Koliko se život na nekoga slomi... Imam emotivno nedostupne roditelje, imam ozbiljnu bolest koju lečim i veliki novac ide na to, pare za psihoterapiju nemam, kao ni da kupim sebi nešto jer sve ide na lečenje, mučim se sa fakultetom, nemam posao zbog bolesti i nemam dečka. Imam momente kada želim da odem s ovog sveta. Kako poboljšati sebi život? Hoće li mi ikada biti bolje? Kad vidim kako ljudi žive ispunjeno, a ti stojiš u mestu i život ti je vezan za tugu i usamljenost... Preteško..
Pišem diplomski na laptopu koji nema bateriju, već je na direktnom napajanju uštekan u struju. Ako ga samo milimetar mrdnem, ma krivo pogledam, gasi se. Klikćem na “save” ko luda. Ma ne treba mi ovo “ko”, evo mi se ko zna koji put ugasio, a napisala najviše onda kad ne kliknuh da spasim. I svaki put po pola sata vrti dok se ponovo je upali… ispit iz živaca je najteži.
Jako bliska drugarica mi je pre par meseci saopštila da ću joj biti kuma na venčanju i bila sam presrećna iako nisam očekivala da će izabrati mene jer ima još par dugogodišnjih bliskih prijateljica. Poslednjih par godina smo zajedno prošle kroz sito i rešeto, delile sve uspone, padove, katastrofe. Nismo klinke, bliže smo 40tim godinama. I nazove me pre neki dan da mi saopšti da me voli i da se izvinjava, ali shvatila je da ipak želi da joj kuma bude jedna od tih drugarica i pravi malo venčanje na koje su pozvani samo kumovi i najuža rodbina (i par drugarica kojima je ona kumovala na venčanjima, ma i kojima nije) sve sa djecom i bebama.. a za mene nema mesta. Znala sam da će želeti malo venčanje i da joj je žao što ne može da pozove sve svoje bliske ljude pa sam se tokom ovih par meseci nudila i da joj organizujemo neku proslavu samo za njene ljude-devojačko ili šta god bi joj trudnoj prijalo. I ostade na tome da ja nisam pozvana, ali da to ne menja ništa u našem odnosu. Evo u šoku sam 😂
Danas sam shvatila jednu stvar. Da sam najsrećnija kad sam sama i kad mi se niko ne sviđa. U suprotnom samo plačem, tužna sam, anksiozna, slabije jedem. A ovako kad me niko ne zanima, makar sam mirna. I tad se najbolje osećam.
Bila sam na 4 putovanja ove godine. Španija (10 dana), Rodos (8 dana), Rim (7 dana) i Venecija (6 dana). Na tri mesta išla avionom, normalnim letom (nije lowcost ali su bile povoljne karte), jednom busom. Bila smeštena u super smeštajima, na dobrim i centralnim lokacijama (ništa luksuzno, ali čisto, lepo, udobno, bez deljenja kupatila). Bez agencije, u svojoj režiji, išla s dečkom svaki put. Imam ok platu ali ništa specijalno, nisam milioner i ne znam kako mi je sve ovo uspelo. Imala sam novca i van tih putovanja za kiriju za stan, garderobu, hobije itd. Ništa nisam na rate ili kredit kupovala. Iskreno, nije ni meni jasno kako ali čist dokaz da vam ne treba mnogo novca da putujete. Samo je bitno dobro se organizovati.
Imam neki čudan dar da se nađem na pravom mestu u pravo vreme da pomognem ljudima. U većini slučajeva su to ljudi koje ne poznajem i koje posle više nikad ne vidim. Posle se osećam sjajno i to mi ulepša dan. Kao neki mali anonimni superheroj.
Danas sam obrisala svoj privatni instagram nalog. Imala sam ga od vremena studija, pa nadalje. Ukupno devet godina slika, video zapisa i uspomena. Manje od sto pratilaca koliko sam ih na kraju zadržala. Samo društvo iz škole i sa faksa i neko od bližih kolega. Nekako mi je dop*zdilo. Ostaje mi poslovni instagram neophodan zbog rada u digitalnoj sferi. Van toga više nemam nijednu društvenu mrežu niti planiram da pravim nove naloge. Kada uz internet provedete ovoliko vremena i kada vam je analiza trendova potrebna zbog posla, ono što je nekada bio beskrajno zanimljiv alat vam se bespovratno smuči. Uspomene ću čuvati u foto albumima za svoju dušu i vratiti se izradi fotografija iz telefona i sa filma. Mreže samo poslovno. Koliko mora.
Objasnila sam mužu da je on kriv za to što sam ga prevarila...nekoliko godina unazad sam mu govorila da mi treba nežnost, lepa reč, razumevanje, poštovanje, sve ono šta ja njemu dajem...on klimne glavom i nastavi da igra igrice ili se zablenca u kompjuter...par meseci izlazim povremeno sa jednom čovekom i fantastično se slažemo, jednom sam samo s njim spavala, lepo mi je u njegovom društvu i on to ne potencira nego ostavi mni na volju...rekla sam mužu za to...kad je počeo da plače i da moli da ga ne ostavim, da mu oprostim itd, čoveče...rekla sam mu da ću razmisliti da li ću da mu oprostim...
Zaprosio sam ju i rekla je da, trenutno sam najretniji čovjek na svijetu!
Imam 40 g. Uvijek sam izgledala mlađe od svojih godina, s 30+ godina davali su mi i 10 g. manje.
Unazad 2 godine prošla sam dosta stresa, nepravdi i nerviranja i razvile su mi se bore od "overthinkanja" i brige, isključivo na čelu. Mučile su me i glavobolje zbog toga.
Unatoč strahu od igle, otišla sam na baby botox, isključivo čela. Ne primjećuje se ništa, nisam zamrznuta i sve je super. S mog lica skinuta je patina loših životnih okolnosti... Nakon dosta vremena, osjećam se super u svojoj koži...