Nema ništa surovije od saznaja da te neko više ne voli i ako si mu/joj pružio sve što je ikada želela. A opet nema ništa ni čistije na šta ne možeš da ljutiš. Moraš prihvatiti i poštovati tuđe odluke.
Nakon raskida sa devojkom, padom samopouzdanja, sve sam bliži odluci da ostavim posao, nađem drugi, spakujem svoje stvari i odselim se u drugi grad.
Kupio sam kuću u provinciji. Mir, ljeto počelo, pijem pivo ispred kuće, svira mi Pantera s kasetofona. Ludilo.
Preživela sam vršnjačko nasilje pre nešto više od 10 godina. Sada kada vidim ili čujem da je neko od njih dobio dete, poželim da im život vrati ono što su meni učinili. Počeli su u najgorem trenutku, kada sam ostala bez jednog roditelja.
Smatram paćenicima one muškarce koji pored svoje cure lajkuju, i dodaju druge devojke. Osoba koja vas voli to neće raditi. Koleginice, poznanice, ili devojke koje ne znate ...nebitno na isto dođe.
Slagao sam svoju arhivu i našao popis ljudi iz gimnazije. Obzirom da s nikime nisam ostao u kontaktu malo sam proguglao one koji su bili najambiciozniji, imali najbolje ocjene, najviše obećavali. Izgleda da sam sad s 32 godine od nezainteresiranog učenika postao najuspješniji (barem što se karijere tiče).
Svi misle kako moja sestra ima divan brak, a ja znam da se ona udala za svog muža jer je samo on poštovao od svih muškaraca sa kojima se zabavljala, a on je njoj uvek bio najdosadniji, najgori u seksu... Al' kad je došla u godine, bilo daj šta daš.
PS oni su bili u vezi sa prekidima, i u tom periodu kad nisu bili zajedno imala je druge muškarce.
Otkad sam se razvela, drugarice su počele da me izbegavaju. Posebno me nijedna nije pozvala u kućnu posetu.
Ubeđena sam da matematika, brojevi i razne računice skoro nikome nisu ljubav i strast, nego se bave time zato što to donosi pare.
Na neprijatna pitanja i komentare odgovaram još neprijatnijim.