Prijava komentara

     Zašto želite da prijavite ovaj komentar? (Primer: vulgaran, uvredljiv, irelevantnan,...)
Prijavi Nazad
Vaša ispovest je uspešno poslata i uskoro će se naći u sekciji Budi Admin.
Ne možete ostaviti više od 5 ispovesti dnevno.


#3081895
22 Aug 22
Uvijek sam bila punija djevojka, udala sam se sa 80kg, potom se još malo udebljala. Odem da se porodim sa 106kg, porod mi je bio izuzetno težak, beba bila krupna 5 kg. Tako da sam više od mjesec dana bila prikovana za krevet i ponovo se udebljala. Poslije dok sam se snašla oko bebe, pa posao i prođe godina dana, vidim ja da mi ništa od odjeće ne može. A na sve to menstruacije neredovne i imala sam česte promjene raspoloženja. Izvagam se i imam šta vidjeti 120kg. Bila sam zaprepaštena, odem ginekologu, bio mi je velik poremećaj hormona i ubrzana štitna, što mi je i pravilo problem sa kilažom, mada ne kažem da i ja nisam puno jela. Kako živimo na selu daleko su mi teretane nađem na internetu neke vježbe, zumba, fitnes, neke dijete i uspijem skinuti na 85 kg za godinu dana. Ja sretna, zdravija još bolji odnos sa suprugom mada me nikad nije ni pogledao ružno dok sam bila debela, u svemu mi je bio podrška. Evo jutros otkrijem da sam ponovo trudna 😂
6144
124
80
share
odobravam
osuđujem

#3074518
21 Aug 22
Eh Bože koliko zavidim ljudima čija je prva ljubav ujedno i posljednja... Bili smo mladi, nismo znali ni jedno ni drugo šta bi od života, često se svađali, još češće ljubili, mrzili se i voljeli u isto vrijeme, griješili i on i ja, ali na kraju dana ništa nas nije moglo razdvojiti... Ili smo bar to tako mislili... Sjećam se, na rastanku, rekla sam mu da pozove li me na vlastitoj svadbi i traži da mu dođem, ostavila bih sve i došla istog trena... I tako.. došao i taj dan. Udajem se. Čekam poziv. Gledam u masu, u strance ne bih li ugledala njegovo lice. Znam da zna da se udajem, znam da zna da čekam. Ali nema ga... I danas, nekoliko godina kasnije, imam i djecu s mužem i volim ga, ali nikad ga neću voljeti kao što sam voljela svoju prvu ljubav. I dan danas mislim na njega, dan danas bih mu otrčala da mogu. Ali, više ne mogu. Jedino što mogu jest voljeti ga do kraja svog života, kao što sam i obećala...
654
4094
153
share
odobravam
osuđujem

#3074464
20 Aug 22
Dečko je raskinuo sa mnom jer sam dok je on spavao izbacila iz kuće njegovog psa. Nerviralo me to pseto, sve mi se motao oko nogu a i psima je mesto napolju. On je poludio kada je čuo šta sam uradila jer nema ogradu oko kuće i plašio se da psa ne udari auto. Vikao je na mene kao neki bolesnik. Rekla sam mu da se momentalno izvini i da se dovede u red ili ja idem kući. Nastavio je da urla na mene pa sam otišla. Kasnije mi je poslao poruku u kojoj kaže da nije trebao da viče na mene ali da je najbolje da raskinemo?? Da li je moguće da zaista ima takvih ljudi koji životinju stavljaju ispred svih ostalih??
892
6346
356
share
odobravam
osuđujem

#3081873
20 Aug 22
Jedino sam dijete, a mama je sada u 46. godini ostala trudna (tata ima 50 godina, ja 23). Trudnoća je jako rizična i opasna po njen život. U početku sam ju molila da prekine trudnoću što nije htjela, rekla sam joj da je izabrala to dijete umjesto mene i vlastitog života ako joj se nešto dogodi, i da ona i tata uživaju u tome odabiru, ali bez mene. Prekinula sam kontakt s njima, a sada u 5. mjesecu trudnoće svima kukaju da kako će tata sam odgajati dijete ako se mami nešto dogodi i kako mogu biti tako hladna i bezobrazna. Znači, plan im je bio da ja preuzmem odgovornost nad djetetom koje mi je srušilo svijet. Znam, nije dijete krivo, ali nije ni moja odgovornost. Samo želim da mi majka preživi, a onda neka ga odgajaju kako god znaju, jer što se mene tiče i dalje imaju samo jedno dijete, a to nisam ja.
1234
4226
385
share
odobravam
osuđujem

#3074496
20 Aug 22
Moja dobra drugarica je rođena bez jedne ruke. Već godinama se bavi izradom raznih vrsta ručnih radova koje pravi jednom rukom i uz pomoć nogu. Sada već toliko ima prakse da sve što napravi je unikatno umetničko delo. Cene njenih radova se kreću od minimalno 100e pa na više. Najviše me nerviraju ljudi koji kao iz sažaljenja žele da kupe njen neki rad i kad čuju cifru od 100e onda se zgrožavaju jer su mislili da daju 10,20e. Neki komentarišu kao što bi njoj toliko dali. Pa ako je nešto vrhunski urađeno kao da je bitno da li ta osoba ima jednu ili 3 ruke. Drugo, ona ne kuka na sva zvona i ne traži pomoć, već radi 18h dnevno i normalno da će da naplati svoj trud.
4209
49
40
share
odobravam
osuđujem

