Izašli mi na spoj, sve super dok me nije pitao gdje radim. On se šokirao i odmah zaključio da imam ogromnu plaću bez obzira što radim u korisničkoj službi. Lik mislio ako je ozbljna firma da svi imaju velike plaće. I naravno da se uplašio jer je mislio da zarađujem više od njega. Ali ovo mi je privremeni posao dok ne nađem bolji, a takav lik mi ne treba jer što ako se dogodi da napradujem više od njega.
Imam sina sa autizmom. Treba mi užasno puno snage za svaki dan sa njim. I svi komentari iz okoline su dosadni, teški, i bolni. Prestanite govoriti progovoriće, biće dobar, to će proći i slično. Neće nažalost proći, samo mi solite ranu!
Djevojka mi ne može da pređe preko toga što sam se družio kao klinac sa grupom " lakih" i "nemoralnih" djevojaka kako se to u društvu kaže. To sam radio jer više nisam mogao slušati: Trgni se, ti si muško i ostale floskule. Te djevojke su me pozitivno promjenile i da me ona upoznala prije toga sigurno ne bi željela povučenog i mirnog muškarca a to danas najviše odbija djevojke i žene.
Volim svog dugogodišnjeg prijatelja. Znamo se od osnovne škole, izrastao je u divnog čoveka, oduvek sam ga volela i bio mi je drag, ali sada shvatam da želim da budemo zajedno i da nastavimo kao par. Ne govorim ništa, možda on to ne želi, bolje da ne pokvarim ovo što već imamo.
Devojka se nadrkala na mene jer zaglavim u wcu pred spavanje jer me užasno stomak boli.
Imam 20 godina i nikada nisam bila na moru. Mrzim svoj život!
Studiram i moji mi uopšte ne daju novac (dali su mi 1.000 dinara za mesec dana) imam brata koji prima platu i njemu ne daju ni dinara. Pritom za tih mesec dana nisam tražila ama baš ništa da mi kupe ili nešto slično? Otac ima za kladionicu a nema meni da da, šta da radim? Kada mu kažem on uvek kaže da nema ili da je to njegova plata i da je sam zaradio i ima da troši kako želi. Očajna sam.
Uvek sam se bojala toga da ne saznam kako je moguće da se zaglavi na faksu sa malo preostalih ispita, ali nažalost obistinilo se :(