Moja sestra je pre 4 godine naterala ćerku da upiše srednju koja je bila blizu njihove kuće. Prošla je kao po trnju- mnogo učenja, loši drugari i drugarice, profesori je nisu gledali, jer nije dete doktora ili budžovana, već radnička klasa. Došlo je vreme mature i sestričina je jasno iznela stav da joj roditelji daju pare što bi joj dali za maturu da ona potroši, jer na maturu neće ići kako kaže ,,da gleda one koji su joj dušu vadili i da se veseli s njima". Ja sam joj dala prva pare, jer pravi izbore kao punoletna, a mi smo nekad ćutali i trpeli da nam drugi kroje život. Ništa ne mora u životu!
Udata sam i imamo dete, drugo je na putu. Muž radi van države, ja sam tu u njegovoj porodičnoj kući s njegovim, brinem se o kući i detetu. Obaveza mi je da budem majka, da se posvetim deci i kući, muž nam sve obezbeđuje. Tako je on želeo. Međutim, mnogo me boli jer muž za mesec ipo do 2 koliko bude na terenu nikada ne nazove da čuje i vidi mene i dete. Da mu tu i tamo ne pošaljem sliku deteta ne bi nikada ni zatražio da ga uslikam barem. U toku dana razmenimo par poruka i to je sve. Svoje roditelje nazove otprilike jednom sedmično, međutim mene ne zove nikada. Ako ja nazovem u većini slučajeva se i ne javi ako se javi to bude razgovor od max minute i to je to. Ljudima oko sebe lažem da nas zove i da se redovno gledamo na kameru jer me toliko stid jer nije tako i toliko me to rastužuje, nikome opisati ne mogu.
Pre mesec dana sam spavao sa novom devojkom, njoj je bio prvi put. Sve je bilo okej, sem činjenice da me njeno telo ne privlači i to sam shvatio tek kada se skinula skroz. Ima jakooo male grudi, baš je ravna, kao male izbočine i to nisam mogao da vidim, jer nosi brus koji joj uopšte ne treba i koji je 10 brojeva veći. Sad svaki put kad imamo odnos, ja ne mogu da se podignem, jer me ne uzbuđuje uopšte. Bivša devojka je imala ogromne, lepe, čvrste grudi, čim ih vidim skočim do neba, ovo je skroz suprotno. Ne znam šta da radim, znam da nije do nje, ali eto prvi sam joj...
Raskinula sam s dečkom pre dva dana. Razlog raskida mi je ozbiljan, gledao je druge žene sa požudom i komentarisao ih sa drugarima. Kada sam to saznala, rekao je da “to svi muškarci rade” i da “nikad neću naći momka koji to ne radi”. Nisam mogla da pređem preko toga. Ostavila sam ga jer znam da zaslužujem više od toga. Ne tražim savršenstvo, ali tražim poštovanje. I neću da budem s nekim ko misli da je normalno da ponižava ono što ima.
Bila sam u vezi sa dečkom koji živi na moru i izdaje apartmane. Kad mi je bio odmor otišla sam kod njega i od mene se očekivalo dok je na poslu da po nekoliko puta dnevno uključujem mašine, iznosim veš, da dočekam goste i pregledam sobe kad spemačica ode. Meni to nije bilo teško al je on večito nalazio mane, npr. dođe i onda mi pametuje kako nisam lepo peškire stavila na sušilicu pa onda on mora da ispravlja. Ručak spremim a on se naljuti jer mu nisam iste sekunde postavila na sto i ugrejala. Taj odmor mi se smučio, dok sa druge strane kad je on bio kod mene jedva da bi jednu viljušku oprao dok dođem sa posla. Sva sreća pa nismo više zajedno, jer da sam ostala sa njim od mene bi se očekivalo da konstantno glumim domaćicu a kako on kaže muški poslovi su da se drva spreme za zimu.
Otišla sa tim jednim likom na spoj, a on je "zaboravio" novčanik. Ja sam platila njegovo piće. Ne samo da je lagao, nego je i glup jer je kasnije išao na kiosk kupiti katru za tramvaj i imao je novčanik. Nisam ništa komentirala nego ga samo blokirala kasnije.
"Najbolja drugarica" se udaje. Nazvala me da saopšti da je za kumu htjela mene, ali je ipak uzela drugu djevojku jer ona ima muža, a njen momak nema nikoga za kuma pa su im oni idealan par. Na svadbu nisam pozvana, a juče vidim da je i devojačko slavila bez mene.
Nas dvije, koje smo zajedno dijelile i dobro i zlo, slavile pobjede, dizale sa dna jedna drugu, putovale, maštale, moja kuća bila je i njena, a sad sam nepoželjna. Nepoželjna i nepodobna, nemam stalan posao u javnom sektoru, nemam "poziciju" u društvu, neudata, bez djece... sve ono što buduća kuma ima... kuma sa kojom godinama nije razgovarala, kuma koja ju je potkaradala, nikad za nju ništa lijepo rekla...
Znam da je patetično ali izdaja boli... ipak srećno i.... bez mene.
Moja djevojka radi s mojim najboljim prijateljem, tako smo se i upoznali. Odmah mi je bila simpatična i kad sam “suptilno” pokušao ispitati prijatelja, on je rekao da je dobra osoba, fina, pametna i jako sposobna, ali da je karijeristica, uvijek ozbiljna, užasno pedantna u poslu i da se drži pomalo hladno. Primio sam na znanje i primijetio sam tu neku rezerviranost, ali kroz kasniji razgovor mi se stvarno činila kao osoba na mjestu i rekoh, ajde, ništa me ne košta da ju pitam da izađemo, ako me odbije ili to ne bude to, nema veze. Ljudi moji, kad se ta žena jednom opusti, ona je med medeni. Toliko slatka, prirodna, umiljata, mazna… Nekad uhvatim sebe da gledam u nju i smješkam se kao idiot, nekad imam poriv samo da ju zagrlim i držim cijeli dan.
Podsjetnik za žene: muškarac sam se ne vraća iznova i iznova jer ste vi njegova svemirska ljubav, jedina, suđena, ona prava.... Njegova Marina, već zato što ste dostupne. Tražio je bolje, nije našao, a dok opet nema bolje, poslužićete i vi. Nemojte takvome davati pristup sebi. Ako jednom otišao ili želi otići, pustite ga. Blokirajte kontakt i sprečite bilo kakav dalji pokušaj da ima veze sa vama. U suprotnom vas čeka slomljeno srce, izgubljeno vrijeme, razbijeno dostojanstvo i moguća spolna bolest.
Žena mi je neplodna. U početku, to mi nije stvaralo neki problem jer joj ipak treba netko ko će ju voljeti, mislim da se razumijemo volim ja nju i sad, ali mi se počelo gaditi to njeno "stanje". Ne želim posvojiti dijete jer ne želim djete bez mojih gena i dijete koje neće imati oči na mene ili ženu. U jednu ruku želim razvod, dok u drugu ruku želim ostati s njom jer nam je lijepo i jer ju volim, samo eto, želim dijete. Mislim da je dijete definicija sreće u braku.