Imam novog dečka i volim ga. Ali i dalje svaku noć zaspim i svako jutro se budim zamišljajući da je kraj mene moj bivši i da se smijemo i grlimo. Ne znam je li to normalno. S novim dečkom sam godinu dana, a ima 2 godine od prekida s bivšim.
Spavam sa prijateljicinim dečkom, a ona ništa i ne sluti. Hahahahah, kakva jadnica i paćenica. 🤣🤣
Neki dan smo ležali u krevetu zajedno dok je ona njemu pisala poruke i plakala u glasovnima jer su se nešto posvađali, a on došao meni da se mazimo i uživamo. Umirali smo od smijeha na njene poruke.
Zato se i družim s njom jer ju mogu iskorištavati.
Najbolja drugarica mi se izvinjava što me nije izabrala za kumu već neku drugaricu s kojom se skoro zbližila, a meni zapravo takvo olakšanje jer ću uštedeti pare.
U srednjoj školi, pre više od 15 godina, nastavnica matematike je rekla nešto što je učinilo da počnem da razmišljam o realnosti. "Većina ljudi ceo dan radi ono što ne voli da bi sebi priuštili pola sata onoga što vole". Meni je to zvučalo depresivno i strašno i poražavajuće. Osim što sam zaključila da ona mrzi svoj posao, rešila sam da takav život neću živeti. Želela je da nas demotiviše tom rečenicom, ali kod mene je uradila potpuno suprotno i hvala joj na tome. Provodim nula minuta dnevno u onome što ne volim. To mi je bila smernica u svakom aspektu života.
Majka me dobila umjetnom oplodnjom nakon dosta godina borbe s neplodnošću. Danas sam saznala da je nekoliko godina nakon toga ostala trudna, ali je u tom trenutku bila pod terapijom koja je jaka i mogla je naštetiti bebi. Na savjet liječnika je izvršila abortus. Ne mogu vam opisati kako me to pogodilo. Pitala sam je je li barem pokušala napraviti pretrage i utvrditi stanje ploda i kaže da nije. Ne osuđujem je, ali me jako pogodilo i milijun pitanja mi je u glavi.
Momak s kojim sam u vezi ni godinu dana mi je za rođendan kupio s*x igračku za 100€. Ja ne znam jel sam ja luda i preuveličavam ali meni je to bilo bolesno i ozbiljno razmišljam da prekinem s njim. Pa da je cvet ubrao negde i doneo mi samo to bila bi zahvalna. U životu se tako jefino i jadno nisam osećala.
Komšija sa trećeg sprata redovno baca opuške sa terase dole ispred zgrade. Jedan dan je bacio punu pepeljaru, i baš u tom trenutku prolazila komšinica sa dvoje male dece, i sve istresao na nju i decu. Nju ne mrzi, popne se gore na treći sprat sa decom, pozvoni mu na vrata, i tako mu se načestitala nove godine, sa zakašnjenjem, i to pred decom, da je on momentalno sišao dole, i sve počistio. Sutradan na oglasnoj tabli zgrade, njegovo javno izvinjenje svim stanarima, neće se više ponoviti, i tako dalje. Šta ti je žensko, kad poludi, čuvaj se, beži i drž gaće, što bi rekao komšija sa drugog sprata. Sredila ga samo tako, i hvala joj.
U kući nikada nije bilo novaca za moje uloške. Majka je bila nezaposlena i otac bi joj kupio pak mjesečno pa bi nekad potajno koji uzela od nje (bilo mi žao da ona nema). Snalazila sam se sa wc papirom, izrezivala dio koji nije krvav pa spajala više uložaka u 1, krala prijateljicama kada sam išla u goste...sve mi je to izazvalo veliki sram i traumu. Nije bilo novaca kćeri od 12god za uloške al je bilo za alkohol i "prijatelje". A i majka koja je i sama žena se pravila luda a zna da mi treba, po principu nek se ja sama snađem to je moja menstruacija... Inače iz Zagreba smo i nije riječ o neobrazovanim roditeljima, samo škrtim i nemarnim. Zbog slučajeva kao što je moj smatram da bi ulošci za svaku ženu koja menstruira trebali biti besplatni i ići na recept. Sigurna sam da ima još ovakvih priča na balkanu.
U mladosti sam se bavio bodibildingom, čak sam se i takmičio i to vrlo uspešno. Kad me sretnu ljudi koji me dugo nisu videli baš se nepristojno iščuđavaju. Jaao pa šta ti se desilo i slično. Čovece imam ženu i troje dece, stare i bolesne roditelje, radim 50+ sati nedeljno i otplaćujem dva kredita. Nije mi ni do čega, pogotovo treniranja. Ako nekog magijom nekako, negde nađem pola sata viška, to ću da odspavam ili makar odležim, a ne da idem u teretanu.
Skoro putujem Srbijom i divim se koliko je magična i divna, sa predivnim krajolicima. No toliko smeća pored puta, a da ne pominjem naše reke, jezere, potoke zatrpane smećem. Šta je sa nama??? Zašto ne shvatamo kakvu bajku imamo? Za smeće ne možemo kriviti političare, već svest svakog od nas kao pojedinca.