Tečnije čitam na engleskom nego moj poslodavac na srpskom. On leži na milionima, a ja radim za 1500 €.
Zaljubila sam se u profesora na fakultetu. Oženjen je. Ja nisam balavica, vjerujte mi. Nikad ne bih dirnula tuđeg čovjeka. Ali kad mi se obrati... Ja zadrhtim, ja živnem, odmah se nasmijem... Ne mogu svoje reakcije kontrolirati. Akcije mogu.
Namerno ga pravim ljubomornim samo da vidim koliko me zaista voli.
Koliko sam čuo, retko u kom kafiću se peru tacne.
E sad, ranije sam pio espreso sa toplim mlekom i jednom kesicom sećera.
Sipam šećer, promešam kašičicom i da ne bih prljao tacnu (da ne mora da se pere) prljav deo kašičice uvučem u kesicu.
Sada pijem bez šećera, promešam kafu (zbog pene) i spustim kašičicu na tacnu. Malo me sad nervira što pravim ljudima posao bespotrebno.
P.s. svaka čast za one koji svakako peru tacne.
Ne volim božićno i praznično vrijeme jer majka uvijek galami i vrišti po kući zbog posla koji sama sebi nalazi.
Jednog dana izvlačim kolege za sikret santu.
Drugog dana se dogovaramo oko žurke koju firma organizuje za novu godinu.
Trećeg dobijam otkaz.
Skoro 20 dana bez kontakta posle 2 godine veze. Uradio bih sve da mi se vrati. I dalje ne znam razlog za raskid. Da l da se javim?
Ne razumem osobe s kojima se ne složite, a one vas odmah blokiraju. Prvo vas uvrede, pa onda blokiraju. Užas, koliko nezreli ljudi.