Jučer su nas posjetili suprugovi prijatelji sa dijetetom. Čim su ušli u stan krenuli su samoinicijativno regulirati temperaturu na klimi, gasiti zidnu grijalicu (pita dali je topla - logično da je...), ulazi u kuhinju otvara ladice da nađe štapni mikser, vadi posuđe pravi kašice, simultno trese dve torbe pune igračaka na pod (pitata kad sam prala pod), nakon toga komentira kako mi ćoškovi stola nisu prikladni za dijete, kako bi ona u kupatilo stavila kadu da je lakše kupati dijete, itd... a samo smo trebali popiti običnu kafu i podružiti se max sat vremena. Nikad više.
Šetam sa drugaricom i njenom bebom u kolicima kad nam je na ulici prišla neka baba koja je na drzak način počela da priča gde smo to uzele da šetamo dete kad mu sunce ide u oči. Drugarici je to prvo dete pa je i ovako sva uplašena počela da gleda šta nije u redu a baba je nastavila da si priča svoju priču. Drsko sam odgovorila babi da je majka zna šta je najbolje za dete pa ne mora da se brine. Gospođa nastavila da se pravi pametna i posle kratke rasprave naravno da je moja drugarica bila još više zabrinuta da li dobro pazi svoje dete. Žao mi je što sam burno reagovala prema babi ali mi nije jasno zašto ljudi sebi toliko dopuštaju ni ne razmišljajući kako njihovi netraženi komentari utiču na druge. Dete mirno spava, sunce nije jako i ti opet misliš da si najpametniji.
Na početku veze sam mnogo dramio djevojci za njenu seksualnu prošlost, tako da mi je vremenom prestala otkrivati šta je sve radila i počela me lagati. Bilo je veoma očito da prikriva i laže. U međuvremenu se nešto desilo u mojoj psihi i počelo me ložiti da čujem šta je sve radila sa bivšima, ali sad nikako da izvučem to od nje jer sam na početku veze dramio oko toga.
Po danasnjim standardima moja mama je bila grozna mama: bila je sebi prioritet, uvijek dotjerana, sređena, nas je često čuvala i baba i komšinica i mamina drugarica, i šira familija. Išla je na posao, imala je hobije, na putovanja su išli ona i tata ponekad sami, a ponekad su i nas vodili. Meni je ona bila najbolja mama, od nje sam naučila kako da se zauzmem za sebe, kako da ne dopustim okovima patrijahata da me uguraju u jednu kutiju, nego da radim šta želim, kako želim. Nikad mi od nje nije falilo ljubavi ni pažnje, i danas imamo divan odnos, ona ima svoj život i danas i ja joj se divim na tome, majčinstvo joj nije obuzelo cijeli život i uvijek je zadržala svoje ja, a nama djeci ništa nije falilo.
Došla je svekrva kod nas na tjedan dana. Iako sam joj rekla 10 puta da ništa ne čisti i kuha nego da uživa, ona uporno čisti i kuha. Pritom sve radi krivo, uništava mi namještaj i kuću, a ja sam sve bjesnija. Ponavljam uporno govorim da prestane, a čim odem iz kuće, ona opet. Primjera radi, išla je sa vodom prati zidove, iako su zidovi u redu, farbani prije 2 godine, boja nije periva i sada moram opet farbati! Kada je vidjela što je napravila, onda smo mi krivi što nemamo perivu boju na zidovima!!! Izluditi ću. Muž samo ponavlja da neka sam sretna što mi netko pomaže! Ja ne želim pomoć!! Ne želim da mi se sa spužvicom koju koristim za wc školjku, peru pločice na zidovima i umivaonik!!! Evo morala sam se negdje ispuhati jer ću doživjeti moždani. Nemojte mi samo sada pisati da kažem nešto, jer govorim svaki dan, ali govorim zidu!
Muž i ja smo naručili novi dušek, uz to i ja njemu neki pribor za gril (što je baš teško). Kaže on meni, pošto je na poslu taj dan, kako moram dati čovjeku prvo šifru za dušek i onda mu pomoći da odnesemo na 3 sprat (tako su naglasili i na stranici). Kontam se, u redu, i tako ja čekam, i stvarno neko zvoni. Pošto sam očekivala neku običnu poštu baš taj trenutak, otvorim mu glavna vrata i sačekam da li će da zvoni opet (ako je dušek, moraće naglasiti da dođem dole). Prođe 5 minuta, zvoni mi na vratima. Ja otvaram, ono djevojka, mršava i mojih godina (oko 25). Donijela sve sama pred vrata. Ne mogu vam opisati taj šok i nevjericu, jer muškarcima se teško popeti kad mi donose sitnice pa ostave u hodniku i odu, ona kraljica, još sama sve donijela. Toliko me oduševila i voljela bih ako se prepozna da zna koliko me ostavila bez komentara. Svaka čast ženama!
Dovoljno dugo sam trpeo psihičko nasilje i toksičnost od jednog roditelja. Odjednom sam prekinuo svaki kontakt nakon što je jedna kap prelila čašu i mnogo se bolje osećam. Jedino što me brine jeste to što više ne osećam krivicu jer ih ignorišem kao u početku. Plašim se da me ova promena ne promeni kao osobu na loš način. Iako mi je krv, odgajili me itd... mislim da je moj život i moje psihičko zdravlje mnogo bitnije od tog svakodnevnog raspravljanja jer je njima dosadno i ne znaju šta će.
Razmišljam o razvodu jer moja žena ne voli moju majku. Ne svađaju se, ni jedna ni druga nisu ništa rekle ili uradile međusobno ali ja znam da ona moju majku ne voli i sa tim ne mogu da se pomirim. Nemamo dece pa bih možda tražio ženu koja će da voli moju majku.
Bila sam u skladnoj vezi 9 meseci i dečko me je prevario. Za to sam saznala jako brzo i on je meni sve negirao. Kad su dokazi isplivali na videlo rekao je da je to bilo jednom i da se neće ponoviti, dala sam mu još jednu šansu.
Znate šta je bilo posle mesec dana? Raskida sa mnom i započinje vezu sa tom devojkom.. Savet da nikada ne oprostite prevaru, jer ko jednom uradi uradiće opet. Učim iz svojih grešaka.
Podgorica, Crna Gora. Juče smo svi porodično otišli na sud-majka, sestra, brat i ja, povod je bio ostavinska rasprava posle smrti mog oca. Oni se obukli elegantno, ja apa drapa. Brat nas vozio, usput po savetu majke, stao ispred jednog supermarketa i kupio meni i sestri po Milka čokoladu od 270gr. Da nas časti, kaže. Uđemo mi na sud, oni se izjasne, majka u korist sina, sestra u korist brata, brat je poljubi, dođe red na mene, ja kažem NE. Majku umalo šlog nije strefio, sestra zgađena, brat me umalo udario, srećom bilo je tu i drugih ljudi. Otišla sam do auta, uzela onu Milku i bacila je majci i bratu. Proklinju me, kao treba da me bude sramota, zbog čega?? Da nisam možda kopile, kamo sreće da je i moja sestra tako postupila. Odreći se tolike imovine, sutra da odem u nečiju tuđu kuću bez ičega. Ajde da je u pitanju jedna kuća, pa da mu je daš, ali imovina koja se sastoji od toliko nekretnina, fabrike i čega sve ne, da pripadne njemu jednome, samo zato što je muško. Jel'on vredniji od mene? Nemam oca, a od sad nemam ni njih.