Zašto muškarci glume i pretvaraju se da žele nešto sa curom, pobude emocije, stupe u vezu i onda se ispostavi da je to sve bila samo jedna velika laž. On je bio u vezi uporedo sa još jednom curom i ja mu očito ništa nisam značila. Možda je i bolje što mu nisam ništa značila, jer kome treba takva osoba u životu. Ne boli laž, koliko boli to što postaneš svestan koliko su ljudi pokvareni i koliko te to sve učini nekako nesigurnim, da ponovo pokušaš i pružiš priliku nekome drugom, boljem.
Ljudi, ne radite to, da li muškarci ili žene, nebitno. Ne budite u ljudima emocije koje niste u stanju da uzvratite.
Užasno me plaši činjenica da će mi majka i otac umrijeti jednog dana. Tata je napunio 55 godina juce, gledam njega i moju majku i vidno je da stare. Kao da je juce bilo kada smo isli na autice u centar. Ne živiđ više sa njima i svaki put kada krenem od njih plašim se da je to poslednji put da ih vidim.....
Muž i ja smo 6 godina u braku i već 4 godine aktivno radimo na djetetu. Nažalost je svaki pokušaj bio negativan, što nas je psihički slomilo. Samo osobe koje to prolaze, znaju koliko boli svaki negativni test za trudnoću. Iako je fizički sve bilo u redu, odlučili smo se početkom godine za umjetnu oplodnju. Nažalost prvi pokušaj nije uspio i uzeli smo pauzu do drugog pokušaja. 2 IVF je bio početkom 12 mjeseca i moram s vama podijeliti svoju sreću. Dogodilo se božićno čudo. Svaki test (4 komada sam napravila jer nisam vjerovala svojim očima) i nalaz krvi su pokazali da sam trudna. Izgubila sam bila svaku nadu. U mojim molitvama je svaki par, koji prolazi sve to.
Živim u inostranstvu već 10 godina. Skoro sam uspela da kupim svoj stan u Beogradu. Nakon 10 godina mučenja i nestabilnosti, taj stančić za mene predstavlja moj mali svet, moje mesto na zemlji, to je moja riznica uspomena i volim da ulažem u njega - iako sam i dalje van i u njemu provedem tek nekoliko nedelja godišnje. Često me ljudi pitaju zašto ga ne iznajmljujem, a u par navrata su me i osuđivali i INSISTIRALI da to treba da uradim. Moju porodicu nervira to što često donosim nameštaj i razne ukrase iz raznih zemalja za taj moj stan. Toliko me nervira što drugi misle da mogu da odlučuju za mene da ne mogu to da opišem. Pitam se, šta sa ljudima nije u redu? U životu ne bih sebi dozvolila da nekom solim pamet šta da radi sa SVOJOM imovinom i životom! Zašto ljudi sebi dozvoljavaju da određuju šta ću ja da radim sa svojim stanom?
Frizerka sam i smučilo mi se više da me gledaju kao nekoga ko će ih frizirati za džabe samo zato što smo komšije, poznanici, familija. A da ne pominjem one koje dođu po preporuci, uredno zakažu i na kraju očekuju da ne plate jer oni su sestra od tetke po babinoj liniji moje rođake koju sam videla 2 puta u životu. Otkud ljudima hrabrost da uopšte tako nešto traže? "To je samo šišanje, samo feniranje, samo farbanje", sve je njima samo i očekuju da bacim i vreme i materijal na njih, a pritom nismo uopšte ni bliski. Još se oni naljute što im naplatim, ja ispadnem bezobrazna jer radim svoj posao od kog živim. Mama mi uvaljuje neke svoje koleginice koje nikada u životu nisam videla da ih friziram za džabe jer "sramota je naplatiti im". A nije stamota tražiti da te neko sređuje za džabe? Već sam navikla da ljudi omalovažavaju posao frizera, ali ovo je novi nivo. Najbolje da mi to bude hobi a ne posao da gospođe ne bi morale da plate 200 dinara za feniranje.
Da sam žensko i da sam "ribetina" ja bi glumio devojku ovim povučenim manje privlačnim momcima da im podignem status kod devojaka.
Pričajte šta hoćete al to bi svakom momku podiglo samopouzdanje i devojke bi počele da ih primećuju. Ako je momak fin i ako zaslužuje nešto lepo šta privlačne devojke košta da tako nešto urade, njima ne znači ništa a tom momku može da promeni život iz korena bukvalno.
Ne znam šta da uradim da ne bude ljubomorna. Pre mene nije bila u vezi i razumem da joj nije svejedno kad čuje za neku moju bivšu, ali preteruje. Bivše sam jednom usput pomenuo, i to jer je pitala, a ona ih je našla na svim društvenim mrežama, uhodi ih i nervozna je ceo dan ako ih sretne. Počinje da mi prebacuje što su sve plave i visoke, a ona crna i niska, pa ne veruje da mi se takva svidela. Ne znam kako da je urazumim, bivše mi nisu ni na kraj pameti.
Raskinuo sam sa bivšom iz prostlog razloga što je muško-žensku jednakost koristila i tumačila kako njoj odgovara. Živeli smo zajedno godinu dana, plaćali račune, hranu, izlaske, čistili, kuvali... Sve zajedno. Da bi jedno 2-3 meseca pred raskid krenula da izbegava sve pod izgovorom da ja treba da radim određene poslove jer sam muškarac. Sednem sa njom popričam i ona krene da se ljuti i da mi baca priču kako je to moja dužnost i da se kod kuće nije ovoliko cimala oko svega. Kreće da urla na mene "valjda si ti neko muško, ne bi ti ništa bilo da radiš malo više", nisam hteo da se derem na nju, pričao sam normalno i gledao da ne pravimo cirkus. Kad ona mrtva ladna kaže meni "Šta sad ja da te udarim ili lupim šamar ti bi meni uzvratio?", moja reakcija na to je bila "Šta treba da pustim da me biješ? Lupiću i tebi šamar kao i ti meni". Na kraju rasprave sam joj rekao da nema potrebe da se brine za tako nešto jer me više neće ni videti, krenula da plače, izvinjava i da se pravda kako to nije stvarno mislila...
Sinoć s dečkom gledam film i ja jedem pistaćije i nakon 20-ak njih počnu me boljeti prsti od otvatanja, umiljato ga pogledam i zamolim da mi ih čisti. Uzme vrećicu k sebi i krene čistiti. Ljudi moji, za mene je to definicija ljubavi, on ih je meni s guštom otvarao i uživao gledajući me kako ih jedem. Za mene nije ljubav reći nekome 100 puta dnevno da ga voliš, ljubav je pokazati nekome da ga voliš! Naše "volim te" više zvuči kao npr. "polako vozi", "javi se kad stigneš", "dobro jutro, želim ti predivan dan",...
Svima vam želim puno ljubavi, da volite i budete voljeni! Pusa :*
Obradovala sam se što sam konačno upoznala nekog ko me ceni i hoće sa mnom ozbiljno. Danas sam shvatila da je u meni video idealnu ženu za kuću, brak, kuvanje. Jednom rečju - Risku. Pa je l moram svaki put da se razočaram?