#3081943
20 Aug 22
Ostao sam udovac sa 29 godina. Poginula je sa svojih 28, nakon 3 godine braka kada smo se konačno skućili, našli dobre poslove i odlučili da proširimo porodicu. Preko noći je sve to nestalo. Poljubili smo se pred odlazak na posao, samo se ona nikada nije vratila kući i ja od tada više nisam isti niti ću ikada biti. Više ne živim već samo preživljavam i idem na terapije da ne bih naškodio sebi. Izbacio sam iz života sve koji su mi govorili da moram da nastavim dalje, da nađem novu devojku i budem srećan. Prošlo je 10 godina od njene smrti a ja još nisam spreman da budem s drugom i mislim da nikada neću ni biti. Zašto bih na silu bio s nekom koju ne volim i uništim nam oboma život, jer to tako treba? Ona mi je bila sve, zajedno smo bili od srednje škole i znam da nikada neću naći ljubav ni sličnu tome. I ne smeta mi, nije mi problem da ostanem sam. Ne kapiram opsesiju time da se udovcima i udovicama govori da moraju da nađu nekog novog.
8603
131
160
share
odobravam
osuđujem

#3081740
20 Aug 22
Tek kad sam ostala trudna shvatila sam koliku ulogu igra muškarac u cijeloj priči. Bio je tu svaki dan za sve što mi treba, trpio sve moje ispade, probdio nebrojeno noći, ispunjavao moje čudne želje i hirove, trudio se razumjeti kako se osjećam. Još u trudnoći je preuzeo veći dio mojih obveza, a kad se beba rodila nije dopuštao da podnosim bilo kakav nepotreban napor, presvlačio bebicu, kupao, uspavljivao, čistio stan, dočekivao goste, svakodnevno mi govorio koliko sam lijepa i koliko me voli i sve to s osmijehom na licu. Od tada mislim da muškarci imaju pravo reći "trudni smo" i slične fraze. Bez njega bi sve bilo barem 1000 puta teže i bolnije. Dao je svoj maksimalni doprinos, proživio sa mnom sve koliko je maksimalno teoretski mogao i za to ću biti zahvalna Bogu i univerzumu zauvijek.
7285
126
142
share
odobravam
osuđujem

#3074739
20 Aug 22
Mama mog momka ima preko 70 godina (rodila ga je dosta kasno), otac skoro 80. Godinu i po dana je odlagao naše upoznavanje, ali da budem iskrena, zbog njihovih godina sam bila malo i uplašena pa nisam insistirala na tome. Ono što me je iznenadilo je to da njegova majka, iako je odrasla na selu, ima tako moderna shvatanja, pušta sina da bude potpuno samostalan, stalno nam govori da radimo šta mi hoćemo, da ne treba da nas zanima tuđe mišljenje, da je naš život samo naš i da treba da živimo onako kako je nama najbolje. Malo je reći da me je oduševila, žena je zaista kraljica!
5341
65
44
share
odobravam
osuđujem

#3075266
19 Aug 22
Vratio sam se u Srbiju iz SAD posle 10 godina. I definitivono mi je drago. Poslovi u mojoj struci su mnogo bolje plaćeni nego kad sam otišao i živim lepo a sa manje stresa. Ali me nerviraju ljudi. Ako kažem da treba svi da se naoružamo, gledaju me kao da sam manijak. Ako kažem da država ne treba da plaća za studiranja, gledaju me čudno. Ako se bunim što država daje zdravstvo ljudima koji ne rade, ili studiraju ili deci (što im roditelji ne plate). Ili ne daj bože da kažem da treba da se zabrani abortus. Ne znam zašto ne naučimo od Amerikanaca nešto. U mesto gde sam bio su ovo normalne stvari.
256
5689
216
share
odobravam
osuđujem

#3075389
19 Aug 22
Nedostaje mi deda. Dok je bio živ i zdrav, iskreno, nije bilo lako s njim. Kritikovao je, ljutio se bukvalno za sitnice i stalno nešto prebacivao. Tako bi se naljutio skroz bezveze i ne komunicirao dan, dva. A onda se razboleo, akutna leukemija. Pokušavali smo svašta, prirodne trave, lekovi. On i ja smo gledali fudbal zajedno i dok je trajala utakmica ja sam ga u par navrata gledao tužno sa željom da ,,upijem" što bolje njegov lik u sećanju. Tužno je reći, ali sam osećao da ga kroz koji mesec nikad neću videti. On je bio dobar čovek samo malo preke naravi, ali kad se razboleo to je bila potpuna transformacija karaktera njegovog. Sve sam mu bio oprostio, samo sam želeo da ostane živ. Za 5 meseci ga je bolest pojela. Video je da je kraj, posavetovao nas za kraj i junački otišao. Želeo sam ovo da kažem s porukom da budete tolerantiji sa vašom porodicom, budite ljudi pre svega. A da mogu vratiti vreme, manje bih se ljutio na dedu definitivno. Život jeste lep, ali mi mračimo...
2021
69
36
share
odobravam
osuđujem


Budi Admin!
Arhiva