Pre 10 godina sam bila udata za čoveka koga sam mnogo volela. Prva ozbiljna veza, prva prava ljubav. Prevari me sa koleginicom sa posla, napravi joj dete. Razvedemo se, on nju oženi. Patila sam strašno, ali nekako nastavila dalje. Ona se hvalila kako je ulovila priliku, otela ga od mene itd. 5 godina kasnije, nju prevari sa koleginicom sa novog posla, napravi joj dete. 3 godine kasnije, čovek ponavlja priču, sad sa svojom studentkinjom. I svaka se hvali kako ga je preotela od prethodne. Sve već liči na lošu komediju. Pre mesec dana sretnem tu "studentkinju" kod zajedničke poznanice i ona mi kaže - A ti si ta bivša žena koja je najbolje prošla. Šta da kažem, nisam ga otela, samo sam ga pustila ...
Ubijeđena sam da sva ona mjesta koja mi sanjamo, da ona postoje u stvarnosti, i da smo mi stvarno duhovno tamo, za vrijeme spavanja. Isto kao što kažu oni koji su doživjeli kliničku smrt kako putuju svugdje, e tako i mi u toku sna idemo duhovno po zemlji na razna mjesta.
Dečko i ja smo mnogo toga prošli zajedno, mnogi kažu da našu ljubav treba da doživiš da bi saznao koliko je zapravo lepa.
On je skoro 8 godina stariji od mene, što znači da mnogo toga nismo mogli da proživimo zajedno.
Boli me sve što sam bila primorana da propustim u njegovom životu.
Njegov prvi dan škole, upisivanje srednje, prvi pad sa bicikla, prve suze radosnice, upisivanje i upad na željeni fakultet, svaki poraz i svaku sreću. Trudim se da nadoknadim svaki datum na kalendaru koji sam propustila, svaku godinu, svaki sat.
Nadam se da mi oprašta sve slike i događaje na kojima nisam bila.
Sada sam tu, i biću tu 🩷.
Ja i moj dečko poznajemo se već 6 godina. Isto tako u tih godina nastala je naša veza gde je on prv počeo sve. Kroz vrijeme on menjao ponašanje samnom. Kad je meni radio stvari iza leđa nije hteo da stavimo kraj na te veze. Počeo se drogirati, ali navodno to je negirao, tvrdio da su to samo glasine.
Uvek sam ja bila njegova mala koju voli bezuslovno, ali uvek sam ja bila najpovređena osoba od strane njega. Ubeđivao me je da će se svaki put promeniti zbog nas, ali evo i dan danas on je još uvek isti i gori od toga. Ne volim ga više, nemam tu ljubav prema njega ali on preti meni i moju familiju na svaku mogućusnot za kraj.
Da li je normalno čuti se sa svojim asistentom sa fakulteta na svaka 2-3 meseca unazad više od tri godine? Studije su završene pre par godina. U tim porukama nikad nije bilo ničeg konkretno ljubavnog, ali neka briga i bliskost da. Stariji je oko 15 godina.
Znam da ću dobiti osude, ali ipak evo: kada god mi se ne sviđa neki prijatelj mog muža (a njemu su svi dobri: i alkoholičari, i narkomani, uopće ne zna ćitati ljude), ja imam taktiku kako da ih se "riješim". Počnem s njima flertati, jako diskretno. Tako da samo on zna da flertam s njime. Kada postane i više nego očito da mi pokazuje naklonost i da je "zainteresiran", moj muž ga sam otkači. Eto. Moja mala prljava tajna.
Dečko me ostavio na najgori način, samo je nestao i objavio sliku s drugom.
Po prvi put u životu sam odlučila da se potrudim da osvojim srce jednog dečka, i toliko izlazim iz zone komfora da me to plaši. Prvi put po osećaju radim stvari i koliko god da se plašim i doživljavam razočarenja nemam volje da odustanem dok mu ne pokažem da je vredan svega najlepšeg. Svim srcem se nadam da moja odlučnost može da donese samo dobro jer sam zaljubljena celim bićem..
Za mene su teški paćenici ljudi koji se snimaju za internet dok plaču ili ko fol plaču za lajkove. Posebno kad koriste pokislo štene zarad lajkova, pa ko fol plaču a sve smislili unaprijed. Ili kad dijele sve iz privatnog života pa krenu kukati i plakati, znači koji šljam od ljudi. Jadni ste, dosadni, nemate nimalo srama, pu !