Inače sam mnogima u kolektivu uspeo brzo da smestim otkaz, svi koji mi se nisu svideli i koji su puštali krila kako nešto bolje znaju i imaju oni svoje ideje i hteli su da mi otmu moje mesto, dobili su od mene svoje. Ali za jednog lika sam se trudio godinama da ga maknem, jednostavno bilo je nemoguće. Bio je bolji čovek od mene, lepši i duhovitiji od mene, bolji i muž i otac nego što sam ja. Svi su ga obožavali u okruženju, a svoj posao je radio maestralno, ja vam ne mogu opisati količinu ljubomore i besa i mržnje koju sam osećao prema njemu, ponekad bih znao i noćima zbog toga da ne spavam, situacija je čak išla i dotle da je malo falilo da se u firmi popne na viši nivo. I nakon višegodišnjeg praćenja i zapisavanja svega o njemu, uspeo sam i njega da oteram i evo već 4 meseca lakše dišem od kako sam se oslobodio mržnje koja me je jela. Sad sam ja ponovo kao nekad glavni i najbolji na svom radnom mestu. :)
Nema mi ništa ružnije nego kad neko ima pjegice po licu.
Nikad neću zaboraviti kad nam je u osnovnoj školi došao mađioničar i predstava je koštala 1€. Moji naravno 'nisu imali' taj 1€ da mi daju a što je najgore nije ih nešto posebno ni pogodilo jer otac je kao i majka bio u fazonu "nemam i ne mogu se ubiti". Da stvar bude najgora cijeli razred je išao, njih 30 samo ja ne jer "eto, ne ide mi se". Na kraju je učitelj platio za mene da idem. Kad god pomislim na to duša me zaboli...
Suprug je završio medicinu, ali nije mogao da nađe posao, pa je vozio taksi. Kasnije i kamion. Sad radi stolariju sa rođakom. Ima 32 godine i kaže da trenutno ne želi da radi kao lekar. Ne mogu da kažem da loše zarađuje, ali mene nervira što neće da se angažuje. Mogao bi da bude gospodin čovek, da ima neko svoje mesto i poštovanje. Ima sigurno negde posla za još jednog lekara, ali ne. On čovek neće.
Pomirila sam se sa bivšim mužem samo zato što sada jako dobro zarađuje i u mogućnosti je da meni i deci svašta priušti.
Život u kući i stanu=nebo i zemlja. U stanu kao da si u kutiji, i na terasu kad izađeš, to nije to. Uglavnom je skučeno. Kuća, lepo sređeno dvorište, lepo vreme, možeš da sediš tamo, ležiš, sunčaš se, ispijaš kafe... raj. 🙂
Prošlog meseca me ostavila devojka i preselio sam se kod druga. Dao mi je sobu koja mu je trenutno višak, jer mu je sestra u inostranstvu. Jako teško sam podneo raskid sve do danas kad mi je stiglo obaveštenje da više nisam u minusu u banci. Prečešljam malo plaćanja i shvatim da sam trošio oko 60% plate na nju. Izlazci, bioskop, putovanja,večere, izleti, pokloni... Ima ovaj raskid i neku dobru stranu.
Znam da nije hrišćanski, ali smatram da neke greške nemaju oproštaj. Drugarica moje bake je imala troje male dece i muž otišao u Ameriku da radi. Prvih par meseci je slao novac, posle se zaljubio u neku ženu i prestao. Posle 20 godina bez ikakvog kontakta dovode ga na kapiju. Njemu amputirane obe noge zbog dijabetesa. Samo im je rekla ''vodite ga gde hoćete, u moju kuću neće''. Samo ona zna koliko se namučila da prehrani tu decu i napravi ljude od nih.
Nedavno sam verio devojku koja mi od početka veze ne veruje da je volim, da mi je bitna i privlačna. Stalno mi je to nabijala na nos a ja iz inata nisam hteo da joj govorim ono što ona hoće da čuje, jer zaista joj nisam dao nijedan povod da sumnja u mene već je ona oduvek imala nisko misljenje o sebi. Kada sam je zaprosio bila je zbunjena i reagovala je u fazonu "Ne zezaj me". Bila je dva dana uzbuđena zbog veridbe a onda je na pomen svadbe i venčanja rekla "Ma dotad ćeš ti da raskineš sa mnom." Možda vama zvuči nenormalno ali ja je obožavam tako nepoverljivu.
Muž mi ima rizičnu operaciju, ja sam saznala da sam trudna ali ćutim dok se sve ne završi jer ne znam kako bi mogao reagovati u smislu da mu uzbuđenje naškodi pred operaciju. Slučajno sam saznala tj moja drugarica koja radi kod notara da je sve prepisao u korist mame i bratove dece ako se desi da umre na operacionom stolu. Osećam se izdano ne zbog novca i nasledstva već zbog toga što je tajno ovo uradio iza leđa. Čak je i naš auto pisao da će bratov sin dobiti za punoletstvo.