Bila sam sa zauzetim momkom, koji treba da se ženi. Ja sam u braku bez ljubavi, pred razvodom sam. Momak kog sam srela i zaljubila se ostavio me, kaže da mu je stalo do mene i da smo se ranije sreli da bi sve bilo drugačije. Mislim da još uvijek misli na mene, i da me želi. Samo nema hrabrosti da prekine dugu vezu, koja je po mom mišljenju samo navika i ništa više.
Otišao sam sa devojkom kod njene familije na druženje. Pričala mi je da su to sve pametni i ugledni lekari, a ja videh samo nabeđene intelektualce, koji igraju loš, neozbiljan šah, smaraju o poslu, ljubavnim aferama, piju, puše, porocima skrnave viteške vrednosti. Njena sestra od tetke je pokušavala da me muva, hvatala me za butinu ispod stola dok sam igrao šah sa nekim pacerom. Užasno sam se proveo. Šta sve jedan siromašan mladić, nekada vrlo perspektivan, mora da trpi kako bi se oženio bogatom devojkom...
Sramota me u kakvoj sredini živim i radim. Skoro nam je u firmu došla nova koleginica koja je poprilično introvertna i slabo se druži sa nama. Iako je vredna i sjajna kao koleginica kolege stalno gledaju da je uvrede na račun izgleda ili ponašanja. Poslednje za šta su se uhvatili je što ima par kg viška. Imamo frižider na poslu i većina nas donosi hranu od kuće. Pre neki dan jedan kolega joj je uzeo hranu pre ručka. Za vreme ručka video sam je da jede bananu koju je verovatno imala u torbi. Prišao sam joj i pitao je za hranu ona je rekla da nije imala vremena nešto da spremi. U toku dana joj je pozlilo jer ima neku vrstu bolesti zbog koje mora češće da jede. Prijavio sam šefovima ali niko od njih nije hteo da reaguje. Danas je devojka dala otkaz i svi su bili u fazonu kako je nezahvalna jer je dobra plata i firma je na dobrom glasu.
Godinama radim kao lični bankar, jedan od poslova je štednja građana. Godinama unazad dolazi mi jedna baka koja sada ima 95 godina, ima štednju i svakih godinu dana dođe i podigne kamatu. Sjećam se kada je prvi put došla i donijela novac da ostavi na štednju da sam ostala fascinirana koliko žena ima godina a tako je razumna, sama živi i brine o sebi. Tada mi je ispričala da nema djece da su svi bliži rođaci umrli i da nema nikoga bliskog. Bila je ponovo neki dan, podigla kamatu, malo smo pričale i počela je da plače jer se boji jer nema nikoga. Pitala me da li bi joj dala svoj broj telefona ako ne bi mogla izaći iz stana ili bilo šta drugo da me pozove. Dala sam joj broj i došlo mi je da ustanem i zagrlim je. Toliko mi je bilo žao.
Razvela sam se od muža jer me je prevario sa dve žene (njegove koleginice). Još mi i otvoreno priznao, pa kao "molio za oproštaj". Roditelji me podržavaju, a baba i deda sasuše drvlje i kamenje na mene, izvređali me, prokleli... Kada sam ih pitala čemu sve to, baba reče: "Ostavila si tako divnog čoveka samo jer je bio sa drugim ženama. Ti si poremećena! Evo tvoj deda je bio sa ko zna koliko njih, pa ih dovodio i ovde u kuću svojevremeno, ali on je muškarac! On može kako hoće! Nema žena tu šta da se žali, već da ćuti i povlađuje mužu!" Da mogu, "razvela" bih se i od njih dvoje. Ali pošto ne mogu - biram da ih nikada više u životu ne vidim i ne razgovaram sa njima. Da Bog sačuva...
Imam 26 godina, nemam momka. Tata mi je upravo rekao šaljivo "Još dvije godine biraš ti, onda biraju tebe."
