Moja sestra ide krišom u teretanu. Lomim se u sebi da je prijavim ili ne, ipak može da nas sve zarazi tamo gde ide po nekim podrumima.
Pre tri godine na letovanju na Rodosu sam upoznala jednog grka i jedno veče, posle izlaska u klub, mi je predložio da se odvezemo da mi pokaže Akropolj na Rodosu. U putu do tamo jedva da smo pet rečenica progovorili, jer on slabo priča engleski. Došli smo tamo, bilo je oko 3:30 ujutru, duvao vetar, nigde žive duše, a Akropolj pod restauracijom, ne može da se priđe. Nisam imala kredita ni interneta da se javim bilo kome, a grk navalio na mene da se ljubimo. Naterala sam sebe da se poljubim sa njim, samo da se on ne bi naljutio i ostavio me samu tu usred noći. Jedva sam uspela da ga ubedim da se vratimo, pod izgovorom da mojima nisam javila da sam izašla. I dalje ne mogu da verujem koliko sam naivna ispala i mislila da stvarno želi da mi pokaže akropolj...
Imam 25 godina, moja devojka ima 26 i po godina. Prijatelji mi kažu da je ostavim jer je navodno mnogo starija od mene i da će mi za 20 godina biti matora jer žene brže stare.
Nakon 3 ipo godine, izašla sam iz jedne veoma toksične veze, u kojoj sam trpela prevare, laži, obmanjivanja... Uništavao mi je samopouzdanje postepeno, podržavao je moj neuspeh, na predlog da hoću da napustim fakultet čestitao mi je i rekao bravo što bi se mučila.. Hvala Bogu osvestila sam se, završavam fakultet i prodisala sam, treniram i vraćam svoje samopouzdanje. Ukoliko se nađete u toksičnom odnosu bežite... Ja sam srećna jer sam naučila mnogo iz svega ovoga.
Shvatila sam da mi u zivotu ni karijera ni ljubav, ni posao ni porodica nisu na prvom mestu. Njabitnije mi je da imam prave prijatelje, da s nekim izgradim prijateljstvo puno poverenja i podrške, pa makar to značilo da nikad ne nađem muža i ne osnujem porodicu. Prijateljstvo mi je najbitnija stvar u životu.
Najbolji drug i ja smo prije tri godine imali strašnu nesreću. Nije se izvukao. Osjećao sam krivicu iako nisam bio kriv. Smirila me riječima 'Nisi ti pisao sudbinu, nisi je ti mogao ni promijeniti.'
Tad sam je zavolio još više i još jače poželio da zauvijek ostane uz mene.
Danas je tačno godina dana kako je više nema. Ne prođe dan da ne pomislim na nju, na život koji smo planirali. Sad znam da se sudbina nije mogla promijeniti, ali mi silno nedostaje. Nedostajaće dok živim.
Ljeto mrzim najviše zbog toga što dok moji drugovi i drugarice ljetuju po Hrvatskoj, Turskoj, Italiji, Grčkoj...ja ljetujem u Neumu, i to svake godine, već 18 godina, i to samo zato što moji nemaju novca. Više mi je postalo ofirno govoriti da sam opet bila u Neumu, a kad god pitam svoje da odemo negdje drugo oni neće i pravdaju se time što nemaju para.
Prevario sam devojku dok je bila trudna, a ona za to nikad nije saznala. Neću joj nikada reći jer je volim i ne želim da me ostavi.