Imamo porodični biznis i radim još od petog razreda možda i ranije kao i moje sestre. Mama i tata ne rade nigde i samo to imaju da odrade i da umesto oni to odrade mi to radimo svaki dan i uopšte nije lak posao. Ne možemo da odemo nigde ako ne odradimo i bukvalno nam je propalo detinjstvo. Okej da oni rade pa kada ne mogu da mi njima uskočimo, ne bi mi bio problem uopšte da im pomognem ali ovako da mi sve radimo i da se čak ustručavamo da ih pitamo kada ne možemo užasno mi je. I nekako sada dok smo kod mame i tate treba onako da nam je bezbrižno i da ne razmišljamo ni o čemu jer ja i kada odem odavde opet ću morati i da radim i sve i šta onda ceo život da radim. I još pored toga nam ne daju pare. Jedva čekam da odem odavde.
Nedavno sam imala saobraćajnu nesreću iz koje sam izašla sa lakšim telesnim povredama. Kako? Nikome nije jasno, osim onom gore. Nazovite ga kako želite, ali ne sumnjajte u postojanje.
Pored upozorenja da usporim, da se zahvalim, da pokušam da gledam stvari šire, shvatila sam konačno ono najvažnije, a za mene ujedno i najbolnije (jer još uvek nisam potpuno prigrlila i prihvatila sebe): imamo samo i isključivo sebe.
Da sam, ne daj Bože, preminula, roditelji bi našli vremena da me vide poslednji put, drugarice bi našle vremena da se zajedno okupimo na poslednjem ispraćaju, samo ja fizički ne bih bila tu.
Pošto sam fizički dobro prošla, život, kako sam rekla, ide dalje. Videćemo se već neki dan… Majka i otac će me videti kada dođem kući. Bratu je bitno kako ćemo naplatiti štetu, jer sada, kad sam živa, šteta je nadoknadiva (mada nisam sigurna da je baš tako).
I to je sve što treba da znate o vremenu u kom živimo.
Sad kad sam vidjela koje je auto odgovornost, vozeći auto svojih roditelja i plaćajući sve, prošla me je želja da kupim svoje. Čisto izbijanje novca, a radim za skromnu platu. Radim, živim kod svojih i opet ne mogu uštedjeti, svaki mjesec mi ne ostane ni dinar.
Upoznao sam joj bivšeg. Nije uopšte onakav gad kako ga je opisala. Kako naša veza odmiče, sve sam ubeđeniji da je ona "gadica".
Imam cimerku kojoj smeta sve, živimo nekih 3 meseca jer ne može se tek tako menjati stan i to, ali najviše što me iznerviralo je to što ja kad idem u wc ili imam gasove, kao u fazonu smrdi, nemoj to bla bla.
Ja reko čoveče pa gde ću kad sam u stanu, gde da se olakšam. Strašno!
Ljudi slikaju čašu pića u izlasku i to je kao zanimljivo? Jeste li realni?! Ja da uslikam papuče rekli bi da sam luda.😏
Od svih prelepih žena na Balkanu meni u kancelariji zapala sapioseksualka, a po proceni chatgpt-a njih je oko 2% od ukupnog broja žena na Balkanu. Celog života se uzdam u izgled i pare kao najveći adut i ovo da mi se desi....
Deaktivirala sam instagram, previše me zatupljuje. Sada nemam nijednu društvenu mrežu osim vibera, zbog posla. Verujte, osećaj je fenomenalan.
Iskreno se nadam da lovci koji ubijaju životinje i drže ih preparirane kao trofej idu ravno u pakao.
E živote u zajednici. Upravo slušam škripu kreveta iznad moje sobe, brat i njegova devojka. Nikako da prestanu. Ja ne znam kako oni ne kapiraju da se to čuje. Prostakluk.