Ne znam šta da kažem. Ovo mi je bilo tako bezosjećajno i obeshrabrujuće. Do sad se uopšte nisam opterećivala i tek sam počela da uživam u sebi i svom životu. Ovo mi je nabilo takav pritisak. Plakala bih. Kao da imam neki rok trajanja, kao da žensko ne valja ako nije mlado i lijepo. Šta ću ja kad ne mogu na silu. Ima "zainteresovanih" ali prosto se meni ne da, izađem na dva pića i odustanem. Nisam spremna.
Ovo me u neku ruku samo revoltira, pristaje mi muka od svih i svega. Tek sad neću naći nikoga. Samo želim da živim i da budem srećna. Muka mi je od očekivanja i priče okoline.
Bojim se da mi ovo ne napravi problem i još veću kočnicu u glavi. Bojim se da ću na kraju i ja biti "usjedjelica" a ne želim tako da razmišljam. Pa hvala tata.
Zaova i njen muž su vegani. Svaki put kad su dolazili kod nas, na slavu, rođendan i sl. uvek smo spremali posebno za njih. Jednostano želim da se svako ko dođe oseti dobrodošlim. Za Uskrs su pravili ručak i pozvali nas, roditelje i njegove i njene, negovog brata.. I napravili veganski ručak. Ja sam jedina koja je nešto pojela, ostali hranu nisu ni pipnuli. Svekar je prevrtao onaj tofu po tanjiru kao da će ga ujesti haha. Pa valjda bi trebalo da poznaju svoje najbliže i ako već zoveš - nemoj da spremaš ono što oni ne vole i ne jedu.
Pre 3 godine sam bio u Americi preko Work and travel, upoznao sam jednu Ukrajinku s kojom sam bio u vezi. Nastavili smo vezu na daljinu kada smo se vratili u svoje države i bili godinu dana zajedno. Sada kada je ovaj rat počeo, kontaktirao sam je da vidim da li je dobro, da li mogu nekako da pomognem i saznao da je izbegla u Poljsku. Želim da joj pomognem koliko god mogu, poslao sam joj novac, ponudio da dođe u Srbiju, nije mi problem da je izdržavam i da živi kod mene dok se ne snađe. Kada sam to rekao porodici i prijateljima, svi su me napali kako sam naivan, da me samo iskorišćava, da ne želi ništa sa mnom. Ni ja ne želim vezu s njom, samo želim da pomognem devojci koju sam nekada voleo, koja je divna osoba i s kojom sam se rastao prijateljski. Razrađujemo plan kako da dođe ovde, a okolina me pritiska da batalim to i ne budem glup. Da li sam glup jer želim da pomognem osobi koju smatram prijateljem u ovako jezivih situaciji bez ikakvog očekivanja da bude sa mnom?
Već 40 godina, moja porodica se druži sa jednom muslimanskom porodicom koja živi u našoj zgradi. Ni religija, ni nacija, ni kobne devedesete nisu uspele da razore to prijateljstvo. I ne mogu da verujem da je u 21. veku nekome bitno koje je neko vere, nacije... Ti ljudi su divni, normalna porodica, rođaci koji im dolaze su normalni, dolaze kod nas na slavu i mi kod njih na Bajram, baka, mama, sada i moja supruga uvek su spremale trpezu prilagođenu njima kada nam dolaze, iako su uvek govorili kako za tim nema potrebe. I uvek su bili tu kao i mi za njih. Zajedno krečili stanove, pomagali oko poslova na vikendici, odlazili u bioskope, restorane, rođendane...I ne dozvoljavam da iko proba da pokvari to drugarstvo.
Pravoslavac sam, devojku sam upoznao u Nišu na studijama, ona je muslimanka, naši su se protivili bilo kakvim vezama i to su da budem pošteno rekli i nama dvoje u lice kad smo sedeli.
Prešao sam u njenu veru zbog nje. Dogovorili smo se jer se slažemo perfektno, nakon toga ćemo započeti zajednički život onako kako to nalažu pravila.
Naravno roditelje smo jedva ubedili da dođe do promene religije ili kod mene ili kod nje, muško sam, zato sam uzeo žrtvu na sebe!
Volim te, Nejra :)