Prva sam godina EKOFA. Osnovnu i srednju školu vukovac, Republička takmičenja. Do sad sam položio samo jedan ispit i to matematiku, nakon tog ispita kolokvijumi mi nisu dobro prolazili, na ispite nisam ni izlazio. Lažem sve oko sebe da imam još dva ispita u oktobru, a meni ostalo još 6. Niti znam šta ću niti kako. Toliko sam se ulenjio, ne mogu da učim. Kad pomislim koliko imam ispita ne bude mi dobro. Moram ostvatiti budžet kako znam i umem. Svestan sam osuda i grdnje ali mi je trebalo negde da se 'ispraznim'. Učim sad za tri ispita makar da ostvarim uslov pa onda još jedan za budžet. Držite mi fige, očajan sam.
Ajde momci nemojte da ložite devojke da mi vama treba da prilazimo, sigurno uspeva, blabla. Svaki put kada sam ja prišla lik se prepao i bilo mu je jako neugodno.
Imam 32 godine. Izgubila sam sebe zbog pogrešnog izbora fakulteta.
Izgledam fino, ali kad se pogledam vidim promašenu osobu koja svoje potencijale nije iskoristila. Žao mi je sebe, jer znam kakva sam bila prije 15 godina. Tužno je kad čovjek izabere pogrešan put i ne umije da se isključi sa njega. Godine prolaze, radim osrednji posao i znam da treba da mijenjam sve, ali volje nemam.
Koliko puta čujem "pas nije za stan". Ja znam mnoge ljude koji nisu za stan pa eto. Uostalom, moj stan, moj pas, šta te briga. Tebe niko ne tera da držiš psa u stanu ako nećeš.
Iz poštovanja prema direktorki godinama sam radio do iznemoglosti. Divio sam se njenoj požrtvovanosti i trudu, ona se trudila da poštuje zaposlene i sve je funkcionisalo perfektno. U prethodnih 6 meseci stvari su se totalno okrenule. Postala je užasna. Viče, ponižava, trudi se da u svakom momentu pokaže da je ona jedino bitna. Radim manje nego što mogu, čak se ne trudim ni 100 posto da sam uposlen, samo ono što moram, a vidim da su i drugi u istom fazonu. Ovaj mesec će nam rezultati biti upola manji nego prošle godine. Zaslužila je.
Svaki moj parfem koji sam koristila nekad ima emocije i sjećanja na koja me podsjeća.
Živim sam i imam psa kojeg obožavam i sve bi dao za njega ali unatoč tome naučen je da ne ide na kauč osim ako ga ja pozovem, spava u svojoj košari i ne ulazi u spavaću sobu niti mi ide na krevet. I ne brinite imam kamere po stanu da vidim što radi kada sam na poslu i isti je. Sve se može samo treba malo volje.
Imam 23 godine i žao mi vidjeti mlade ljude kao što sam ja, da si ne mogu priuštiti novi stan ili kuću bez kredita koji se treba otplaćivati 30+ godina. Sretno svima koji se bore sa time. <3
Volim da kačim na instagram izlaske po fensi restoranima, vinarijama....volim se kurčim, da mi zavide.
Mnogo sam neozbiljna sa svojih 30 godina. Celu platu trošim na provod, putovanja i tako. Nikako da odrastem i počnem da štedim. Svi oko mene su kupili stan/kuću, štede, žive ozbiljne, odrasle živote. Jedino ja i dalje živim kao student, samo sa više para. Probam koji mesec da se uozbiljim, ali opet pare spičkam na nešto.