Jel se i vi osjećate kao luzeri i mislite da su drugi bolji od vas?
Gledala sam priču doktora i doktorice, psiholozi su u pitanju. Pričali su kako su muškarci sposobni da vole jednu ženu i da zasnuju sve sa njom dok je u isto vreme varaju i prema toj ne osećaju ništa sem da žele sex. Pričali su o tome da su oni sposobni da vole nekog, ali da u isto vreme ispunjavaju svoje seksualne fantazije sa nekim drugim. Rekli su da su svi muškarci takvi samo neki misle da je to moralno pogrešno pa to ne rade dok je drugima to normalno. Na svojoj koži sam videla da je to tako imala sam bivšeg za kog znam da me je mnogo voleo, sve bi učinio za mene i sada kada već dugo nismo zajedno, ali me je varao. Imala sam i momka koji me nije varao, ali sigurno bi i on da nije osećao da je to pogrešno. Malo boli kad vremenom shvatiš da bi svaki to uradio i ima to negde u svojim mislima, ali ne radi samo jer misli da nije okej.
Ja za sebe mislim da sam dobar, istinu kada pogledam sa strane ja sam govedo pokvareno, pljuno bih nekad sebe u lice da sperem pokvarenost i da se promenim ako je uopšte moguće.
Nikad mi neće biti jasno snobovsko ponašanje nekih ljudi posebno nekih majki. Čude se kad koristim za bebu neki jeftiniji proizvod dok one koriste skupi koji je 5x lošijeg sastava od onog jeftinijeg. Naprimer koristim jednu marku pelena nije ni skupa ni jeftina ono neki srednji rang i pričala sam sa još jednom mamom ona kaže koristi pampers kako ja to ne koristim itd. Nema veze što je pampers pun plastike i svega i svačega i što ne odgovaraju mom detetu. Nije bitna cena nego sastav i kvalitet. Iako je nešto skuplje a bolje neću štedeti uzeću jer ne gledam cenu nego iskljičivo najbolji sastav, a nekad su ti proizvodi eto slučajno jeftini.
Ne razumem dugo ispijanje kafa. Kod nas u Njemačkoj nema toga.
Sedim u autu, 200m od svog ulaza, čekam dete da siđe, bio kod drugara. Komšinica, 17 godina, seda na klupu i skida pantalone, ispod pantalona suknjica. Ode u grad.
Družim se par puta nedeljno sa njenima, ne znam dal da im kažem. Mislim nije uradila ništa al ono...bzvz mi nekako da krijem. Ja bih voleo da znam da moje dete to radi, da porazgovaram i slično.
Kao mali sam odrastao u manje-više "demokratskoj porodici" gde su me vaspitavali uglavnom lepim rečima i dobrim primerom kako da se ponašam. Međutim, svi drugi oko mene su imali jako stroge i staromodne roditelje i dobijali su tona batina kojima sam i ja povremeno bio prisutan. Sada kada sam u dvadesetim, primetio sam da sam najverovatnije zbog tih scena koje su mi tada bile šokantne, stvorio neku seksualnu privlačnost, fetiš ili šta god ka fizičkom kažnjavanju. S jedne strane mi to ne smeta u "normalnom" životu, s druge imam tu neku stranu zbog koje se pitam da li sam normalan. U suštini vodim produktivan život, lepo ostvarujem kontankt sa devojkama i nikada ne bih rekao da imam tako nešto sadistički u sebi. Teško mi je da prihvatim da "uživam" u nečemu što nikako nije za uživanje već za svaku osudu, a pogotovo jer smatram da nisam nasilan. Takođe sam primetio da mnogo ljudi oko mene ima to u sebi, a ne smem da kažem to na glas.
Mislim da pod hitno treba da se napiše neki bonton za društvene mreže. Recimo na Instagramu ne mogu da shvatim da mi osoba pošalje u danu 10 reel snimaka ne misleći da je dosadna, na koje ja pritom ništa niti odgovaram niti reagujem. Em mi zatrpava poruke, em mi ne šalje ništa pametno. Zbog takvih ljudi sam na kraju deinstalirala aplikaciju. Dobro mi je došao ovaj detox od mreža. Još su mi to neke bliske osobe, a meni neprijatno da im kažem da me smaraju. Užas.
Koja je poenta ispunjavanja gomile pitanja na formi za apliciranje za posao. Kasnije na razgovoru HR pita sve to opet i ništa nije upamćeno šta si pisao. Da ne pominjem višednevno pravljenje neplaćenih projekata. Presipanje iz šupljeg u prazno i gubljenje dragocenog vremena za sve strane.