Sa dečkom sam skoro 6 godina. Toliko sam nesigurna u njegovu ljubav, mislim da voli bivšu i uvijek kad izađemo imam osjećaj kao da flertuje sa drugim djevojkama. Jednostavno mislim da mene ne voli. Ne znam što da radim. Volim ga, ali nekad osjećam toliki nemir. Ne znam da li sam ja samo nesigurna u sebe ili je sve zaista onako kako ja vidim.
Koga god upoznam poslednjih godina vuče neke repove iz prošlosti, nije preboleo bivšu ili gleda neku koja ga neće. Ne očekujem filmsku priču, ali ne muvam se paralelno i ne dajem lažnu nadu. Muka mi je od svega.
Zašto je danas u modi da se zovu brat i sestra da budu kumovi djeci umjesto da to budu neki prijatelji, pa tako postanu kumovi?!
Pa ovi već imaju titulu, ujko, tetka, striko i slično. Neće nitko zvat ujku kume.
Već par meseci živim sa momkom u njegovoj kući, ali ne zato što smo u ozbiljnoj vezi, već kako bi delili troškove. Ja sam mu plaćala pola prosečne kirije i polovinu svih troškova. Osim toga, uvek sam ja spremala hranu, čistila i sve to. Njegovi su živeli na nekih kilometar od nas. Stalno su dolazili nenajavljeni. Njegova mama je bila ubeđena da sam se ja njemu "uvalila" i sve je radila kako bi me isterala. Kad sam čistila kuću njenim krpama, koristim pogrešne krpe, kad sam kupila svoje, zatrpavam joj kuću. Činjenica je da je za tih 3 meseca moj momak uštedeo novac jer sam ja upravljala koliko se troši i nije rasipao kao pre, ali njegovi nisu znali da mi delimo troškove. Kad me njegova mama otvoreno isterala onda joj je rekao i odmah je promenila stav. Došla je posle dva sata i rekla mi "Pa gde ćeš sad da ideš, sve je skupo, kako ćeš sama, ostani da uštediš još para". Ma nemoj.
Sama plaćam svoja putovanja koja, draga rodbino i prijatelji, gledate na instagramu. Oca nemam, ostavio me kao bebu, nikad nisam želela ni sliku da mu vidim. Momak do juče bio bez posla. Majka nezaposlena. Da mi ne daj Bože treba novac, da sam bolesna i slično, ne biste me ni pogledali. Ali zato sada kada lepo živim, zahvaljujući svom radu, hoćete da crknete.
Nikada se nisam upuštao u veze sa djevojkama prema kojima nisam ništa osjećao. Govorim u smislu da nisam težio ka kombinacijama ili da ne budem sam. Zato su mi neke i ostale u sjećanju iako nisu zaslužile. Istina je da imam nekoga koga jako volim i da sam sa tom osobom sretan i zadovoljan. Istina je isto tako da ponekad dođe trenutak kada me neka situacija podsjeti na neku od bivših. Pozitivno ili ne, sjetim se nekih dešavanja i događaja. Zato, nemoguće je imati jednu djevojku i da ona 24/7 bude predmet tvojih misli jer će se kad tad pojaviti nešto što će pažnju odvući. Jedino džennet/raj nudi perfekciju.
Nisu mi jasne osobe koje sve što kažu slažu. Da li je to karakterna osobina, ili neki poremećaj, ili i jedno i drugo?
Jedan mali Njemački ovčar izliječio mi je dušu, oporavio psihički od razvoda i učinio srećnom.
Odrasla sam uz ovaj sajt. Počela sam ga pratiti sa 13 godina, sada imam 23.