Kao mala sam puno čitala, nedavno sam opet počela i život mi je postao puno ljepši i smireniji.
Imamo miša u stanu i žena mi ne da da ga ubijem. Žao joj. Prvo sam ga cijeli dan hvatao da ga iznesem vani ali nisam uspio, jedino da ga ubijem, ali ne smijem.
Odlučila sam da dečko i ja potpišemo predbračni jer sam imala puno novaca na računu i jer smo živjeli u stanu koji sam ja kupila. Plus u budućnosti bih trebala sa sestrama podjeliti firmu od oca pa da ne bude tu problema.. On je na to sve pristao bez pogovora i još me je ohrabrivao da trebam zaštiti ono što je moje. Da bi jučer igrom slučaja nakon dvije godine braka doznala da on ima toliko novaca da sam mislila da je to neka greška. Pa on živi skroz skromno i nema ni auto kako treba, a toliki novci na računu samo sjede. Pitala sam ga zašto taji taj novac i zašto nije pomogao mom ocu s firmom kad smo svi pomagali jer su zapali u probleme zbog covid-a. Pao mi je u očima kad je rekao da je potpisao ugovor da nema s našom firmom ništa i da ne misli ulagati u nešto od čega se odrekao. Uvijek je bio dobar muž i pomagao je oko svega, nakon ovoga pao mi je u očima i sad se pitam za koga sam se ja uopće udala!
Sastavljajući neka dokumenta na poslu, za jednog kolegu sam na par mesta napisala Miroslav Ilić, a uopšte se ne preziva tako, ni slično. Sad svi znaju da slušam narodnjake, garant.
Dečko mi je alergičan na ambroziju. Samnom ne može u šetnju jer mu je loše, ali zato može u ribolov i tamo biti cijele noći s prijateljima i slati mi fotografije kako se zabavljaju. :)
Moja najbolja drugarica se prestala družiti sa mnom kad joj se muž preko noći obogatio. Djecu u privatnu školu upisala. Nosi garderobu najskupljih brendova. Stalno je u restoranima, putuje. Meni se obrati samo kad joj nešto treba. Zvala sam je ne javlja se, poruke samo pogleda. Trebalo mi je par godina da shvatim da me izbjegava jer nisam u tom krugu bogatstva. A voljela sam je kao sestru.
Rekao sam djevojci da nas vodim na ljetovanje, da ju želim počastiti, njena reakcija je bila skoro pa nikakva, bili smo 10 dana na moru, nakon cijele priče nisam od nje dobio ni "hvala ti" a kamoli neki pokazatelj da je primjetila moju gestu. Rekao sam joj nakon nekoliko tjedana da mi je to malo zasmetalo i ona je rekla da nema potrebu govoriti hvala za tako nešto niti pokazivati da je to nešto posebno... Osjećam se užas i ne znam šta da mislim...
Moja baka. Mila, draga, sve bi dala za svoju decu, svoju čeljad, kako ona to kaže. Niko ne ume da ispeče lepšu pogaču za Božić od nje. Ne postoji tiganj u kom je krompir lepo ispečen, kao u njenoj tavi, mekan i sočan, pun ljubavi. Nije imala Bog zna šta u životu, dve sobe i poljski wc, ali je bila srećna. Uvek sam dolazila nasmejana kod nje, a isto tako sam i odlazila. Pogotovo punog stomaka, da ne bude njeno čeljade gladno. Eto, napustila nas je danas, ali sećanje ostaje. Bako, uvek ću te se sećati sa osmehom i uvek ću pamtiti koliko si volela više da pružiš nama, nego sebi. Celu svoju dušu bi nam dala. Nisi dočekala mnoge stvari koje sam mislila da hoćeš, ali znam da si spokojna. Volim te.
Ne znam šta je ovo s ljudima, ali mahom su prsli kao lajsne. Ne razumem zašto muškarci imaju potrebu da nepoznatoj osobi na prvom sastanku pričaju kako im je propala veridba, ogovaraju bivše, pričaju o seksualnim iskustvima i tome slično. Prvo niko te ne pita tako nešto. Drugo nisam ti ja psihoterapeut. Treće ako tako ogovaraš ljude s kojima si imao nešto, tako ćeš i svaku narednu osobu. Moj savet bežite od takvih. Bonus..ako pljuje majku i sestre znajte da imate posla s mizoginim čovekom. Toliko od mene.