Dečko i ja živimo već duže vrijeme skupa. Jedan dan sam ribala rernu kada je on prišao, kleknuo, izvadio prsten i rekao mi “želim da ti budeš žena koja će da riba moju rernu do kraja života”. Rekla sam mu “da” za brak sa njim, ali “ne” takvoj prosidbi. Sve bi bilo bolje od ovoga. I natjerala ga da me ponovo zaprosi drugi neki dan na neki ljepši način!
I zvanično 00:01 , prošao mi je rođendan. Niko me nije nazvao danas. Dosta ljudi mi je čestitalo i preko fb/mesendžera i Vibera i Skajpa, a ja evo sedim i dalje budna i osećam se skroz bzvz zbog toga što ni tata ni rođena sestra nisu našli za shodno danas da me nazovu i čestitaju mi rođendan. Ajde manje više za sve ostale, al bar njih dvoje. Sestra je čestitala preko fb na engleskom koji ni ne govori (fb daje ono upozorenje da je nekom rođendan pa ti samo stisneš dugme da bi čestitao) nije mogla čak ni da odtipka na maternjem jeziku, tata čak ni to. E je*em te živote!
Već nekoliko puta sam od ljudi koje sam tek upoznala dobila "kompliment" da sam "pozitivno luda". Prvo, nismo klinci u prvom srednje, ko uopšte to priča? Drugo, ne znam od kada je toliko neobično biti spontan, iskren (u domenu pristojnog, bez preterivanja ili vređanja) i komunikativan. Razgovaramo valjda da bi nam bilo prijatno, da bismo razmenili iskustva, proveli prijatno vreme, a ne zarad štelovanja i glume. Ako izađem u grad ili sednem sa raznim društvom, sigurno se neću ponašati kao na radnom sastanku. Drugo kad si na poslu, moraš biti vrlo formalan, maksimalno odmeren. Ali ako treba za svaki društveni kontekst u životu da nosim različitu masku, takve susrete stvarno ne želim. Nisu mi potrebni. Neka vama takva, potpuno lažna "normalnost".
Vidim da na zapadu 90% žena nosi široke farmerke ili trenerku (isto široku) ni ž od ženstvenosti.. Vidim da je to trend ovde, ali ne možeš ni lepo da pogledaš ženu ...fali mi da vidim dobro dupe!
Muž i ja smo pomogli deveru, kada je došao u inostranstvo kod nas. Našli mu posao, živeo neko vreme besplatno kod nas. Porodica smo, i normalno je da mu pomognemo. Posle se odselio, ali smo naravno u sjajnim odnosima. Ima sada dobar posao. Ali, dever nas previše hvali kod ljudi. Kaže da smo mi zaslužni za njegov uspeh, i da nam sve duguje. On se izborio svojim trudom i radom za sve, mi smo mu samo malo pomogli, i smatramo da preteruje.
Radim u firmi od njenog početka, dakle kako se otvorila. Sa vlasnikom firme sam u odličnim odnosima, slažemo se, razumemo... odlično funkcionišemo. Ja tu firmu gledam kao svoju, dajem svoj maximum. Neke stvari finansiram i iz svog džepa. Gledam da to sve bude prefektno urađeno. Međutim, dok vlasnik zimu provodi na Karibima, meni nikad nije povećana plata. Dok on nije tu ja ga menjam, ima poverenje u mene, sve završavam ali mi platu nije povećao. Vidim da sam budala i ne znam kako da mu kažem da nisam zadovoljan.
Ne bih ja ujutru ustala pola sata ranije samo da bih pila kafu, nema šanse!!!
Fircao bih sa strane ali sam kukavica i materijalista. Žena ima veću platu, pa sam veran.
Porodila sam se pre dve nedelje i muž uopšte nema razumevanja za mene.
Obožavam kad me neko namerno provocira, a ja kuliram i ćutim. Uživam kad vidim da neko ludi što ne može da dobije moju reakciju u vidu besa ili fizičkog kontakta. Ignorisanje najviše boli svakoga, a ja se smejem i ne nerviram se uopšte.