Jako mi je odvratno kad neko ponižava privatni fakultet.
Moram reći svim tim dušicama da ih državni fakultet u drugim gradovima (državama) izađu skuplji nego privatni u vašem gradu....okej neko gleda i na te finansijske stvari.(pogotovo ko izgubi budžet)
Mrzim kada mi neko ko nije išao uopšte na fakultet, a pogotovo ko nije išao na privatni nego na državni, kaže kako se na privatnom ništa ne uči i kako te fakultete upisuju ljudi sa niskom inteligencijom.
Ne znam odakle njima takva informacija a da pritom nisu nikad ni išli na privatni fakultet.
To govorim jer idem na privatni fakultet i učim i te kako mnogo....
Samo je razlika u mnogo boljoj organizaciji fakulteta a to znam jer sam išla na državni i napustila jer je sve oko mene bio haos od rasporeda predavanja koji je sve bio samo ne normalan do asistenata koji su valjda umislili da su Bogom dati i sve im je mrsko.....
5:49h, privodim kraju treću smenu i guglam zašto svicu svetli du*e...
Smatram da osoba koja te voli neće moći zaspati znajući da je njena srodna duša lošeg raspoloženja, tužna ili ljuta.
Četvrtu godinu već kitim bor sa ženom i našim sinom, svira muzika, mi pijuckamo, mali stavlja kuglice, i predivno nam je.
Kad se sjetim svih stresova, vike i svađe koje su bile kad sam bio dijete dok se kitio bor, i dalje mi nije jasno što je to trebalo mojim roditeljima.
Stoku koja baca petarde bih sve u zatvor a maloletne primerke u popravni dom, životinje umiru zbog vaše bezumne zabave.
Zauvek ću biti zahvalna roditeljima jer se nikada u životu nisam stresirala oko škole i ocena. Rekli su mi da se posvetim predmetima koje volim (u mom slučaju strani jezici), a ovo drugo da uradim koliko mogu. Ako mogu lepo da naučim (uglavnom su se napamet učile kilometarske lekcije) i imam dobre ocene, super…ako ne mogu, šta da se radi. Nikada me nisu grdili i kažnjavali zbog loših ocena. Gledala sam kako drugi roditelji moje drugove i drugarice kažnjavaju zbog trojke, a meni moji i za keca govorili “nemoj da se opterećuješ, nije toliko bitno”. Sve razrede sam završila sa jakim vrlo dobrim uspehom ali mislim da sad sa 25 godina imam bolje opšte obrazovanje nego većina onih koji su bubali sve napamet i ređali same petice zbog uspeha. Možda nisam znala celu lekciju o Krstaškim ratovima ili svaku reku na Balkanu napamet, ali sam učila da prikupljam najbitnije informacije, sintetišem ih i mislim svojom glavom.
Iz bogate sam porodice, a uvek se zaljubim u dečka koji je jedva prosek. Onda ja sebe moram da sputavam i spuštam standard na koji sam navikla jer oni nemaju za putovanje, izlet, večeru. To mi vremenom počne smetati, ali ne mogu se naterati da se zaljubim u nekoga na mom nivou.
U firmi već duže vrijeme s kolegama naručujem dostavu hrane za vrijeme pauze i ja sam zadužena za sakupljanje novca i preuzimanje hrane. Šefu se svidjela ideja i odlučio je i on jedan dan naručiti s nama. Pročitala sam mu ponudu i cijene za taj dan i on je odabrao MENU koji želi, ali novce nije dao. Ponovila sam još jednom cijenu na što je on samo rekao - može, može. Bilo mi je neugodno izvlačiti novce iz njega jer se drži dosta uzvišeno, a ja sam povučena i šutljiva pa sam platila njegov dio u nadi da će se sjetiti vratit novce. Ali od tada kad god je on u uredu naruči s nama hranu, nikad ne plati, a s vremena na vrijeme mi sav pun sebe pred svima stavi na stol 50€ misleći da je time pokrio sve troškove dok su u realnosti svaki puta bar triput veći. Žalim samu sebe a nemam hrabrosti izboriti se za sebe i u glavi mi je stalno vrtlog bijesa i srama. Hvala šefe.
Pišem u Excell sve izlaske moga dečka, gdje god ode, s kim, kad, do kad, kad se vratio itd., jedva čekam da mu to isprintam pa da malo pojasni neke stvari! Nećemo više ovako. :)
Ne želim da ulazim u ozbiljnu vezu s momkom koji nema solidnu platu ili koji sveopšte nema ambiciju, pregovaračke veštine, finansijsku pismenost ili potrebu da radi na sebi ne bi li zaradio novac i karijerno se osigurao. Zašto? Iz ozbiljnijih veza rastu brakovi iz kojih raste potreba za decom i porodicom. Za jedno dete potrebno je da sebe sklonim sa tržišta rada na minimum godinu dana, rizikujem svoju poziciju, svoje fizičko i mentalno zdravlje i po povratku se navikavam na radno okruženje koje se danas veoma brzo menja. Da ne pominjem da mnoge firme na žene posle 25te gledaju kao na hodajuće porodiljsko odsustvo i teže ih zapošljavaju. Za sve muškarce koji misle da ovakvi stavovi nisu fer imam da poručim da kada bi oni sebe morali da stave u toliko ranjiv položaj zarad ostvarivanja porodice, isto bi razmišljali. Nepredviđene situacije se dešavaju, ljudi ostaju bez posla, propadaju im biznisi i niko ne kaže da je to nemoguće, ali potreban mi je neko ko je stabilan i ko se trudi.