Dopisivala sam se s jednim momkom, i preko poruka smo se skontali na prvu, bavimo se istim poslom i imamo slične hobije. I kao hajde da se vidimo, ja pristanem, međutim on predloži da ja pozovem neku drugaricu, a on da povede druga. Kad smo utanačili vreme, ispalo je da svi treba da dođemo svako sa svog treninga, pa sam drugarici rekla da ćemo biti svi u sportskom fazonu. On i ja iz različitih teretana, drugi momak sa bazena, a drugarica pristiže u svečanoj haljini, na štiklama, kao mala ucveljena razvedena slatkica, sva koketna i nasmejana. Veče je prošlo ok, posle toga mi više ništa nije pisao, ali je počeo da piše njoj. Da njoj kažem nešto, reći će...pa nisam ja kriva što tebi ne piše a meni piše...
evo, nisam pametna...
Moj muž misli da je normalno da imamo odnose jednom sedmično. Frustrirana sam, pogotovo kad prođe više od 10 dana bez odnosa. Ne znam šta da radim, pokušala sam bezbroj puta da pričamo o tome ali bez efekta. Imam 24, a on 33 godine.
Svojoj deci sam dala celu svoju mladost... a sada kada su odrasli moje su najveće razočarenje.
Ugojila sam se zbog kafe, jer sam posle nje stalno gladna, a ne mogu bez nje.
Poslala sam random 15 poruka na instagramu da mi on ne bude u listi posledbjih poruka.
Ljudi, ne znam kako da se nateram da počnem sa treningom, nikakvu motivaciju nemam ...
Taman sam kupila super opremu za trening i dok sam birala šta ću da kupim imala sam volju.. Samo što eto već drugo veče koristim šorts umesto pižame jer je extra mekan i prelepo mi je da spavam u njemu 😆🥺
Ako se ne posvađa bar s jednim u toku dana, moja žena je izgubila dan..
Godinama sam dolazila u istom terminu u teretanu. Počeo je i on dolaziti, tako smo se i upoznali, bili jedno vrijeme zajedno, na kraju me ostavio i jako povrijedio. Prestala sam dolaziti u teretanu određen period, sad sam ponovno počela ići ali u drugo vrijeme, samo da ga ne viđam više. "Pobijedio" me u svemu, šta mi znači i taj jedan termin, makar mi je duša mirna kad nismo u isto vrijeme na istom mjestu.
Da znate koja sam ja budala što uvijek sve radi u zadnji sekund. Tata mi htio platit vozačku dok sam bila u 20tim, ja se bojala, odbila. U međuvremenu sam ostala bez oca, i kako me život natjerao u inostranstvo, tamo sam morala vozačku imati. Sve na stranom jeziku položim, zbog dodatnih časova me sve koštalo 3000e. To je nešto najvrjednije što posjedujem i evo nakon godinu i dalje nije gotovo. Sad moram da radim još 3 dodatne vožnje, kao trening, obavezno je, inače oduzimaju vozačku. Samo jedna vožnja košta 250e. Gdje mi je pamet bila, mogla sam je uraditi kod nas i samo prevesti. Ovako mi odoše i pare i živci dok je konačno ne dobijem za stalno.