Odrastao sam u ulici Nikole Tesle, završio srednju elektrotehničku školu "Nikola Tesla", a sada radim na aerodromu "Nikola Tesla".
Blizu sam da 'puknem' i da mu se javim i kažem da stalno mislim na njega i da mi se jakoo sviđa.
Postoji lik na poslu koji se zeza na moj račun a pritom izbegava sve poslovne obaveze (šetka se po firmi). Uvek poželim da mu odbrusim na provokacije ali ne želim da ispadnem zla i bezobrazna na njegov bezobrazluk iako me to tišti.
Donekle razumijem sve ovisnosti, ali alkoholizam nikako. Napijem se, iduća 3 dana mi nije do života, mamurluk, glavobolja, mučnina, ne mogu vjerovati kako se netko može navući na alkohol. Sve ostalo razumijem, cigareta ti stvara tu nekakvu ugodu i opuštenost, kocka udara na mozak i endorfine nenormalnom jačinom, droge priča za sebe, ali alkohol to ne mogu nikako shvatiti.
Ne mogu pronaći posao već duži period, prekinula sam s dečkom dugogodišnju vezu, većina prijateljica se poudalo i ima svoje živote, sestra mi je daleko, brat me se sjeti samo kad djecu treba čuvati, toliko se osjećam usamljeno, a nemam to s kim podijeliti. Bila sam toliko društvena osoba, odjednom sam se povukla u sebe, imam osjećaj da svima smetam. Uvijek sam bila teški pozitivac, druge ohrabrivala i poticala, a sad nitko ne vidi da meni to treba. Baš sam u nekom teškom periodu života i ne znam kako da izađem iz toga.
Danas sam shvatio da prevelika dobrota i učinljivost drugima je moj najveći neprijatelj.
Dakle, nije ni pola 9 ujutru, a ja sam već stigla da odvedem dete u vrtić i 2 puta se posvađam sa mužem preko telefona. Svađala bih se uživo, nije problem, al nikad NIJE TU.
Suprug je u krevetu dosta glasniji od mene i godinama sam sve napaljenija zahvaljujući tome.
Nekad drugi ne vide da odbijaju druge svojim ponašanjem, ali da im to kažeš jako bi se uvrijedili. Jedan primjer je moja sverkva. Žena je pesimistična, uvijek ogovara druge i onda se čudi što nema prijatelje i što joj ni djeca ne dolaze često u posjetu. Ona mi pojede svu pozitivnu energiju. Drugi primjer je moja dobra prijateljica koja nije bila u vezi skoro 8 godina. Isto ne vidi da svojim ponašanjem odbija momke. Iako je dobra kao osoba, ali nekad može biti naporna i voli biti u centru pažnje. I onda se žali kako nema normalnih. Ima ih, samo ne žele tebe.
Na novom poslu kolega me upozorava kako svi gledaju svoje du*e i štite sebe. Pa ne znam šta je tu tolika tragedija, ja to i očekujem, ja sam srećna što su korektni, pomažu i uvek mi objasne kad pitam.... Ne znam šta taj lik očekuje od random ljudi koji su tu da zarade, možda crveni tepih?