Moj otac je najviše uradio za mene u životu, ali sam mu bio najmanje zahvalan. Nisam nikada bio bezobrazan, nisam ga vređao, ali jesam bio nezahvalan, nažalost. Nisam cenio njegovu muku i borbu za mene. Ustvari jesam, ali nikada koliko je zaslužio. To sam shvatio tek sada, kada je on ostario, trudim se da mu se odužim koliko mogu, ali mu nikada neću moći vratiti, za sve što je on za mene uradio.
Do 35-e sam mislila da se ljudi vjenčavaju i dobijaju djecu sa ljudima sa kojima se vole i slažu. Tek poslije sam uvidjela da se pojedini vjenčavaju jer su eto dugo zajedno, jer je vrijeme za djecu, jer su napokon našli nekoga ko ih hoće, a s kim se uopšte ne slažu, svađaju se u toku veze, pristaju na sve i svašta... Mnoogo je tavih primjera u mom okruženju i zaista sam tužna zbog toga. Unaprijed žalim tu djecu koja će odrasti u nefunkcionalnim porodicama. Ljudii, bolje da ste i sami nego tako!
Imam 29 godina nikada nisam bila u pravoj i normalnoj vezi i odavno sam svesna da će tako i ostati...ali iskreno nekad mi bude krivo kad shvatim da me nijedan normalan momak nije primetio, nijedan normalan momak nikada nije bio zainteresovan za mene..Drugarica me je upoznala sa drugom njenog muža, ja sam se zainteresovala dok on logično nije...posle nekoliko meseci me je prošla i želja za njim.. Sada drugi slučaj...jako mi se svideo jedan dečko koji radi u bolnici gde sam ja na terapiji i logično da na mene ne bi obratio pažnju..za mene se jedino zainteresuju zauzeti muškarci ili oni kojima je samo seks na pameti.. Naravno da me takvi ne zanimaju..ne moram ja nikada ni biti u vezi, ne bi mi to bilo strano..ali volela bih da bar jednom osetim kako je to kad se neko iskreno zainteresuje za mene..
Sad u odraslim godinama, kako vreme prolazi to mi je zabavnije otići na kafu, u kupovinu, na festival, da prošetam sa kevom, nego sa društvom. A kad sam bila klinka izbegavala sam je kao đavola jer sam bila klasična istripovana tinejdžerka.
Kad je neko toliko jadan da ga više ništa u životu ne ispunjava osim da druge ponižava kako bi se osećao bolje — I što je najgore, ja kad se suprostavim tome ispadam bahata, a u stvari samo ne dozvoljavam ponižavanje. Ma koliko neko bio postavljen na poziciji šefa, ponižavanje se ne sme tolerisati. Ima toliko poslova i mnogo boljih ljudi. Ne dozvolite sebi da se zbog nekoga osećate loše a ne dozvolite ni da se neko drugi zbog vas oseća loše a da vam nije ništa loše uradio.
Njegove bivše se natječu o kojoj više misli ali nijednoj osim mene nije pokazao sakrivenu posteljinu na kojoj je jedna od njih izgubila nevinost i ponudio njihov sakriveni donji veš da nose jer mu je žao baciti!
Moj brat se skoro razveo i nema kontakta sa decom jer im njihova majka ne dozvoljava. Oni su živeli u kući pored nas, a ja sa mamom i tatom. Njegova bivša žena nikada nije čuvala njihovu decu. Ona je samo skitala, išla svugde, dok smo mama i ja čuvale decu dok je brat na poslu. Kad bi brat došao sa posla on ih je čuvao, spremao po kući, pravio ručak. Pričali su svi po gradu kako ga vara, ali on jedini izgleda nije znao. Ona je jedan dan samo došla rekla da ima drugog i da hoće razvod, pokupila decu i otišla kod tog drugog. Ona je dobila starateljstvo jer je majka, brat redovno uplaćuje alimentaciju čak i više nego što treba i hoće da vidi decu, ali mu ona ne da i deca ne žele jer im je svašta slagala, da je on njih isterao iz kuće, da je lažov... Žao mi ga je, pati, ali eto ima i takvih razvoda, nije samo muškarac uvek i jedino kriv. I što je najgore deca pričaju kako im je očuh super, ljube ga grle, a oca neće da vide. Nadam se da će otvoriti oči kada porastu.
Pokaži mi kakvog psa imaš i reći ću ti kakvi te kompleksi pucaju. Sve do jednog meni poznatog muškarca koji hoće ili imaju cane corso, jer si tako pumpaju ego da su neki mačo, a nisu sposobni ni za kokoš. Psa se ima jer ga voliš, ne da se naslikavaš.
Razlog zbog kog ne želim više dece je taj što sam tad u tom periodu posle porođaja bila jako emotivno osetljiva, anksiozna, depresivna, izmenila mi se ličnost pod uticajem hormona i neću opet kroz to da prolazim.
Saosećam se sa svakim muškarcem koji je sam i ne može pronaći partnerku.
Samo momci razumeju koliko to može biti naporno, prilasci devojkama, silna odbijanja i srozavanje ega... Devojke nisu svesne truda koje muško treba uložiti da bi muvanje rezultiralo vezom na kraju.
Sa druge strane devojke koje su same su vrlo često pasivne, nikad u životu nisu prve poslale poruku nekome, čekaju da im padne sa neba neko i nemaju nikakvo pravo da se žale, tako da podrška za sve momke, mi znamo kako nam je..