Plašim se da se ne zaljubim u najbolju drugaricu, a već sam u dugogodišnjoj vezi...
Od danas sam odlučila da ću se ispisati sa pravnog, ići raditi, pauzirati godinu i ponavljati maturu iz engleskog. Nadam se da ću upasti na filozofski. Ne želim cijeli život biti depresivna i raditi posao kojeg ne volim. Za ovo mi je trebalo dosta hrabrosti i nije me briga što me nitko od mojih ne podržava. Poželite mi sreću.
Najbolja drugarica i ja smo se udaljile. Međutim već dve godine imam njenu šifru na svih mogućim nalozima: fejs, instagram, mejl...bez njenog znanja. Iako se ne čujemo tačno znam šta joj se dešava u životu. Nikada nisam pisala ništa u njeno ime, samo čisto pogledam sa kime se sada čuje, druži, šta pretražuje, da li me nekad ogovara. Znam da je ovo loše, ali ona za ovoliko vremena nije provalila da joj neko ima šifru...
U ranim smo tridesetim. Najbolji smo prijatelji 20 godina, od osnovne škole. Nikada nismo bili u vezi, nije bilo ništa između nas i jučer me zaručio. Rekla sam Da.
Volio bih da ljudi, posebno roditelji, počnu razlikovati nevaspitanje i pubertet. Imao sam i ja nekada djecu u pubertetu, i nikada im nije palo na pamet da urade nešto što se danas smatra "pubertetom".
Najviše se plašim da ako ikad budem imala dijete da se razvedem od njegovog oca jer znam kako je to jer sam to proživjela.
Teško mi je razlikovati sviđam li se muškarcu ili je samo jako drag prema meni.
Toliko je se puta u danu setim, da se pitam da li sam imao neki poremećaj u mozgu kad sam ju ostavio.
Sviđa mi se šef na poslu. Nemam ništa s njim niti planiram jer smo oboje zauzeti. Samo eto ne znam kako iz glave da ga izbacim, ništa ne pomaže evo već 2 godine.