Tek sad sa 40 kad mi je žena trudna s blizancima vidim koliko sam zapravo umoran od toga i koliko mi se ne da prolaziti kroz sve to u tim godinama. Život bi mi bio mnogo bolji da sam bio u mogućnosti imati djecu u dvadesetima pa da ih sad kad počinje moj suton već gledam ko odrasle ljude - sve i da je manje para, opet bi bilo više sreće, ali nažalost životne prilike mi nisu to dozvolile i svoju odabranicu sam našao mnogo kasnije, tek kad sam postao situiran čovjek sa riješenim svim egzistencijalnim pitanjima. Sad, iako su djeca razuman sljedeći korak, sve mi se to čini nekako kasno za obitelj, ta djeca će morati biti njena briga, druge nema. Sve i da zatraži razvod, ne bi mi bilo drago ali barem bih se oslobodio i mogao raditi šta me volja. Ne znam više šta da kažem...
Taksista sam i pre neku noć, oko pola jedan, vidim ženu koja drži devojčicu u rukama i maše mi da stanem. Odmah sam se parkirao blizu njih i izašao da joj pomognem da uđe. Međutim, ona mi je pre ulaska stidljivo rekla: "Njen otac nije hteo da je vozi, jer kaže da mu se ne ustaje iz kreveta i da ga ne budim. Nemam nikoga drugog da pomogne, a ne znam šta joj je. Hitna neće da dođe po nju. Imam samo 500 dinara u novčaniku. Ako možete, odbacite me za taj novac dokle možete, pa ću posle peške sa njom do hitne pomoći." Rekao sam joj da uđe, odvezao je do hitne i rekao da ću ih sačekati da izađu i vratiti ih kući - besplatno. U toku vožnje sam saznao da je razvedena i da njenog bivšeg boli uvo za ćerku. Nije puno to što sam učinio, ali barem malo sam im pomogao.
Mislio sam da imam najljepšu curu u gradu, dok nisam upoznao njezinu prijateljicu. To je žena iz mojih snova, ali je jako nesigurna i nema pojma koliko je lijepa. Mislim da sam se zaljubio i ne znam što da radim...
Sviđaju mi se samo djevojke kojima je glavni cilj u životu udati se i biti majka. Nažalost, takvih je veoma malo, bar onih pristojnih kriterijuma jer sve takve bi ili da se udaju veoma bogato ili se stide priznati. Uglavnom naletim na one karijeruše i avanturistice koje mi se gade. Takve iskoristim za zabavu i odbacim, a ponekad prije toga dobro odglumim tako da se zaljube u mene i nazivaju me kad prekinem sav kontakt. To je neka moja osveta ovom društvu.
Moj sin od 12 godina je hteo da plati pljeskavicu nepoznatom dečaku koji nije imao novaca. To mi je ispričala radnica koja radi na tom kiosku. Bila sam oduševljena i preponosna i kad sam ga pitala za to on mi je rekao: "Da, mama istina je ali je Nikola(vlasnik), rekao da nema potrebe da ja plaćam, da kod njega niko neće ostati gladan i častio tog dečaka pljeskavicom."
Najljepši muškarac je muškarac sa lijepim manirima, načitan, lijepo obučen i džentlmen. Manite me tih mafijaša, droga, kajle, trenerke...kako je to bilo kome lijepo. Ako ikad budem imala sina naučiću ga da bude gospodin.
Nedavno pošaljem prijavu za posao kojim nisam bila nešto naročito oduševljena, iako je bio u struci, ali ipak odem na razgovor čisto kako bih ispunila kvotu koju sam sama sebi zadala. Inače, ta firma slovi za izrabljivačku i gdje god sam se raspitala, niko sa njima nema lijepa iskustva. Želeći da ih skinem sa dnevnog reda, nastupim krajnje arogantno, tražeći bezobrazno visoku platu. Jutros me obavještavaju da sam primljena, da im se svidjelo to što znam da cijenim sebe, da je njihovom timu potrebna baš takva osoba. Ponudili su i platu koju sam tražila uz još poneke bonuse. Evo, još sam u šoku...
Ako ste ćerkama zvocale da završi fakultet, da ima svoj dinar, da ste mladost dale na pranje gaća mužu (njenom ocu), da ste otrpele i poneki šamar da bi održale brak, da s..s dosadi posle godinu dana, da nista sebi nište kupile, samo deci i mužu i kuhinji...ne očekujte da će da se uda!!! Ne zvocajte joj što nikog nema, a u njenim godinama već ste je u školu vodile! Ona živi taj život koji ste sebi oduzele ,,groznom udajom".
Konačno sam pronašao ono što sam dugo tražio; djevojku koja ne gleda u mobilni već u knjigu, djevojku koja kad izađemo u ekskluzivni restoran ne fotka hranu, koja odijeva usku i kratku odjeću ali ne objavljuje na društvenim mrežama jer joj lajkovi nisu bitni, djevojku koja ne prati rijalitije, ne zna tračeve o poznatim ali zna sve o ljekovitom bilju i preživljavanju u prirodi, djevojku koja se ne smije i ne vrišti kao prostakuša dok hodamo ulicom već se od stida zarumeni i obori pogled.
Živeli smo zajedno, želeli decu, pravili planove, ostavila sam ga kada sam saznala da koristi kokain.
Nekada zažalim, volim ga, ali ne mogu sa narkomanom da pravim decu.