Već par godina sumnjam da imam autistične karakteristike ili čak blag autizam. Nekoliko psihijatara kod kojih sam išao zbog anksioznih problema je negiralo na to kada sam pomenuo da sumnjam. I ako znam da se u Srbiji teže daje dijagnoza kod osoba preko 20 godina odnosno starijih, dok na zapadu mnogo lakše. Jako dobro se maskiram pa možda neko kad me vidi ne bi gotovo ništa ni primetio. Na testovima za autizam, pogotovo profesionalnim i samo za odrasle negde sam na granici. Pa sam u nedoumici da li zaista jesam ili ne. Svakako i da jesam i da nisam ne menja generalno ništa sem što bi mi bilo lakše...
Raskinula sam veridbu zbog gluposti. Sad i godinu dana nakon toga patim i krivo mi je. A nazad ne postoji..
Ni na koga se ne ispsujem kao na reklame kada pokušavam da pustim neki film ili seriju.
Kad god nekud idem s djecom (2,5 god), u džepu imam spreman suzavac.
Kad volim, volim bezuslovno. Niko ne može voljeti kao ja.
Nikada nisam razumela razliku između pepsija i koka kole. Meni je to potpuno isto, i svaki put se iznerviram kad neko razlikuje to dvoje.
Shvatila sam koliko se u životu sve mijenja i koliko se kolo sreće okreće. Svi koji su me dok smo bili u školi ismijavali i zezali, sada se te iste osobe obraćaju meni i žele da budu sa mnom, muvaju me. Ja zaista izgledam drugačije nego tada, postala sam baš zgodna, ali zar je moguće da sve toliko zavisi od izgleda ili smo jednostavno odrasli i sazreli. Zaista mislim da se ljudi mijenjaju, a opet mi je sve to baš čudno.
Putujem često mada su mi putovanja naporna i često dosadna ali želim da imam fotke za Instagram da bi ljudi videli da idem često negde.
Zaljubljena sam u košmiju već 3 godine od kako se doselio sa porodicom, par puta smo se sreli u gradu, naletimo jedno na drugo u vožnji ali nikad nismo progovorili niti upoznali. Upoznala sam se jedino sa njegovim roditeljima i bratom i mislim da sam im se dopala. Uvek se gledamo i smeškamo jedno drugome, da stvar bude još smešnija našla sam ga na instagramu ali neće da me prihvati.
Pogodilo me je što se dečko zablenuo u moju drugaricu. Ona jeste prelepa i prezgodna, baš dobra osoba, ali svejedno sam se osećala bedno. Ja sam prosek, baš kao i on. Prvi put ju je video i ne mogu da zaboravim kako su mu oči zasijale, kako mu se na celom licu videlo oduševljenje... Mene nikad tako nije pogledao i mislim da ću da raskinem.