Završila sam na hitnoj kad sam čula da ima novu curu. Nadala sam se da ćemo se pomiriti...
Jedva čekam da promenim svoj život iz korena, počela sam sa malim koracima poželite mi sreću!!!
Drugarica par mjeseci (3) je pokušavala da ostane trudna. U tom periodu jedina tema nam je bila to. I zaista, podržavala sam je i bila uz nju. Sada kada je ostala trudna obasipa me svaki dan slikama trudničkog stomaka (taj broj ide i do 12 slika dnevno). I stvarno više ne znam šta da joj kažem na te slike osim da mi je slatko. Malo počinje da me nervira ta opsjednutost.
Kao tinejdžerka sam želela da kao u američkim filmovima imam na vratima natpis "ne uznemiravaj". Moji su mi uvek cepali. Na prvi telefon nisam smela da imam šifru, sve poruke su mi čitali i javljali se na pozive. Smela sam da se družim samo sa kim su mi dozvolili, nisam imala nikoga. Sada sam anksiozna, bez prijatelja i sa lošim životnim odlukama.
Ja ne mogu da verujem kakvi ljudi postoje. Radim u jednom kolektivu već 3 godine, ima ta jedna žena koja je jaaako pobožna, posti sve postove, moli se, ide u crkvu redovno, njen život je savršen, a kao osoba je zlo. Ljudi moji ona sve teroriše, te komenatriše ko se kako oblači, i to na onaj odvratan način. Te ugojila si se, kako si debela, te mršava si. Pa za svačiji život ima da kaže nešto, jer jelte njen je savšen a mi smo svi ispod nje. Konstantno to radi, svima u firmi, i niko je ne voli. Ne daj Bože da joj se neko suprotstavi, odgovori joj, tek ti onda sedne na kičmu. A pre par meseci je unapređena za zamanika šefa proizvodnje. Možete misliti kako nam je tek sada. Plus non stop nas sve gleda onako mrko, ne možeš ni da se našališ sa kolegama odmah ona dolazi i šta se smejete, radite, a sve kao ona to iz najbolje namere, aha važi.
Iskreno svi ti koji prave svadbe bar kod mene tj.u mom slučaju evo na primer sestrčina i ostala kompanija nema ih 5,6 godina kada me je zvala, zaboravio joj i broj, umesto da se javi i pita jednom godišnje druže, jesi živ? I šta očekuje da dođem na svadbu, oću malo sutra..
Moji roditelji nikada nisu umeli problem da reše razgovorom, već bi se posvađali i gurnuli pod tepih problem. Nisu imali odnose 20 godina, jer smo mi deca spavali sa mamom, a tata u drugoj sobi. Tata je oduzeo sebi život, jer nisu umeli da reše problem koji je eskalirao. Zbog takvog načina života, ja sam uvek imala pogrešan izbor partnera. Momke koji me nisu poštovali i sa kojima bih se stalno svađala. Svesna sam problema, ali se to baš ukorenilo. Imala sam pogrešan poslednji izbor, ostala trudna i rešila sa bebom da započnem svoj život. Svakako se otac deteta izgubio u magli. Želim samo njoj da se posvetim i da ne gleda loše primere, da je učim šta je dobro, a šta ne i da joj pružim sve što meni moji nisu, u smislu poštovanja i razumevanja. Ne želim više nikoga u životu, partner mi ne treba. Dovoljne smo same sebi.
Tokom studiranja jednoj dobroj koleginici koja je bila na drugom smeru sam par puta pomogla da polozi ispite na bubicu. Nije mi bio nikakav problem jer u slučaju da ispadne s budžeta ne bi mogla da nastavi studije. Jednom se desilo da nam je pao ispit istog dana, s tim što je njen bio sat vremena kasnije, a moj se sastojao i od pismenog i usmenog dela i nisam nikako mogla za tih sat vremena da završim, što sam joj i rekla na vreme na šta se ona uvredila i naljutila. Od tada mi se više nije javljala, blokirala me svuda, a kad bi me srela negde samo bi okretala glavu. Ja sam diplomirala bez bilo kakvog varanja, a ona je proširila priču da mi je pomagala da varam na ispitima. Kad god bi mi to neko rekao samo sam pokazivala poruke koje su dokazivale suprotno.
Može li mi neko reći kakav kratki spoj se desi u glavama majki i očeva kada im se djeca vjenčaju i nađu partnera. Odjednom sve svoje loše životne odluke prebace kao teret na tu jadnu djecu koja se pored baračnih obaveza, promjene životnog stila i možda još loših roditelja bračnog druga moraju baviti s mentalnim poremećajem vlasitog roditelja. Pri tome se nisam udala iz roditeljske kuće. Prije udaje sam bila 5 godina nezavisna i svoj čovjek. Sve vrijeme živjela vani. Otkako sam se udala postala sam kao vreća za istresanje i ucjenjivanje. Zamjereno mi je od promjene prezimena do boravka kod muževih. Da mi vrate za neposlušnost otputuju na odmor u periodu kad se dogovorimo da budem kod svojih. Prebacuju mi pare date za studij jer kao bačene su, nemaju koristi od toga. Vade se na moj "loš" karakter što su takvi prema meni, a bukvalno ništa nisam uradila osim da sam se udala. Ne znam šta da radim, ali počela sam da imam preskakanje srca od stresa da svima ugodim.