Radim 4 mjeseca na novom poslu i toliko sam psihički umorna da imam dojam da ću puknuti.. Kolegica s kojom radim je odvratna i borim se s njom svaki dan zato jer s njom nitko ne želi raditi pa sam ja ta koja je dužna biti s njom. Problematična je ali zbog toga šta nitko ne želi raditi ne može dobiti otkaz. Toliko sam puta plakala zato šta smatram da nisam sposobna za ovaj posao i jer smatram da ga ne radim dobro iako mi šef govori suprotno.
Jako mi je teško i mislim da ništa nije vrijedno moga zdravlja i ovoliko stresa.
Ne želim više forsirati i tražit ću novi posao. Poželite mi sreću.
Operisao sam masno tkivo na glavi i bliske osobe su me pitale da li me je neko opalio flašom u glavu, nakon čega su dobili objašnjenje. Bez obzira na to, kada negde izađem osećam da me svi gledaju s poštovanjem više nego ranije. Zar je sve tako površno?
Nervira me kada se moji roditelji mešaju u vaspitanje dece. Već nekoliko puta se desilo da moj muž za nešto kaže može ili ne može, a moji se ubace i daju svoje mišljenje o tome i zašto se ne slažu sa njim. Već sam im par puta skrenula pažnju da se nas dvoje sami dogovaramo i da ne tražimo savete. Međutim oni su uporni i nastane neprijatna situacija. Pritom mi ni ne živimo sa njima, posetimo ih jednom mesecno na vikend jer ne živimo u istom gradu. Oni misle da sve znaju bolje, samo zbog činjenice da su stariji.
Došlo je vreme da se udam. Ne mogu da verujem da se JA udajem i da sam rekla DA. Mislila sam da neću nikada. Eh, a sad mi je muka nači venčanicu. Toliko venčanica izgleda jeftino a nisu nimalo jeftine i sve su rađene na isti način. Čipka jeftinog izgleda, vulgarni dekoltei, zaista ne znam kako ću naći neku da mi se dopada. Najradije bih se udala u svilenoj haljini bele boje. Ona bar izgleda i jeste kvalitetna.
Tip sa kojim sam se neko vreme dopisivala (različite države, generalna usamljenost) je u najblažem slučaju imao fantazije o napastvovanju, a u najgorem zaista napastvovao neku devojku… Nikada nije davao nijednu naznaku nijedne vrste manijaštva. Otključan mi je još jedan strah u vezi s muškarcima i ogromno gađenje što sam sa nekim takvim bila u kontaktu. A fol tip sa obe noge na zemlji, pa još vernik. Daleko bilo. Dobro pa ga nisam nikad uživo videla niti ću, naravno. Za sve dobro što nam internet donosi, ovakve stvari to potiru.
Ja sam ona žena kojoj je libido veći nego kod ostalih žena. Čak i posle 4 godine veze sa bivšim deckom, ja sam ga “jurila” po stanu da imamo s*x. Verujte mi, nikada nije odbio.
Mi smo jedna toliko živčana, isfrustrirana i nezadovoljna porodica da to nije normalno. A još kad nam se poklope dani kad nijedno nije u elementu, čini mi se da ćemo izginuti.
Kako mi je život bio lepši dok neke stvari nisam znao. Evo zapamtite što sam sada napisao. Hoću da živim u svojoj nekoj bajkovitoj stvarnosti jer ljudi su teska go*na i bolje da neke stvari ne znam. Samo da imam sreće da ne oženim neku koja će da me vara i biću srećan. Familija mi je super, ja ne mogu da se požalim, društvo imam dobro, iz veoma profitabilne struke sam, čak sam imao i sreću da se družim sa čestitim ljudima još od osnovne i srednje, preko faksa i bivše firme (i sadašnje). Samo malo sreće da nađem neku dobru devojku i ništa mi više ne treba. Ae uzdravlje braćo i sestre ne dajte se!
Drugaricu iz osnovne škole nisam video skoro 10ak godina. Trebalo je da organizujemo susret generacije 2020 godine, ali zbog korone sve što smo isplanirali, se odložilo. Prošle godine javi se ona meni, došla kući, da se vidimo. Sretnemo se ispred njene zgrade, ona lepa lepota živa. Govori ona meni nešto, ja je ni 10 posto nisam razumeo, i odemo kod nje u stan. Njena sestra kad me videla, samo je rekla nekada si ulazio kroz prozor, veseo, a sada si ušao na vrata, gledajući u nju, kao nekada, i nadam se da ćeš je sledeći put preneti preko tog praga, kada budeš ulazio. Preneću je obećavam ti!