Mole se preterano nervozni i anksiozni ljudi da ne ulaze ni u kakve veze, brakove, da ne bi upropastili sve ljude oko sebe, a ponajviše decu. Idite kod psihijatra, lečite se.
Još ne mogu da verujem da joj ništa nisam značio u životu. Jel moguće da postoje takvi ljudi koji su sa nekom osobom, a ne znači im ništa? Na takav način je prekinula sve da to ne mogu ni da opišem.
U kom trenutku ste shvatili da je vreme da date otkaz na poslu?
Ljudi bukvalno ništa nije kao što izgleda. Pazite kome zavidite.
Sve više ljudi sa razmišljanjem da još od pelena ostavi detetu "nešto". Nemoj slučajno da nauče dete da samo stekne nešto, da dobar čovek, da poštuje druge...
Lezi lebu da te jedem.
Dsnas jako malo ljudi poseduje kognitivnu empatiju, to je istovremeno, dar i prokletsko svih nas u manjini, zato nas većina ljudi ne razume.
Nedostaje mi suprug, daleko je, radi da bi imali bolju budućnost 🥺 Ja i moja deca jedva čekamo sledeću godinu, datum neki januar, živimo za taj dan 🫶
Kad smo bili drugi razred osnovne (deca 9 godina) odluči tata jednog dečaka i učiteljica da nas sve potrpaju u prikolicu zakačenu za traktor (nas 25) i voze na Iriski venac da u proleće beremo ljubičice i pravimo roštilj. Moj tata radi u policiji, haos je napravio i sprečio to. Kao dete nisam razumela zašto i kolika je to opasnost i niko od dece više nije hteo da se druži sa mnom celu osnovnu školu su me vređali i izbegavali. Kao munja vratilo mi se sećanje na taj dan dok čitam o pogibiji dečaka i nesreći dok su se vozili kombijem sa takmičenja. Sad razumem šta je moglo da se desi da neko ispadne iz prikolice ili dođe do prevrtanja i tragedije.
Nedelja veče je bila kad sam dobila vest da je imao saobraćajnu nesreću kolega u koga sam godinama zaljubljena. Javila sam mu se nakon 7 dana, kada sam videla da je na dm i ponudila mu pomoć, ako mu bilo šta zatreba. Nakon toga se otvorio, ispričao mi dosta toga što sam propustila za ove godine. Sve vreme mi je govorio da je još u krevetu, da ne zna kad će stati na noge. Ja sam ga podržavala, tešila i pružala podršku. Međutim, pošto sam i sama lekar dosta toga mi se nije poklapalo u priči, ali nisam htela da čačkam. Pre neki dan sam bila u tržnom centru, u jednoj prodavnici. Videla sam njegovu dobru prijateljicu, finu ženu, baš poštenu. Priča ona sa još jednom nesvesna mog prisustva. Pa ti ne znaš: "Moj drug pa ime(zbog čega sam i obratila pažnju) je pao i bio se povredio, ali je stao na noge i sad je dobro." Taj dan mi je rekao da se oseća nesposobno i da nije ustao iz kreveta, a on je zapravo mnogo bolje. Kakav si ti čovek da manipulišeš sa bukvalno svakom situacijom?
Osuđujte do mile volje, ali ne može svako isto da plaća zdravstveno osiguranje. Onaj ko puši, pije i ne vodi računa o zdravlju treba da plaća više. Nije moralno da se od Mikine plate odbija novac da bi se lečio Laza od raka pluća kojeg je navukao pušeći kao odžak. Ovde u US kada apliciraš za health insurance, popunjavaš upitnik o navikama i porocima, pa onda ideš na pregled. Ne dao ti Bog da ustanove da si pušač, a stavio u upitniku da nisi. Vama u Srbiji je to nasušno potrebno. Da se smanji broj poročnih ljudi (i dronfulja, i one spadaju u rizičnu grupu - neću da finansiram njihove abortuse i lečenje raka materice i grla od HPV-a) i obuzdao javašluk u zdravstvu. Ima, bre, sve da se plati. Čist račun, duga ljubav. Naši ljudi se jedino boje udarca po džepu. Samo tako se mogu opametiti i uvesti red u zdravstveni sistem. Isto tako, doktori da se ocenjuju. Dr šalabajzer više nigde ne bi mogao da se zaposli. Sve privatizovati. Sve!