Javlja vam se kontrolorka na liniji tehničkog pregleda vozila.
JEDNOM U GODINI, vozilo dolazi na utvrđivanje tehničke ispravnosti, JEDNOM U GODINU DANA.
Bar taj jedan dan, operite vozilo, izbrišite malo prašinu, bacite smeće iz vozila, to možete i za 5, 10 minuta završiti..
Ne moramo mi da ulazimo u auto puno prašine, puna piksla, cigareta ima svuda po vozilu, a kada vam se nešto kaže durite se, budite realni i mi samo radimo svoj posao, ne znam samo kako vas nije sramota doći punog gepeka pa mi moramo da istovarimo vaše stvari, pa da se hvatamo za isto to sve što je prljavo i jadno i čemerno.
Kako god, besna sam.
Operite svoja je*ena kola jednom u godinu dana bar za tehnički pregled!!!!
Imam drugaricu koja se toliko trudi da bude fina u svakom momentu i to toliko usiljeno i fejk deluje da nemam reči. Izvinjava se za svaku glupost, ako pozove da idemo negde 1000x ponovi "Ali ako nećeš, nije problem, drugi put ćemo, zdravlje bože"...to toliko puta ponovi da stekneš utisak i da ne želi da ide. Više puta sam joj rekla da bude direktna i kaže šta želi, imamo po 35 god, ona opet isto....ali zato dođe i ogovara sve redom i priča šta joj smeta, ali uživo se svima smeška. Dojadilo mi je i udaljila sam se. Ko zna šta o meni priča...
Danas me je bilo sramota na poslu koliko ništa nisam radila. Danima sam u nekom lošem raspoloženju, najviše zbog plate i pozicije koju nikako da mi zamene. Posao držim u malom prstu, realno za 2 sata završim što neko ne može za 8. Kapiram da je vreme da idem dalje… a sve se nadam da će mi dati bar malo veću platu pa da se aktiviram, ovako bukvalno radim koliko me plaćaju i to je to. A žao mi je da odem odavde gde bez mene mnogo toga ne može da funkcioniše i onda mi svi ćute, svi su fini jer im trebam…
Ne znam zašto je problem što muškarci nemaju kriterijume... ali bukvalno meni se sviđa svaka devojka! Mršava, debela, ružna, lepa... Meni su sve lepe i ne vidim problem u tome... Jedinu podelu koju imam je žena za brak i žena za jedno veče...
Kada sam rodila treće dete odlučili smo suprug i ja da napustim posao i budem kući sa decom, jer on jako dobro zarađuje. Sada su nam deca porasla, a ja nemam uopšte godine rada iza mene, nikakva primanja. Nemam nikog od mojih, ništa nasledila nisam, nikakvu imovinu, čak i da me suprug prevari ili ostavi, ne bih imala gde da odem. Deca su ionako više vezana za njega, bez obzira koliko god ja više vremena provodila sa njima, jako je dobar otac prema njima, zato kažem čak i u slučaju razvoda da bi oni bili sa njim. 10x je lepši i zgodniji od mene, može da bira ženu sutra sebi koju poželi. Čak i da me tretira kao robinju i služavku, morala bih da ćutim, bukvalno nemam kud. A opet, posle 25 godina zajedničkog života, nisam čula od njega ni jednom da je povisio ton, ni jednu ružnu reč mi nije rekao. Često mi kupuje poklone, vodi nas sve na razna putovanja. Sinoć mi je rekao da ne zna kako bi mogao da živi da mene nema. Nekad se zapitam čime sam ja to zaslužila ovako divnog supruga❤️
Brat je odlučio da se ženi na jedini datum u cijeloj godini kada nisam mogla prisustvovati. Znali su to devet mjeseci prije zakazivanja vjenčanja, ali su svima pričali da 'ne mogu' otkazati. Cijela porodica ih je podržala i sada kada ne želim da imam ikakav kontakt s njima ja sam najgora, a niko ne zna koliko se mjesecima raspadam radi te izdaje.
Ubijeđena sam da su muškarci najbolji u krevetu kad su u pravoj iskrenoj ljubavi, a najgori kad su samo zbog seksa sa nekim. A kod nas žena da je skroz obrnuto, da smo najgore u seksu kad smo u pravoj iskrenoj ljubavi, a najbolje kad smo s nekim samo zbog seksa..
Prošle godine sam bio na Aljasci da radim na sezoni.
Zaradio sam 15.000 evra.
Treba da se porodim za mesec dana. Saznala sam da me je muž prevario, priznao je. Sad očekuje oproštaj jer je bio iskren...
Godinama sam se trudila da se pokažem i dokažem… da dočekam mojih par minuta da zasijam. Ali ne… to se nije dogodilo. Uvek su oni koji su na ovaj ili onaj način napredovali imali prednost. Pomirim se sa činjenicom da je vreme da dižem sidro i da menjam pravac. Dobijem mnogo bolji posao i odem da dam otkaz. Direktorka mi kaže “ali mi nemamo te novce da ti obezbediimo toliku platu iako ti vrediš i za više” internacionalna kompanija, svetski poznata ne može da plati dobrog vrednog radnika 200.000. Ne… neće to je tačnije. I dam otkaz, ali ne kako sam planirala da odradim otkazni rok, da radim do kraja nedelje i 17 dana godišnjeg odmora dok ne istekne otkazni rok. 10 godina života sa njima… idem sa gorčinom u stomaku i tužna što ovo nisam uradila ranije.