Ne znam kako ću preživjeti kad mi se ćerka bude udavala i napuštala kuću. Već sad plačem kad pomislim na to, a kako ću tad podnijeti to i sam bog zna.
Ne mogu da vjerujem da nekim ljudima smetaju djeca. Ne vole ih vidjeti na ulici, kamoli negdje gdje nije igraonica i još to govore na sav glas, a kučići u jaknicama dok ih ljudi nose u kenguru je sasvim ok prizor.. Mi smo zaista posrnuli kao narod.
Jako sam zbunjena i ne znam više da li da se javljam ljudima ili ne. Primera radi, upoznam neke ljude sa smera na faksu, rukujem se sa njima, normalno pričam i sledeći put kad ih sretnem u prolazu ili u busu i kažem zdravo oni me gledaju kao tele i samo prođu pored mene. Nije kao da me ne vide, a znam da ima ljudi koji ne registuju ništa. A onda samo nekad priđu sami kad im nema stanardne grupice i počnu da pričaju. A ima ih i koji pošalju zahtev na instagramu, a kad im se javim uživo skrenu pogled. I onda opet sve u krug. Nisam naporna i ne smaram ljude, al ovo mi je baš nekako nekulturno. Kad nemaš s kim da pričaš loviš ljude a posle se praviš da ih ne poznaješ.
Nije problem izgubiti sve. Problem je izgubiti sebe u pokušaju da svima bude dobro i da svima odgovaraš!
Kad pomislim da nemam sreće sa muškarcima setim se da je Pike prevario Šakiru. Šta mi smrtnice onda da očekujemo?
Ne znam zašto muškarci sebi dozvoljavaju da ih žene izbacuju iz kuće ili stana. Pamet u glavu ljudi, jači ste i pametniji ne možete uvijek popuštati, previše su one naviknute na to, pa vidite kamo ide ovaj svijet u kojem svi podilaze njima i samo se njihove želje poštuju, a ne znaju ni same šta žele jer bi većinom i ovce i novce. Nek one idu ako im nije po volji, ako treba i kroz prozor.
Mnogo me je razočarao rođak koji me nije zaposlio, brata od tetke zaposlio mene ne, sa pravom se ljutim.
Na team buildingu na Zlatiboru, onako posle dosta alkohola, koleginica sa posla me je zagrlila onako jednom rukom kao kamiondžija i rekla da bi htela da mi bude ljubavnica. Evo, ne znam šta da mislim... Sutradan kada se otreznila normalno se ponašala.
Najizgubljeniji u glavi na svim područjima života sam bio u trenutku kada sam dao završni ispit na fakultetu. Eto sad, 10ak godina nakon toga, stvari su se nekako dobro posložile. Sve će biti u redu.
Kad vidim sretnu vezu na Instagramu, odmah lajkam profil od cure i šaljem poruku njenom dečku. Ako puknu – moj doprinos zdravijem društvu.