenja.. ne pokazujem ljudima sliku brata jer se stidim što nije lep. Svesna sam da je to toliko jadno i muka mi je od same sebe dok ovo kucam.
Zaljubljena sam platonski u kolegu sa posla. Nikome to nisam priznala a ni on to ne zna.
Nedostaje mi da živim samostalno. Živela sam dve godine sa bivšim momkom i još dve godine sama, ali sam morala da se vratim kod svojih, jer jedna plata nije bila dovoljna za stan i ostale troškove. Nisam polagala račune gde sam i u koliko sati se vraćam kući, radila sam šta sam htela bez da mi se to prebaci. Sada je samo neko gunđanje, rasprava skoro svaki dan. Mada i dok sam živela sama su mi često dolazili, ali sam ipak imala mir. Volim često sama da iskuliram sa sobom, a moji zahtevaju da budem sa njima od kada ustanem, pa dok oni ne legnu u krevet i još mi prebacuju što ostajem posle njih da pogledam film, iako imam preko 30 godina.
Danas je kolega na poslu htio da reže tortu za svoj rođendan, budući da je bio jako nespretan ja sam uzela taj nož i isjekla tortu. Rekla sam nema veze, ja sam žensko. Nakon toga sam razmišljala o svom činu i što sam uletila da pomognem, to je bio neki moj ženski instinkt i kultura. Sto puta su muškarci meni mogli pomoći za neke stvari koje se u društvu podrazumjevaju da su *muške* ali nisu. Shvatila sam da su to neki sadašnji gubici karaktera drugačije ne mogu da shvatim. Nije mi jasno kako su mogli prolaziti pored mene i čak svirati mi dok se ja patim i nespretno mijenjam gumu na autu…