Rođena sestra je ismijavala mog zaručnika i moj zaručnički prsten meni iza leđa. Stvarno me pogodilo.
Uskok, Sima Matavulja je najpodcenjeniji roman koji sam pročitao, niko ga ne ubacuje u spiskove najboljih naših romana, što sigurno jeste.
Najbolje mi je kada neko deli savete, a nisam ga ništa pitala. Pa još kaže da je to za moje dobro, a ne zna me najbolje, odnosno ne govorim gotovo nikom privatne stvari. Još kad mi neko kaže da svima u lice sve govori, pa ga baš briga da l’ će se neko ljutiti... To je čist bezobrazluk i nepoštovanje.
Imam 27 godina i nakon uloženog truda u master studije i doktorat shvatila sam da mrzim svoju struku. Zapravo posao je sam po sebi zanimljiv, ali čitava situacija u akademiji i kako to sve funkcioniše me frustrira. Problem je što ništa osim ovoga što sam studirala ne umijem da radim. Možda će neko reći da još nije kasno da se situacija okrene, da možda upišem drugi faks, ali imam osjećaj da više ne mogu, ne sada kada je vrijeme za svadbu, djecu, nekretnine…sve to zahtijeva stabilan posao i štednju koja počinje odmah. Moj posao ni trenutno nije stabilan a kamoli taj hipotetički tako da se bojim šta će sa menom da bude na kraju i da li ću i dokle da doguram ili ću ostati poslije toliko truda bez posla, sama i tužna. Imam 27 godina i totalno sam izgubljena.
Život mi se raspada. Nikad nije bio ništa specijalno. Ali koliko god truda uložila u nešto, vremenom to prosto izbledi i nestane. Takođe, nikada mi nije išlo od ruke da zaradim i uštedim neke značajnije pare, uvek samo neka sića koja brzo nestane jer iskrsne nešto. Brak mi se raspada, stalno se svađamo. Stalno. Ne znam šta nam se desilo. Možda nisam trebala preko nekih stvari da pređem nego lepo da odem na vreme, umesto što sam dozvolila da dođe do ovoga...samo svađe. Skoro svaki dan. Umorna sam, ne mogu više. Dok sam ćutala valjala sam, a sada "mu pijem krv". Znači šta, kakav god da je muškarac, žena treba sve da prihvati jer ako se usprotivi nekim neprihvatljivim stvarima, ona pije krv itd. A on kada ispadne smrad, kaže izvini i misli da se to obriše i kao da se ništa nije desilo. I tako 1000 puta...izvini...izvini....izvini. Ljudi, to izvini ništa ne vredi ako ćete ponavljati ono zbog čega se izvinjavate. Baš sam maler nekako. 😒
Ne podnosim majku svog dečka. Bezobrazna je, manipulira svima i stalno mora biti po njenom, čak i ako će to nekome nauditi. Posebno me razljutilo kad se umiješala u našu svađu i namjerno nas još više posvađala. Od tada prema njoj osjećam samo ljutnju. Sada se pretvara da je sve u redu, stalno mi piše kao da se ništa nije dogodilo. Moj dečko ne razumije zašto sam ljuta na nju i to stvara napetost među nama. Pokušavam održati mir, ali ne znam koliko dugo mogu trpjeti ovakvu situaciju.😭
Šef mi je prigovorio kako sam hladna prema njemu.. Ne znam stvarno šta da mislim i zašto to govori..
Trebalo mi je dugo da shvatim, baš dugo ... godine i godine. Svako ko te voli ti da ono najbolje što ima a to često ne bude ono što ti želiš i očekuješ. Dugo sam bio ljut zbog toga na roditelje, drugove, sadašnje i bivše djevojke, rodbinu, život i sudbinu. Zamjerao sam im na nerazumijevanju, sebičnosti, bezobrazluku, nedostatku truda i ljubavi, nezrelosti i gluposti. Ta spoznaja, koja mi je došla kasno a ipak na vrijeme, da mi svi oni daju ono najbolje što imaju mi je otvorila oči i promijenila pogled na život. Zapravo sam ja bio taj koji nije imao razumijevanja, koji je bio sebičan, bezobrazan, koji se nedovoljno trudio i bio glup i nezreo. Od tada ne očekujem ništa, cijenim sve što dobijem a (sebe) dajem bez predrasuda, žaljenja, strategije i planiranja. Dajem najbolje što mogu dragim ljudima da se ne bih kajao kada odu iz mog života na bilo koji način. Kad dam sve od sebe, lakše mi je da prihvatim šta god da se desi, jer znam da ja bolje i više nijesam mogao.
Iz nekog razloga ljudi koje ne poznajem dobro mi se otvaraju i pričaju šta ih muči. Niti ih je ko pitao niti me interesuje. Samo me dodatno opterećuju svojim problemima. Pre neki dan majka od jedne devojčice sa kojom se druži moja ćerka mi je ispričala sve bljuvotine iz svog bivšeg braka. Toliko me opteretila, da mi je nekoliko dana pokvarila...
Ljudi, ostavite svoje probleme u glavi psihologu ili nekom koga dobro poznajete!
Godinama sam nagovarala partnera da radimo na detetu. Pristao je. Danas sam saznala da ja ne mogu da imam decu više, da je prekasno. Još uvek sam u šoku.