Radim u ljudskim resursima i uvek primam prijave za posao i dogovaram zaposlenje. Mnogo ljudi me bukvalno moli da ih zaposlim i odmah im ugovorim termin (sutra, prekosutra čim može) i oni se ne pojave. Zovem ih da pitam da li da zakažemo za neki drugi put - u većini slučajeva me blokiraju ili se ne jave na telefon. Ne znam što onda mole i kukaju kako im treba posao, kad ne održe svoju reč da će doći...
U vezi smo 5 godina. Volimo se, poštujemo, cijenimo, ali ja ne osjećam da je više to to. Volim ga, ali nema više onih "leptirića u stomaku" koji su nekad bili, jedva čekanje da ga vidim, budem sa njim... Ne znam šta ću, kako dalje... On iznad svega želi brak i djecu sa mnom.
Podočnjake ni šminkom ne mogu da sakrijem jer se vide one duboke linije koje imam od malena, crnilo mogu maaalo da zamaskiram ali ove linije nikako. Zato me svi uvijek pitaju jesam li dobro, jesam li spavala, jesam li umorna.. Dosadilo više, a ne znam kako da ih se riješim.
Poslovni put u NY, na JFK-u me čeka rent auto da imam za svoje potrebe. Gužva nemila (od tada ni kolone na more ne smatram gužvom već mini gužvicom), u trenutku nepažnje zabijem se u auto ispred sebe.. Izlazim ja, izlazi čovjek iz auta, psujem ja psuje on i tako sigurno par minuta dok nismo shvatili da psujemo iste psovke (ja rođen u ZG on u BG). Najednom smo se samo počeli smijati, nikom oko nas ništa nije bilo jasno.. 🤣 Štetu sam platio - naravno popravak je obavio "naš čovjek - iz Bosne" bez računa 🤣🤣🤣
Danas sam se nešto rastužila kada sam razmišljala o bivšem momku. Iako sam ja ta koja je raskinula jer je radio stvari koje su me dovodile do plača i da budem tužna, ne znam što sam tužna jer nismo zajedno. Prvenstveno raskinula sam jer ću pre biti sama nego da budem u vezi al imao je i dosta kvaliteta. Žao mi je najviše jer kad bi bilo sve okej ja sam se osećala smireno i on mi je bio i najbolji prijatelj u toj vezi. Uvek sam mogla za bilo šta sa mu se obratim kao i on meni i ništa me nije bilo blam da kažem. I onda se rastužim jer sam stvarno bila dobra prema njemu, trudila se... Ne kažem da nije on, al npr. dodavao je druge devojke, lajkovao iako je meni to jako smetalo i ja nisam želela da sebe više dovodim u loše raspoloženje. I mnogo drugih nekih stvari, on se posle raskida trudio, plakao, molio al ja nisam imala više želje da mu poklanjam moje poverenje koje je odavno prokockao. I krivo mi je što me krivio kako sam ja prekinila idealnu vezu i samo tražila neko razlog.
Nešto najlepše mi je kada vidim moju majku i mog sina od 3 godine kako zagrljeni spavaju. Volim ih najviše.
Imam 31 godinu i za sada 0 planova da se udajem. Da li ću se ikad predomisliti? Sumnjam. Odrasla sam uz loš brak svojih roditelja i još u osnovnoj školi rekla neću biti u tom aspektu kao moja majka. Na to ćemo dodati činjenicu da su mi iskustva s muškarcima mahom loša, a pojedina užasna. Tek poneko je pozitivno i vredno sećanja. Nisam navikla da budem u vezi, nemam ih mnogo iza sebe, tako da mi je zaista najlakše da budem sama. Volim pažnju, seks i osećaj da sam voljena... Lepo je imati nekog, ali ne nauštrb sebe i svog mira. O svojim (ne)udavačkim planovima ne govorim okolo, ali odgovorim ako su baš zapeli da me ispituju. Svaki put se iznenadim samouverenosti i bezobrazluku osoba koje me agresivno ubeđuju da se ,,moram" udati i da je to za svaku ženu svrha. Neko ko me ne poznaje je već našao za shodno da se ,,brine" jer ću se navodno pokajati. Svoje životne izbore ne namećem nikome i zato ne dozvoljavam da meni iko nameće šta ću raditi sa svojim životom, vremenom, telom.
Imam jedan problem koji nemam pojma kako da rešim.. U 'tajnoj vezi' sam sa čovekom koji je rastavljen od žene i koji ima dece.. Meni je pored njega stvarno lepo, ne mislim ni na šta kad sam pored njega, prema meni je stvarno divan i pažljiv trudi se oko mene maksimalno ali ja ne znam da li je pametno planirati budućnost sa njim.. On želi i jako je uporan da budemo zajedno, par puta mi je rekao da vidi budućnost sa mnom i kako bi voleo da živimo zajedno.. Ali ja sumnjam u sve to, jer ni njegova porodica ne bi ovo prihvatila, a moja porodica bi se mene odrekla kad bi saznala to je sigurno.. Ne bih volela ni da ga izgubim, a ne bih volela ni da patim.. Ja stvarno ne znam šta da radim..
Muškarci koji djeluju nedostižno su daleko poželjniji i zanimljiviji. Udata sam i imam lijep i skladan brak i nikada nisam bila u iskušenju da prevarim muža. Znam da sam i sama zanimljiva i da se dopadam muškarcima ali sam i ozbiljna i to svi primjete. U kom kolektivu direktor mi je bio nekako najinteresantniji, tim prije jer je počeo obraćati pažnju na mene i flertovati. Mislila sam neka, kako me je on primjetio, ipak on može imati koju poželi, a eto opet meni posvećuje pažnju. Ali vremenom sam saznala da je imao ljubavnicu koja niti je lijepa niti je zgodna, još manje zanimljiva, a teme za razgovor se svode na to šta je pojela i koliko popila.
Uglavnom nakon tog saznanja meni on nije čak ni simpatičan. I dalje on pokušava glumiti frajera ali džaba. Dok sam mislila da je neodoljiv bio mi je zanimljiv, a ovako nije nimalo.
Zabranila sam mom ocu da viđa unuka jer ga uči lošim stvarima i misli da je to sve u redu. Uči ga da psuje, da bude agresivan, mene ismeva što mu čitam i pevam pesmice, a tek puni godinu. Ne shvata da sada sve upija, da treba da progovori i ne želim da mu prva reč bude neka psovka. Inače, mene nije čuvao, provodio je vreme po kafanama i sad misli da će kroz unuka da nadoknadi vreme sa mnom. Mene pravi budalom i priča kako ja njega nemam šta da učim jer je muško dete, a za muža priča kako je previše mekan pa će od njega da napravi seka persu. Sad smo mi krivi što ne viđa unuka. S takvim razmišljanjem neće da ga viđa do kraja života ako treba.