Bivša devojka okačila sliku iz Dubaija i stavila pesmu Doris Dragović "Malo mi za sriću triba"...
Ponekad kradom udem u brativ ormar i sakrijem se i čekam da on dode sa posla i ostavi novčanik na stolu tad mu ukradem novac iz novčanika zato što je bezobrazan i ništa mi nedaje kad ga pitam.
Kad jedem pahuljice nikad kraja. Pojedem zdjelu pahuljica s mlijekom, i na ono mlijeka što je ostalo, dodam još pahuljica. Pa mi pahuljice budu suhe i onda moram opet dosipati mlijeka i to tako ide u nedogled.
Uvek sam bila fascinirana serijama gde muškarac ostavi trudnu devojku nekoliko minuta prije nego mu saopšti da je trudna. Ljudi moji, moj život je sapunica. Em sam ostavljena em sam trudna a nisam stigla da mu kažem. Neka, lagano mogu ja i sama...
Ne podnosim ljude koji vređaju konobare jer očekuju bakšiš. Nije isto ostaviti frizeru, kasirki ili konobaru bakšiš, jer se gazde lokala oslanjaju na taj bakšiš i daju malu dnevnicu baš iz tog razloga. Tako da konobari manje više od bakšiša žive.
Radim kao profesorka matematike i jedva čekam da dam otkaz. Baš mrzim ovaj posao. Žalosno je da sam zbog ovog bacila najbolje godine života. Prejadno!
Rodio sam se na selu i živio do mojih 18 god, onda sam odlučio da trebam i mogu nešto promeniti u svom životu i ne mučiti se, tako da dobio sam vizu za u Amerike i otišao kod od strica sestre da živim i radim, svega je bilo, napokon sam postao sretan, onda sam naišao na probleme oko papira i trebalo je da se vratim nazad a iz dna duše sam mrzio vraćati se na balkan i napustiti ovaj sretan život i svu ljepotu ovdije. Sestra od strica jer je rođena ovdije a ne na balkanu i nitko nije ni znao da smo baš neka rodbina, tako da nismo imali problema oko toga i predložila mi je da se oženim sa njom jer ću tako za kratko dobit američki pasoš i biću građanin ove zemlje pa nikada i neću morati da se vratim, a posle toga da bi se razveli jer i onako neće nikad ništa oko nas imati osim ljubav kao prema brata i sestri. To smo i uradili i cela porodica se odrekla nas bez da hoće da saslušaju i da znaju istinu, sad imam svega i ničeg.
Danas šetam i sretnem bivšeg momka sa kojim sam izlazila tačno 3 dana prije 6 godina i nisam mogla kez da skinem sa lica. Popričali malo, produžila dalje, smijem se i dalje, nevjerovatno da mi je tako kratka veza ostavila pečat za čitav život a druga veza od 3 godine ništa. Baš kao što je neko ovdje pomenuo, u dugim vezama upoznaš sve mane a u kratkim ne i zato teže preboliš, izgleda. Nemam drugo objašnjenje.
Ja sam nesposobna da nađem partnera, kako drugačije da opišem ovo moje stanje ja ne znam. Šta god ja radila ne ide... Kada se sredim - ništa, kada se ne sredim - opet ništa. Izlazim tu i tamo, doduše moje društvo je uzak krug ljudi koji inače nemaju puno poznanika i prijatelja, pa tu nemam prilike da nekog upoznam, idem na fakultet ali na mom fakultetu studira hiljadu djevojaka i tri muškarca, tako da slaba fajda. S kim god ja pokušam stupiti u kontakt, on sa mnom ne želi da stupi i tako u krug. Ja ne znam stvarno koja je magija zavođenja i kako cure idu iz jedne veze u drugu, da je i meni bar jednu vezu pa eto drugaa mi i ne treba.
Upoznao sam jednu djevojku sasvim slučajno u gradu i jako mi se svidjela. Nije nikada prije bila u nekoj ozbiljnijoj vezi ali sav taj neki bijes u sebi je na meni ispoljavala, dugo sam joj šutio i trudio se da vidi da mi je stvarno stalo do nje ali kada bi rekla nismo mi jedno za drugo srce bi mi se raspadalo unutra. Sve se promjenilo kada je moj tata umro a ona je idalje nastavljala sa svojim hirovima, radio sam po 10-12 sati dnevno a ona nikada me nije htjela da sasluša, nije je zanimalo. Sve je stalo kada sam saznao da imam rak, i taj dan kada sam htjeo da popričam s njom bila je kao neko razmaženo derište. Ustao sam i pokazao joj nalaze i reko da ne mogu više da moram da mislim na sebe i na svoje zdravlje. Vidio sam da je skoro zaplakala ali sam samo otišo, moglo je sve biti drugačije jer ja nisam bio kreten prema njoj i sama je rekla da je nikada nisam povrijedio. Ako ovo vidiš samo želim da znaš da sam stvarno htjeo da ovo s nama uspije...