Dugo godina smo u braku, imamo dete, OK brak u celini, malo nesuglasica ali ništa posebno. Pre neki dan otkrivam štek sa parama koji je bio sakriven neviđeno dobro, na mesto gde ne bih nikad pogledala da se nije desila neka puka slučajnost. Ne, nije bilo među njegovim ličnim stvarima, da ne bude zabune, nikad mu ne kopam po stvarima. Razni scenariji mi prolaze kroz glavu, od najboljeg (da je hteo da mi nešto kupi kao iznenađenje) do nekih mnogo gorih. Ne znam kako da ga pitam šta je to, kako da pokrenem tu temu.
Asistent sam detetu sa posebnim potrebama. Ljudi, koliko god da je stresno, kada je vidim da se smeje, kao da se ponovo rodim. Iako ne hoda i ne priča, i retko pokazuje bilo koju emociju, verujte da osećam najčistiju ljubav ikada! Volim te, pile maleno <3
Nervira me što danas kada kumuješ nekome odmah reakcije ljudi su DA LI POČEO DA ŠTEDIŠ? I taj teret kumova u materijalnom smislu... Jednostavno preterujemo, pogotovo kad neko izabere studente za kumove, nezaposlene... Ti ljudi na kraju dožive ogromne stresove skupljajući svaki dinar za svadbu i uzimajući od roditelja.
Nikad neću razumjeti ljude kojima se da svaki dan voditi ljubav, pa tolika ovisnost o tome je nezdrava i za liječenje, isto kao i svaka druga ovisnost.
Odgojila me samohrana majka. Hvala joj za sve, ali ušao sam u 30e, a ne znam se ponašat kao muškarac oko žene koja mi se sviđa. Mogu naše žene pričat da vole emotivca koji zna komunicirat, ali na kraju uvijek završim kao prijatelj. To što živim sam, kuham i perem nije nešto što će privuć našu ženu. Koliko god to negirale, od mene još uvijek daleko veće šanse ima lik kojem mama pere čarape i koji se možda ponaša malo kretenski, ali kojeg je odgojio otac i ima mušku energiju. Više uspjeha ima takav koji na 3. spoju očekuje seks, nego ja koji bih prvo mjesec-dva-tri išao u šetnje, u kino i restorane.... Nije što se pretvaram da sam takav, jednostavno jesam. Bitnija mi je povezanost, komunikacija, osjećaji, maženje, da budemo najbolji prijatelji... Znam, jer probao sam biti frajer i to mogu kod djevojke koja me samo seksualno privlači. Jedanput sam to napravio, osjećao sam se odvratno. Kad sam joj iskreno objasnio problem, dobio samo gađenje i komentar kakav sam to muškarac.
Tri mjeseca smo u vezi, otišli smo prošlog vikenda na zatvorene bazene i kada se skinuo nisam bila oduševljena kao neko žensko, uzak struk, nigdje dlaka osim na nogama, ne znam ni kako mu je pošlo za rukom da me nosi sa nikakvim rukama, stvarno ne znam šta sam gledala ova tri mjeseca.
Kad god vidim "jako" lupim osudu k'o kuća! Zašto ste toliko nepismeni? Imamo VEOMA bogat rečnik, a vi se uhvatili za tu reč kao da je jedina na svetu! Pritom je to pridev za snagu, koristite ga u skroz pogrešnom kontekstu. Plašim se koliko nepismenih generacija dolazi...
Zaljubljen sam u drugovu devojku. Ne znam kako se to desilo, kad je završila faks i vratila u grad priključila se našem društvu, i tad sam shvatio da je ona bukvalno muška verzija mene. Ubeđen sam da smo nas dvoje savršen par, a ona i on ne idu nikako. Imamo isti smisao za humor, interese i hobije. Ali on mi je drug iz detinjstva. Ne znam šta sad.
Javio mi se jedan lik iz srednje škole i rekao da je zaljubljen u mene još od drugog srednje, ali nije ništa pokušavao jer sam već tad imala dečka, za kojeg sam se kasnije udala. Nekako je saznao da sam sad razvedena i želi na kavu. On misli da je romantičan jer je mislio na mene zadnjih 15 godina, ali meni je to jezivo. Ne mogu vjerovati da je netko normalan opsjednut sa osobom koju uopće ne poznaju. Je li vama to normalno?