Družila sam se sa jednom devojkom koja nije imala društva, nisu je prihvatali, izgledala je onako malo ispod proseka i jako se ružno oblačila, nekako je izgledala neskladno i kad se baš sredi i potrudi. Meni je ona bila jako simpatična, iskrena, i baš sam je gotivila i nije me bilo briga šta će neko da kaže jer se nas dve družimo. Ja sam tad bila popularna, imala sam dosta društva, momci su me startovali, itd. Meni to nikad nije udaralo u glavu i uvek sam bila tu za nju, da je saslušam, razumem i podržim. Prvo, devojka me je potpuno otkačila kad sam se razbolela, pokušala da me natera da bolesna idem sa njom na neku proslavu i prekinule smo kontakt. Kada smo se nakon nekog vremena pomirile i dala sam joj drugu šansu, ona čim je našla posao, krenula je da me spušta i da se ponaša kao da je njen život savršen, a moj je katastrofa i kao da sam ispod nje. Na kraju je ona prekinula kontakt sa mnom tako što me je izbrisala sa instagrama, bez ikakve poruke. Ipak je sve vreme bila zavidna.
5 godina poslije razvoda mislim da nije bio toliko loš...
Čim mozgu dozvolim da previše mašta, odmah se zaljubim... Sad mi je potrebno dan-dva da se vratim u realnost.
Stupila sam u vezu sa svojim najboljim drugom. Nakon par meseci me je prevario sa najboljom drugaricom koja me je i podržavala da budem sa njim…
Završio sam težak fakultet u roku. Međutim, već 2 godine nemam posao. Problem je u tome što me nenormalno strah otići na intervju. Imam toliku prepreku u svojoj glavi, mislim da nikada nisam dovoljno dobar. Išao sam na 2-3 razgovora koji su prošli neuspješno. Izgubio sam svu motivaciju, ali je neopisiv strah ostao. Osim toga, strah me i novih ljudi na poslu, okruženja, da se neću snaći u poslu, da ću se izblamirati, da će me kolege ismijavati. Ne znam kako da sebi pomognem.
Od svog iskustva sa devojkama shavtio sam da je model svuda isti, ne osuđujem ni jednu devojku, samo najrealni odnos je bff sa redovnim seksom, da je svako slobodan da nema ljubomore i da taj seks bude najlepši, pervezije i sve što ide uz diskreciju... U vezama je svaka svetica do momenta na gomili sa drugim i to je realnost ovako je bolje niko ne može da bude povređen.
Imam eating dissorder i najdraže mi je kad mame nema doma tjedan-dva pa me nema prilike tjerati da jedem. Kad je tu, prakticiram izlazak iz kuće i cijeli dan hodanje po gradu kako bih izbjegla obroke. Znam da je bolesno, ali osjećaj kada se navečer vratim kući nakon što sam popila samo 3-4 kave i pojela jedan mali sladoled tijekom cijelog dana je fantastičan. Osjećam se tako superiorno i moćno 😍
Drugarica je stava da se sutra "neće pravdati mužu" o svojoj plati i da je to njena lična stvar i da on nema prava to da je pita. Ponavljam "muž". Dakle čovek sa kim deliš život, sa kim si rekla "i u dobru i u zlu", neko sa kim provodiš vreme i sa kim valjda treba da deliš sve. Dakle prvi put čujem da je plata "intima" između 2 supružnika, polni organi nisu intima ali cifra od koje treba oboje da žive - jeste. Pri tom, devojka ima 33 godine, ni dana radnog staža, ni jednu dužu vezu i kaže da je muška dužnost da ženi da pare kad joj zatreba, ali da pri tom nema prava da je pita za šta i koliko koštaju njene krpice. Jer su jelte krpice jako bitne za život... Devojka živi u ko zna kom svetu i sve je to OK, eto njeni su tako, ali uporno izostavlja činjenicu da su njeni mogli tako jer otac ima 2 neudate sestre iz inostranstva, jedna je davala njima deci sve moguće, a druga je davala ocu koji je sve plaćao. Dakle majčina plata nije ni trebala. Kad je stvarnost udari ne piše joj se dobro...
Sećam se... 4 sata ujutru, mi na plaži, zvuk mora dok me ljubiš u vrat i maziš, a ja polako zaspivam. Osećaj mirnoće i spokoja u kom bih mogla večno da budem. Zauvek bih živela te dane da mogu. More nas je spojilo, hvala mu, volim ga još više. Nažalost sada nemamo kontakt, u jednom momentu sve savršeno, a u drugom nema ničeg. Ako ikada nekim čudom budeš pročitao ovo, želim da znaš da mi nedostaješ i stvarno sam se nadala tvom dolasku, ali uzalud izgleda.
Zahvaljujući terapijama postala sam osoba koja više voli sebe ali sada mojim prijateljima smeta što sam tako direktna i kažem kad mi nešto smeta umjesto da šutim kao i do sad….