Zaposlila sam se pre godinu dana u firmi gde je moj stric direktor i moji mi stalno govore da tamo radim zahvaljujući njemu, a bolje da ne spominjem kakve su sve kurte i murte prolazile u zadnjih godinu dana kroz firmu…
Doživela sam da su me drogirali, sipali drogu u piće. Nikad pre toga nisam probala nikakav narkotik. Uigrana ekipa: šankeri i tip koji je bio navodni gost. Pomogao mi je zaštitar da me dotični navodni gost ne odvede ko zna gde. Nikad nisam stigla da mu se zahvalim jer pola vremena nisam bila svesna šta se oko mene dešava. Imala sam nekoliko dana rupe u sećanju. Nikad naravno više ne bih tom lokalu prišla. Danas sam to prepričala jednom prijatelju i rasplakala se. Nisam shvatila koliko me ta strašna stvar, koja je mogla biti 1000x strašnija i dalje pogađa. Uvek sam znala da treba paziti na svoje piće, ne komunicirati ni sa kim van društva ali sam jednostavno mislila da se na oprobanom mestu gde su svi naizgled normalni tako nešto ne može desiti. I da se neće desiti meni. Pogrešila sam u proceni i ta greška me je mogla koštati života. Samo molim devojke da se čuvaju pošto će monstruma nažalost uvek, uvek biti.
Smučile su mi se svadbe. Svaka ista, uvek ista muzika već 35 godina...
Sama sebi sam se upropastila u život sa trećim detetom...
Presmešna sam ja koja govorim kako nikoga ne treba juriti, a skoro 3 godine ja iniciram sva druženja sa društvom iako kažem da više neću.
Izgleda da sam shvatio da sam prsao. Od malena se nikada nisam bavio sportom, nebitno sad što. Anti-talenat. Sreća pa mi idu nauka i knjige super. To sve ima posledice po fizički izgled i motoriku. Sad mi se čini i da kad mi neko kaže da sam naučnik da je to prozivka. Uglavnom sad mi nešto pade da se upišem na kik-boks (mada ideju imam još od ranije). Interesuje me, a stomak mi se uvrće na ideju. Obuzme me neka neprijatnost iako imam želju. Evo ceo dan se premišljam oće kaki-neće kaki. Kad bih nekome iz okruženja rekao ismejali bi mi se u lice. Dal' zbog izgleda, pomirljivog stava. Dal' možda imam neke retardirane pokrete ili sam isfeminiziran? Niko mi ne bi rekao iskreno zašto. Ma i nije mi toliki trip da me neko patosira, veći mi je trip da se pojavim tamo ovako mršav kao štangla da udarim nogom džak i padnem kao sveća. Sve kažem boli me kurac idem, ali na kraju odustanem. Tako uglavnom za sve vezano sa sportom sem kad odlučim da vežbam kući. Mozak mi vrti misli kao rotor.
U srednjoj školi sam imala jednu klinačku ljubav, ali kao što to obično biva, nametljivija devojka je bila brža, spretnija i ja sam ostala bez te ljubavi lako, bila sam naivna, glupa, kako god. Božijim čudom ja sam to davno prevazišla i sada sam hladnokrvna, računam, kakvi su ljigavi, i jesu bili jedno za drugo! Pošto radim u školi, došao je red da predajem njihovom detetu, što je meni isto cool, dete je dobro, nema to veze... Međutim, danas je pročitalo sastav koji nije bio tematski vezan za ono što sam rekla da urade, a gde se tačno vidi da je majka tražila da istakne sebe da bih se ja nje setila, njene vrline, kako je ona maaaajka, bla bla. Tačno se vidi da je njen rad, a ne od deteta, samim tim i što nije vezan za temu, dakle, dete je siroto MORALO da donese taj rad! Zaista je zlobna i smatram da, ako je ovo uradila, ona se nečega još boji, jer sam ja totalno cool, ali nisam glupa!!!
Nervira me današnja sebičnost roditelja koji se razvode, ponovo udaju, žene, mijenjaju partnere, ne misleći kako je djeci. Takva djeca postaju ili pretjerano povučena ili agresivna jer su prepuštena sama sebi.
Ljudi i dalje komentarišu i pitaju se zašto neko nema fotografije na društvenim mrežama. Nismo nikakvi stalkeri ili štagod kažete za nas, samo smo ružni. Bar ja jesam i zato ne stavljam fotografije. Shvatite to.