Prije nekoliko godina, za šesnaesti rođendan sam po prvi puta slavila rođendan u klubu. Pozvala sam nekoliko najbližih prijateljica i moja majka nas je vozila u grad. Naišle smo po njih, a one su po ulasku u auto rekle "nismo ti ništa uzimale". Mislima sam da se šale, međutim one se zaista nisu udostojile kupiti mi bar jednu čokoladu. Ne bi bio nikakav problem da nisu imale novca, međutim to nije slučaj. Najviše od svega me povrijedilo to što su se očito morale dogovoriti da mi ne kupe nikakav poklon. Da mi je ova pamet, rekla bih mami da se okrene i sve nas vozi kući.
Mislim da sam u braku sa manipulatorom, želim da se razvedem, ali se brinem da možda grešim i ne želim da napravim grešku i ostavim ga.
Ponekad kad nema nikog gledam Nodija na računaru, imam 21 i malo me saramota.
Jedva čekam da mi pomru tast i tašta i da nam ostane stančuga u Bulevaru od njih. Bar neke vajde od njih za ovih 15 godina da doživim...
Nije mi jasno kako i zašto muškarci koji su u dugogodišnjim vezama mogu da se muvaju sa strane i flertuju sa drugim ženama/devojkama. Ceo muški rod mi se gadi zbog takvih.
Zaljubljena sam u svog muškarca jer je visok. To me jako obara sa nogu, bukvalno imam zaštitnika.
Probudio sam se pre devojke i slikao je kad je spavala gola.