Ranije nisam baš gledala cene kad kupujem poklon. Ako znam da će se bliskoj osobi baš dopasti, kupiću to iako je skuplje. Naravno nikad nisam preterivala s cenom, a dobijala sam osrednje generičke poklone. Ove godine sam počela tako da uzvraćam jer ne želim samo ja da trošim novac i energiju. Osećam se malo loše jer znam da bi se tim drugaricama svidelo nešto drugo.
Žena svakako treba biti zaljubljena više u svog muškarca, nego on u nju.
Ako se kojim slučajem to izjednači ili okrene, to svakako više nije to.
Jako sam razočarana ponašanjem moga muža prema našoj deci. Prema meni je dobar i ima meru, ali prema njima....vređa ih, svašta im kaže, sebičan je u odnosu na njih i nema mere u izgovoreno, kao da to decu ne boli. Uvek sam mislila da će biti sjajan otac i radovala sam se da imam decu sa njim. Kada pokušam da razgovaram o tome, on tvrdi da nisam u pravu. Kada vratim film odnos njegovih roditelja prema njemu je bio užasan kada je bio mali. Da li podsvesno radi neke stvari kao traumu na to njegovo odrastanje.? Jako sam tužna, želim da deca lepo odrastaju, a sve više uviđam da neće biti moguće.
Najveći koplimet sam dobio, kada mi je čovek rekao: " Volim te jer imaš čistu dušu".
Poseban krug pakla za pajsere koji se deru na telefon prilikom video poziva i sve to na javnom mestu.
Radila sam kod privatnika po 12 sati za minimalac pod raznim vremenskim uvjetima: kiša i snijeg (mokre cipele), sunce (+40°C), vjetar (propuše te do kosti), Božić (07:00-19:00), Stara-Nova godina (19:00-07:00), praznici/blagdani/vikendi... Sve za minimalac...
Radila sam posao u 4 smjene... Teška fizikalija... Muški (od brda odvaljeni) odustali nakon tjedan dana... A ja metar i skok mravca u to vrijeme uz posao završila i edukaciju za Knjigovođu..
A do danas završila obrazovanje za: Prodavač, Komercijalist, Zaštitar osoba i imovina, Računalni operater, Vozač viličara, Knjigovođa...
A trenutno idem u drugi grad na posao autobusom u 4 smjene i odlučila sam uz posao ići i izvanredno na fakultet...
Od sve te škole nemam koristi jer na poslu skačem po lojtri 3 metra svakih 5-6 min...
Nekom je poslovni put posut laticama ruža, a nekom trnjem...
U srednjoj školi se nisam dobro snašla što se tiče društva. Imala sam samo 2-3 drugarice i to mi je naravno smetalo jer sam želela isto iskustvo kao ostali tinejdžeri. Da idem na žurke, u izlaske, budem u vezi, "ludujem" koliko mogu dok sam mlada... Osećala sam se užasno jer nisam imala prilike ni za šta od toga. Međutim bila sam odličan učenik, upisala vrlo težak fakultet i konačno našla puno prijatelja tamo. Bila sam neiživljena i željna iskustava, tako da sam se toliko fokusirala na društvo i izlaske, nešto što nikada pre nisam imala, da sam pala prvu godinu studija. To je bilo pre par godina i još uvek se kajem. Izgubila sam pravo na studentski dom, stipendije i ostale povlastice. Da mogu sada da se vratim na početak faksa, sve bih radila drugačije.
Toliko se plašim da se ugojim, da kada pojedem neki veći obrok odem i ispovraćam se nakon toga...