Imati majku je nešto predivno. Svaki put kad sam joj išao bio sam tako sretan jer sam znao da me čeka. Nažalost nje više nema, sve mi nedostaje. Njeni osmijesi, zagrljaji, 20 poljubaca u sekundi, kad mi kaže da sam narastao, kad me pita imam li curu, ama baš sve. Volio bi da je sad mogu nazvati i reći našao sam posebnu curu i mnogo je volim, ali ti si i dalje moj No.1. Volio bi da se to može ponoviti, da joj opet mogu reći koliko je volim. Možda mi je teško, jer na dan kad sam rekao da ću joj doći, nakon nekoliko sati ona je preminula. Proslo je 11 mjeseci, a ja još nisam bio na mjestu gdje je živjela... Kad odem zaplakat ću, jer sam se naviknuo još od malena da stoji na pragu kuće i maše mi dok odlazim, u tom trenutku ću..ću..ne znam šta ću.. :(((
Uvek kada idem ulicom i prođem pored grupe ljudi koji se u tom trenutku smeju, imam trip da se baš meni smeju.
Jednom sam se jako smorio kući bilo je oko 22:00h ... A onda se kod komšije Milutina začula pesma " crn je gavran a ja crnji "
Uvek kad podižem pare sa bankomata nadam se da je mašina pogrešila i dala mi koju novčanicu više.
Sestra i ja smo kao male svako veče pre tuširanja stavljale gaće na glavu i provlačile kosu kroz proreze za noge. Bile smo grupa "Gaćeroni".
U vrtiću sam jednom progutala žvaku i nagovorila sam najbolju drugaricu da je i ona proguta. Ako umiremo da umiremo zajedno.
Maloprije mi mama pokazuje čestitku koju sam napravio u 2. osnovne sa sadržajem : ''Mama i tata srećan vam 8. mart''.
Oboje smo od života dobili ono što smo hteli- on ženu koja ga voli, dvoje dece i kuću van grada, sve ono što je nekada želeo sa mnom, a ja uspešnu karijeru i mesto priznatog stručnjaka, jedino o čemu sam maštala i čemu sam težila. Jedina razlika je u tome što je njemu ostvareni san doneo mir i spokoj, a meni moj samo veliku prazninu u duši.
Uzmem tako tatinu sliku i pričam sa njim, bude mi nekako lakše...
Želim da bude jači i spremniji na život od mene, a ne samo ja da budem zrela i odgovorna.