Krenem da se dopisujem sa dečkom i kliknemo na prvu, nakon tri dana mu umre otac.
Njemu se svet raspada, žao mi je situacije ali i ja se raspadam zbog nesuđene prilike posle mnogo godina.
Da li ga čekati?
Tako mi nedostaje i tako mi se dopada, a nema kvaliteta, nije materijal za vezu. Nije ni ženskaroš već..odraslo dete.
Sram me fotografija koje moja majka objavljuje na društvenim mrežama.
Još par nedelja i završava se moj challenge koji sam započeo 1.januara a to je da godinu dana nosim jedne iste gaće.
Kada meni neko poznat premine i prođe neko vreme od smrti, ne mogu a da se ne zapitam kako oni sada izgledaju, u kom su obliku... jeste čudno i morbidno - znam - ali je jače od mene... fascinira me patologija i smrt uopšte i sve što dolazi posle nje sa našim telom... smatram da ovo nije čudno, mada držim to za sebe.
Živo me zanima koliko me ljudi upoznalo pijanu u izlascima i pomislilo da sam nespašena.
Imali smo goste, pojeli su punu tepsiju kolača, ostalo je samo 1 parče, muž je rekao da ne pojedem i ostavim njemu. Odlučila sam da ga iznenadim i napravim novu tepsiju jer se brzo i lako prave. Taman kad sam završila, uzela sam ono zadnje parče i u tom trenutku je muž naišao i dobio ludački napad besa. Rekla sam mu da ću mu odseći od novog a on je histerično urlao kako sad neće i nek bacim sve. Napravio dramu kao da sam nekog ubila. Taj dan su više popili alkohola i napad ludila se desio prvi put od kad ga znam.
Najbolja drugarica me je ponizila pred mužem. Počela je da histeriše jer joj je on rekao da ja želim razvod, iako zna svaki detalj mog života i šta sam sve prošla u tom braku, i rekla da ona ne bi to tolerisala. Razlog njene histerisanja je, da će moje dete imati traume od razvoda. Kada sam joj rekla da mi je loše u braku odgovorila je "neće ti ništa bolje biti ni posle razvoda, kako ćeš sa finansijama..." (Inače sam zaposlena) Drsko mi je rekla da još jednom dobro razmislim o svemu i izletela iz kuće. Sad mi piše da joj nedostajem... Nedostajala je i meni moja drugarica, ne da mi da savet koji nisam tražila još manje kritiku, samo da mi kaže "biće sve dobro"...
Osudite me do mile volje. Za svojih 36 godina života, na dva kontinenta, nisam upoznao par koji je od najranije mladosti zajedno (fazon od SS, da su im to jedini partneri u životu) i sada su već preko 10,20 godina u braku, da je žena srećna. Ona je uglavnom tužna i pita se kako je to biti sa nekim drugim. Po pravilu su u takvim brakovima/vezama muškarci ti koji su ljubomorni, control freak-ovi i imaju neku bolesnu fiksaciju. Smatram nenormalnim da neko ima samo jednog partnera u životu, a još nenormalnijim ako su od srednje škole zajedno i sada imaju decu. Tu sreće za ženu jednostavno NEMA.
Volim raditi i rad me čini sretnim i ispunjenim. Zna se desiti da dođem kući uvečer i samo legnem na krevet, ne prođe ni pet minuta ležanja ja sam u dubokom snu. Ne samo što zaradim dobar novac, nego me ta želja za radom stalno dovodila do raznih kompanija i plata mi je samo išla prema gore. Radim i vikendima. Nije me stid ništa raditi iako sam visoko obrazovan. Ljudi to cijene i zato imam i respekta među ljudima, djevojka me voli, prijatelji me cijene, roditelji su ponosni na mene.... Bože zdravlja i pameti pa da nastavim. PS Porodični život ne trpi, uvijek nađem vremena poslije posla da se viđam sa ljudima koje volim, bez ogovaranja i praznih priča. Volim svoj život.