Namerno sam namestila da se porodim prvog januara da bih dobila pare od države.
Ništa ne može više da ti spusti standarde od napaljenosti.
Sve ljude kojima je "bolje bilo nekada" bih poslao nazad kroz vreme i zamolio da se nikada ne vrate. Dosadili ste.
Odsad se više ne pravdam i ne objašnjavam, nek misli ko šta hoće o meni. Dosadilo mi je, ionako ljudi veruju u verziju istine koja njima odgovara.
Odvratne su mi muškobanjaste devojke i žene, rodila si se kao žensko i ponašaj se kao žensko, da je trebalo da budeš muško ti bi bila muško.
Jako mi je žao što moram svoju dobrotu da ugasim da bih opstao u današnjem svetu.
Imam 38 godina i ne znam kako da dođem do svoje nekretnine. Ne pada mi na pamet da podignem kredit...
Ako u svojoj toksičnoj porodici važite za "hladnu" osobu znajte da je ta etike nalepljena da se vaši problemi/emocije ne bi uzimale za ozbiljno i da bi drugi po vasceli dan na miru mogli da kukaju o svojim dok ignorišu vaše.
Zaista ne volim svoje zadnje zalogaje ostavljati. Skuvaću koliko hoćeš, kupiću koliko hoćeš, ali ne uzimaj od mene ono što sam sebi pripremila. Dok smo bili mali majka bi govorila poješću ja što ti ostane u tanjuru, ili ostavi malo meni, a da pri tome ima dovoljno za sve, često se posle dva dana i baci. Kad kupujem sladoled ista priča, ostavi joj na kraju. Ama ženo, hoću svoj zadnji zalogaj, fino sam te pitala hoćeš li da i tebi kupim sladoled. Uzmem red čokolade, dođem do zadnjeg parčeta, ona kaže ostavi mi pola kocke, a ima cijela čokolada još. Hoće da uštedi, ali ni ne može da odoli. Sve me bilo stid, ali sam onda rekla ne dam. Nisam lukava, ali me ta sitničavost nervira. Najslađe mi je ono zadnje i što sam sebi namijenila pojesti.