Znamo se od djetinjstva, išli smo zajedno i u osnovnu i u srednju školu, ali godinama ne pričamo. Ne znam ni zašto je to tako, jer znam da sam mu se uvijek sviđala a i on je meni, samo što ja to nikada nisam pokazala, nije ni on ali osjeti se hemija, on je mene uvijek na neki način provicirao samo da ga primjetim. I sada kada se sretnemo stalno se gledamo iako riječ progovorili nismo godinama. Previše smo slični i mislim da zato i ne pričamo. On ima djevojku, ja imam momka, ali iz nekog razloga oduvijek me prati osjećaj da smo zapravo suđeni jedno drugom.
Prilikom tuširanja osjetila sam šampon u ustima, ispljunula sam i primijetila krv... Po prirodi sam paničar pa sam brzo pošla doktoru. Pustili me preko reda, kod doktora, jer sam se rasplakala..ispostavilo se da sam to jutro pila napitak od cvekle, mrkve jabuke koji sam sama pripremila. Evo, ljudi moji, sad plačem jer mislim da mi je počela demencija.
Bio je dečko iz rasturene porodice, dete koje su roditelji po razvodu odvojili od sestre bliznakinje, on je otišao grubom ocu, ona majci. Zaljubili smo se čim smo se pogledali, veza puna strasti i varnica al čim sam postala nežna prema njemu, naglo se ohladio. Nenavikao na emocije i bliskost povukao se u posao i hobije, nestao mi praktično pred očima. Odlučim da nam skratim muke, raskinem i sad mesecima kasnije ne prestaje da me zove. Znam da mu je teško, da je imao težak život i da se zazire od bliskih odnosa al me plaši pomisao da ću ceo život strepeti kad će ponovo da se povuče.
Učiteljica mog sina je pristrasna i bezdušna. Sad mi je jasno da zbog takvih djeca zamrze školu!
Ne vidim svrhu bade mantila, izmislio ga je neko zbog konzumerizma, jer šta će ti kad posle tuširanja treba odmah određenu odjeću obući? Onu odjeću koju si izabrao, a ne mantil.
U mojoj firmi se nekoliko momaka od 26,27,28 godina oženilo. Mom momku filozofu je rano još da se ženi sa 38 godina. Mislim da znam šta treba da uradim.
Tek što smo ušli u brak, sporazumno, već su počeli problemi sa intimom. Ista sam osoba kao na početku veze, fizički i psihički, držim do sebe, njegujem se, ne tušim ga, imam svoj život i posao kao i on, trudim se... sve je kako treba, sve je naočigled lijepo i zdravo. Međutim, ne zanimam svog muža više. Muči me. Voljela bih da mi kaže ako ga više ne privlačim. Na pragu smo 30ih godina. Samo želim znati šta je problem. On smatra da nemamo problema... razočarana sam i tužna.
Olizao sam dasku od wc šolje nakon što je moja drugarica sedela na njoj.
Bivši vara devojku sa mnom već godinu dana. Pored silne želje da bude samo moj, pokušavam da se iskontrolišem i da prekinem sve to, ali nemam snage da odem. Ne znam kako. Izjeda me sve to jer me dosta dugo koči i ne dozvoljava da krenem nekim normalnim životom. Dajte mi savet i pomozite mi šta i kako da radim. Svesna sam svojih grešaka i želim da živim nekim skladnim životom. Volim ga, ali bih ga više poštovala i cenila kada bi raskinuo sa devojkom, pošto očigledno ta veza nema poentu. Ne želim da se uplićem u nešto više sve dok ne raskine, ako se to ikad desi. Molim vas bez osuđivanja, posavetujte me kao žena ženu.