Osam godina zajedno. Niti me prosi niti me ženi. Živimo zajedno doduše od danas do sutra. Dođemo sa posla i ćutimo do spavanja i tako nam dani prolaze. Otići ću psihologu da vidim šta me koči da ga ostavim.
Želim da devojčici damo ime Akilina. I odjednom se sad svi protive!
Moja majka je imala bolje telo sa svojih 40 nego ja sada sa svojih 30.
Smatram da mi je odlazak na fakultet u Sarajevo najveća greška u životu. Izgubio sam onu nevinost svoju i vedrinu. Prijatelje za koje sam davao zadnji novac i pomagao kao bratu, jer sam vjerovao tada da smo to, danas su nestali su i ne javljaju se, ni za rođendan ni za praznik. Za tih pet godina sam obolio, javljaju mi se fistule od stresa i pogrešne ishrane. Odao sam se bio alkoholu i travi, jer je moje društvo bilo takvo. Razvio sam anksioznost. Ne krivim nikoga krivim sebe jer nisam bio emocialno zreo. Da se mogu vratiti nazad u vrijeme srednje, upisao bih dobar zanat i uživao u svom skromnom životu i skromnom gradu. Imao bih i novca više nego sada sa promašenom strukom. Ne bih nikada otkrio te crne strane ljudi, poroka i ličnosti sa kojima zrele pameti nikad ne bih imao ništa... Razlikovali smo se u odgoju i načelima.
Radim već drugu godinu u pekari na sezoni u Hrvatskoj i mogu sa sigurnošću reći kako su Bosanci najgore mušterije. Stalno se vrti priča kako su Česi, Poljaci & Slovaci katastrofa ali sam najgora iskustva imala baš sa Bosancima. Konstantno žaljenje na cijene, kao da ih ja određujem. "Jel ima u buhtli dovoljno čokolade?", "Mogu mislit koliko ima mesa u ovom bureku...", "Ja u Zenici za 1 euro kupim 6 kifli!" Ako imate para za ljetovanje, imate i para za krafnu od 1,5 eur!! Znam da je sve preskupo, ali prestanite se iživljavati na radnicima, kojima je isto ta krafna skupa. Hvala.
Živim sa cimerkom nekoliko meseci u stanu.
Već 2 meseca ne kupuje svoj šampon i kupku i stalno me pita da li može da uzme nešto od moje hrane, a za sebe kupuje samo pivo, čokoladu, čips i jaja.
Naljutila se jer joj merim sve kako kaže, ali da li je normalno da ti je preče da kupiš 2l piva, a ne osnovne stvari?
Nedavno sam postala menadžer u jednoj firmi. Imam 10 zaposlenih ispod sebe. Primetila sam da mi se neki "uvlače", jedan mi uvek otvara vrata kad prolazim, i svašta još. Iskreno, jako me nerviraju ti ljudi. Čak bih rekla da gore rade od ovih što se ne uvlače.
Nisu mi jasni roditelji koji ne reaguju na ,,prenemaganje" svojih ćerki prilikom fotografisanja. Gledam kako devojčice od 7, 8 godina puće usne, zauzimaju neke izazovne poze, okreću profile, izbacuju zadnjice i isturaju grudni koš. To stvarno nije normalno. Zadatak roditelja je da reaguje na gluposti i usmerava dete. 'Ajde da je na par fotografija kao neka fora, zezanje, ali ne na svakoj fotografiji isto.
Probudim se rano za posao, ulazim u kuhinju i stavljam kafu, odlazim u kupatilo.. tišina, roditelji spavaju, taj neki mir koji je svojstven svakoj kući, domu. Zatvorim oči i udahnem duboko, pomislim "Kako je lepo kod svoje kuće". Onda počne spremanje za posao i 8h rada jedvačekajući da se vratim u svoj mir, u svoj dom. ❤️
Upravo sam na jednoj mreži za upoznavanje komunicirala sa tipom koji traži prostitutke. Ali znate, ne traži on klasičnu seks radnicu, njemu se to gadi. On je znate, drugačiji, nije kaže to isto... Iako doslovno traži žensku osobu kojoj će platiti za one stvari. Što će reći: prostitutku. Znači, isto je. On je moje generacije, što čini stvari još gadnijim. Mlad čovek nesposoban da upozna žensku osobu, doživi je kao ljudsko biće, komunicira sa njom, nego hoće da baci par novčanica i ima živu seks lutku. Ne mogu da opišem koliko je ovo sve poražavajuće. Blokirala ga, naravno. Kuda bre ide ovaj svet...