Na nekom težem ispitu na FTN nije uopšte garancija da ćeš položiti ako si naučio. Bitno je kako se snađeš na ispitu. Recimo ja sam među najboljima bio iz elektrotehnike i pao sam drugi kolokvijum, jer si morao da imaš pola od svakog zadatka a pogrešio sam na početku jednog tako da mi se priznalo ništa za taj zadatak, nebitno ostale kako sam uradio.
Evo zima, a i bez nje ljudi su postali dovoljno hladni. Nažalost, ne znaju mnogi koliko malo je potrebno da se zagrije srce. Osmijeh, lijepa riječ, poruka sa puno topline... A kad je oko srca toplo i prsti manje zebu!
Moj dečko ne zna osnovne stvari iz opšte kulture, ni najosnovnije.
Nikada ne bih plaćao piće, večeru ili bilo šta devojci s kojom nisam u ozbiljnoj vezi bar. Na prvim dejtovima plaćamo svako svoje, i baš me briga što će sad ovde da me osude, ali kod mene takve stvari moraju da se zasluže.
Kakva je to moda došla da cure kupuju haljine, pa preko njih oblače neke dukseve ili široke pulovere, pa povrh svega još i remen stave oko toga pa sve nešto presavijaju. Neka nisam in, neću nikad da se tako oblačim.
Ko god daje malo dijete 8-10 sati u vrtić da bi išao na posao...
Ako nisi u stanju bar prve 3 godine da se brineš o djetetu, nego ga daješ odma u tuđe ruke po cijele dane, nije dijete za tebe.
Porodica ne želi da mi pomogne da se preselim u veći grad. Živimo u selu u malom gradu i prosto ne mogu ništa da nađem, a ni potraga za remote pozicijom mi ne ide od ruke, prosto nemam iskustva a svi ga traže. Imam 27 godina, nekad razmišljam i o najgorem, jer ne mogu više ovako bedno da živim.
Tri meseca mozgam. Da li da pristanem da se vidim sa njim kad se vrati ili ne. Znam da mu ne mogu odoleti kad se vidimo, iako oboje kažemo da će biti samo prijateljski. Toliko ga želim. Mozgam i mozgam. Odlučila sam, videću se, neću se ni truditi da mu odolim, neka traje koliko traje. Neka je toksično do bola. Ko je još želju umirio razumom.