Hvala bogu imam normalne roditelje, pružili su mi dobre uslove za život i samim tim nisam morala da radim ni u srednjoj ni na faksu. Radila sam nešto malo, i to da bih trošila na sebe. Neverovatno koliko ljudi to komentariše, kao živela sam na grbači roditelja, parazit itd. Od diplomiranja radim u struci i razmišljam kao i moji roditelji. Neću ni imati dete ako ću ga terati da radi i plaća mi deo računa.
Čemu tolika potreba trudnica da na društvenim mrežama pokazuju gole stomake? Ne da mi je to ružno i bespotrebno. Rodila sam dvoje, nisam ljubomorna, samo mislim da nešto treba sačuvati i za sebe.
Sedela sam u društvu prijatelja u kafiću, počeli smo temu o brakovima kako su mnogo njih u lošim brakovima i stigli smo do mene ja sam u braku 3 godine imamo dete nijedan brak nije idealan pa tako ni moj u glavnom mene je muž prevario pre pola godine ja sam to oprostila taj jedan drug koj ima isto ženu u braku je 11 god pitao me je jel sam mu oprostila prevaru rekla sam jesam pitao me je da li mislim da sam se zaletela i prebrzo ušla u sve to ja sam mu samo odgovorila da bih da mi se pruži prilika da uradim isto sve bih opet ponovila i ne bih žalila sekund i opet me pito da li bih kad bi ponovila sve opet oprostila prevaru ja sam rekla da samo mi je reko ti imaš lavlje srce i svaka ti čast toliko od mene ❤️
Cijeli život slušam svoje roditelje kako se svađaju. Još od malih nogu su se toliko svađali da nisam znala hoće li ostati zajedno ili neće. Meni i bratu nikada nisu ništa objašnjavali, niti smo znali jesu se pomirili ili ne, samo vidimo da nakon mjesec dana komuniciraju.
Osjećala sam se jako nesigurno cijelo djetinjstvo, dok su sva djeca išla kućama radosno, ja sam išla s nervozom u stomaku jer nisam znala kakvo je stanje.
Sad kad sam odrasla, moji su roditelji još uvijek zajedno.
Već imam svoju obitelj i dijete, ali kad dođem kod njih znam točno prepoznati kada su u svađi i to me još uvijek toliko čini nervoznom i pokvari mi dan. Kao neka trauma. Pokušavam se izjačati s tim, ali ne mogu.
I ne mogu više trpjeti nikakve drame niti ono što kažu da je lijepo biti tu za nekoga bližnjega kad je u problemima. Da, lijepo je. Ali za mene nitko, osim brata, nije nikada bio tu, i ti roditelji koji bi trebali biti sigurna luka svojoj djeci, nisu bili.
U srednjoj školi se spremali za ekskurziju, trebalo se ići u Češku u Prag, a kod mene kući nikad gora financijska situacija. Bili više gladni nego siti, otac samo radio i to za minimalac.. Razmišljajući sama sam zbrojila dva i dva, jednostavni sam bila svjesna da mjesta za ekskurzije nema i odlučim sama to reći roditeljima i objasniti da se ne moraju uopće truditi. U tom trenutku u meni se stvori neko čudno samopouzdanje i energija, sjećam se da mi je glavom prošla misao "to je samo jedno od putovanja u nizu koje mi se nudi u životu, bit će još prilika" i doslovno sa tim stavom priđem roditeljima i kažem kvragu i Češka, idem ja tamo za par godina u svom trošku. Proradi jak inat da ću izaći iz siromaštva, školovati se i da nema di me neće biti. Evo par godina kasnije, obišla cijelu Europu, dobar dio Amerike i jedan dio Azije.
Nisam pozvao baku na svoju svadbu - njoj preko 85 godina, jedva hoda, problemi sa probavom, a vjenčanje u Splitu na 40 stepeni.
Pola rodbine se na mene naljutilo što je nisam pozvao, jel mi trebala tamo dobit sunčanicu ili moždani ili šta?
Radim kao savetnik u jednoj banci. Juče je došla porodica, majka, otac, sin i ćerka, da ćerka podigne kredit. Kaže mi treba njenom bratu da kupe stan on i njegova žena i 2 dece. Da on ne bi dizao kredit, da oni imaju, njoj ionako ne treba ona će se udati jednog dana, ali bratu treba, muško je. Objasnio sam joj da to nije baš najbolje, ali ona kaže mora, jer ako ne uradi tako isteraće je majka i otac iz kuće, a nema gde. Nisam smeo da kažem ništa zbog posla, ali kao otac 2 ćerke mi se srce cepalo. Nemojte biti takvi 'roditelji'.
Imam dete sa autizmom i život mi se raspada. Od braka mi nije ostalo ni b, od živaca još manje. Prijatelja ni na vidiku. Kad neko kaže da je dete sa razvojnim problemom blagoslov, tačno bih ga preko usta udarila.
Ne znam zašto neki misle da su neudane žene jadne i nesretne. Imam svoj novac, slobodu, nitko me ne nervira, volim živjeti sama, volim raditi što želim i kad želim. Ako upoznam nekog za vezu, onda super, a ako ne, nije kraj svijeta.